Vukov kuvar

Sastavila: Svetlana Slapšak

vukuvar
Vukov Rječnik, štampan po prvi put 1818. u Beču, doneo je svež, laički pristup srpskome jeziku i istovremeno je bio naučno zasnovan, zahvaljujući pomoći Jerneja Kopitara. Vuk Karadžić je prvi rečnik narodnog jezika zamislio kao prikaz ne samo govorne realnosti, već i životnih situacija: mnoge leme Rječnika su opisi i kritika običaja, rituala, magičnih postupaka, verovanja, izraza; tu su navodi iz usmenog pesništva i svakodnevnih izreka, šala, dečijih igara, tajnih jezika pojedinih društvenih grupa, opscenih izraza, psovki… U celome Rječniku je samo nekoliko reči iz crkvene i verske sfere.

Između ostaloga, Vuk je beležio i jela, sastojke, načine služenja i jedenja, mesta, opremu i nabavljanje namirnica. Njegov šaljivi recept o „klin-čorbi“ je u jeziku ostao do danas. Neka od jela koje Vuk pominje su stara, neka se još i danas prave. Neke reči ne nose ni recepte, ni kakav drugi opis, ali su zaboravljene, a vredne sećanja koje je povezano sa hranom.

U ovoj maloj zbirci, recepti i drugi opisi koji se odnose na hranu su navedeni u Vukovoj jezičkoj verziji; ako je reč objašnjena samo nemačkim i latinskim izrazima, što su inače Kopitarove intervencije, dat je prevod. Čuvali smo originalni način pisanja Rječnika (,,opiose” umesto ,,opio se” i sl.).

Prijatno!

Alva, jelo od brašna, masti i meda, i od oraha
Alvaluk, sitan novac, nešto malo

Baba klisara, baba, što mijesi poskurice (sveti hleb za crkvu)
Baklava, pita, vrsta savijenoga testa
Benđeluk, trava, što se meće u vino i rakiju da se čovek opije i da zaspi kao mrtav
Bermet, vermut, vino sa anisom i drugim travama
Beškot, nekakav ljeb, biskvit, bolji ljeb
Birtaš, birtašenje, bircuz, krčmar, dugo boravljenje u krčmi, krčma
Bostandžija, koji gaji lubenice. Bostandžiji krastavce prodavati.
Brašnjenica, jelo, što se nosi na put.
A. šta ti je u torbi
B. brašnjenica
„Pa spremiše lake brašnjenice-“
Buza, piće od kukuruznog hleba i vode, brezova buza, sok od breze
Bulumać, nekakvo jelo od brašna:
A. Šta si jeo?
B. Satrimačka i bulumaća.
Bungur, (kukuruzan ili pšeničan), griz

Valjuška, knedla, kuglica od žita
Varenik, vruće zameđeno i zabibereno vino, što se po običaju pije na Božić prije jela (u Srijemu i u Bačkoj)
Varica, žito što se po običaju kuva na Varin dan: metnese u jedan lonac , ili u kotao od svakoga žita i variva, te se skuva zajedno, pa se jede poslije, drugi i treći dan, pošto se ladi; i zato se pijeva:
„Varvarica vari,
A Savica ladi,
Nikolica kusa.
Varica se obično, gotovo svuda, pristavi jošt u veče (u oči Varina dne), pa se u jutru gleda s koje je strane navrela, te na onoj strani siju žita ove godine: zašto kažu da će onamo najbolje roditi. „Navrela vara od Dundulova dola (pripovijetka Ercegovačka)“;
„Poručuje Varica Božiću:
Pošlji mene od prasca nožicu,
„Da začnim varicu šenicu.
(pjevase Božiću poslije varina dne)
Vasiljica, kolač što se po običaju mijesi na mali božić
Vinko Lozić, udario ga Vinko Lozić u glavu, t.j. opiose.
Vješalica, t.j. mesa, komad dimljenog sušenog mesa

Gibanica, vrsta savijenoga testa
Gostinica, mnogo gostiju:
„Sedam kuća jednu kozu muze,
„Još se vale da se dobro rane:
„Da im nije mloge gostinice
„Od sira bi ćuprije zidali
„Na suruci vodenice b’ mljele.
Grasulj, u šali kada su Cigana pitali šta više voli, graa ili pasulja, on odgovorio grasulja
Gruševina, ukiseljeno mleko
Gužvača, t. j. pita

Dobrodošnica, čaša vina, ili rakije, što se daje onome, koji dođe, za dobro došao: „dobro si mi došao“ (tako se reče kad mu se pruži čaša)
Dramoser, koji (od tvrđe) na dram i jede i sere; ovako seljaci zovu trgovce varošane (u Srbiji)

Đakonija, posluženje:
„Donesoše vino i rakiju,
„I lijepu svaku đakoniju –
Đuveče, 1) zemljan sud (kao zdjela), što se u njemu peče meso u peći; 2) ono meso.

