Trideset peti broj Agona (leto 2016) posvećen je dvojici izopštenika: francuskom dadaisti Žaku Rigou i crnogorskom pesniku Radovanu Zogoviću.
Poezija se otvara manifestom Srečka Kosovela „Mehaničarima!“ (Mehanikom!), iz 1925, koji označava pesnikov prelazak iz ekspresionističke faze Zlatnog čuna ka konstruktivističkoj poeziji prisutnoj u zbirci Integrali (1926). Ova knjiga će se uskoro, u prevodu Josipa Ostija, pojaviti u izdanju Nezavisnih izdanja Knjižuljak. Po prvi put se na srpskom objavljuje Čarls Reznikof (1894-1976), američki objektivistički pesnik, najpoznatiji po knjizi Svedočanstvo (Testimony: United States 1885-1915), zasnovanoj na autentičnim svedočenjima iz američkih sudskih arhiva. Odlomke prevodi Slobodan Ivanović. Posle najnovijih pesama Vladimira Stojnića slede dve poeme ruskog pesnika i kantautora (kvartirnjika) Aleksandra Bašlačova, koga prevodi Nikola Bolšec. Nove pesme takođe objavljuju Rikardo, Davor Ivankovac i Lucija Butković.
Istoriju otvara temat posvećen Žaku Rigou. Za života, ovaj dendi i bonvivan štampao je samo nekoliko tekstova u časopisu Littérature. Posle kratkog boravka u krugu pariskih dadaista, gde je najzapaženiji po svedočenju na „suđenju Baresu“, Rigo ne prilazi nadrealistima i prestaje da objavljuje. Prema Bretonu, sa dvadeset godina se zakleo da će se ubiti, što će i ostvariti u tridesetoj: šestog januara 1929. pronađen je u pidžami sa prostrelnom ranom na grudima. Uz izbor iz tekstova donosimo i veoma lično svedočenje Rigoovog prijatelja Pjera Drije La Rošela, objavljeno u njegovoj knjizi Le Feu Follet.
Dokumenti su posvećeni crnogorskom i jugoslovenskom piscu Radovanu Zogoviću (1907-1986). Ovaj predratni komunista, učesnik u sukobu na levici, a potom partizan i član agit-propa, nakon poznate „Pjesme o biografiji druga Tita“ (1944) i zalaganja za socijalni realizam, Zogović je bio na putu da stekne status jugoslovenskog Ždanova. Međutim, posle rezolucije Informbiroa 1948, ovaj zagriženi internacionalista nije se opredelio za jugoslovenski socijalizam. Tada počinje prisilna unutrašnja emigracija. Zabranjeno mu je da objavljuje svoje tekstove do 1965. a gotovo do smrti bio je sistematski prećutkivan. Ni njegova porodica nije pošteđena kažnjavanja. O tom periodu najiscrpnije govori u tekstu „Bilješke o Andriću“, koji je, iako posvećen susretima s Ivom Andrićem, pre svega autobiografski, i može da posluži kao primer obračuna ideologije sa jednim revolucionarom, odnosno sa sopstvenom prošlošću. Pored „Bilježaka“, objavljujemo pesmu „Neposlano pismo“, tekst „O sebi“ iz 1971. i bibliografiju. Redakcija se najsrdačnije zahvaljuje prof. Mirki Zogović na ustupljenim dokumentima i svedočanstvima o sudbini njenog oca.
O novim knjigama pišu Dinko Kreho (Nedovršene skice jedne revolucije Braneta Mozetiča) i Aleksandra Bojović (o knjizi Amigdala Marka Stojkića). U rubrici pismo E. M. Sioran piše Žaku Le Rideu. Snove objavljuju Maša Seničić i Adorno. Nastavak urednikove kolumne Sos nosi naslov prema jednom Rigoovom aforizmu: Ubićete se sutra.
Agon izlazi tromesečno samo na internetu. Časopis uređuje Bojan Savić Ostojić. Objavljivanje pomaže Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.