Piše: Biljana Žikić
U vreme kada nastaje ovaj tekst, Ljubljana izgleda kao grad iz holivudskog filma katastrofe. Centar je gotovo neprohodan, pun barikada i kordona, jakih policijskih snaga, konjanika, specijalaca pod punom ratnom opremom, sa policijskim psima i u specijalnim kombijima; u vazduhu je suzavac, čuje se helikopter koji satima nadleće centar. Puno je dima, ulice su mokre od vodenih topova koji su upotrebljeni kako bi se sprečila protestna šetnja više hiljada okupljenih ljudi. I mnogi slučajni prolaznici koji su se vraćali sa posla, turisti, studenti, stariji sugrađani, deca u centralnim gradskim parkovima prošli su isto kao učesnici protesta: punih očiju suzavca i u šoku, ni krivi ni dužni, bežali su od represije policije. Ljudi koji su se zadesili u centru i oni koji tu žive svedočili su da je policija bacala suzavac nenajavljeno i gde god je stigla, da je to ličilo na namerno uništavanje Ljubljane te da su mnogobrojni posle toga imali zdravstvene probleme.
Državni vrh je dan pre najavljenih protesta odlučio da taj protest ne sme da se održi pa je zato i prvi put u istoriji samostalne Slovenije aktivirao 9. član Zakona o dužnostima i ovlašćenjima policije kojim se ograničava kretanje na određenim područjima i na osnovu koga je Ljubljana pretvorena gotovo u bojno polje. Protesti su ipak trajali više sati a okupljeni su zahtevali ukidanje epidemioloških mera i odlazak vlade. Policija je pridržala 22 učesnika protesta, lakše je povređeno šest policajaca i dvojica učesnika demonstracija, a uhapšeni su i neformalni vođa protesta i stranke Resni.ca Zoran Stevanović, kao i muzičar i reper Zlatan Čordić Zlatko koji je govorio na protestu.
Na samo tridesetak kilometara od prestonice – sasvim drugačija slika. Dok su se demonstranti gušili u suzavcu, na Brdu kod Kranja počela je svečana večera najviših zvaničnika Evropske unije i slovenačkog državnog vrha u okviru susreta predstavnika EU i zemalja Zapadnog Balkana. Borut Pahor, predsednik Slovenije, odlikovao je kancelarku Angelu Merkel za izuzetne zasluge koje važi za najveće slovenačko odlikovanje. Pahor je rekao da kancelarka Merkel “kod ljudi izaziva poverenje, daje im osećaj da će se sve dobro završiti”. Upravo to nedostaje predsedniku Pahoru i slovenačkoj vladi i jedan je od razloga zašto se Ljubljana u zadnje dve godine pretvorila u grad protesta koji ovih dana kulminiraju, kako u masovnosti demonstranata, tako i u izrazito agresivnom odgovoru policije koja ne dozvoljava nikakvo okupljanje.
Neposredni povod za masovne proteste bilo je uvođenje PVT uslova (preboleo- vakcinisan- testiran) za sve starije od petnaest godina i za ulazak u sve zatvorene prostore, tako da je onima koji ne ispunjavaju uslov takoreći onemogućen svakodnevni život i niz aktivnosti, od sipanja benzina na pumpi do dolaska na posao. Uslov je počeo da važi sa 15. septembrom i zaista rezultirao velikim gužvama na punktovima za vakcinisanje, ali i masovnim protestom više hiljada ljudi. “Protesti sredom” nazvani su novi protesti protiv PVT uslova i protiv vlade koja je to uvela, a u suštini se radi o protivnicima obavezne vakcinacije koja je de facto uvođenjem PVT uslova uvedena na mala vrata.
To međutim nisu jedini protesti protiv vlade. Prošlog petka su se na Trgu republike okupili nezadovoljni građani i to po 76. put. Iako su na početku svi izlazili zajedno da protestuju protiv vlade petkom, ubrzo se frakcija koja je bliža antivakcinaškom pogledu i teorijama zavere (neverovanje u virus, negiranje ozbiljnosti virusa i/ ili nepoverenje u vakcine) odvojila i započela svoje proteste. Najpre su oni bili vrlo slabo posećeni. Za vikend ste mogli videti do pedesetak ljudi na Trgu republike kako pevaju uz domoljubne pesme uz zastave i transparente na kojima se negira postojanje virusa i krive svetske elite i farmakološke kompanije za manipulaciju, pohlepu, grabežljivost i “šišanje ovaca”. Za samo nekoliko meseci te grupice antivaksera pretvorile su se u desetine hiljada ljutitih i odlučnih pojedinaca koji masovno izlaze na ulice svake sedmice i čine jedne od najmasovnijih demonstracija u istoriji Slovenije.
Zašto je Katja morala da umre?
