Susedi ili međaši?

Foto: Tamara Kovačević

 

Pišu: Tamara Kovačević i Snježana Vračar Mihelač

 

Manjinski autor koji piše materinskim jezikom, uz to i početnik, ima nebrojena pitanja. Prvo se nameće pitanje kome postaviti ta pitanja? Odmah iza toga, postoji li interes za takvu vrstu literature? Kome se obraćate, čitateljima zemlje koju ste napustili ili čitateljima zemlje u koju ste doselili, u kojoj živite i stvarate, opet u materinskom jeziku, pod uvjetom da vas mogu razumjeti? Tko takvu manjinsku literaturu objavljuje? Postoje li festivali na kojim bi pišući manjinskim jezikom mogli sudjelovati, radionice na kojima ćete pišući u svom manjinskom jeziku učiti, povezivati se sa ostalim autorima i oblikovati svoj stil i izričaj? Podržava li i potiče država manjinsku literaturu kao investiciju u raznovrsnost i multikulturalnost? Želite li uopće da se vaše pisanje okarakterizira kao manjinsko? Treba li odmah po okončanom procesu stvaranja literaturu prevesti u većinski jezik, kako bi je učinili dostupnom široj masi. Nakon svega, ima li uopće smisla pisati ako pripadate manjini, nije li lakše jednostavno početi pisati jezikom zemlje u kojoj živite i na taj način staviti točku na i svojoj pripadnosti i integraciji.

U čast Međunarodnog dana maternjeg jezika, 21. februara, u Trubarjevoj hiši literature u Ljubljani održano je čitanje poezije i proze autora i autorki koji žive u Sloveniji, ali pišu na svojim maternjim jezicima. To je zapravo bio uvodni i promotivni događaj književnih susreta i pratećeg konkursa pod nazivom Sosed tvojega brega 2019 koji se održava već četrdeset i jednu godinu za redom. Izuzetna tradicija.

Međutim, je li Sosed tvojega brega manifestacija koja će pomoći manjinskim autorima (i početnicima) u poimanju manjinske literature i stvaralaštva, pružiti smjernice u daljnjem radu, a njihove radove približiti široj masi i omogućiti uvid u kvalitetnu i probranu manjinsku literaturu?

U nadi da ćemo makar na neka od tih pitanja dobiti odgovor, prijavile smo se za čitanje na uvodnom događaju manifestacije Sosed tvojega brega. Pored početničke nesigurnosti i treme od javnog nastupa, sumnjale smo i u kvalitet, opravdanost naših pesama. Međutim, intrigantni radovi ostalih autora i autorki, od poetizovane dijagnoze do zazivanja Petra II Petrovića Njegoša da vaskrsne, neopozivo su gurnuli u stranu naše debitantske muke. Posvetile smo se ostatku zanimljive večeri. Kako se ispostavilo, većina učesnika se međusobno poznaje, do te mere da jedni druge oslovljavaju ličnim imenima i upozoravaju na tajming. Možda ta prisnost objašnjava zašto nema potrebe za naknadnim zapisom o održanom događaju, crtice o broju učesnika ili maternjih jezika na kojima je čitano, kao ni o pratećem muzičkom programu.

Pomalo zatečene doživljenim, odlučile smo da još malo istražimo šta je to Sosed tvojega brega. Već i činjenica da za to nikada nismo čule, a da živimo godinama u Sloveniji i čitamo i pišemo na maternjim jezicima, govorila je mnogo, a jednostavna analiza učesnika konkursa u poslednjih pet godina ukazuje na neophodnost promene. Prema podacima koji su javno dostupni na internet stranici JSKD-a (Javni fond Republike Slovenije za kulturne delatnosti), u proteklih pet godina (2014-2018) učestvovali su ukupno 71 autor i autorka. To znači da svake godine u proseku učestvuje 37 autora i autorki što od vođa programa sigurno zahteva mnogostruke organizacione, komunikativne i intelektualne veštine. Međutim, čak 16 autora i autorki je učestvovalo svake godine, a još 9 autora i autorki četiri puta u poslednjih pet godina. Dakle, postoji visok stepen pouzdanosti da će bar polovina učesnika književnih susreta i konkursa pod nazivom Sosed tvojega brega biti poznati, serijski učesnici i učesnice. Kao sumnjičavim debitantkinjama, to nam zvuči kao da su kriterijumi za učestvovanje na književnom konkursu uveliko poznati i ustaljeni. Zaparloženi.

Ukoliko autori i autorke koji često učestvuju na konkursu postižu zapažene literarne rezultate i uvećavaju ne samo sopstvenu vidljivost, već posredno i vidljivost manjinskih stvaralaca i stvarateljki Sosed tvojega brega je dragoceni projekat. Unosom imena i prezimena autora i autorki koji su učestvovali bar četiri puta na poslednjih pet konkursa u bazu podataka Cobiss.si (sve biblioteke, svi oblici izdavaštva) može se uvideti da šest autora i autorki (od dvadeset i pet izuzetno često prisutnih, dakle jedna četvrtina) uopšte nisu prisutni u slovenačkoj književnosti osim i isključivo u edicijama posvećenim manjinskoj književnosti, prvenstveno u literarnoj reviji “Paralele”. To je dvogodišnja revija za pitanja kulture pripadnika drugih naroda koji žive u Sloveniji i predstavlja zbornik radova izabranih finalista i finalistkinja na konkursu Sosed tvojega brega. Odnosno, kako je predstavljeno u poslednjem broju Paralela (22/2018), to je revija za pitanje kulture manjinskih autora. Radovi na srpskom ili hrvatskom jeziku u poslednjem broju nisu čak ni prevedeni na slovenački, a ni tiraž nam nije poznat. Čini se da Paralele, kao jedini časopis za manjinske jezike, živi u dubokoj ilegali. Niko nikada za njega nije čuo. Nema ga ni u medijima/na internetu, ni u knjižarama, čak ni na policama manjinskih društava.

U propozicijama za izbor finalnih radova ovogodišnjeg konkursa, na stranici JSKD-a, piše da će u izboru najboljih deset finalnih radova učestvovati svi učesnici susreta. Zatim će biti obavljen razgovor, a pet najboljih za objavu u časopisu Paralele, odabraće svi učesnici zajedničkim snagama. Dakle, na književnim susretima i konkursu Sosed tvojega brega 2019 preovlađujuću temu, kriterijume i literarne vrednosti nameću učesnici, a ne organizator, stručni žiri ili vođa radionice. Radovi koji se kritikuju i biraju završavaju u reviji namenjenoj istim tim autorima.

Na osnovu naše analize i onoga što smo doživele kao autorke na večeri Sosed tvojega brega, čini se da zadržavajući multikulti referencu, država indukuje getoizaciju manjina (prema Rečniku slovenačkog književnog jezika, getoizacija: 2. ograničavanje nekoga, nečega u izolovanom (društvenom) prostoru, prvenstveno sa namerom da mu se ograniči, umanji njegova društvena uloga). Dobroj polovini autora koji su u posljednje vrijeme sudjelovali na natječaju to ne smeta, međutim što je sa onima kojima je stalo?

Priželjkujući stručnu potporu i vodstvo, kvalitetne radionice, objektivne kritike, prevođenje naših literarnih djela, promocije i predstavljanje radova, te integraciju manjinske literature u onu većinsku, ostaje nam nada da će organizator nekih budućih Soseda biti senzibilniji i uvažiti želje i potrebu manjinskih autora za promjenama i afirmacijom. Vrijeme je na našoj strani!?

Ljubljana, mart 2019. godine