Žurnal

„Izvođena u krugu poznavalaca i vrhunskih čitalaca (ili ne) u Senekino doba, preuzeta kao kulturno zaštićena maska za tadašnju bestijalnost sveta u baroknom pozorištu, ova tragedija je za Buljana savršena osnova postdramskog postupka: radikalno menjanje konteksta u istoriji teksta i predstave, potpuna kanonska neopterećenost, lokalna neupisanost: sasvim nenamerno, to su sve nepremostive prepreke za lokalnu kritiku. Buljanova predstava Senekinog Tijesta tako odmah mora napolje i drugde.“ Piše: Svetlana Slapšak (Peščanik.net)

„Ma, nek poskupi i meso i struja, ma, nek sve poskupi, nek su bolnice ruine, a vozovi olupine, nek nema ni posla ni lekova, samo rat da ne izbije. Samo živ da ostanem.“ Piše: Nadežda Milenković

„Slovo Đ u Vukovom prezimenu na spomeniku u Ljubljani, ostaće kao slikovito svedočanstvo ignorantskog odnosa srpskih i slovenačkih aktuelnih prestoničkih vlasti, ne samo prema Vuku Stefanoviću Karadžiću, nego i prema srpskom jeziku i srpskoj dijaspori u Sloveniji, a i međukulturnoj saradnji ove dve države.“ Piše: Biljana Žikić