Između moje šeste i šesnaeste godine nizovi beživotnih melodija kao crvi su svakog jutra izlazili iz preglasnog televizora pokojne babe i zavlačili mi se u uši, nos i usta. Svaka njegova kompozicija bila je sastavljena od loše muzike i snimaka prirode. Pravio je kratke muzičke filmove. Kasnije, kad smo postali komšije, kad god bih ga sreo na ulici poželio bih da ga udarim u stomak i da mu dok leži sklupčan otpjevam njegovo najpoznatije djelo, ali nisam radio ništa od toga, pognute glave prolazio sam dalje i ostatak dana provodio boreći se sa trulim melodijama što su se vukle sluhom.
