Uvodno predavanje dr Ivana Čolovića, uglednog srpskog etnologa i antropologa, borca za ljudska prava i osnivača i urednika izdavačke kuće Biblioteka XX vek, na međunarodnom simpozijumu „Osvetlite me reflektorima! Značenje slavnih osoba u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi“ koji organizuju Inštitut za slovensko narodopisje Znanstvenoraziskovalnega centra SAZU i Filozofski fakultet Univerziteta u Ljubljani 18. i 19. maja 2015. u Ljubljani
„Ženskost slepog ogledala u Kišovom slučaju čitam u njegovom dugom ratu protiv epskog, patrijarhalnog, samog po sebi razumljivog, faličnog. Kada jednom Kiš zameni slepo ogledalo živim ogledalom – ekranom sa konkretnim istorijama/pričama, žensko pismo se između autora i slepog ogledala mnogo manje primećuje.
Upravo u Peščaniku, Kiš je zagledan „u njega“, sebe, izuzetnog autora ženskog pisma.“
Piše: Svetlana Slapšak
Na Bazaru gostoljublja, završnom događaju projekta GOST “Gostoljublje kulture – kultura gostoljublja” Srpskog kulturnog centra Danilo Kiš, održanom 25. avgusta u klubu Daktari u Ljubljani, predstavljena su dostignuća u osposobljavanju manjina na području promocije manjinske organizacije, kulturnog događaja i umetničkog proizvoda, odnosno manjinskih kultura uopšte.
Osnaživanje žena na tržištu rada: medijska kampanja za bolje informisanje, obrazovanje i aktivniju ulogu žena
Srpski kulturni centar Danilo Kiš bio je u radnoj četvorodnevnoj poseti Srpskom kulturnom centru u Parizu, od 19. do 22. avgusta 2014, u okviru projekta GOST koji finansiraju Evropski socijalni fond i Ministarstvo kulture Slovenije.
Priča o idrijskom rudniku koju pripoveda pećinski patuljak Perkmandlc premijerno u subotu, 20. juna na 34. Festivalu idrijske čipke.
O nacionalnim manjinama u Republici Hrvatskoj i potencijalnim pomacima u hrvatskom zakonodavstvu i praksi od ulaska Hrvatske u Evropsku Uniju, sa dr sc. Antonijom Petričušić sa katedre za sociologiju Pravnog fakulteta Univerziteta u Zagrebu razgovarala je Andreja Balaž.
„’Uznemirujuća različitost’, ono što Frojd naziva Heimilchkeit biće mojim osnovnim književnim i metafizičkim poticajem; u svojoj devetoj godini napisao sam prve pesme, na mađarskom; jedna je govorila o gladi, druga je bila ljubavna pesma par excellence. Od svoje sam majke nasledio sklonost ka pripovedačkoj mešavini fakata i legende, a od svog oca patetiku i ironiju. Za moj odnos prema književnosti nije bez značaja činjenica da je moj otac bio pisac međunarodnog reda vožnje: to je čitavo kosmopolitsko i književno nasleđe.“ Danilo Kiš
