Žurnal
Žurnal

Senekin Tijest, tragedija za sve „naše“

„Izvođena u krugu poznavalaca i vrhunskih čitalaca (ili ne) u Senekino doba, preuzeta kao kulturno zaštićena maska za tadašnju bestijalnost sveta u baroknom pozorištu, ova tragedija je za Buljana savršena osnova postdramskog postupka: radikalno menjanje konteksta u istoriji teksta i predstave, potpuna kanonska neopterećenost, lokalna neupisanost: sasvim nenamerno, to su sve nepremostive prepreke za lokalnu kritiku. Buljanova predstava Senekinog Tijesta tako odmah mora napolje i drugde.“ Piše: Svetlana Slapšak (Peščanik.net)

Rat naš nasušni

„Ma, nek poskupi i meso i struja, ma, nek sve poskupi, nek su bolnice ruine, a vozovi olupine, nek nema ni posla ni lekova, samo rat da ne izbije. Samo živ da ostanem.“ Piše: Nadežda Milenković

Đaba ti spomenik

„Slovo Đ u Vukovom prezimenu na spomeniku u Ljubljani, ostaće kao slikovito svedočanstvo ignorantskog odnosa srpskih i slovenačkih aktuelnih prestoničkih vlasti, ne samo prema Vuku Stefanoviću Karadžiću, nego i prema srpskom jeziku i srpskoj dijaspori u Sloveniji, a i međukulturnoj saradnji ove dve države.“ Piše: Biljana Žikić

Nova zbirka priča Ivana Antića „Membrane, membrane“ u izdanju KC Novi Sad

Nekima je već po objavljivanju knjige Tonus bilo jasno da je Ivan Antić jedan od najznačajnijih prozaista nove generacije; drugima pak to verovatno nikad neće postati jasno. Uzrok potencijalnog nesporazuma krije se velikim delom u antiintelektualizmu koji je imanentan našoj epohi. (…) Pozicija koju Ivan Antić sa novom knjigom zauzima mogla bi otuda biti upoređena sa onom na kojoj se nalazio Albahari početkom osamdesetih godina…