Kulturni centar Danilo Kiš je nevladina i neprofitna ustanova koja deluje u javnom interesu u oblasti kulture. Program ustanove oslanja se na lik i delo pisca Danila Kiša (1935–1989).
Od osnivanja 2010. godine, Centar deluje na polju razvoja međukulturnog dijaloga, višejezičke književne i medijske produkcije, neformalnog obrazovanja (obuka) u oblasti kulture i ljudskih prava, istraživanja humanističke misli i društvene kritike, međunarodnog povezivanja i umrežavanja, kao i podrške, promocije, socijalnog uključivanja i osnaživanja manjina i ranjivih grupa kroz kulturno-umetničko stvaralaštvo, obuke i povezivanje.
Kulturni centar Danilo Kiš je član mreže nevladinih organizacija CNVOS i neformalnog udruženja Glas ljudstva.
Naša vizija
Težnja Kulturnog centra Danilo Kiš jeste da izađe iz tradicionalističkog i folklorističkog razumevanja etničkih manjina i da pronađe novu, inventivnu, smelu, izazovnu, slobodoljubivu, nekonvencionalnu, društveno-kritičku, aktivističku i originalnu kreativnost u okviru novog poimanja dijaspore kao savremenog građanstva: višedomnosti, višejezičnosti i međukulturnosti. Delovanje u dijaspori razumemo kao povratak nomadizmu, otpor kolektivizaciji, slavljenje „različitosti“, ponosnu plovidbu kroz jezike. Ne želimo manjinsku svest sa ukorenjenim strahom i oprezom, već upravo suprotno – savremeni i kritički pristup svim vrstama društava iz kojih potičemo, a posebno onom u kojem živimo. Usmerenost Kulturnog centra Danilo Kiš je ka jačanju saradnje i povezivanja različitih zajednica u oblasti kulture ranjivih i marginalizovanih: različitih manjinskih etničkih grupa, doseljenika, migranata, izbeglica, LGBTQ zajednice, osoba s invaliditetom, nezaposlenih, žena (posebno iz migrantskih i manjinskih zajednica) i drugih.
Čime se bavimo
KC Danilo Kiš ima dugogodišnje iskustvo i bogate reference u oblasti kulturnog uključivanja manjina i ranjivih grupa. Realizuje kulturnu, kreativnu i medijsku produkciju, obuke, umrežavanje, promocione i istraživačke aktivnosti namenjene osnaživanju pripadnika i pripadnica manjinskih zajednica iz bivše Jugoslavije u Sloveniji, njihovoj socijalnoj inkluziji i kulturnoj produkciji, kao i promociji međunarodne saradnje, posebno povezivanju kultura bivše Jugoslavije, što je zapisano i u osnovnom dokumentu zavoda – Aktu o osnivanju. Kulturni centar Danilo Kiš je pri osnivanju nosio naziv Srpski kulturni centar Danilo Kiš, ali je 2021. godine ime promenjeno u Kulturni centar bez etničke oznake, kako bi se delovanje proširilo na sva geografska i kulturna područja u kojima je stvarao Danilo Kiš.
KC Danilo Kiš do sada je realizovao više od 40 projekata, angažovao više od 200 honorarnih saradnika, saradnica i volontera, redovno zapošljavao osmoro pripadnika manjinske zajednice, organizovao, producirao i učestvovao u više od 50 događaja u Sloveniji i inostranstvu (pozorište, književnost, koncerti, filmovi, konferencije, tribine, okrugli stolovi, javni razgovori…), događaje je uživo i online pratilo više hiljada ljudi, snimio je više od 200 radijskih emisija i podkasta, objavio sedam višejezičnih knjiga, producirao više od pet dokumentarnih filmova, održao više od 1000 sati obuka u oblasti kulture i ljudskih prava, a više od 500 polaznika učestvovalo je u njegovim kursevima.
Glavne područje rada
Literatura
- Promocija književnosti doseljenika i podsticanje književnog stvaralaštva na maternjem jeziku u Sloveniji.
- Izdavanje (višejezičnih) književnih dela.
- Jačanje mreža i saradnje autora i autorki iz bivše Jugoslavije, jugoistočne i centralne Evrope.
- Neformalno obrazovanje, radionice, savetovanja, predavanja i organizacija književnih događaja.
- Povezivanje književnosti sa novim medijima (internet, mobilne aplikacije, podkast, video).
Mediji
- Produkcija jedine radijske emisije na srpskom jeziku u Sloveniji.
- Produkcija višejezičnog podkasta.
- Kreiranje višejezičnog e-portala.
- Produkcija video sadržaja i dokumentarnih filmova.
- Mediji i manjine: istraživanja i kampanje za podizanje svesti.
Zagovaranje, zaštita, promocija i razvoj prava manjina i ranjivih grupa
- Osnaživanje doseljenika kroz kreativne obuke i produkciju.
- Zalaganje za prava manjina kroz aktivizam i savetovanja.
- Kampanje protiv stereotipa i diskriminacije, projekti uključivanja ranjivih grupa.
