БРАНКО ЋОПИЋ

БИОГРАФИЈА

Детињство и школовање Бранка Ћопића

Бранко Ћопић је рођен 1. јануара 1915. године у селу Хашани крај Босанске Крупе. Његов отац, Вид, је био војник аустроугарске војске, борио се негде на фронту у Карпатима, а његов стриц Ниџо, српски добровољац, борио се у српској војсци против Аустроугарске. Тако су се два брата, нашавши се у две зараћене војске, борили уствари један против другога. Бранко Ћопић је рано остао без оца у четвртој години живота. Детињство је провео уз мајку Соју, деда Радета и стрица Ниџу заједно са млађим братом и сестром.

Основну школу завршио је у родним Хашанима. Прву књигу коју је прочитао била је „Мигел Сервантес“ која је садржала биографију славног шпанског писца Сервантеса и одломке из његовог романа „Дон Кихот“. Следеће прочитане књиге биле су „Доживљаји једног вука“, и „Доживљаји једне корњаче“.

Прву причу објавио је са четрнаест година у омладинском часопису „Венац“, 1928. године, а прву приповетку 1936. Ћопић је похађао учитељску школу у Бањалуци и Сарајеву, а завршио у Карловцу. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1940. године на групи за педагогију. Већ као студент Ћопић се истакао као даровит писац. Скренуо је на себе пажњу књижевне критике између осталог пишући у „Политици”, где му је уредник Живко Милићевић у књижевном додатку објавио тек шесту послату приповетку — Смртно руво Соје Чубрилове (Политика, 8. 5.1936). „Тај датум сам запамтио за читав живот”, писао је касније Ћопић „Имао сам двадесет једну годину… Заредао ја онда да објављујем приче у ’Политици’, мјесечно по двије, чак и три… ”. 1939.год. је добио новоустановљену Награду „Милан Ракић“.

Други светски рат

Уочи Другог светског рата налазио се на одслужењу војног рока у Марибору.  Затим је ступио у редове устаника и међу њима остао током целе Народноослободилачке борбе. У току рата био је политички комесар свог одреда, као и ратни дописник листа „Борба“. У марту 1941. је добио награду за дело „Борци и бегунци“.

Тај период његовог живота имао је велики утицај на његово књижевно стваралаштво и на теме о којима je писаo.

После рата, био је уредник у неколико часописа у Београду и један од оснивача дечијег листа „Пионир“ и његов уредник, а потом је почео професионално да се бави књижевношћу.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1965, а редовни члан постао је 1968. године. Био је члан и Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине (АНУБиХ).

Књижевно стваралаштво

Прву збирку приповедака Ћопић је објавио 1938. године и наставио да пише током целог рата. Прве две објављене збирке, под насловима „Под Грмечом“ и „Борци и бјегунци“, посветио је својој домовини, Босни и Херцеговини. Ове збирке приповедака доказале су његов приповедачки дар, а уследиле су и друге, међу којима и „Планинци“. Године 1939. добио је Награду „Милан Ракић”, са новчаном наградом од 1.000 динара, због чега је рекао „Био сам богатији од цара“. Био је уредник часописа „Пионир“ од 1944. до 1949. године и члан редакције Савременика.

Свој радни и животни век након Другог светског рата Бранко Ћопић је провео у Београду, али је често путовао по Југославији и другим европским државама.

Бранко Ћопић је писао песме, приче, новеле, романе за децу и одрасле. Један је од најплоднијих и најчитанијих писаца наше књижевности, а дела су му вишеструко награђивана и превођена на много светских језика.

Бранко Ћопић је цењен и као дечији писац, првенствено захваљујући живој машти и дару за спретно уобличавање својих посматрања.

Написао је више од тридесет књига за децу међу којима су и два романа. Најпознатије збирке приповедака „У свијету медвједа и лептирова“, „Приче партизанке“, „Доживљаји мачка Тоше“, „Приче испод змајевих крила“ и романи „Орлови рано лете“, „Магареће године“ и „Славно војевање“.

Био је ведрог духа и са истанчаним смислом за хумор, познавалац живог народног говора зато је брзо и лако освојио најшире слојеве читалачке публике. Био је добар писац хумористичких прича.

Професионално се бавио писањем књижевних дела. Његове књиге су се продавале у великом тиражу што му је омогућило да од тога живи. Сматра се једним од највећих дечијих писаца рођених на југословенским просторима.Регионални знак његове прозе препознаје се у ликовима, локацијама, темама и језику његовог родног краја, Босанске крајине.

