Supkulturni kauč festival

matija matita

Matija Solce, Facebook

Etno histerija supkulturni kauč festival održaće se u Ljubljani od 4. do 9. februara, a radi se o međunarodnom akustičnom festivalu u ljubljanskim stanovima. Pozivaju se Ljubljančani da otvore vrata svojih stanova i da ugoste muzičare i performere. Svi koji žele da se priključe ovom festivalu savremenih intimnih događaja i tako daju svoj doprinos stvaranju alternative i oslobađanja umetnosti od institucionalnih okvira, mogu da se jave Matiji Solceu (floatingcastlefestival@gmail.com), organizatoru festivala, umetniku, muzičaru i lutkaru, koji se upravo vratio sa tronedeljne umetničke  avanture  gde je sa prijateljima i umetnicima putovao brodom koji su pretvorili u kulturni centar na vodi. Svirali su za porodice koje žive godinama u najzabačenijim krajevima da bi njihov život malo učinili zanimljivjim, a zatim su umetnički program (koncerte i lutkarske predstave) nastavili i turnejom po gradićima u pustinji Atakama u Čileu. Sa Matijom Solceom razgovarali smo o neobičnom Kauč festivalu, za koji su obavezne jedino kućne papuče.

Kako ste došli na ideju za festival u ljubljanskim stanovima?

Smisao ovog »kauč festivala«, kako smo ga nazvali po »couchsurfingu«, je da se dešava na kaučima, u sobama, kod kuće, jer se radi o nekom insajderskom povezivanju umetnika koji će nastupati u stanovima kod ljudi, u spavaćim sobama, u potkrovljima, pa i u kuhinjama. Dakle, domaća ognjišta pretvoriće se u mesta dešavanja festivala. Radi se o jednoj inicijativi, za koju se nadam da će se razviti u održivo kulturno-umetničko dešavanje po kućama ljudi, a takođe želim da se iz ovoga razvije neki samoinicijativni elemenat, momenat koji će zaći i u druge sfere, ne samo umetničke. Tako da se ovde u suštini radi o svojevrsnom kulturnom aktivizmu.

Zašto etno histerija kauč festival?

Etno histerija je festival, koji postoji već više godina i u šumi u Gračišču spaja muzičare i umetnike iz celog sveta. Sada smo iz ovog ekspanzivnog, velikog festivala koji se dešavao na području od jednog kilometra, stvar pretvorili u minijaturni festival intimnih manifestacija. Dakle, radi se o zimskoj verziji jednog drugog festivala koji leti organizujemo drugačije i na otvorenom. Uglavnom se radi o etno muzičarima, pa je zato i etno histerija. Histerija je povezana i sa drugim stvarima, ali recimo da se radi uglavnom o etno muzici i o nekoj manjoj pozorišnoj predstavi i o ponekom poeti. To su pre svega muzičari koji na festival dolaze jedni zbog drugih, u suštini dođu zato da bi se videli i zajedno svirali. To su izvrsni muzičari. Radimo po nekakvoj unutrašnjoj mreži, koja je takoreći nezavisna od gledalaca. Dakle, muzičari će doći jedni zbog drugih, ako se pridruži mnogo ljudi, biće super, a ako ih bude manje, biće malo lošije, ali u svakom slučaju, mi ćemo uživati. Muzičari dolaze iz Amerike, recimo Daniel Wall, puno ih dolazi iz Švedske, zatim Kate Young iz Škotske koja će kreirati i jedan kvartet… Za sada je najavljeno oko deset grupa, a prijavljuju se još uvek, tako da verujem da će na ovom festivalu nastupiti oko dvadeset muzičkih grupa.

Najavili ste i otkačenu balkansko-švedsku grupu The Breaks?

To sam ja sa Šveđankom Sofijom Hogstadius i Šveđaninom Stefanom Hedborgom. Mi se srećemo jednom u dve godine i tada kada se vidimo, nešto kreiramo zajedno, ali radi se o vrlo otvorenim muzičarima koji zaista brzo mogu da naprave vrlo komplikovane aranžmane. Osim nas, tu su balkansko obojeni i Nika Solce sa Faraonikom, zatim Zvedana Novaković… S obzirom na prethodne godine kada sam organizovao Etno histeriju, zna da se sakupi mnogo vrlo dobrih umetnika, a zbog njih će se sada priključiti još toliko više novih. Ali mi smo takvi da ne volimo previše da najavljujemo i želimo da i gledaoci preuzmu tu odgovornost da dođu nešto da pogledaju, nešto nepoznato i da nam jednostavno veruju da će stvar da bude dobra. Tako nekako delujemo već niz godina. I zbog toga što imam malo vremena – jedno vreme sam proveo negde usred Čilea u pustinji Atakama i došao sam u poslednjem trenutku – naša akcija se dešava ad hoc, a zato je i spontanija, otvorenija i lakše komunicira i odvaja se od neke institucionalne umetnosti.

matija solce 2

Imago Libroartecafe

Vrlo zanimljiv koncept festivala. Da li će se ovakav tip festivala prvi put održati u Sloveniji?

