"Ženskost slepog ogledala u Kišovom slučaju čitam u njegovom dugom ratu protiv epskog, patrijarhalnog, samog po sebi razumljivog, faličnog. Kada jednom Kiš zameni slepo ogledalo živim ogledalom - ekranom sa konkretnim istorijama/pričama, žensko pismo se između autora i slepog ogledala mnogo manje primećuje.
Upravo u Peščaniku, Kiš je zagledan "u njega", sebe, izuzetnog autora ženskog pisma."
Piše: Svetlana Slapšak
