Mladi ljudi, studenti i srednjoškolci, na neki način su nama starijima oduzeli poslovnu sposobnost i preuzeli starateljstvo nad nama starijima. I to delimično s punim pravom, jer smo dozvolili da se ova zemlja pretvori u karikaturu kojom vlada jedna karikaturalna vlast, koja razara i državu i društvo. U tom smislu, mladi su preuzeli starateljstvo i nad opozicijom.
Vučić je lagodno vladao jer je uspevao da opoziciju drži pod kontrolom, da je satanizuje, deli i slabi koristeći različite mehanizme. A onda su se odjednom pojavili građani, naročito mladi ljudi, koji su postali opozicija za koju vlast nema protivlek. Pokazalo se da je svaka pora ovog društva koja je misleća, koja je aktivna i koja ne pristaje da živi u autoritarnom, deregulisanom sistemu, postala opozicija režimu.
Sa Nedimom Sejdinovićem, novinarom nedeljnika „Vreme“ i političkim analitičarem, razgovaramo o društveno-političkim prilikama u Srbiji uoči parlamentarnih izbora, koji će biti održani u nedelju, 25. oktobra.
Vidimo da u dijaspori postoje veliki tehnički i organizacioni problemi. U dijaspori su otvorena samo 93 biračka mesta. Ljudi se bore za svoje pravo glasa, organizuju se i putuju u udaljene krajeve, pa čak i u druge države, kako bi glasali. A koliko je Srbija spremna za izbore u tehničkom smislu? Da li su pripremljena biračka mesta, ažurirani birački spiskovi, obezbeđeni kontrolori i sve ostalo što je neophodno za regularno sprovođenje izbora? Kako sve to izgleda u praksi?
Što se tiče izbora u samoj zemlji, tehnički će verovatno sve biti u redu, u smislu da će se na vreme otvoriti biračka mesta, da će biti formirane izborne komisije i slično. I to je jedino što bi se moglo nazvati regularnim. Sve ostalo je neregularno, počevši od načina na koji se vodi kampanja, preko takozvanog izbornog menadžmenta Srpske napredne stranke, koja na sve moguće načine pokušava da umanji značaj studentske liste i da oteža građanima da glasaju za nju. S druge strane, SNS je već poznat po tome, a za to postoje brojni dokazi, da kupuje glasove, ucenjuje birače zaposlene u javnom, ali i u privatnom sektoru bliskom vlasti, i tako dalje Uz sve to ide i jedna dramatično katastrofalna medijska kampanja. Medijska situacija u Srbiji odavno je veoma loša, a sada, pred ove izbore, gora je nego ikada.
Što se tiče regularnosti, možemo se zadržati samo na tehničkim detaljima. Međutim, kada govorimo o glasanju u dijaspori, vidimo da ni ti tehnički uslovi nisu ispunjeni. Razlog je jednostavan: vlast očekuje da će nova generacija ljudi iz Srbije koji žive u dijaspori glasati za studentsku listu, a to joj ne odgovara. Sprečavanje svakog glasa za studentsku listu jedan je od njihovih ciljeva.
Još jedna stvar je veoma važna. Usvojena je uredba prema kojoj će građani glasati paralaleno u Srbiji i na udaljenim tačkama sveta. To znači da će se negde glasati tokom noći, mrkle noći. Razlog je to što se očekuje da će studentska lista ostvariti veliku pobedu u dijaspori, u onoj udaljenoj. Vlast ne želi da se takva informacija dođe do glasača, jer bi to moglo dodatno da ohrabri birače studentske liste, a da istovremeno obeshrabri njihove birače.
Slažeš li se da u Srbiji vlada referendumska atmosfera – Vučić ili studenti? I šta se dogodilo sa opozicijom?