Na prošlom skupu je policija procenila da ih je bilo oko deset, a neformalno se govori da je broj demonstranata dostigao i petnaest hiljada. Istog dana je u Kliničkom centru u Ljubljani preminula dvadesetogodišnja devojka i mada je istraživanje još u toku, opravdano se sumnja da je smrt posledica vakcinisanja Janssen vakcinom. Na protestu je govorio otac pokojne devojke i rekao: “Kada dođeš na mesto za vakcinisanje da li te upozore na to da ne smeš da se vakcinišeš Janssenom ako si mlađi od 50, odnosno 40 godina? Ne. To su samo brojke. Govore o procentima. Moja Katja nije bila procenat. Ona je bila Katja. Moja Katja.” Tragična smrt dvadesetogodišnjakinje odjeknula je među protivnicima vakcinisanja koji su u ovoj tragediji videli dokaz da su vakcine smrtonosne i potvrdu da elite ne mare za pojedinca. Međutim, vladu su na odgovornost pozvali i zagovornici vakcinisanja. Stranke opozicije, kao i ugledni intelektualci okupljeni oko Foruma za demokratiju, u javnom pismu sa naslovom Zašto je Katja morala da umre? traže ostavku vlade.
To da vakcina Janssen kao vektorska vackina može u retkim slučajevima da izazove duboku vensku tromobozu kod mlađih žena nije jasno predstavljeno građanima i građankama i dozvoljeno je da vakcinu primaju svi iznad 18 godina iako više država EU ovu vakcinu ili neupotrebljava ili je ograničava na starije ljude. U Belgiji se na primer, ova vakcina ne preporučuje za one ispod 41, u Francuskoj ispod 55, u Nemačkoj i Italiji ispod 60 godina, u Danskoj se ne koristi, a Švedska je ovu vakcinu suspendovala. U Sloveniji je vlada izbor Janssena čak i dodatno stimulisala. S obzirom da jedino ova vakcina omogućava jednokratnu imunizaciju i da je prema vladinoj odluci važila od dana vakcinisanja, većina se logično odlučivala za ovu vakcinu. Niko iz stručne grupe za Covid-19 nije preuzeo odgovornost, niko iz vlasti nije ponudio ostavku. Jedina posledica tragične smrti dvadesetogodišnje devojke je zaustavljanje vakcinacije ovom vakcinom. Prekasno.
Zdravstena kriza praćena je političkom
Sa tek 48% vakcinisanog stanovništva, nedopustivim greškama stručne grupe za Covid-19 i masovnim antivakcinaškim protestima, očigledno je da je u Sloveniji kampanja za vakcinisanje bila izrazito neuspešna. Umesto da pridobije što više ljudi, vlada je svojim neveštim i nestručnim komuniciranjem i nekredibilnim komunikatorima koji su odavno izgubili svako poverenje kod građana, stalnim korupcijskim aferama, neprestanom represijom, uvođenjem političkih a ne zdravstvenih mera i autoritarnim načinom vladanja, kontinuirano gubila i poverenje i kandidate za vakcinu. Prema javnomnenjskim istraživanjima, trenutno manje od 20% stanovnika Slovenije veruje vladi.
U Sloveniji je zdravstvena kriza tesno isprepletena sa političkom. Dolazak virusa u državu podudara se sa dolaskom Janeza Janše na vlast. Njegovo vođenje epidemije od početka je bilo zasnovano na brizi o sebi i svojim kadrovima i iskorišćavanju epidemije za učvršćivanje autoritativne vlasti. Odmah na početku epidemije kada su ljudi masovno bili u strahu za goli život i gubili poslove i svaku sigurnost, vlada je prvo podigla plate sama sebi, a zatim su sledile korupcijske afere sa nabavkom maski, neutemeljene i arbitrarne epidemiološke mere koje su išle na ruku predstavnicima vlasti, a diskriminisale mnoge ili sve građane i građanke, stalno napadanje novinara nezavisnih novinarskih kuća pre svega javne televizije i pokušaji da se ona podredi vlasti te finansijsko iscrpljivanje Slovenačke tiskovne agencije (STA) koje traje i danas. Ustavni sud je često reagovao i poništavao odluke vlade, što je činjenica koja govori sama za sebe o vladinom upravljanju epidemijom. Između ostalog Slovenija je imala i najduži policijski čas i najduže zatvorene škole u Evropi i niz ostalih državnih represija koje su generisale kod građana nepoverenje i ljutnju.
Virus nije shvaćen kao ozbiljna pretnja društvu
Kao jedan od razloga za slab odziv na vakcinaciju, navode se i karakteristični i dominantni društveni modeli i narativi. Klinički psiholog Aleksander Zadel kaže da je izraziti individualizam, koji dominira slovenačkim društvom u zadnjih trideset godina, uništio društvenu koegzistenciju i povezanost i dodaje: “Zato se kod nas dešava da ako nema ozbiljnog spoljašnjeg neprijatelja, ako nema prirodne katastrofe ili surove sudbine pojedinca, onda ljudi deluju svako za sebe. Nevidljivi virus očigledno još nije prepoznat kao ozbiljna pretnja društvu.”