Žmire, 1) čvarci. 2) od masti i od brašna kao žitka cicvara

Zagorelica, rakija, prepečenica; dajte one zagorelice
Zakuvavanje, kuvanje vode u brašnu
Zaprška, na čemu se kuva jelo
Zaslada, desert
Zasmočak, začina
Začina, teško loncu, iz sela začine čekajući

Izvoda, glavica kupusa, ili drugoga kakvog povrća, što se ostavi za sjeme.
Izjedipogača, ti si jedan izjedipogača! jedan ispičutura!
Isječak, od pečena brava, ili od koze, ono između butova i rebara: taj se rani izječcima.

Jagla, zrna kukuruza pukla u pečenju, kokica
Jalova čorba, vrsta čorbe
Jevtin, od jevtina mesa čorba za plot
Jomuža, mlijeko ne vareno
Jufka, 1) vrsta razvučenoga testa 2) vrsta poslastice

Kava, 1) kafa 2) kafana:
„Odšetaše u kavu veliku,
„Pa sjedoše po kavi velikoj –
Kajgana, izdrobljeno jaje
Kajmak, vide skorup
Kalja, vrsta jela
Kačamak, polenta od kukuruznog brašna
Kaša, kad se štogođ vrlo raskuva, ili se izmiješa tako, da se ne zna šta je: načinilo se kao kaša
Kvašenica, komadi ljeba kuvani s amašću
Keške, praznično jelo od žita i mesa
Kiselica, kiselica od rasola ili od octa; ili trična kiselica, što obično u Sremu grade:
„Teraj kume logova
„Preko moga korova:
„Daleko je Mitrovica
„Oladise kiselica.
Klinčorba, Pripovijedaju da je došao soldat babi u kuću, i iskao da mu da štogođ da jede, a ona mu kazala da ne ma ništa u kući za jelo; onda soldat reče: „A ti daj mi barem tiganj i malo vode, da načinim k l i n č o r b u.“ Baba mu to da, a on uzme tiganj i metne u njega gvozden klin, pa nalije vode i i metne na vatru; kad se voda ugrije, a on zaište od babe malo soli (i baba mu da) te je posoli; kad voda uzavri, a on zaište malo brašna (baba mu da i to: samo da vidi od čuda kakva će to biti k l i n č o r b a) te saspe u onu vodu i zamete; potom zaište jedno jaje, te i njega razbije u onaj skrob; onda zaište još malo masti te ono zamasti, pa onda skine sa vatre i klin izvadi na polje, a k l i n č o r b u izjede.
Kljuk, presovano grožđe
Kokanje, pečenje kukuruznih zrna
Kolač, okrugli ljeb, ljeb za posebne prilike, n. p. krsni kolač; Zla kolača!
Koljivo, kuvano žito koje se služi na daći i na slavi.
Komadara, rakija od kukuruza, ili od drugog kakva žita. Srblji takovu rakiju ovako peku: namijese dosta ljeba i ispeku, pa iskomadaju u kacu i naliju vodom; kad to uskisne i prevri, onda peku rakiju.
Kombost, isiječe se kiseo kupus na prokole pa se skuva; potom s eizvadi iz čorbe te se oladi, pa se onda zaluči bijelim lukom (ili pospe slačicom), i tako se jede (uz post).
Kruškovica, vino kuvano sa kruškom
Kukuruznica, ljeb od kukuruza
Kulja, vide kačamak

Lepinja, vrsta ljeba; u zagonetki (što mi ti je za što): Dok se otac rodi, sin po kući odi? t.j. lepinja.
Lincura, nekakva trava, što se jede od trbua,
Lokuma, vrsta tvrde krofne
Lukovača, kukuruznica umiješena ladnom vodom s perima od crnoga luka (cf. ladnjača)

Maviš, krofne pečene u masti
Mamaljuga, vide kačamak
Medovina, slatko vino; slatko kao medovina;
„Svečera me vinom umivale,
„U po noći slatkom medovinom –
Meze, on što se jede uz, dok se pije:
„A lijevom meze mu dodaje –
Mlaćenica, sir, što se gradi od tropa, što stane od skorupa kad se prepira. Od takvoga sira načine žene kao kolačiće, pa spremaju čobanima za užinu.

