Lekari bez granica prisutni su 24 sata na terenu na balkanskoj ruti gde se nalaze hiljade ljudi, žena i dece koji, bežeći iz ratom zahvaćenih područja na Bliskom istoku, ne mogu da nastave put prema zapadnoj Evropi zbog zatvaranja granica Evropske unije za izbeglice. U Kontroli leta razgovarali smo sa Franciscom Baptista da Silva, lekarkom iz tima Lekara bez granica o situaciji u kojoj se nalaze izbeglice u Srbiji i Makedoniji.
Kakve su posledice zatvaranja granica po zdravstveno stanje ljudi koji čekaju na balkanskoj ruti?
U jednom trenutku, u poslednjih nekoliko dana 450 ljudi je bilo praktično zaglavljeno u blatu na granici, tj. na ničijoj zemlji, između Srbije i Makedonije. Oni nisu mogli ni da uđu u Srbiju, ni da se vrate u Makedoniju jer su se našli usred promene propisa i zatvaranja granica i nije im bilo dozvoljeno da uđu ni u jednu ni u drugu državu. Nisu imali ni hranu, ni sklonište, ni humanitarnu pomoć, pa su MSF (Médecins Sans Frontières- Lekari bez granica) zatražili i pomoć drugih aktera. MSF su uspostavili privremeno sklonište, a ostali akteri su obezbedili hranu, odeću, itd. jer je padala jaka kiša. Sada im je dozvoljeno da se vrate u Makedoniju ali ostaje problem tih ljudi koji su zarobljeni u određenim državama, ne mogu da nastave dalje i za sada ne znaju kakve su njihove opcije.
Videli smo mnogo medicinskih slučajeva jer je padala kiša ali uglavnom se susrećemo sa mnogo slučajeva povezanih sa psihičkim problemima, kao što su akutne emocionalne reakcije, anksioznost, pa čak i psihotične epizode. Na primer, jedna majka čak nije prepoznala svoje dete. To je zato što su ljudi pod velikim stresom, veoma su uznemireni jer ne znaju kakva će im biti budućnost i šta će se dogoditi.
Oni već dolaže iz država u kojima su bili u opasnosti, sa veoma opasnim situacijama. Samo putovanje je veoma teško, pa je sada to što su zaustavljeni usred putovanja ponovo prouzrokovalo veliku uznemirenost. Ljudi su očajni jer su prešli toliki put, a sada su zaustavljeni bez ikakvog objašnjenja, sem da moraju da traže azil.
Imate li na terenu ikakve informacije šta će se dalje dešavati?
U tome je u stvari problem- ljudima je potrebno pravno rešenje ove situacije sa kojom se suočavaju. Stvari su se popravile, posebno što se tiče srpske humanitarne pomoći, ali pravna situacija je uzrok problema. Nema informacija o njihovoj budućnosti, nejasno je šta će biti sa tim ljudima, granica nije zvanično zatvorena, tako da ne znamo ništa, a vrlo je važno razumeti šta će se dogoditi.
Problem je u tome, ako se granica zatvori i ako se ruta, ovakva kakva je, prekida, ili bar neće biti kretanja duž nje, ljudi će sve više pribegavati ilegalnom prelaženju gde će biti izloženi još većem riziku i to je ono što nas brine. Jer, do sada, balkanska ruta je bila najbezbedniji način da ljudi stignu do Evrope, a više od 60% populacije koja sada prelazi granice su žene i deca. Ako se granica zatvori pribeći će ilegalnom prelasku, a to će ih dovesti u još veću opasnost, što je zaista razlog za zabrinutost. Trebalo bi da postoje bezbedne i legalne mogućnosti da ljudi zatraže azil i da stignu do Evrope, a pošto se Balkanska ruta zatvara, njima će to sada biti još teže.
Koji su najčešći simptomi sa kojima se susreću Lekari bez granica na terenu?
Najčešći simptomi sa kojima se susrećemo su infekcije respiratornog trakta, kao i gastrointestinalne, zatim kožne bolesti i traume povezane sa putovanjem. Sve ove bolesti su posledica putovanja, tako da se ljudi razboljevaju od samog putovanja. Ali, naravno tu su i hronične bolesti, kao i mnogo trudnica. Čak su se i deca rađala tokom putovanja. Tako da ima redovnih bolesti prouzrokovanih putovanjem ali i hroničnih bolesti (koje su postojale i pre puta). Putovanje je veoma teško, posebno za decu i trudnice i veoma ih iscrpljuje.
Kakva je zdravstena situacija sa izbeglicama smeštenim u azilnim centrima u Srbiji?
MSF su prisutni i u Preševu, na granici sa Makedonijom, i u Šidu, na granici sa Hrvatskom, ali i u Beogradu i naravno mi smo mobilni. Trenutna situacija u centrima je takva da su to isti ljudi, ljudi koji su zarobljeni i ne mogu da krenu dalje. Jedna od stvari koja nas brine je hrana jer su to ljudi koji su već neko vreme tu zatočeni i moraju imati raznovrsnu ishranu kako se ne bi razboleli zbog nepravilne ishrane. Ali, za sada, ljudi su ovde zatočeni, imaju sklonište i videćemo šta će se dalje dešavati.
Razgovarala Biljana Žikić
Prevela sa engleskog jezika Tamara Mardešić