Javne i ugledne institucije koje nisu zdravstvene a koje bi mogle da animiraju javnost i jasno i glasno pozovu na vakcinaciju, vrlo su retke. Sindikati i ostala radnička udruženja, takođe se nisu bavila vakcinacijom iako su mnogi radnici zbog prirode posla izloženi Covidu-19. Nekada, u socijalizmu, najveće i najpoštovanije vrednosti kao što su kolektivizam i društvena solidarnost teško da više ikome predstavljaju ideal.
Još jedan faktor se pokazao bitnim u izuzetno malom procentu vaksinisanih u odnosu na zapadnoevropske zemlje. Kristina Radomirović Maček, doktorska studentkinja sa entologije i kulturne antropologije u Ljubljani koja izučava teorije zavere kaže da je u Sloveniji posebno razvijena ideologija protivnika vakcinacije. “To odgovara ovdašnjem načinu razmišljanja, jer je za Sloveniju posebno karakterističan strah da se čovek previše udaljio od prirode i da ulazimo u tehnološku distopiju. Nove teorije zavere se uklapaju u već postojeći pogled na svet, diskurse i napetosti koji su ustaljeni u kulturi jednog prostora,” rekla je Radomirović Maček i dodala da bi nacionalni epidemiološki timovi trebalo da u svojim redovima imaju i psihologe, antropologe, sociologe, komunikatore nauke i druge koji bi pomogli u komunikaciji sa onima koji su skeptični ili koji se boje vakcinacije.
Međutim, epidemija je od početka vođena čak i bez epidemiologa. O tome svedoči dr Ivan Eržen, bivši direktor Nacionalnog instituta za javno zdravlje, koji je odmah po dolasku Janše na vlast morao da ode sa tog mesta pošto je javno posumnjao u svrhu mera kao što je obavezna dezinfekcija hodnika u zgradama i ograničavanje kretanja na opštine. On kaže da je nekompetentnost vlasti među glavnim krivcima za nisku imunizaciju stanovništva jer je ignorisana celokupna epidemiološka struka i vođenje epidemije prepušteno ljudima koji nemaju za to neophodno znanje i iskustvo. To je svakako kod velike većine stanovništva generisalo izostanak elementarnog poverenja u javne institucije, u zdravstvo, nauku i medije.
Sada je svakako već kasno za edukaciju i komunikaciju, a masovna vakcinacija i samim tim ograničavanje epidemije te “normalan” život izgledaju ovde i sada posve nedostižnim. Govor o vakcinama poprimio je karakteristike govora o ukusima (o kojima ne treba raspravljati), o ličnim i privatnim odlikama i odlukama, o intimi o kojoj je gotovo nepristojno pitati sagovornika. Propagira se sloboda izbora, a da se pritom zaoboravlja da vakcinisanje ima smisla samo ako je masovno i da stavovi 99% stručnjaka u Sloveniji o vakcinaciji kao jedinom načinu izlaza iz epidemije ipak imaju veću težinu od laičkog stava mnogobrojnih “internet istraživača” makar bili oni i profesori na fakultetima. Sve to deluje vrlo pesimistički, pre svega kada pomislimo na buduće epidemije i klimatske katastrofe kojih će, kako nas upozoravaju stručnjaci, sigurno biti sve više, a gde ćemo bez zajedničkog nastupa i zajedničke borbe, sami kao pojedinci zagledani u svoj “jak imuni sistem” biti posve nemoćni.
Na sreću, epidemija trenutno stagnira, kako kažu sa Instituta Jožef Stefan koji prati i prognozira epidemiološka kretanja, ali se može vrlo brzo i očekivano preokrenuti na gore, s obzirom da ulazimo u jesenje i zimske mesece. Svakodnevno je u proseku pozitivno na virus oko 20% testiranih, a u zadnjih 14 dana su potvrdili u proseku 14.584 pozitivnih na 100.000 stanovnika. Trenutno je zaraženo oko 0,9 procenata stanovnika odnosno svaki 110. stanovnik.
Šta nam donosi sledeća zimska sezona kada se Covid-19 najlakše širi i šta nam donosi sledeća godina kada su najavljeni parlamentarni, lokalni i predsednički izbori, kao i šta će biti sa razbuktalim i masovnim narodnim nezadovoljstvom, ostaje da vidimo. Za sada je sigurno da ćemo, makar još neko vreme, morati da naučimo da živimo, ne samo sa Covidom-19, već i sa suzavcem.
Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Albaniji (Exit News), Slovenije (DKIS) I Grčke (Macropolis), u okviru projekta “Poveži točke: poboljšane politike kroz građansko učešće” uz podršku britanske ambasade u Skoplju.