Kolumne
Kolumne

Dušan

“Vreme je odlazaka, i prvi odlaze najbolji, ostavljajući nam pre svega osećaj krivice: Lazar Stojanović, Borka Pavićević, i sad Dušan Jovanović. I zato, dok nam je dato, pišimo, pišimo, pišimo o njima.” Svetlana Slapšak

Čarlston za dvadeset prvi vek

Ako dobrodušno prihvatimo da nedostatak žena u žiriju za Ninovu nagradu i na listi autorki u konkurenciji za nagradu nije proizvod zastarelih, okorelo patrijarhalnih i rodno neosvešćenih odnosa u društvu, onda možemo zaključiti samo jedno – da u Srbiji nema žena sposobnih da žiriraju i da nema žena kvalitetnih pisaca, odnosno da ih je tek nekolicina. Piše: Biljana Žikić

Susedi ili međaši?

Na osnovu naše analize i onoga što smo doživele kao autorke na večeri Sosed tvojega brega, čini se da zadržavajući multikulti referencu, država indukuje getoizaciju manjina (prema Rečniku slovenačkog književnog jezika, getoizacija: ograničavanje nekoga, nečega u izolovanom (društvenom) prostoru, prvenstveno sa namerom da mu se ograniči, umanji njegova društvena uloga).

Manjšinski jezik

Odnos do njega je tako vedno zaznamovan z neko travmo odtujitve, ki se enkrat pojavlja v takšni in drugič drugačni obliki; je najbolj notranje, a obenem izmuzljivo; morda kot tiste sanje, v katerih se moraš premakniti, a ti to nekako ne uspeva, v katerih te izdajajo tvoji lastni udje, ki v tej situaciji postajajo tujek. Jezik, ki ga najbolje obvladam, je jezik tujca. Piše: Muanis Sinanović