Kolumne
Dušan
„Vreme je odlazaka, i prvi odlaze najbolji, ostavljajući nam pre svega osećaj krivice: Lazar Stojanović, Borka Pavićević, i sad Dušan Jovanović. I zato, dok nam je dato, pišimo, pišimo, pišimo o njima.“ Svetlana Slapšak
Razmišljanja iz jedne sobe
Dođi da te zagrlim, nije to ništa strašno, svi se mi pomalo bojimo tame, samo, molim te, nemoj da budeš đubre.
Piše: Sašo Puljarević
Književna dijaspora: kraj izmišljotine
Prikaz antologije „Biće bolje – bo že“, Srpski kulturni centar Danilo Kiš, Ljubljana, 2019. Književna dijaspora započela je svoje kratko veštačko oživljavanje u nacionalističkim projektima …
Čarlston za dvadeset prvi vek
Ako dobrodušno prihvatimo da nedostatak žena u žiriju za Ninovu nagradu i na listi autorki u konkurenciji za nagradu nije proizvod zastarelih, okorelo patrijarhalnih i rodno neosvešćenih odnosa u društvu, onda možemo zaključiti samo jedno – da u Srbiji nema žena sposobnih da žiriraju i da nema žena kvalitetnih pisaca, odnosno da ih je tek nekolicina. Piše: Biljana Žikić
Corax i Petričić u Ljubljani
O ovom važnom događaju pišem više nego dva meseca docnije, sa razlogom. Srpski kulturni centar „Danilo Kiš“ u Ljubljani je na mesec dana od Kišovog …
Susedi ili međaši?
Na osnovu naše analize i onoga što smo doživele kao autorke na večeri Sosed tvojega brega, čini se da zadržavajući multikulti referencu, država indukuje getoizaciju manjina (prema Rečniku slovenačkog književnog jezika, getoizacija: ograničavanje nekoga, nečega u izolovanom (društvenom) prostoru, prvenstveno sa namerom da mu se ograniči, umanji njegova društvena uloga).
Manjinski jezik
Odnos prema njemu tako je uvek obeležen nekom traumom otuđenja koja se pojavljuje jednom u jednom, drugi put u drugom obliku; to je najunutrašnjije, a istovremeno neuhvatljivo; možda kao oni snovi u kojima moraš da se pokreneš, ali ti to nekako ne uspeva, u kojima te izdaju tvoji sopstveni udovi koji u toj situaciji postaju strano telo. Jezik koji najbolje znam je jezik stranca. Piše: Muanis Sinanović
Ekonomija istine
Razgovor sa prof. dr Svetlanom Slapšak, antroploškinjom i književnicom o izbeglicama u Grčkoj, slovenačkoj noveli Zakona o strancima i Donaldu Trampu.
Senekin Tijest, tragedija za sve „naše“
„Izvođena u krugu poznavalaca i vrhunskih čitalaca (ili ne) u Senekino doba, preuzeta kao kulturno zaštićena maska za tadašnju bestijalnost sveta u baroknom pozorištu, ova tragedija je za Buljana savršena osnova postdramskog postupka: radikalno menjanje konteksta u istoriji teksta i predstave, potpuna kanonska neopterećenost, lokalna neupisanost: sasvim nenamerno, to su sve nepremostive prepreke za lokalnu kritiku. Buljanova predstava Senekinog Tijesta tako odmah mora napolje i drugde.“ Piše: Svetlana Slapšak (Peščanik.net)