Da, to je bilo jasno od prvog dana raspisivanja izbora. Ako i do tada nije bilo jasno, od tog trenutka postalo je očigledno da se stvara referendumska atmosfera. Ona je sve izraženija i mislim da će do samog dana izbora dobiti još neku dimenziju. To će, naravno, dovesti u nepovoljan položaj manje liste, ne samo opozicione nego i one bliske vlasti. Recimo, donedavno sam bio uveren da će Socijalistička partija Srbije i Ivica Dačić sigurno preći cenzus. Međutim, sada, kako se stvari razvijaju, ni to više nije izvesno. Došlo je do cepanja unutar stranke, a referendumska atmosfera mogla bi da navede deo birača koji podržavaju vlast da ne rasipaju glasove na SPS, nego da glasaju direktno za SNS. Što se tiče opozicije, dogodila se jedna veoma neobična stvar, specifična za Srbiju.
Mladi ljudi, studenti i srednjoškolci, na neki način su nama starijima oduzeli poslovnu sposobnost i preuzeli starateljstvo nad nama starijima. I to delimično s punim pravom, jer smo dozvolili da se ova zemlja pretvori u karikaturu kojom vlada jedna karikaturalna vlast, koja razara i državu i društvo. U tom smislu, mladi su preuzeli starateljstvo i nad opozicijom. Govorim o pravoj, proevropskoj opoziciji, koja je sve ovo vreme delovala u veoma teškim uslovima. Tačno je da je bila progonjena i izložena različitim pritiscima, ali činjenica je da nije uspela ni da okrnji vlast Aleksandra Vučića.
Studenti su pokazali da načinom na koji oni vode političku borbu to može da se postigne. I ja se nadam da će 25. oktobar označiti kraj vladavine jednog autokratskog vladara.
Studentska lista, dakle, ima snage za to, a njihova kampanja je prilično živopisna. Kako bi okarakterisao i ocenio kampanju studenata?
Prvo treba reći nešto što ljudima koji političku scenu Srbije posmatraju sa strane možda nije dovoljno jasno. Studentska lista je zaista veoma šarolika. Okupila je ljude različitih političkih uverenja, i sa levice i sa desnice, mada ne previše levo ni previše desno. To je jedna široka koalicija, koja formalno nije koalicija, ali zapravo predstavlja koaliciju pojedinaca i mladih ljudi. To je valjda i jedini način da se pobedi režim koji takođe nema nikakvu ideologiju, osim korupcije i opstanka na vlasti po svaku cenu.
Postoji jedno pravilo u politici: ako uništite opozicione stranke, onda za opoziciju dobijete građane, odnosno narod, popularno rečeno. U ovom slučaju pokazalo se da je to tačno.
Vučić je lagodno vladao jer je uspevao da opoziciju drži pod kontrolom, da je satanizuje, deli i slabi koristeći različite mehanizme. A onda su se odjednom pojavili građani, naročito mladi ljudi, koji su postali opozicija za koju vlast nema protivlek. Pokazalo se da je svaka pora ovog društva koja je misleća, koja je aktivna i koja ne pristaje da živi u autoritarnom, deregulisanom sistemu, postala opozicija režimu.
Tako je nastala i sama kampanja. Ona bukvalno postoji u svakom selu. Svuda je autentična, izvire iznutra. Tu se vidi jedna zaista neverovatna energija koju vlast jednostavno ne može da kontroliše i koja je potpuno izbezumljuje. Na tu energiju odgovaraju nasiljem i represijom. Nemaju nikakvu ideju kako drugačije da odgovore. Zapravo, ostaje im samo nasilje, što govori da je režim u veoma velikom problemu.
Kakva je situacija sa Republikom Srpskom u Bosni i Hercegovini? Vidimo da studenti pokušavaju da odu tamo, ali u tome ne uspevaju. S druge strane, čuli smo od Nine Mihaljić da je 30 odsto svih biračkih mesta u inostranstvu otvoreno upravo u Republici Srpskoj. Šta se zapravo dešava?
