O Danilu Kišu
Mirjana Miočinović: „Ne dopuštam da se neko nedoličan koristi imenom Danila Kiša kao svojom zastavom“
Piše: Srđan Sandić, Lupiga.Com
Danilo Kiš – Čas anatomije
Josif Brodski u kratkom predavanju o Kišu pravilno naglašava talenat u suprotnosti s originalnošću: „Naravno da ih je Kiš čitao; naravno da su uticali na njega. Na čoveka utiče sve što je čitao – čak šund (i može se braniti teza da odbojnost vrši veći uticaj nego privlačnost). Pa ipak, uticaji po definiciji ustupaju pred talentom, tj. u odnosu na njega su druga violina. Svi smo čitali Babelja, Borhesa i Šulca, ali Danilo Kiš je napisao knjigu Bašta, pepeo, a ne mi.“ Radio Študent
Razgovor sa Danilom Kišom: Za pravog vjernika nema prihvatljive religije
„U stvarnosti ljudska svojstva pod datim okolnostima vrlo često proizvode sasvim suprotne efekte, tako da kod ljudi u totalitarnim komunističkim sistemima možemo naći u mnogo čemu bolje kvalitete nego kod onih u slobodnom delu Evrope ili na Zapadu uopšte. To znači: određeni negativni i pozitivni kvaliteti vide se u punoj meri samo u uslovima ekstremnog pritiska. Književnost nam možda daje odgovor na taj čovekov problem, jer kad ona ne bi pružala svedočanstvo o visovima i ponorima ljudskog postojanja, ljudske psihe, smrt jednog deteta bila bi ravna smrti jedne ovce.“ Lupiga.com
Slepo ogledalo Danila Kiša
„Ženskost slepog ogledala u Kišovom slučaju čitam u njegovom dugom ratu protiv epskog, patrijarhalnog, samog po sebi razumljivog, faličnog. Kada jednom Kiš zameni slepo ogledalo živim ogledalom – ekranom sa konkretnim istorijama/pričama, žensko pismo se između autora i slepog ogledala mnogo manje primećuje.
Upravo u Peščaniku, Kiš je zagledan „u njega“, sebe, izuzetnog autora ženskog pisma.“
Piše: Svetlana Slapšak
Danilo Kiš – Kratka autobiografija
„’Uznemirujuća različitost’, ono što Frojd naziva Heimilchkeit biće mojim osnovnim književnim i metafizičkim poticajem; u svojoj devetoj godini napisao sam prve pesme, na mađarskom; jedna je govorila o gladi, druga je bila ljubavna pesma par excellence. Od svoje sam majke nasledio sklonost ka pripovedačkoj mešavini fakata i legende, a od svog oca patetiku i ironiju. Za moj odnos prema književnosti nije bez značaja činjenica da je moj otac bio pisac međunarodnog reda vožnje: to je čitavo kosmopolitsko i književno nasleđe.“ Danilo Kiš
Danilo Kiš: Uspomene, sećanja
Danilo Kiš: Uspomene, sećanja [Dragomir Zupanc, 2009]
RTS-ov dokumentarac povodom 20 godina od smrti Danila Kiša.
Sva prava zadržavaju:
RTS Srbija (www.rts.rs)
Sony Music Entertainment
Enciklopedija mirisa
„…Ove svoje mirise sećanja dodajem
mirisima kojih se iz detinjstva seća Danilo Kiš…“
Piše: Dušan Jovanović
Danilova knjiga
„Uhvatila sam se raskupusane Kišove knjige sa potpisom autora kao davljenik slamke. Napisana je jednostavno, namerno suvim jezikom, hladnim opisom, neučestvovanjem u užasima, bez zgražanja, bez užasa: to je ledena knjiga, koja jedina može opisati licemerje, sistemsku laž, i svu grozu dehumanizacije. Sve je toliko različito od druge Kišove proze, koja odiše hipersenzibilnošću autora, mirisima, zvukovima i dodirima rane mladosti…“
Piše: Svetlana Slapšak