(Ne)pripadanja Ane Ćurčin

^38CFE2458138F4A4A6F37B1E33059CC197817C6F6476A3F39E^pimgpsh_fullsize_distr

Foto: Marija Strajnić

Na festivalu MENT večeras u 21.15 na pozornici Stare elektrarne nastupa mlada kantautorka iz Beograda Ana Ćurčin, a odmah za njom sviraće beogradski bend Stray Dogg. Nastup u Ljubljani je prvi u nizu promotivnih koncerata kojima Ana Ćurčin predstavlja svoj prvi album Sketches Of Belonging. Razgovarali smo o promotivnoj turneji, albumu, stvaranju i pozorišnoj predstavi „Crvena ljubav“.

Kakva su očekivanja od današnjeg nastupa na MENT-u?

Ovo je moj prvi nastup u Ljubljani, a nakon toga, 20. februara sviram i u Mariboru. Najviše me raduje to što dolazim u društvu Stray Dogga. Sa Dušanom Strajnićem Dukatom sviram od početka i srećna sam što imamo zajednički nastup na MENT-u. Ova platforma omogućuje muzičarima iz cele regije da se predstave, upoznaju, umreže, tako da se baš radujem nastupu. Nadam se da će i ljubljanskoj publici biti isto toliko uzbudljivo.

Kako je nastao vaš prvi album Sketches of Belonging?

U početku sam svirala sama, pesme su bile ogoljene. Počelo se sa bubnjem i gitarom, sa mnom su svirali Dušan i Danilo, posle sam nastavila sama. Proces traženja pravog zvuka i benda trajao je dugo. Sada su tu Goran Antović koji svira klavijature i Marko Cvetković koji svira bas. Goran je popeo čitav proces snimanja i zabeležavanja pesama na jedan viši nivo. Kada je u pitanju album i idejno rešenje bubnja, tu je pomogao Goran Grubišić iz benda Wooden Ambulance. Posle se uključio Blagoje Nedeljković koji je odsvirao bubanj na albumu. Ceo proces je bio jedno traženje i upoznavanje. Bilo je potrebno da se dogode i neki live nastupi da bi se sklopila čitava priča. Polazna tačka bio je koncert u studiju 6 gde smo konačno aranžmanski formirali pesme i zvuk. Ono što smo zabeležili u studiju sklopilo se u celinu koju smo predstavili pre desetak dana. Album je konačno ugledao svetlost dana i za mene je bitan kao ozvaničavanje odluke da se ozbiljno bavim muzikom. Slede promotivni koncerti, ubacujemo još jednog gitaristu, idemo dalje i radujem se novim promenama.

Kako nastaje vaša muzika i poezija – da malo demistifikujemo stvaralački proces?

Možda mi volimo da mistifikujemo jer ima više čarolije. Zavisi od mnogo stvari, od pristupa radu, kako se formiraš kao muzičar i kako kroz vreme prilaziš tome. U početku mi je sve išlo spontano, prve pesme su nastajale u situacijama kada emocije izraziš kroz muziku i ne baviš se mnogo time šta je to i kako je to. Vremenom se to menja, prilazim tome vrlo fluidno, opipavam teme koje su mi bliske, koje diraju, polako tražim formu i izraz kako da priđem tome. Pesme dolaze kada si u dodiru sa sobom, uzmeš gitaru i jednostavno se dese.

Koje teme vas interesuju i intrigiraju?

Kada je reč o albumu „Sketches Of Belongings“, u trenutku nastajanja pesama nisam se svakom posebno bavila, jednostavno su se dešavale iz nekog stanja. Gledajući ih na broju i u celini, vidim da mi je tema pripadanja i nepripadanja bila bitna u tom periodu, otud i naslov albuma. Verovatno je to veza sa životnim iskustvom. Kao mala sam otišla iz Beograda, odrastala u nekoj drugoj zemlji. To je tema sazrevanja i perioda odrastanja. Odrastamo i kada smo stari i kada smo mali, a sa druge strane ta tema pripadanja, osećanja pripadnosti ili nepripadnosti iznutra je nešto što se najviše provlači kroz pesme. Teme se menjaju, ali ovo je nešto što se provlači kroz svaku pesmu na albumu.

Živeli ste u Rusiji i vratili se u Beograd?

U Rusiji sam provela jedanaest godina. Pre pet godina vratila sam se u Beograd, ali svaki povratak može da dozvoli i ponovni odlazak. Povratak je bio bitan baš zbog osećanja pripadnosti, to iskustvo mi je bilo potrebno – da živiš onde gde pripadaš. Samim tim što sam kao mlađa bila izmeštena, doživljaj se menja. Postoji pauza koja nije nadoknadiva, ali nije ni negativna. Drago mi je što sam se vratila u Beograd, ali postoji mogućnost da se i to promeni.

Da li je neko sa ruske muzičke scene uticao na vas?

Kada je u pitanju ruska muzika, na pamet mi pada jedna fantastična kantautorka i velika ruska zvezda Zemfira. Preporučujem vam da je poslušate. Ima prepoznatljiv vokal, vrlo jak izraz u pesmama, čitav svet joj je u tekstovima i emocijama.

Pomenućemo i predstavu Crvena Ljubav na kojoj sarađujete.

Ovo je moj povratak u pozorište, po struci sam producentkinja i godinama sam radila pozorišnu produkciju u Beogradu. Drago mi je što sam se vratila i što imam drugu ulogu i drugi identitet. Sada sam muzička saradnica, sviram i pevam u predstavi. Urađena je u produkciji Bitef teatra, reč je o romanu Aleksandre Kolontaj, začetnice feminizma u Rusiji i revolucionarki, koji je adaptirala Olga Dimitrijević. Dotiče se i tema ljubavi, revolucije i ženskih pitanja. Ovo je jedan uzbudljiv proces u kome igra divna glumačka ekipa u sastavu, Milica Stefanović, Vlada Aleksić i Jelena Ilić. Drago mi je što radim sa njima. Sa muzičke strane gledano, raduje me ta šizofrenija u koju me je Olga uvukla i smestila, od ruskih revolucionarnih pesama do nekog savremenijeg folka, nazvaću ga tako. Polazimo od trubadurskog prilaza gitari i vokalu, a čeka nas još dosta posla. Uzbudljivo je, radujem se novom izrazu, pristupu i zvuku. Premijera predstave  je 12. februara u Beogradu. Nadam se da će biti prilike da predstava dođe i u Ljubljanu.

Zahuktava se promocija albuma – da najavimo datume?

Promotivni koncert albuma je 10. februara u Beogradu, a specijalna gošća na koncertu je hrvatska kanautorka Sara Renar.  U Zagrebu sviramo 18, a u Mariboru 20. februara. A prvi promotivni koncert u nizu koncerata za novi album biće danas u Ljubljani na festivalu MENT. Ovoga puta nastupam sama i nadam se da ću imati prilike da ponovo nastupim u Ljubljani ponovo i to sa bendom.

Intervju je emitovan i u emisiji Kontrola leta na Radiju Študent.

Razgovarala Biljana Žikić.