Da li su za Slovenačke železnice izbeglice putnici kao i svi drugi?

voz družina

Piše: Biljana Žikić

Juče je na železničku stanicu u Ljubljani stigla grupa od najmanje trista izbeglica pošto im austrijske vlasti nisu dozvolile da pređu granicu. Mnogi od njih kupili su voznu kartu do Beča neznajući da će im put do tamo biti onemogućen. Cena karte za celu porodicu iznosila je i do petsto evra. Kada je postalo jasno da vozne karte neće moći da iskoriste, zahtevali su zamenu karte odnosno povraćaj novca, ali službenici na šalterima železničke stanice u Ljubljani su to odbili. Kao razlog su naveli uputstvo nadređenih da se izbeglicama ne vraća novac za neiskorišćene karte. Aktivisti Antirasističkog fronta bez granica izbeglicama su priskočili u pomoć i posle višesatnog razgovora, molbi i ubeđivanja službenika, manjem broju izbeglica je u pet minuta do zatvaranja železničke stanice vraćen novac. Međutim, većina izbeglica nije mogla da ostvari to pravo.

Ko je naredio službenicima Slovenske železnice da izbeglice tretiraju drugačije od drugih putnika odnosno da se isključivo njima zabrani nešto što je svim drugim putnicima dozvoljeno – povraćaj novca za neiskorišćenu voznu kartu uz deset procenata provizije?

Miloš Rovšnik, pomoćnik direktora za putnički saobraćaj u javnom preduzeću Slovenačke železnice, koji je zadužen za organizaciju prevoza izbeglica, tvrdi da nije bilo nikakvog uputstva te vrste i da je došlo do komunikacijskog šuma. On kaže da još uvek istražuju i utvrđuju šta se zapravo desilo. Načelno, za sve putnike važe ista pravila kod kupovine karte, a i kod povraćaja novca:

Mislim da je došlo do komunikacijskog problema. Dogovor sa austrijskim vlastima jeste da se izbeglice usmeravaju u pravcu Šentilja i da se o tome jasno obaveštavaju. Nije sasvim sigurno da će moći dalje da nastave put vozom i zato je besmisleno kupovati karte. Uglavnom ih austrijske vlasti od granične tačke voze autobusima do Vilaha, do Salzburga. Želimo da budemo korektni i da izbeglicama prodamo odgovarajuće vozne karte. Ako putuju preko Jesenica, austrijske vlasti ih odbiju. Juče se to dogodilo. Kada su ih austrijske vlasti odbile, odmah smo stupili u kontakt sa njima i sa policijom, te ljude smo bezbedno usmerili nazad u Ljubljanu i obebzbedili kapacitete da su tokom noći krenuli za Maribor. Svi oni koji su imali kupljene neodgovarajuće karte, imali su zatim mogućnost njihovog vraćanja i to su i iskoristili. I danas je bilo ovde na šalteru petoro njih kojima je vraćen novac.

Međutim, sinoć nije bilo tako. Zaposleni na šalterima železničke stanice u Ljubljani izričito su tvrdili da izbeglicama ne smeju da vrate novac za neiskorišćene karte zbog uputstva nadređenih. Na pitanja aktivista zašto Slovenačke železnice izbeglice tretiraju drugačije od ostalih putnika, odnosno, zašto oni nemaju ista putnička prava kao i svi ostali, nije bilo odgovora. Posle nekoliko sati čekanja i insistiranja aktivista da se izbeglicama omogući da vrate vozne karte i da im se povrate troškovi, službenici su u pet minuta do deset sati, dakle neposredno pre zatvaranja stanice, ipak vratili nekoliko voznih karti.

Rovšnik kaže da je jučerašnji slučaj prvi problem sa kojim su se do sada susrele Slovenačke železnice, a da već neko vreme prevoze izbeglice bez problema:

Redovnim vozovima smo proteklih sedmica dovezli preko hiljadu ljudi koji su Maribor stigli bez ikakvih problema i prešli granicu tako kako treba. Ovo je jedini slučaj ovakvog tipa i još uvek utvrđujemo odakle su došle informacije da mogu da putuju dalje. Želimo da ih pravilno usmerimo i apelujemo na sve one koji usmeravaju ove ljude na naše stanice da im ne daju pogrešne informacije. Mi ćemo se pobrinuti da komunikacija bude bolja. Sledećih dana ćemo obezbediti jednostavna pismena uputstva na šalterima jer je verbalna komunikacija zaista problem. Oni nemaju informacije. Do sada je važilo da kada pređeš šengensku granicu, u Evropi više nema granica. Sada se taj sistem srušio. To je glavni problem.

Rovšnik navodi da izbeglice, baš kao i svi drugi, mogu da kupuju vozne karte za prevoz vozom. Ako ne kupe odgovarajuću kartu, mora da im se vrati novac:

Jedno su prevozi posebnim vozovima koje naručuje policija. Drugo su prevozi u individualnoj režiji kada pojedinci dođu na šalter i te prevoze, kao i sva druga tržišna dobra u ovoj državi, plate. Može se raditi i o pomoći – ako neko želi da pomogne, može da im kupi kartu. Kao što smo videli, problem uopšte nije u tome da oni te karte kupe, ali važno je da kupe odgovarajuće karte.

Međutim, u Antirasističkom frontu bez granica se pitaju:

Očigledno je da Slovenačke železnice izbeglice tretiraju kao drugorazredne ljude. Umesto da korektno obave svoje obaveze prema svojim strankama, Slovenačke železnice su pozvale obezbeđenje i policiju. Ne razumemo zašto se Slovenačke železnice mešaju u stvari koje ih se ne tiču. Zašto žele da obavljaju i zadatke policije? Da li bi i na nemačkog turistu poslali obezbeđenje i policiju ili bi mu bez problema vratili novac za uslugu koju nisu obavili?

Miloša Rovšnika iz Slovenačkih železnica smo pitali da li može garantovati da se sinoćnji incident više neće ponoviti.

Kod zamene vozne karte postoji postupak. Kartu menjaš odnosno dobiješ povraćaj novca za nepreputovanu relaciju. Svaki slučaj se posebno razmatra i u većini slučajeva, putnici ulažu pismene zahteve sa dokazima. Ovo sada su vanredne situacije u kojima nismo mogli da predvidimo sve moguće zaplete. Mislim da se stvar rešava. Danas je nekima od njih vraćen novac. Istražićemo šta se desilo i urediti stvari za nadalje. Za dalje rešavanje je ključno da prepoznamo ko je izbeglica i da mu objasnimo da vozom neće doći do željenog mesta u Austriji ili Nemačkoj. U tom kontekstu i da obezbedimo pismene informacije u njihovom jeziku. Tako se trudimo da pomognemo izbeglicama. Mi moramo da obavimo naš posao profesionalno, kaže Rovšnik.

Da li su Slovenačke železnice profesionalno reagovale na izbegličku krizu, saznaćemo kada bude završena interna istraga. Ona bi trebalo jasno i nedvosmisleno da ukaže na one koji su odgovorni za to da su izbegličke porodice sinoć uzalud molile pred šalterima ljubljanske železničke stanice da ih tretiraju kao i sve druge putnike, odnosno kupce u Sloveniji. Dok se to ne razjasni, ostaje gorak osećaj da su Slovenačke železnice u jeku izbegličke krize neopravdano zaradile na voznim kartama ljudi koji te karte nisu mogli da iskoriste.