- Feminizam: istraživanje, podizanje svesti, produkcija.
- Radna prava žena.
Vizuelna umetnost
- Strip protiv stereotipa: strip-projekti, promocija autorki stripa i aktivizam kroz strip.
- Fotografija: projekti edukacije i organizacija foto-izložbi.
Naše vrednosti
KC Danilo Kiš u svojim programima i projektima:
- podstiče kritičku refleksiju i obrazovanje o prošlosti, građanskim vrednostima i kulturnoj dinamici;
- zalaže se za savremenu i aktivističku kulturnu strukturu kroz međukulturalni dijalog;
- neguje višejezičnost i međukulturalnost;
- podstiče promenu samorazumevanja srpske i drugih etničkih zajednica i revalorizaciju njihove uloge u Sloveniji kroz inovativne modele;
- uspostavlja nove oblike kulturalne komunikacije otkrivanjem potisnutih ili pojednostavljeno tumačenih kulturnih fenomena;
- zalaže se za poštovanje ljudskih prava i antidiskriminacione politike;
- zastupa antifašizam, antinacionalizam, antirasizam, feminizam i pacifizam i bori se protiv svake autokratije i totalitarizma.
Naši partneri
Radio Študent, Mirovni institut, Filozofski fakultet u Ljubljani, Fakultet društvenih nauka u Ljubljani, ZRC SAZU, Radnička savetovalnica, CMFE – Evropski forum zajednica medija, I.D.I.O.T., Ignor, Peščanik, Biblioteka XX vek, ROZA – udruženje za radna prava žena, S.T.R.I.K.E. Novi Sad, Ženske studije i istraživanja Subotica, Centar za kulturnu dekontaminaciju Beograd, Centar za nenasilnu borbu Beograd, Centar za ženske studije Zagreb, Centar za savremenu umetnost Sarajevo, Žene u crnom Beograd, Međunarodna kuća žena u Trstu (Casa Internazionale Della Donne Di Trieste – Trst), Lupiga, nedeljnik Vreme, Novosti Zagreb, Večer, Dnevnik, Radio Val 202, Prvi program Radio Slovenije, Daktari Ljubljana, Cankarjev dom, AKC Metelkova, festival Rdeče zore, Biblioteka grada Beograda, Elektro Ljubljana …
Podržali su nas
Evropska komisija putem Evropskog socijalnog fonda (ESF)
Evropska komisija putem programa Kreativna Evropa (CE)
Ministarstvo kulture Republike Slovenije
Ministarstvo za javnu upravu Republike Slovenije
Ministarstvo kulture Republike Srbije
Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije Republike Srbije
Kancelarija za dijasporu Republike Srbije
Javni fond za kulturne delatnosti Republike Slovenije
Ministarstvo spoljnih poslova Republike Slovenije
Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Slovenije
Ministarstvo za rad, porodicu, socijalna pitanja i jednake mogućnosti Republike Slovenije
Kancelarija za komunikacije Republike Slovenije (UKOM)
Evropska komisija putem IPA pretpristupnog programa
druga javna i privatna preduzeća i donatori.
Naša istorija
Srpski kulturni centar „Danilo Kiš“ osnovan je 2009. godine (zvanično registrovan 3. 2. 2010) kao neprofitno udruženje pojedinaca sa ciljem podsticanja međukulturalnog dijaloga između Slovenije i Srbije i uspostavljanja novih veza između Slovenije i šireg regiona. Kulturni centar je nastao na inicijativu reditelja Dušana Jovanovića, koji je zbog drugačije prirode novog srpskog centra predložio ime Danila Kiša, velikog srpskog, jugoslovenskog i svetskog pisca. Oko te ideje okupilo se više uglednih slovenskih intelektualaca i intelektualki srpskog porekla, među kojima su bili i ostali do 2020: Dušan Jovanović, Nikola Damjanić, dr Svetlana Slapšak, dr Milica Antić-Gaber, dr Marko Milosavljević, Petar Damjanić i Dragan Mitić. Logo je originalno delo Eduarda Čehovina.
Prvi projekat novoosnovane organizacije bili su Škola srpskog jezika (sufinansirana od strane Ministarstva kulture Republike Srbije) i Pozorište senki (sufinansirano od strane Evropskog socijalnog fonda i Ministarstva kulture Republike Slovenije). Zahvaljujući projektima ESF, tim se povećao, a SKCDK je bio jedno od retkih manjinskih udruženja koje se profesionalizovalo i godinama redovno zapošljavalo više pripadnika manjinskih zajednica, angažujući više od 200 honorarnih saradnika i volontera, većinom iz manjinskih grupa. Preko programa ERASMUS+, stručnu praksu su uspešno završile studentkinja srpskog jezika iz Poljske i tri studentkinje socijalnog rada iz Hrvatske. Preko Zavoda za zapošljavanje obuku na radnom mestu završio je i saradnik iz Sirije.
