Intervju sa prof. dr Dubravkom Đurić
Antologija savremene srpske poezije Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (Dialogos Press, New Orleans, 2016) koju su uredile Biljana D. Obradović i Dubravka Đurić nedavno je dobila nagradu Severnoameričkog društva za srpske studije koja nosi naziv uglednog profesora Mihajla Miše Đorđevića. Antologija donosi pesme više od sedamdeset pesnika i pesnikinja rođenih između 1941. i 1981. godine, zastupljeno je više od 30 prevodilaca a predgovor je napisao Čarls Bernstin. O nagradi i knjizi, savremenoj poeziji u Srbiji i novim planovima razgovarali smo sa dr Dubravkom Đurić, pesnikinjom, esejistkinjom, teoretičarkom književnosti, i profesorkom na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu.
Najpre da Vam čestitam na nagradi i postavim nezaobilazno pitanje: koliko Vam ova nagrada znači?
Nagrada je za Biljanu Obradović i mene jako značajna, zato što je to priznanje ogromnom poslu i trudu koji je u knjigu uložen. To je bio grandiozan projekat i kada vidite da to neki ljudi prepoznaju, osetite veliku radost.
Kako ste došli na ideju da napravite Antologiju savremene srpske poezije u SAD?
Američkom poezijom se bavim od 1988. godine, odnosno od 1983. godine, ali autorima vezanim za jezičku poeziju (language poetry) od 1988. godine. Oni su za mene ključni do danas. Čarls Bernstin je jedan od najznačajnijih autora jezičke poezije kojeg prevodim. Njega je u jednom trenutku Biljana Obradović srela u Sjedinjenim američkim državama. Ona predaje na “Xavier University” i srpsko-američka je pesnikinja. Bernstin joj je sugerisao da me kontaktira. Nas dve smo se par godina družile i iz te interakcije shvatile smo da treba napraviti antologiju. Ja imam to lokalno znanje, poznajem scenu, dugo se njom bavim i pišem o njoj, a Biljana je bila spremna da uloži ogromnu radnu energiju. Ona je, naime, prevela najveći broj pesama u ovoj antologiji ali su neki prevodi i preuzeti.
To je bila neverovatno dobra kombinacija mene koja poznajem scenu i znam da artikulišem kontekst i njene predanosti da četiri godine svog života posveti realizaciji antologije. U ranijim antologijama koje je radio Čarls Simić predgovor je više govorio o samoj poeziji i one su dobre ali on je predstavio samo dominantni tok. Mi smo želele da proširimo izbor predstavljajući veliki broj pesnikinja i pesnika koji ne pripadaju mainstreamu, kao i da u predgovoru objasnimo političke, ekonomske i poetičke kontekste u kojima se srpska poezija razvijala.
Koji su bili vaši kriterijumi, to jest kako ste birale autore i autorke?
Pošto smo i Biljana i ja feministikinje, ili se svakako zalažemo za vidljivost pesnikinja, u antologiju smo uvrstile više pesnikinja nego pesnika. Dosadašnje antologije su uvek imale više pesnika ili neretko isključivo pesnike. Biljana pripada multikulturalnoj američkoj pesničkoj sceni koja je jako razuđena pa smo želele da i u našoj antologiji mapiramo i one autorke koje pripadaju politici identiteta.
Tako da imamo određeni broj ljudi koji su tokom ratova u Jugoslaviji iz Bosne i Hrvatske izbegli i sada žive u Srbiji. Imamo Jelenu Savić koja je Romkinja, Jelenu Kerkez koja je pripadnica LGBT populacije. Ova antologija je reprezentativna, jer obuhvata ceo dijapazon pesničke scene. Izostavile smo samo retrogradne pesničke diskurse. Išle smo samo ka ovim diskursima koji pripadaju urbanom, modernom i avangardnom.
Kako ste se odlučile za naslov Cat Painters?
Biljana se odlučila za naslov kada je videla sliku Milete Prodanovića, uglednog slikara i književnika, koja je bila referirana na Milenu Pavlović Barili, značajnu slikarku i manje poznatu kao pesnikinju. A postoji i film koji referira na njen život, te naslov spaja ova tri umetnička fenomena.
U Antologiji je zastupljeno i trideset prevodilaca. Kako ste birale prevodioce?
Napravile smo spisak autora i autorki, i njima je sugerisano da sami izaberu po petnaest pesama. Nas dve smo onda to čitale i usaglašavale koje će pesme biti uvrštene. Novi mediji su nam omogućili jednostavnu komunikaciju, pa smo nas dve preko skajpa raspravljale i pregovarale oko konačnog izbora pesama. Jedan broj autora i autorki je imao prevode i ako je Biljana smatrala da su to dobri prevodi, oni su uvršteni mada je sigurno sedamdeset procenata prevoda Biljana uradila sama, a uvršteni gotovi prevodi prošli su Biljaninu lekturu.
Kako je knjiga prihvaćena u Srbiji?
Prihvaćena je jako dobro. Kada se informacija pojavila sve novine su to prenele i pravile intervjue sa nama. Malo je teže išlo sa prikazima u Srbiji, mnogo više prikaza smo imale u Americi i Kanadi. Ipak pojavio se jedan ozbiljan prikaz Gorana Lazičića, koji je ceo projekat kritički posmatrao i mi smo time prezadovoljne. Kao što je i ova nagrada potvrda da je urađen odličan posao, i na promocijama antologije u Srpskom književnom društvu i u Narodnoj biblioteci Srbije pokazalo se da je ceh dobro prihvatio antologiju.