Mi, naravno, očekujemo taj takozvani izborni menadžment, kako se to u Srbiji naziva. To je zapravo jedan oblik izborne krađe. Očekujemo da će se to događati i u Republici Srpskoj, da će mnogi glasovi otići Srpskoj naprednoj stranci. Da to neće biti principijelno glasanje, nego rezultat političkih dogovora, sistema sigurnih glasova i sličnih mehanizama.
Međutim, treba razlikovati birače koji će glasati u samoj Bosni i Hercegovini, odnosno bodanskohercegovačkom entitezu Republika Srpska, od onih koji će preći granicu i glasati u Srbiji. Mislim da je veći problem ova druga kategorija.
Birači koji glasaju u Republici Srpskoj, bez obzira na to što će njihovi glasovi, po svemu sudeći, uglavnom otići Srpskoj naprednoj stranic, ne mogu previše da utiču na rezultate. Ali još ne znamo koliko je onih koji će preći granicu i glasati u Srbiji, prema mestu prebivališta i boravišta. Tu je veoma važna kontrola na samom biračkom mestu.
I to je jedna od specifičnosti ovih izbora u odnosu na sve prethodne koji su organizovani od dolaska Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića na vlast. Naime, ovog puta će na ovim izborima studentska lista, uz pomoć građana, građanskih zborova i velikog broja ljudi koji su se dobrovoljno prijavili da učestvuju u kontroli izbora, uspeti da iskontroliše gotovo sva biračka mesta u Srbiji.
Opozicija je do sada uspevala da pokrije 35 do 40 odsto biračkih mesta. Ona je to krila, jer je to svedočilo o njenoj nedovoljnoj efikasnosti. Možemo samo da zamislimo šta se događalo na preostalih 60 odsto biračkih mesta, gde nije bilo opozicionih kontrolora, nego samo predstavnika vlasti. Ovog puta to neće biti moguće.
Naravno, nepravilnosti će sigurno biti. Biće glasova koji će otići SNS-u zahvaljujući korupciji, prevarama i slično, ali stručnjaci i analitičari koji prate biračke preferencije smatraju da to neće moći dramatično da utiče na konačan ishod izbora.
Kakva je situacija sa medijima? Da se nakratko dotaknemo i toga, pošto i slovenački ogranak N1 ima velike probleme. Šta se zapravo dogodilo sa N1 i Televizijom Nova?
Građani koji prate te medije već primećuju određene promene na televizijama i drugim medijima u okviru sada ALPAC grupacije. Ti pritisci će, naravno, do izbora biti sve jači. Vidimo otpore unutar redakcija, naročito kada je reč o promenama urednika i uređivačke politike. To je sada borba s vremenom.
Ono što ljudi treba da znaju jeste da je kupovina medija nekadašnje United grupe, zapravo, deo jednog veoma ozbiljnog međunarodnog finansijskog aranžmana, u kojem je učestvovala Orbanova vlada, očigledno i vlast u Beogradu, a moguće je da su određeni uticaj imale i neke druge vlasti ili njihovi partneri. Ono što pouzdano znamo jeste da su iz državne mađarske fondacije ALPAC grupaciji 2022. godine uplaćene desetine miliona evra kako bi mogla da kupi Euronews. Očigledno je da se već tada pripremalo ono što se sada događa.
Naime, Vučiću veoma smeta uticaj medija iz te grupacije, među kojima je veliki broj nezavisnih medija. Oni ostvaruju veći uticaj nego svi režimski mediji zajedno. Zato ih, po svaku cenu, treba ili ugasiti ili na neki način preuzeti kontrolu nad njima. To je proces koji traje. Otpori su veliki i videćemo šta će se dalje dešavati.
Ono što je jasno, i time ću završiti priču o medijima, jeste da će, ukoliko N1 i Nova u Srbiji postanu mediji bliski vlasti, poput drugih režimskih medija, njihova tržišna vrednost dramatično pasti. Oni će krenuti putem gašenja, jer je na tom polju režimskih medija već velika gužva.
