Pozorište senki, performans, neposredna komunikacija: kulturna socijalizacija ranjivih
2011-2012
Opis projekta
Projekat Pozorište senki – kulturna socijalizacija predstavlja i adaptira za lokalnu upotrebu tradiciju pozorišta senki, koje postoji u kulturama od Azije do Balkana, svaki put u drugačijem obliku prilagođenom lokalnoj kulturi. Pozorište senki – Karadjoz još uvek živi u Turskoj i Grčkoj, kao i u Aziji, a postojalo je i u današnjoj Makedoniji, BiH i Srbiji sve do 30-ih godina 20. veka. Izraz je nižih, društveno marginalizovanih, siromašnih, isključenih. Tradicionalne teme su siromaštvo, glad, isključenost i strategije Karadjoza kao predstavnika ranjivih grupa protiv okrutne vlasti, nasilne moći, nepravde, lažnog autoriteta, pohlepe i gluposti. Glavni junak, Karadjoz, siromah je sa puno dece, koji humorom, trikovima i prevarama pobeđuje, rešava pobleme i ismejava sve što je represivno.
Obnova pozorišta senki u slovenačkom kulturnom kontekstu nema nikakvih nacionalnih konotacija, već ideju o pozorištu, koje treba da se razvija u skromnim uslovima, sa skromnim sredstvima i koje u isto vreme treba da podstakne stvaralaštvo, međusobno upoznavanje i razumevanje kultura, kooperaciju, solidarnost, kao i razvijanje veština i profesionalno osposobljavanje ranjivih grupa (etničkih grupa, mladih, starijih (posebno žena), invalida). Izuzetna skromnost potrebnih sredstava stvara iz pozorišta senki svima dostupnu zabavu, koja istovremeno vodi do artikulacije sopstvenog položaja, građanskog promišljanja, radosti saradnje u kulturi. Rad sa muzikom, svetlom, kolektivno promišljanje teksta, unos tradicionalnih usmenih tekstova (izreke, šale, pesmice, idiomi itd.), korišćenje već postojećih tekstova, veština improvizacije i socijalna sredina omgućavaju usavršavanje i rast sopstvenog i zajedničkog identiteta. Identifikacija ranjive grupe sa Karadjozem se dešava odmah, tradicionalne priče podstiču paralele sa današnjim društvom i sa današnjim položajem ranjivih grupa.
Ekipa pozorišta senki stvara svoje sadržaje, svoju muziku, svoje lutke. Potrebe pozorišne grupe koja povezuje različite ranjive grupe definiše sama pozorišna grupa. Nije neophodno da dosledno poštuje tradiciju: pozorište senki – Karadjoz je samo početna inspiracija, kulturno-političko nadahnuće za sopstvenu kreativnost.
Svrha projekta
1) Pozorište senki treba da postane medijum i portal kulture ranjivih grupa, dodirna tačka realnih životnih priča kojima oblik pozorišta senki omogućava izraz, razvija samopouzdanje, kritičko promišljanje o društvu i istovremeno donosi stvaralačko uživanje.
2) Podizanje kvaliteta i veće prisustvo kulturne, medijsko osavremenjene slike srpske zajednice u periodu izvođenja projekta, otvaranje transverzalnog dijaloga i zanimanja za kulturu unutar etničke zajednice (među generacijama, polovima, socijalno i kulturno podeljenim slojevima), međukulturna saradnja sa drugim ranjivim grupama u Sloveniji.
Ciljevi projekta
- Širenje znanja o tradicionalnom, naročito balkanskom pozorištu senki kao modelu ponovne aktuelizacije kulturnog proizvoda ranjivih grupa prošlosti – za ranjive grupe našeg vremena; obnova, aktuelizacija i afirmacija značajnog segmenta (sup)kulture u utvrđivanju građanskog samopouzdanja ranjivih, siromašnih i drugačijih.
- Sticanje specifičnih znanja i veština koje ranjive grupe koriste za veću društvenu vidljivost, povećanje zapošljivosti, autentičan odnos prema kulturnim dobrima i obučavanje šireg kruga ranjivih za slične delatnosti i zapošljavanje.
- Realizacije predstave/predstava u okviru festivalskih i letnjih priredbi u Ljubljani, Mariboru i drugim gradovima.
- Realizacija „druge generacije“ predstava u različitim sredinama, po izboru zainteresovanih lokalnih grupa u Sloveniji i na Zapadnom Balkanu.
- Povezivanje sa institucijama kulture i povratna informacija (feed-back).
Inovativnost projekta
Inovativnost projekta je u uvođenju novog kulturnog, socijalnog i umetničkog izraza za ranjive grupe, kao i u izazovu umetničke inovacije, odnosno, pozorišnog eksperimenta za najšire područje kulture. Pozoriše senki izaziva i nove tehničke odnosno medijske eksperimente i pruža inovaciju u kulturnom aktivizmu.
Radi se o uspostavljanju novih oblika komunikacije u javnosti i otkrivanje kulturnih fenomena koje slovenački mediji i kulturna politika do sada nisu poznavali. Takvi fenomeni deluju dvosmerno i utemeljuju ravnopravni kulturni transfer ili kulturno »prevođenje« bez superiornosti i stereotipizacije. Projekat želi da u slovenačkoj kulturnoj javnosti otvori pitanje dinamizma između kulturne produkcije zvaničnog i reprezentativnog i tzv. alternativnog tipa u kontekstu evropskih merila tolerancije i ljudskih prava, kao i antidiskriminatorne politike.
Što se tiče inovacija u sadržaju, radi se o menjaju samorazumevanja srpske i drugih etničkih zajednica, o kritičkom promišljanju o prošlosti i inovativnom i stvaralačkom načinu ponovnog vrednovanja njihove društvene i kulturne uloge u Sloveniji. Etničke zajednice u Sloveniji traže kulturni identet koji treba da izražava evropske vrednosti i načela multikulturalnosti i pri tome mogu da proizilaze iz kritičke refleksije do sada zapostavljenih ili pojednostavljeno interpretiranih kulturnih veza sa Slovenijom, sa regionom i sa Balkanom.