Izbor iz starijih i završenih aktivnosti:
- Škola srpskog jezika (2010–2012) – Prvi u Sloveniji počeli smo da izvodimo program srpskog jezika kao dopunsku nastavu u Ljubljani i Postojni.
- Pozorište senki za kulturnu socijalizaciju ranjivih – Prvi smo u Sloveniju doneli grčko lutkarsko pozorište Karagiozis. Naša grupa nastavila je rad i nakon projekata, putujući širom Slovenije i regiona. Ovaj projekat je pokazao da povezivanje ranjivih grupa može biti izuzetno uspešno: povezali smo manjine i mlade sa posebnim potrebama iz CIRIUS Kamnik i zajedno stvarali lutkarsko pozorište – pozorište senki.
- Humanitarno delovanje – akcije pružanja pomoći ugroženima tokom poplava u BiH, Srbiji i Hrvatskoj 2014. godine, zatim pomoć migrantima s Bliskog istoka 2016. godine na granicama i u azilnim domovima, kao i informisanje javnosti o migrantskim pitanjima; obuke za izbeglice 2019.
- Savetovanje migrantskim radnicima iz bivše Jugoslavije – više od 600 članova u 2021.
Ministarstvo kulture Republike Slovenije je 2014. godine dodelilo SKCDK-u status društva od javnog interesa u oblasti kulture.
Godine 2020, odgovornost za SKCDK preuzimaju prof. dr Svetlana Slapšak i dr Biljana Žikić. Godine 2021. naziv je promenjen u Kulturni centar Danilo Kiš.
Naš program
Ideja o organizovanju srpskog kulturnog centra u Ljubljani je stara, a broj srpskih udruženja u Sloveniji nije mali. Međutim, određena grupa ljudi koja je već sarađivala nije želela tradicionalni program niti etničku identifikaciju kakva je tipična za takva udruženja. Takav konzervativni program nije bio u skladu ni sa generacijskim ni sa konceptualnim ciljevima. Nismo želeli manjinsku svest sa strahom i oprezom, već savremeni i kritički pristup svim društvima iz kojih dolazimo, posebno onom u kojem živimo.
Dušan Jovanović dao je genijalnu ideju da se društvo koje želi drugačiji pristup manjinskom prostoru nazove po Danilu Kišu. Danilo Kiš za nas simbolizuje sve što nije usko etničko, što nije banalno – ono što je originalno, multikulturalno, pametno, obrazovano, inovativno, smelo i hrabro. On na poseban način označava urbanu kulturu. To je deo srpske kulture koji nam je najbliži i koji je u sramotnoj novijoj istoriji srpskog nacionalizma predstavljao ostrvo drugačijeg, antinacionalističkog, pacifističkog i odgovornog razumevanja Srbije.
Koncept dijaspore je dobro razvijen u istoriji književnosti i danas predstavlja polje gde se susreću prevođenje, jezičko i kulturno mešanje i sociologija književnosti. Manjinska književnost je sigurno jedan od najistraživanijih fenomena dijaspore, posebno u kontekstu dinamike centra i periferije. Položaj kulture u zemljama bivše Jugoslavije, istorija jugoslovenskih književnosti kao arheologija, intelektualni i politički izazov raspada – sve to navelo nas je na razmišljanje da upravo „marginalnost“ našeg položaja nije samo predmet istraživanja, već i prostor u kojem – oslobođeni lokalnih okvira, kriterijuma, institucionalnih ograničenja i prisile malih tržišta – možemo postaviti suštinu dijaspore na novi nivo eksperimenta, avangarde, odbacivanja kanona i improvizacije u književnosti. Ako je centar potonuo u blato, zašto ne bi upravo marginalna kultura raširila svoja mlada i snažna krila i bez straha preuzela inicijativu za promene?
Novim razumevanjem kulture dijaspore otvaramo portal – upravo za takve pokušaje.
prof. dr Svetlana Slapšak, osnivačica i dugogodišnja programska direktorka
Drugi o nama
„Zbog književnih, a naročito vanliterarnih faktora, književnost migrantskih autora predstavlja poseban tip ranjive strukture u Sloveniji, kojoj je potrebna podrška i pomoć različitih institucija u zemlji. U našem slučaju, tu podršku je dobila od Srpskog kulturnog centra Danilo Kiš, koji je, za razliku od većine kulturnih društava etničke prirode u Sloveniji, prevazišao granice etničnosti i postao savremeno, sveobuhvatno, nadetničko udruženje mladih intelektualaca — osvešćenih kosmopolita i boraca za ljudska prava — posvećenih kulturi i interkulturalnosti, književnosti, integraciji, dvo- ili višedomnosti, savremenom građanstvu i identitetu kao skupu različitih činilaca, a ne samo etničkih i jezičkih. Činjenica je da danas, širom sveta — ne samo u Sloveniji — postoji sve više autora koji se sele, menjaju sredinu, dom, a neki čak i jezik. Nomadstvo je među umetnicima postalo prirodna pojava, a migracija neodvojivi deo života.“dr Lidija Dimkovska