Želja za intenzitetom

1459212_k IKB_9407

Foto: Igor Kupljenik, MI-PRESS

Vlade republika Srbije i Slovenije potpisale su krajem oktobra prošle godine sporazume o programima saradnje u nekoliko oblasti. Jedan od njih je Program saradnje između Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Ministarstva kulture Slovenije, za period 2016–2020. godine.

O Sporazumu i o temama koje inicira, razgovarali smo sa Antonom Peršakom, resornim ministrom u slovenačkoj vladi.

VREME„: Da li su se stekle neke posebne okolnosti u međudržavnim odnosima pa je Sporazum potpisan baš sad?

ANTON PERŠAK: Ne. Reč je o želji za još intenzivnijom saradnjom. Inače se ovakvi sporazumi s vremena na vreme obnavljaju. Mi smo i u prošlosti imali slične sporazume.

Koji su akcenti Sporazuma? Kako ga ocenjujete?

Ovaj sporazum predviđa podršku obe države u saradnji na svim navedenim područjima, a ima ih više od deset: od pozorišne umetnosti do književnosti, međusobnog prevođenja, gostovanja, do saradnje na intermedijalnom području i tako dalje. Možda bi u vezi sa tim trebalo reći i to da je saradnja između različitih subjekata na području kulture između Srbije i Slovenije već tradicionalno vrlo dobra. Ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević i ja smo to konstatovali tokom našeg susreta, tako da je sporazum samo neki dodatni podsticaj. Ovde nije reč o, kao u mnogim drugim slučajevima kada sklapamo slične sporazume, tome da takve saradnje uopšte nema ili je ima vrlo malo. Mi znamo da je, naročito na nekim područjima, poput pozorišta, muzike i likovne umetnosti, kooperacija veoma živa. Slovenačka pozorišta zapravo redovno sarađuju sa partnerskim pozorištima u Srbiji i obrnuto – naši stvaraoci, naročito reditelji, često rade u Srbiji, a i srpski u Sloveniji. Prošlih godina je postavljeno prilično pozorišnih predstava po delima srpskih autora i po delima slovenačkih autora. Zato je ovaj sporazum zapravo samo dodatni podsticaj i obaveza obe države da tu saradnju podstiču.

Kako će sporazum doprineti već postojećoj bogatoj saradnji i kulturnoj razmeni ove dve države?

Možda i tako što ćemo se dogovoriti za još neku saradnju. Na primer, razmenu koncerata Filharmonije ili nešto slično. I prethodni srpski ministar za kulturu Ivan Tasovac bio je vrlo zainteresovan za takav dogovor. Najveći potencijal buduće saradnje je svakako u područjima gde je ta saradnja tradicionalna. Mislim na književnost i međusobno informisanje i prevođenje, na pozorište, likovnu kulturu, film. Kao što se zna, poslednjih godina česte su filmske koprodukcije. Srpski film je u Sloveniji obično vrlo dobro prihvaćen i popularan. Tako da su to teme koje su najživlje u oblasti kulture. U poslednje vreme u Sloveniji su gostovale neke izložbe koje ne pokrivaju samo područje kulture u užem smislu reči. Recimo, izložba o Mihajlu Pupinu, izložba o srpskim banjama u Tehničkom muzeju u Bistri, zatim i izložba o Nikoli Tesli koja je u toku. Ovakvi i slični dogovori dolaze i sa naše strane. Ambicija ovog sporazuma je da se sada te stvari zaista dešavaju u velikoj meri na podsticaj samih subjekata sa područja kulture, da se možda uz državnu podršku i stimulaciju u budućnosti napravi jedna takva sistematična razmena svake godine.

Kada govorite o podršci i stimulaciji, da li mislite na novčana sredstva?

Kod nas to ide tako što galerije, pozorišta i drugi u svom programu predvide neko takvo gostovanje i naše ministarstvo onda to uzima u obzir kao deo programa. A ukoliko je neka posebna prilika kao što je bila godišnjica Vuka Karadžića, onda dođe i do neke posebne akcije, koja može biti posebno podržana.

Da li se Sporazum odnosi i na rešavanje pitanja vlasništva određenih nekretnina iz Jugoslavije?

Da, dotiče se i pitanja nasledstva. Kao što znate, nasledstvo je bilo jedno od pitanja o kome je razgovarano tokom poslednjeg susreta naše dve vlade i šire, ne samo na području kulture. Politička klima, da tako kažem, među državama je trenutno i nadam se da će tako i ostati, vrlo pozitivna, kao i volja za saradnjom. U ovom slučaju više nekretnina je u Srbiji jer je u Srbiji bila prestonica zajedničke države. U domenu arhivske građe, na primer, mnogo je gradiva koje po Sporazumu o nasleđu pripada Sloveniji ili Slovenija makar želi pristup, možda kopije gradiva. Ovim razgovorima u Beogradu samo je dodatno iskazana volja da se taj proces ubrza, a kao što znate bila je i konkretna predaja određenog broja arhivskih dokumenata od strane srpske vlade slovenačkoj vladi.