Oparnica, oparuša, vrsta ljeba
Orašenje, dodati isitnjeni orah rani
Ocin, prebrani gra u Srbiji zovu seljaci (kao u šali) o c i n g r a (zašto ga najviše kaluđerigotove i jedu onako sa zaitinom i s biberom i t.d.)
Ošap, ošaf, suvo voće, kao n. p. šljive, jabuke, kruške i t.d.:
„Đevjka se veseli:
„Udaću se k jeseni.
„A majka je kara:
„Nemaš kujo dara. –
„Imam vreću ošapa,
„Svakom svatu po šaka –

Papar, vide biber:
„A što su mi Karlovkinje
bele rumene?
„Vino piju, papar zblju,
te su rumene –
Papula, od graaa, t. j. kad s ekuvan gra ugnječi bez čorbe; tako i od sočiva
Pastrma, 1) riba 2) ovčije ili kozje meso dimljeno i sušeno
Pače, cf. pitije
Peksimet, dvaput pečen ljeb, mornarski ljeb
Pelenaš, vino sa pelenom
Pečenica, Pečenica obično biva čitavo krme (prase ili nazime, a kod gazda, đe mlogo čeljadi ima u kući, i nazimac od dvije godine), a može biti i ovca, kod siromaa i ćurka; đekoji ispeku i krme i ovcu.
Pilav, 1) vide svadba 2) kuvan začinjen pirinač
Pituljica, vrsta punjene krofne
Poležaka, ljeb od kukuruza koji se predugo pekao
Popara, jerlo od starog ljeba. Pitali nekakvo dijete: „Kakose kod vas zove ladna popara?“ A ono kazalo: „Mi joj se ne damo ni oladiti.“
Poskura, sveti ljeb
Postupaonica, Kad počne dijete ići, onda umijese pogaču, pa skupe svu đecu (koja mogu trčati) i momčad iz kuće, te je izlome đetetu više glave, kako koje odlomi komad, a ono bježi odande (da i ono dijete onako trči).
Prga, neko jelo prženo: mirišu ti usta, kao da si prgu jela (u pripovijetki)
Prdonja, gra onaj, što je krupan kao bob
Prebranac, pasulj. U Srbiji po selima kažu (kao u šali) o c i n g r a (zašto ga najviše jedu kaluđeri), a po varošima s a g a n l i j a.
Prevrata, prevratuša,. kukuruzno brašno zakuvase jajima (u kakvom sudu), pa se onda onaj skrob izaspe u tiganj na vruću mast, kada se ozdo potpeče, onda se prevrne, te se i s druge strane ispeče; potom se jede (najviše vruće).
Prepečenica, rakija, dvaput pečena
Prženica, pečena kriška ljeba
Proja, 1) vide proso 2) kukuruzna (živa željo kukuruzna projo!)
Prcvarnica, gde se kuva i prži
Puktanje, zvuk graška koji se kuva

Rovito jaje, jaje za posrkati
Rujno vino, žuto vino:
„Đe junaci rujno vino piju –
„Jes’ video rujno vino –

Sarma, vrsta zavijenog mesa, u vinovom lišću ili kupusnom
Satrica, uspese malo vode u šenično brašno, pa se onda dobro s a t r e rukama, te se načini gotovo kao tarana
Simit, najfiniji ljeb
Sirćetiti, začiniti sirćetom
Smok, smok bijeli, t.j. sir, skorup, maslo.
Somun, bolji ljeb
Suvo grožđe, otišao u suvo grožđe, umro
Sušci, suvo grožđe za liker

Tanka, tanki ljeb
Tašci, kuvani ljeb, štrudla. Uredio ko Nasta taške.
Telfa, kafeni soc
Turšija, u turšiju se meće grožđe, kruške , jabuke, krastavci i t.d.

Ćufteta, isjeca se sitno prijesno meso i metne se u njega malo bibera i sitno isjecana crnoga luka, pa se onda načine kao orasi i umeljaju se u šenično brašno (i to se zovu ćufteta). Poslije toga ćufteta se poprže na maslu, pa se pospu bijelim lukom i kiselim mlijekom.

Uštipak, vrsta krofne

Cecelj, preslano kao cecelj.

Česnica, Česnicu treba da umijesi domaćin na Božić u jutru od šenična brašna kao pogaču. Obično je da metnu u česnicu pojednu paru, ili kakav drugi novac ( srebrn ili zlatan); pa kad sjednu ručati, onda izlome česnicu, i svakome dadu po jedan komadić: u čijem komadiću bude onaj novac, onaj kažu da će biti najsretniji one godine.
Čimbur, Nastavi se voda u tiganju pa se posoli; kad voda uzavri, onda se na nju razbiju jaja, te se čitava (ne miješaju se) skuvaju; pa se onda voda iscijedi i metne se mjesto nje skorupa te se jaja kao malo začine: đekoji jošt utuku bijeloga luka te i zaluče.

Špica, sjemenka od bundeve, lubenice, dinje i od tikve.