Његова предратна проза била је претежно лирска (збирке „Роса на бајонетима“, 1946), „Свети магарац и друге приче“, „Сурова школа“, 1948.  После рата лирске теме је заменио идеолошким и друштвено ангажованим. Ћопић је ратне приповетке обогатио хумором и комичним елементима.

Објавио је збирке песама „Огњено рађање домовине“ и „Ратниково прољеће“ и збирке приповедака „Љубав и смрт“.

Збирку „Башта сљезове боје“ отвара писмо које је Ћопић писао свом покојном пријатељу Зији Диздаревићу (1916–42). У њему, Ћопић поставља оквир писања као спас од смрти и мрачних визија коњаника апокалипсе. Он свет сагледава из перспективе добрих „будала“, али упркос хумору, постоји и осећај туге, стрепње и разочарања.

Његова прозна дела прожета су живописним реалистичким сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи са села, ведрином и живошћу духа. Креирао је мноштво упечатљивих и живописних ликова и догађаја користећи свеж и сликовит језик. Инспирацију је налазио у свом подгрмечком завичају. Ликови у његовим делима су сиромашни сељаци, сањари и просјаци, деца, скитнице и надничари. Он је о свима њима причао са брижним, заштитничким разумевањем. У ратним приповеткама Ћопић је надахнуто описивао херојске подвиге и мучеништво својих јунака.

Многа његова дела ушла су у школски програм као обавезна лектира. Његова дела су превођена на енглески, немачки, француски и руски језик.

У романима „Пролом“ и „Глуви барут“ хумор је заменио озбиљним темама првих ратних година у Босанској Крајини. У њима описује учешће сељака Босанске Крајине у устанку, а „Не тугуј бронзана стражо“ прилагођавање тих истих сељака, сада колониста, новим условима живота у Војводини. У том делу као и у роману  „Осма офанзива“ бави се државно организованом колонизацијом становништва Крајине у покрајину Војводину.

Са успехом се огледао и у писању романа иако су природи његовог књижевног талента више одговарале краће форме — приповетке и новеле.

Главнина Ћопићевог прозног опуса хумористички је интонирана, а хумор налази у природи и менталитету његових јунака. Они и у најтежим животним тренуцима знају да се насмеју чак и властитој невољи. Сем тога, Ћопић је од оних писаца који су свој посматрачки таленат нарочито исказивали кроз откривање ситних људских мана и недостатака. У његовим делима видљива је једна лирска жица која се није показивала само у описима босанских пејзажа већ и у портретисању људских ликова који су му били блиски и драги. Та Ћопићева поетска жица нарочито је видљива у његовој ратној лирици, пре свега у збирци „Огњено рађање домовине“.

Бранко Ћопић је 1950.године објавио причу под насловом „Јеретичка прича”. То је била својеврсна сатирична критика владајућег система, која је покренула лавину осуда Комунистичке партије и државних органа. Критичко посматрање друштва и времена у коме је живео донело му је изолацију, одбацивање од колега и пријатеља, етикету дисидента и отпадника партије. У својим високоморалним и савесним ставовима истрајао је до краја, не желећи да прави компромисе зарад личног комфора. Књижевни историчар Ратко Пековић написао је књигу „Суданије Бранку Ћопићу“ у којој је детаљно описана цела хајка на писца.

Списак дела која је написао Бранко Ћопић

Збирке приповедака

• Под Грмечом (1938)
• Борци и бјегунци (1939)
• Планинци (1940)
• Роса на бајонетима (1946)
• Свети магарац (1946)
• Сурова школа (1948)
• Људи с репом (1949)
• Одабране ратне приповетке (1950)
• Изабране хумористичке приче (1952)
• Љубав и смрт (1953)
• Драги ликови (1953)
• Доживљаји Николетине Бурсаћа (1955)
• Дјечак прати змаја (1956)
• Горки мед (1959)
• Башта сљезове боје (1970)
• Василиса и монах (1975)
• Скити јуре зеца (1977)

Романи

• Пролом (1952)
• Глуви барут (1957)
• Не тугуј бронзана стражо (1958)
• Осма офанзива (1964)
• Делије на Бихаћу (1975)

Збирке песама

• Огњено рађање домовине (1944)
• Пјесме (1945)
• Ратниково прољеће (1947)