Obraćajući se medijima nakon zajedničke sednice vlada dve države, premijer Vučić je govorio da su dve vlade pokušale da pokriju sve sfere društvenog života, a da je ključ bio na političkim i ekonomskim pitanjima. Kultura nije pomenuta. S druge strane, poznato je da kultura najbolje spaja narode. Kakav je vaš komentar?

Verovatno je to stvar i nekog trenutka kako je neko nešto naveo u nekoj pojedinačnoj izjavi, šta je pomenuo. Činjenica je da se tokom tog susreta naše dve vlade upravo u oblasti kulture desila jedna eksplicitna radnja – ministar Dačić je izručio ministru Erjavcu na konferenciji za medije fasciklu sa određenim međunarodnim arhivskim dokumentima koji se tiču Slovenije, upravo pred novinarima okupljenim u Parlamentu. To su međunarodni ugovori Jugoslavije, a tiču se Slovenije.

Pomenuli ste prevođenje. Da li možemo očekivati više prevedenih knjiga sa slovenačkog na srpski i obrnuto?

Prevođenje je već sada vrlo živo. Mi zapravo redovno pratimo i prevodimo značajna srpska dela i obrnuto. Ja sam tokom posete Beogradu bio na Sajmu knjiga i, recimo, upravo je na štandu jednog od izdavača bilo praktično pet novih prevoda slovenačkih literarnih dela, prvi put predstavljenih javnosti.

Kako će Ministarstvo uticati na to da se međusobno književno prevođenje poveća?

Mi već podržavamo te programe.

Kako, preko projektnih konkursa?

Da, postoji javni konkurs Javne agencije za knjigu i izdavači se prijavljuju na te programe i to se onda stručno ocenjuje. Osim toga, neki projekat može i neposredno da se podrži subvencijom. Verujem da i Srbija podržava prevođenje srpskih dela, kao što mi podstičemo i obezbeđujemo određena sredstva za prevođenje slovenačkih dela.

Projektni konkursi koji sada postoje namenjeni su prevodima sa svih jezika, a ne samo srpskoslovenačkoj i obrnutoj kombinaciji.

Postoji više mehanizama za to. Na primer, unutar Slovenskog foruma izlazi edicija 100 slovenskih romana koja je posebno subvencionirana i u njenom okviru će izaći ukupno deset novijih srpskih romana na slovenačkom.

Kad se priča o saradnji naše dve države, neminovno je pitanje o stanju srpskih kulturnih društava u Sloveniji. Ovde postoji četrdesetak društava, a Slovenija iz budžeta ne dodeljuje ni centa

Nije istina. Mi podržavamo kroz javne konkurse pre svega njihovu delatnost na području medija. Oni mogu da se prijave na medijski konkurs i da dobiju određena sredstva, koja istina nisu velika.

Manjinski mediji nemaju nikakvih šansi na medijskom konkursu jer se bez olakšica takmiče sa najvećim, centralnim slovenačkim medijima.

Konkurs koji raspisuje Direktorat za medije usmeren je na slovenačke medije, to je istina, ali brojni mediji, od Radija Študent do više lokalnih radija i televizija, kandiduju se i sa sadržajima iz života i o životu i radu društava i pripadnika narodnosti sa područja bivših jugoslovenskih republika, dakle i Srbije. Osim toga, tu je poseban konkurs Službe za kulturne raznolikosti i ljudska prava…

Koliko je meni poznato, ta služba podržava manjinske projekte jedino preko Evropskog socijalnog fonda, a on se opet raspisuje za sve nevladine organizacije u Sloveniji i nije namenjen samo manjinskim organizacijama, a još manje medijima.

Oni imaju određena sredstva za to, i istina je da najveći deo uvek dobiju upravo pripadnici srpske zajednice.

Služba za ljudska prava i raznolikost Ministarstva kulture bi trebalo da podržava manjinsku, odnosno srpsku kulturu u Sloveniji?

Da, samo je problem u tome što i među samim srpskim društvima postoje određene nesuglasice. Ili, društva se prijave, a njihove prijave nisu validne. Ona društva koja su pravilno prijavljena, odgovarajuće su i valorizovana pa dobiju i neka sredstva, koja kao što kažem, nisu velika. Osim toga, Slovenija podržava i druge programe, recimo na području obrazovanja.

Ne govorimo sada o tome koliko je neko sposoban da napiše projektnu prijavu, već o tome koliko konkursa država Slovenija raspisuje za srpska društva, odnosno društva iz bivše Jugoslavije. Po mojim informacijama, to je trenutno jedino konkurs Javnog fonda za kulturne delatnosti koji je namenjen amaterskim delatnostima.

