Unutrašnji poslovi slovenačkog književnika Tibora Hrs Pandura u prevodu pisca Ivana Antića, najnovije je izdanje beogradskog nezavisnog izdavača Knjižuljak u ediciji Patenti. Nedavno su istoj ediciji objavljena još dva naslova: poema Ljubavne slovenačkog autora Karla Hmeljaka u prevodu Romea Mihaljevića i zbirka pesama Skica za petonožnog Aleksandera koju potpisuje Rikardo.
Knjiga Unutrašnji poslovi objavljena je prvo u Srbiji, pre originala čije se objavljivanje u Sloveniji očekuje iduće godine. Urednik Bojan Savić Ostojić o knjizi kaže: „Ovaj izbor iz rukopisa Notranje zadeve uzima oblik zbirke snova, među kojima se autor trudi da nađe zajedničku nit, pa i neku vrstu fabule. U pesmama, ispripovedanim deskriptivnim i necenzurisanim jezikom, brutalno ispovedno, privatne brige snevača sasvim prirodno se spajaju sa opštim i globalnim: sa ideološkim trenutkom, Slovenijom, Balkanom, svetom. U prilog toj generalizovanoj brizi govori jedan od motoa knjige: „Naši snovi postali su jedina legitimna mogućnost otpora“. Kao Nikola Tesla, jedan od spiritus movensa knjige, i Tibor odlazi u san nadajući se da će mu oni ponuditi nekakvu spasonosnu formulu. Ali svaki od njegovih lucidnih snova završi se utopijskom notom, koja je više molba, vapaj nego nekakvo konačno rešenje“.
Muanis Sinanović podseća da je prvenac Tibora Hrs Panudura, Enerđimašina iz 2010. godine, Tomaž Šalamun proglasio čistom novinom u slovenačkoj poeziji: „U knjizi se razgranatost pesničkog govora, svojim bogatim asocijativnim prepletima, leksičkim i sintaksičkim inovacijama, povezala sa imaginarijumom apokaliptičnog sveta koji se nalazi pod informatičkim nadzorom. S jedne strane u njoj se tematizuju globalni ratovi, a s druge učmalost i spletkarenje lokalnog miljea. Unutrašnji poslovi sadržajno nastavljaju tim putem. Obeležava ih veća ujednačenost izraza, kakvu nalazimo u političkoj poeziji bitnika, posebno kod Ferlingetija. Stavovi, upozorenja, optužbe i pozivi koje iznosi Hrs Pandur u sprezi su sa himničnim rasponom i žestinom. Može se očekivati da će ova knjiga ostaviti pečat na čitavoj generaciji.“
Tibor Hrs Pandur (1985) autor je knjige pesama Enerđimašina (2010) i drame Sen 59 (2009). Osnivač je i urednik „Paraliterarne organizacije IDIOT“. Živi u Ljubljani kao samostalni književnik i prevodilac.
Poema Ljubavne (srpskohrvatski naslov u originalu) originalno se pojavila u ediciji Mala ignorirana knjiga KUD Kentaver iz Ljubljane, koju uređuje Dejan Koban. Nakon diskurzivnih pesama iz Dve leti pod ničlo, Ljubavne donose fragmentarne, razuđene celine razbijenog iskaza u kojima je akcenat stavljen na izolovanu reč, homonimiju i muzikalnost. Ovaj postupak će dominirati u narednoj Hmeljakovoj knjizi Krčrk (2012), (koja bi se mogla prevesti kao Grčslovo) koja je sastavljena od nekoliko razuđenih poema-ciklusa sličnih Ljubavnima. Poemu je preveo (poštenije bi bilo reći: transponovao) hrvatski pesnik Romeo Mihaljević. Objavljivanje bilingvalnog izdanja knjige pomogla je Trubareva fondacija Društva slovenačkih pisaca.
Karlo Hmeljak (1983), jedriličar i pesnik, autor je knjiga Dve leti pod ničlo (2007), Ljubavne (2012) i Krčrk (2012). Jedan je od urednika časopisa IDIOT.
Knjiga Skica za petonožnog Aleksandera okuplja izbor iz Rikardovih pesama objavljivanih na blogovima O Rikardu, Bundolo i časopisu Agon. Rikardo postoji i piše ćirilicom. „Brojni, sa svih strana pokupljeni iskazi koji čine ovu knjigu, recikliraju svakodnevni jezik, idiom štampe i medija, baratajući floskulama veoma slobodno i suvereno, Humorom koji se u ovdašnjoj poeziji nije video još od Vujice Rešina Tucića i Voje Despotova. Samom činjenicom da je autor izabrao da sakrije svoj identitet, njegova Skica za petonožnog Aleksandera podsmeva se i poeziji, pesničkoj sceni i egoizmu pesnika. Vredi istaći da postoji još jedan Rikardo, koji takođe objavljuje na navedenim portalima (samo latinicom) i da se pesme zastupljene u ovoj knjizi mogu razumeti prvenstveno kao deo njihovog dijaloga, odnosno, da budem precizniji unutrašnjeg monologa. Ovaj jedinstveni udvojeni pseudonim subverzivno je osveženje jedne u svoj pupak zaljubljene književne scene koju čine sami građanski identiteti“, objašnjava urednik Bojan Savić Ostojić.