Mi nastavljamo rad, Biljana je dobila poziv da za jedan ugledni američki časopis napravi novi izbor, ceo časopis će biti posvećen savremenoj srpskoj poeziji. Zahvaljujući tom pozivu ja sam ponovo aktivirala neke autorke i autore koji pripadaju mlađoj sceni, odnosno idemo od naše generacije pesnika/pesnikinja rođenih oko 1960. pa do onih rođenih tokom 1980. Pratim tu scenu od 2000. godine i zanimljivo je da se u talasima pojavljuju mnoge nove generacije u kojima preovlađuju pesnikinje. (Ponekad ipak rezignirano zaključim da one i nestaju).
Srpska poezija se, kao i druge nacionalne poezije, globalizovala, a to znači da vi vidite da se transnacionalni modeli lokalizuju mnogo brže i mnogo uspešnije nego što je to ranije bilo moguće. Sad su neki drugi poetički obrasci dominantni. Na primer, dok smo Biljana i ja radile ovu antologiju, njoj je bilo zanimljivo to što niko ne piše pesme u prozi. Ili čak i ako piše ona nije u većini slučajeva od strane autora doživljavana kao značajan žanr. Sada kada ponovo radimo, veliki broj autorki i autora nam šalje pesme u prozi.
Volim da kažem da je Biljanina primedba imala neku vrstu performativnog učinka da neki ljudi počinju tako da pišu i da je taj žanr u ovom trenutku vidljiviji. Puno pesnika i pesnikinja radi sa narativnim formama poezije, koje su jako bliske prozi, ali se artikulišu kao poezija. To se može shvatiti i kao jedan od uticajnih globalnih meanstream trendova.
Treba reći i to da je ovaj oblik poezije u srpskoj pesničkoj kulturi naišao na plodno tle, jer je naracija ovde uvek postavljena kao dominanta u pesničkoj proizvodnji, posebno od 70-ih godina u onome što su kritičari nazvali kritičkom poezijom beogradske škole. Srpska kultura je duboko naklonjenija narativnim formama. Mogla bih reći da trenutno u Srbiji “svi” pišu duge narativne ili pripovedne pesme. Kao žanr ovo je zanimljiv fenomen koji dovodi u pitanje razlike između poezije i proze, koji se uobličava kao poezija u stihu, ali je narativna energija priče pre povezuje sa prozom. Što se tiče tematike, puno pesnikinja i pesnika se bavi ratovima u bivšoj Jugoslaviji na kritički način, što nije čudno jer su oni dramatično obeležili naše živote i još uvek na žalost to čine.
Mlađi autori se izražavaju na taj način što se kritički osvrću na kapitalizam, sve probleme sadašnjice povezane sa neoliberalizmom i sveopštu eksploataciju radne snage. Moram istaći da je i ovo jedan uticajan globalni trend. Nekada to bije bio slučaj. Nekada su pesnici i pesnikinje dominantnog toka i u srpskoj i američkoj sceni bežali od kritičkog osvrta na stanje u društvu, i okretali se ličnim stavovima, bavili su se odnosima u porodici i ljubavnom tematikom. Danas je poezija globalno politizovana u svim svojim formama, to je zanimljiv fenomen i ima veze sa sadašnjim trenutkom narušavanja demokratskih institucija širom sveta.
Kakva je recepcija poezije i koliko uopšte publika čita poeziju i posećuje poetske večeri?
Malo izdavačkih kuća kod nas izdaje poeziju, tako da se ljudi snalaze na različite načine. I ovo je globalni trend. Imate jedan broj pesnika koji nemaju problema da izdaju zbirku ili bar lakše do nje dolaze, ali sa većinom to nije slučaj. Ipak u tom snalaženju internet ima važnu ulogu: sve je više internet časopisa u celoj regiji. Drago mi je da u svim delovima grada mladi prave poetske večeri na kojima na glas čitaju ili izvode poeziju. Performativni obrt u poeziji je takođe globalni fenomen. Poezija se tako pokazuje kao izuzetno živa forma, a ovaj fenomen je i neka vrsta socijalizacije, odnosno oblik društvenosti novih generacija, što vidim kao pozitivan trend. Moguće je dati primedbu da je u svemu tomu ima puno populizma, ali ipak važno je da poezija doživljava neku vrstu renesanse u novoj obličju mimo štampane kulture.
Što se tiče recepcije poezije, ona je prilično loša. U nekim ranijim vremenima u raznim časopisima smo imali mnoštvo kritika a postojali su i kritički osvrti na poeziju na kraju svake kalendarske godine, što je bilo značajno, a toga danas skoro da uopšte nema. Nivo obrazovanja današnjeg prosečnog čitaoca je na mnogo većem nivou, ali je pristupačnost poezije i kritike na vrlo niskom nivou. U knjižarama, poezije skoro da nema. Zbog male zainteresovanosti publike koja bi poeziju kupovala, izdavači ne izdaju i ne distribuiraju poeziju. Važno je, i to je pozitivna tendencija, da se veliki broj ljudi i pored svega i dalje bavi poezijom.
Nagrada koju je dobila Antologija sigurno utiče i na popularizaciju poezije. Da li antologiju možemo da nabavimo i u Sloveniji?
Izdavač je Dialogos Press iz New Orleansa i distribuciju radi Amazon, što znači da knjigu možete nabaviti isključivo na internetu.
Razgovarala Biljana Žikić
Audio intervju je objavljen u emisiji Kontrola leta na Radiju Študent.