To samo svedoči o tome da kupovina N1, Nove i drugih medija nekadašnje United grupe nema veze sa finansijama, nego da je tu u pitanju jedna čisti politički aranžman. ALPAC grupa zapravo porobljava te medije na svoju finansijsku štetu. Očigledno im je tu štetu već neko nadoknadio.
Kampanja se zahuktava, a svedoci smo i različitih oblika nasilja, fizičkih napada na studente, čak i građane koji kritikuju vlast na društvenim mrežama. Šta misliš da će se još događati do izbora? Ostale su dve nedelje.
Već sam rekao da vlast zapravo nema nikakvu drugu ideju. Jedino što može da ponudi jesu nasilje i zastrašivanje građana. To zastrašivanje sprovodi se na svim nivoima. Pre svega, već sada Vučić u kampanji otvoreno preti građanima. Govori stvari koje nijedan političar ne bi smeo sebi da dozvoli, bukvalno da preti građanima fizičkim nasiljem. Tu je i medijsko nasilje. Cilj je da se građani zastraše.
Mislim da je jedan od ključnih ciljeva SNS-a na ovim izborima da demotiviše građane da izađu na izbore, odnosno da spusti izlaznost, jer im visoka izlaznost nikako ne odgovara. Zato stvaraju atmosferu u kojoj će se građani pitati: „Da li da uopšte izađem na izbore? Možda će biti problema, možda će biti nasilja, možda ću kasnije imati neke posledice.“
U tu svrhu koriste i svoje falange. Drugi cilj njihove kampanje jeste da ponove ono što su uspešno radili svih prethodnih godina. Naime, rezultati njhovog rada su katastrofalni. Oni ne mogu da izađu pred građane i kažu: „Mi smo radili odlično, mi smo super.“
Zato je njihova poruka da ni ljudi sa studentske liste nisu ništa bolji od njih, ili da su čak gori. Žele da vrate u politički i javni promet onu izlizanu krilaticu, koja je, po mom mišljenju, potpuno idiotska, izvinjavam se na izrazu, a koja glasi: „Svi su isti.“ Žele da studentsku listu da uvaljaju u neku vrstu blata, kako bi deo građana rekao: „Eto, vidiš, svi su isti. Svi se bore samo za funkcije i položaje. Neću ni da glasam.“ Ta krilatica im je veoma mnogo pomagala svih ovih godina. Međutim, koliko mogu da vidim, studentska lista se veoma dobro bori protiv toga.
Možeš li da zamisliš da Aleksandar Vučić 25. oktobra uveče, ili 26. oktobra, prizna poraz na izborima, ukoliko se to zaista dogodi?
Ne mogu to da zamislim. I to se sigurno neće desiti. Međutim, ono što ipak očekujem jeste da će on i vrh vlasti, čak i ako ne budu želeli da priznaju rezultate izbora, na kraju morati to da učine. Naravno, pod uslovom da studentska lista, kako se očekuje, ostvari pobedu i pokaže da može da formira novu vladu. Zašto to mislim?
Zato što mnoge institucije sistema samo čekaju legitimitet od građana kako bi se oduprle kontroli Aleksandra Vučića. Ostaće te vrhuške u raznim institucijama, verne Vučiću jer su svoj život vezale za njega.
Ali u dubini tih institucija već sada postoji ozbiljan otpor, koji će se tada pokazati validnim. Nešto slično kao što se desilo sa Slobodanom Miloševićem. On je takođe odbijao da prizna rezultate izbora. Čak je hteo da šalje tenkove na građane, to su istorijske činjenice. Ali to mu nije moglo uspeti, jer je jednostavno izgubio svaki legitimitet.
Razgovarala Biljana Žikić.
Intrervju je objavljen u radio-emisiji Kontrola leta, Radio Študent.