To, kao što je rečeno, u celini ne stoji. To su programi koji su obično u sferi amaterske delatnosti i zato je logično da su sufinansirani kroz JSKD. Oni koji prevazilaze taj okvir mogu da se prijave i na druge konkurse koji nisu namenjeni prvenstveno manjinama.

Postoje i profesionalne manjinske grupe, na primer Srpski kulturni centarDanilo Kiš„. Dakle, ne možemo da govorimo o sistematskoj državnoj podršci društava koja se bave srpskom kulturnom baštinom u Sloveniji. Da li će Sporazum promeniti tu situaciju?

Ne. Barem ne 2017. godine zato što je budžet već usvojen. Ja sam predsednik Saveta za narodnosti bivše Jugoslavije. Naravno da je novca premalo za sve, ali nismo dobili žalbu da je neka grupa diskriminisana u odnosu na drugu ili nešto slično. Dakle: da, srpska i sva druga društva ravnopravno učestvuju i mogu da se prijave na konkurs.

Ne postoji nijedan konkurs koji je isključivo namenjen srpskim društvima ili društvima naroda bivše Jugoslavije u Sloveniji, ali postoji konkurs posebno za romsku kulturu i posebno za pripadnike nemačke zajednice. Da li će nakon Sporazuma biti drugačije?

Postoje različiti oblici, kao što sam već objasnio. Postoji konkurs koji omogućava prisustvo tih društava u medijima.

Koliko procenata iz državnog budžeta je izdvojila Slovenija ove godine za kulturu?

Mislim 1,63 procenta.

Na koji način će se obezbediti novac za saradnju sa Srbijom?

Isto kao i do sada. Princip budžeta u Sloveniji, kao i načelno u EU uopšte, jeste da se sve subvencije dodele na osnovu javnih konkursa ili javnih poziva. Javni zavodi ili drugi nevladini sektori u okviru svojih programa prijave neku aktivnost i stroge stručne komisije to ocenjuju.

Šta ćete vi probati da rešite u slovenačkoj kulturi u 2017. godini?

Po koalicionom sporazumu, a i inače, imamo plan i zadatak da obnovimo modele kulturne politike – kulturnog modela, što znači da trenutno pripremamo niz područnih strategija. Već su usvojene strategija elektronskog arhiva, zatim još i strategija filmskog vaspitanja. Očekuje se strategija za medije, zatim strategija za kulturno nasledstvo, za dizajn i arhitekturnu politiku. U 2017. godini trebalo bi da budu usvojeni osnovni zakoni za oblast kulture, znači Zakon o ostvarivanju javnog interesa u oblasti kulture, Zakon o medijima, Zakon o Radio-televiziji Slovenije, Zakon o promeni i dopunama Zakona o kulturnom nasleđu, i drugi.

Koliko poznajete srpske zakone iz oblasti kulture? Koliko su slični ili različiti od slovenačkih?

Često, još dok pripremamo zakone, proučavamo zakonodavstvo drugih država tako da neke stvari poznajemo. Znamo, na primer, kako je Srbija uredila pitanje Matice srpske jer spremamo zakon o Slovenačkoj matici. Znamo da je Srbija usklađivala svoje zakonodavstvo ili makar planirala promene na području obrazovanja i kulture jer je u postupku i procesu pridruživanja EU. Naše ministarstvo je, kroz Evropsku komisiju, pregledalo i testiralo to nastojanja Srbije, i nedavno je usvojeno stanovište da je na tom području Srbija postigla prilagođavanje, pa da odgovara onom što je u oblasti obrazovanja i kulture uređeno u okviru EU.

Da li vaše ministarstvo kulture savetuje srpsko ministarstvo kulture u vezi sa ulaskom u EU?

Dolazi i do toga. Znam da su prošlih godina članovi našeg ministarstva odlazili u Ministarstvo kulture Srbije upravo zbog harmonizacije zakonodavstva u kulturi.

Poslednjih godina su se Srbi i Slovenci najčešće družili samo za novogodišnje praznike. Hoće li i nakon Sporazuma biti novih povoda?

Teško, zato što toliko Slovenaca odlazi na doček Nove godine u Srbiju, da je nemoguće da ih bude više od toga.

Da li privatno kontaktirate sa nekim iz Beograda?

Da, imam prilično prijatelja u Beogradu, odnosno u Srbiji. Posebno među piscima, izdavačima, tako da mogu reći da sa mnogima imam česte kontakte… Istina, uglavnom i-majlom. Inače, viđamo se kao i sada, recimo na Sajmu knjiga u Beogradu. Neki od njih, više puta dođu na Sajam knjiga u Ljubljanu ili nekim drugim povodom koji organizuje, recimo, PEN, ili na festival Vilenice. Uvek ima nekog povoda za druženje.

Biljana Žikić

Tomo Ravbar

Izvor: Vreme