> U junu ove godine organizovali ste radionicu fotografije Migrantski objektiv, namenjenu državljanima trećih država. Ko je sve učestvovao na radionici?
“Učešće je bilo veoma raznovrsno generacijski, etnički i po obrazovanju. Većinu su predstavljali obrazovani mladi ljudi između 20 i 35 godina, a bilo je i starijih od 45 godina. Najviše je bilo pripadnika srpske zajednice, ali i Bošnjaka, Hrvata i učesnika iz Maroka i Pakistana. Kao i na svim drugim radionicama koje organizujemo, i na ovoj je učestovalo mnogo Slovenaca. Iako su projekti koje izvodimo izloženi tzv. pozitivnoj diskriminaciji, koja se fokusira na manjine i ranljive društvene grupe, u našem društvu se sve vreme trudimo da povećamo kapacitete i omogućimo učešće svim zainteresovanima, i u slučaju da oni ne pripadaju ciljnim grupama koje su definisane u projektu.”
> Šta mislite o pojmu državljani trećih država? Zar ne sadrži ova oznaka potcenjivački odnos prema određenoj grupi ljudi?
“Državljani trećih država je u današnje vreme zastareli termin. Ako su neke države treće, to znači da postoje i prve i druge države. Izraz treći svet je vremenom dobio pogrdnu konotaciju: od nekadašnje oznake ekonomskog manjka u hijerarhiji globalnog kapitalizma, postao je oznaka kulturne zaostalosti – trećerazrednosti. U Evropi je ovaj termin još uvek živ, jer je većina evropskih zemalja još uvek zasnovana na konceptu nacionalne države u kojoj su samo njeni državljani punopravni članovi društva. Novi izazovi nacionalizma, odnosno nacionalizama u Evropi tesno su povezani sa populističkim diskursom i ekonomskom krizom. Još uvek se ne uzima u obzir izmenjeni koncept života u globalizovanom svetu, da se ljudi sele, kreću, mobilniji su i ne žive na jednom mestu. Političke opcije u EU zbog sopstvenog interesa na vlasti, ne samo da ne žele, već nisu ni spremne da menjaju zakonodavstvo na ovom području, zato radije grade nove i nove zidove da bi time zaštitile svoje države i državljane od ‘trećih’.”
> Kako reagujete na aktuelnu migrantsku problematiku?
“Pomagali smo u sakupljanju pomoći u akciji koju je organizovala Sloga, zajedno sa drugim aktivistima Antirasističkog fronta bez granica bili smo aktivni na graničnom prelazu Rigonci, aktivirali smo međunarodnu peticiju humanitarnog koridora za izbeglice na Balkanu i srednjoj Evropi, pružamo informacije o ovoj problematici u emisiji Kontrola leta na Radiju Študent… Sigurna sam da ćemo na ovom području biti još aktivni.”
> Da li je po vašem mišljenju reakcija slovenačke vlade i odgovornih službi u ovom slučaju zadovoljavajuća?
“Ne samo slovenačka, praktično nijedna vlada okolnih država nije reagovala odgovarajuće na izbegličku krizu. Dok su srpska i hrvatska zvanična politika iskoristile celu situaciju za bezumno zatvaranje državnih granica, slovenačka vlada se krije iza propisa i uredbi EU. Štaviše, nijedna od vlada nije ni pokušala da pristupi problematici izbeglica sa neke osnovne, emotivne, ljudske strane. Nijedna od njih nije izrazila problem sopstvene nemogućnosti delovanja da u vanrednim okolnostima, na primer, deluje protiv određenih propisa, odredaba, zakona. Glomazna birokratija EU – važi kako za članice, tako i za pristupne članice – u ovim okolnostima je pokazala svoje pravo lice: iza nje se može sakriti humanost i etičnost, a to izbeglicama ne može puno da pomogne i zaštiti ih od kiše, bolesti i gladi. Uprkos tome, izbeglice u svojim nevoljama nisu ostale same. Organizuju se pojedinci i civilno društvo. Iz svega ovoga može da se rodi i neka nova, politička snaga.”
Intervju sa Irenom Vujčić Pavlović u celini