Комедије

• Доживљаји Вука Бубала
• Одумирање међеда

Дела за децу 

• У свијету медвједа и лептирова (1940), приповетке
• Приче партизанке (1944), приповетке
• Пјесме пионирке (1945), песме
• Бојна лира пионира (1945), песме
• Дружина јунака (1945), приповетке
• Бајка о сестри Ковиљки (1946), проза
• Доживљаји кума Торбе (1946), приповетке
• Вратоломне приче (1947), приповетке
• Армија одбрана твоја (1947), песме
• Сунчана република (1948), песме
• Рудар и мјесец (1948), песме
• Јежева кућица (1949), песма
• Приче испод змајевих крила (1950), приповетке
• Пијетао и мачка (1952), приповетке
• Доживљаји мачка Тоше (1954), приповетке
• Распјевани цврчак (1955), песме
• Лалај Бао, чаробна шума (1957), песме
• Орлови рано лете (1957), роман
• Босоного дјетињство (1957), приповетке
• Партизанске тужне бајке (1958), приповетке
• Вечерње приче, (1958), приче у стиху
• Дједа Тришин млин (1960), збирка песама
• Приче занесеног дјечака (1960), приповетке
• Магареће године (1960), роман
• Рибар и мачак (1960), песме
• Славно војевање (1961), роман
• Мјесец и његова бака (1962), песме
• Чаробна шума (1962), песме
• Битка у Златној долини (1963), роман
• Крава са дрвеном ногом (1963), приповетке
• Приче за најмлађе (1963), приповетке
• Шаров у земљи бајки (1964), приповетке
• Мала моја из Босанске Крупе (1971), песме
• Глава у кланцу, ноге на вранцу (1971), приповетке
• Лијан води караване (1975), приповетке

Сабрана дела

• Објављена у 12 књига, 1960.
• Објављена у 14 књига, 1978.
• Објављена 1983.

Филмови

По његовим романима снимљени су многи играни филмови.

1. Живјеће овај народ (1947),
2. Мајор Баук (1951),
3. Николетина Бурсаћ (1964),
4. Орлови рано лете (1966),
5. Хајдучка времена (1977),
6. Глуви барут (1990).

Награде и одликовања

Бранко Ћопић је добитник Партизанске споменице 1941.год. За књижевни рад добио је, међу осталим, Награду АВНОЈ-а и Његошеву награду (обе 1972). Носилац је и других високих југословенских одликовања, међу којима су — Орден југословенске заставе са лентом, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден Републике са сребрним венцем и Орден заслуга за народ са сребрним зрацима. 1959.год добио је НИН – ове награде за роман „Не тугуј бронзана стражо“.

Бранко Ћопић је трагично завршио свој живот.

Извршио је самоубиство скоком са Моста братства и јединства у Београду, 26. марта 1984. године.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Поштанска марка

Поводом 100 година од рођења Бранка Ћопића 2015.год. Пошта Србије је штампала марку са његовим ликом. Ово пригодно издање садржи и коверат, а штампано је у теражу од 50.000 примерака. Уметничка обрада марке дело је мр Марине Калезић, академског сликара, креатора марка Поште Србије.

Биста и споменик

У част Бранка Ћопића подигнуто је неколико споменика у градовима бивше СФРЈ.

Споменик Бранку Ћопићу подигнут је испред Бањалучког музеја. Такође, њему у част  подигнута је Спомен биста у родним Хашанима и спомен биста у Сарајеву. Дводимензионални споменик посвећен стогодишњици од рођења Бранка Ћопића, дело Душана Петричића, постављен је у Београду на углу Фрушкогорске улице и Косанчићевог венца 2015.год. Овај споменик је обновљен у новембру 2023.

Многе основне школе у Србији носе његово име.

Задужбина и награда

Задужбина Бранка Ћопића основана је на иницијативу покојне Богданке Илић Ћопић (Бранкове супруге), са циљем да очува сећање на лик и дело покојног академика Бранка Ћопића. Задужбина се налази у просторијама Српске академије наука и уметности, у згради САНУ у Кнез Михаиловој 35.

Свој стан у Београду у улици краља Милана 23, у ком је живео од 1972. до смрти, поклонио је САНУ.

Документарни филм „Мала моја из Босанске Крупе“ посвећен Бранку Ћопићу режирао је Пуриша Ђорђевић 2015. године. Сваке године се одржава симпозијум о Бранку Ћопићу. 2019. год. је био одржан у Бечу.

Награда „Бранко Ћопић“ додељује се за књигу високе уметничке вредности у две категорије, за најбољу књигу прозе и поезије. Награда се додељује од 1992.године.

Саставила и обрадила:

Емила Митић, дипл. библиотекар

Библиотека „Милутин Бојић“ Београд

https://milutinbojic.org.rs/