S obzirom na to da sam stranac kod kuće, odnosno da sam svuda drugde više nego ovde, zapravo ne znam da li se nešto tako ranije dešavalo ili ne. O tome ni ne razmišljam previše. Ovakvo izvođenje mi se činilo jednostavno najlogičnijim, s obzirom na toliko koncerata. Sa druge strane, radi se o nekom novom obliku koji bi se po mom mišljenju još mogao razviti, kao što se na primer razvio u Buenos Ajresu gde deluju sobna pozorišta koja na neki način predstavljaju alternativu u odnosu na druga dešavanja. Iz toga se razvio i ceo jedan pokret koji je sada postao konkurencija. Na ovaj način se i umetnost oslobađa svih tih konkursnih uslova, prostornih uslova itd.

Čini mi se da u ovo vreme kada je kriza malo drugačija – nije toliko ekonomska koliko je kriza čoveka – da je sada ponovo došlo vreme da se okrenemo ovakvim »ground«, »from the roots« događajima i počnemo delovati sasvim autonomno, bez ikakve podrške, bez ikakvih sponzora, već samo iz neke dobre volje i na način nekakve robne razmene. Jer kultura je nešto sasvim slično dobroj hrani, odnosno dobrom snu ili dobrom društvu. I mislim da je došlo vreme da stvari ponovo krenu da se dešavaju alternativno, ne samo po svojoj formi, već i na alternativan način, kako i gde se nešto dešava. Mislim da tako umetnost mora dalje da se razvija. Dakle, kao autonomna i oslobođena svih tih uslova koje nam, na primer, danas postavlja Ministarstvo kulture kada nam udeljuje neke mrvice.

Imate samo šešir za dobrovoljne priloge i to je sve?

Da, imamo samo šešir. Vrlo jednostavno.

Ako neko želi svoj stan da pretvori u mesto dešavanja kulturnog događaja, šta mora da uradi i kakva su pravila?

Jedino pravilo je to da imaš neki stan u kome bi želeo da imaš događaj. Taj događaj može biti i sasvim mali po obimu, može biti za samo petoro ljudi, a malo bolje će biti ako je za petnaest. U suštini se radi samo o tome da će kod tebe kući doći muzičari koji sat ranije da se pripreme i da ćeš primiti posetioce kao goste, a da će i oni ponešto doneti, na primer neki kolačić ili čaj. Koncert neće biti predugačak, trajaće nekih 45 minuta. Ukratko, moraju da pošalju svoje podatke – gde se nalaze, koliko posetilaca mogu da prime i koji datum bi im najviše odgovarao – na našu adresu: floatingcastlefestival@gmail.com. Imamo i Facebook stranicu, koja se zove Etno Histeria subkulturni Kavč festival i gde se takođe mogu prijaviti i tako osigurati kod sebe kući nezaboravni događaj.

Pročitala sam u pozivnici da se kućne papuče navode kao obaveza. Svako sa sobom mora da ponese papuče? U tom zahtevu ste tradicionalni – poštujete pravila slovenačkog doma?

Da, papuče malo menjaju etikete ponašanja. Predstavljaju neki ‘respect’. A i ljudi se slobodnije osećaju kada im stopala dišu. Pa zatim i malo proćaskaju i više komuniciraju.

Do kada mogu da se prijave oni koji žele da prijave svoj stan za mesto dešavanja, kao i muzičari koji žele da nastupe?

Što pre. Festival će trajati od 4. do 9. februara. Možete se prijaviti i u toku trajanja festivala, ali najbolje je što pre. Za sada imamo prilično stanova, vrlo različitih. Po neka spavaća soba, uglavnom dnevne sobe, poneko potkrovlje, jedna radionica i tako – vrlo zanimljivi prostori…

 

Razgovarala je Biljana Žikić.

Dostupno i u audio verziji.