{"id":979,"date":"2012-09-25T10:36:00","date_gmt":"2012-09-25T08:36:00","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=979"},"modified":"2023-08-30T00:57:34","modified_gmt":"2023-08-29T22:57:34","slug":"ekspanzija-zenske-umetnosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/ekspanzija-zenske-umetnosti\/","title":{"rendered":"Ekspanzija \u017eenske umetnosti"},"content":{"rendered":"
<\/div>\n

\"miraz\"<\/p>\n

Nova radinost, \u0160kart, 2006.<\/em><\/p>\n

\u017dene su danas dominantne, mo\u017eda i zato \u0161to su u odnosu na neka druga vremena iz moje mladosti podstaknute organizacijama i fondacijama, smatra Dunja Bla\u017eevi\u0107. Miraz simboli\u010dno ozna\u010dava odnos li\u010dnog nasle\u0111a, onoga \u0161to se nosi, iznosi iz \u201eku\u0107e\u201d i onoga \u0161to se sti\u010de i oblikuje kao pro\u017eivljeno \u017eivotno iskustvo ili kao vlastiti odabir ljudskih, dru\u0161tvenih, istorijskih i\/ili specifi\u010dno \u017eenskih vrednosti. U kontekstu na\u0161eg projekta ovaj pojam bavi se emancipatorskim politikama, napisala je Dunja Bla\u017eevi\u0107. Obja\u0161njavaju\u0107i osnovnu ideju izlo\u017ebe \u201eMiraz\u201d, delu projekta \u201e\u017densko nasle\u0111e \u2013 doprinos jednakosti u kulturi\u201d nedavno odr\u017eanoj u Centru za kulturnu dekontaminaciju (nosilac projekta je Centar za \u017eenske studije iz Zagreba) ova kustoskinja razgovarala je sa nama nakon ve\u010deri koja je u istom prostoru bila posve\u0107ena se\u0107anju na \u017daranu Papi\u0107 a neposredno pred sve\u010dano otvaranje. Koincidencija je namerna, jer su Dunja Bla\u017eevi\u0107 i pomenuta feministi\u010dka antropolo\u0161kinja i teoreti\u010darka jo\u0161 davne 1978. realizovale isti projekat \u2013 tada kontroverznu konferenciju \u201eDrukca \u017eena\u201d, odr\u017eanu u Studentskom kulturnom centru.<\/p>\n

Putuju\u0107a postavka \u201eMiraz\u201d sastavljena od video radova, plakata i razglednica, koja u Beograd dolazi posle Ljubljane i Trsta, uspostavlja kreativni dijalog izme\u0111u autorki i autora iz centara biv\u0161e Jugoslavije koji dele zajedni\u010dko istorijsko nasle\u0111e i rade na sli\u010dnoj umetni\u010dkoj, rodnoj i dru\u0161tvenoj platformi. Alma Suljevi\u0107 (Sarajevo), Danica Daki\u0107 (Sarajevo), Darinka Pop-Miti\u0107 (Beograd), Dejan Habiht (Ljubljana), Gordana An\u0111eli\u0107-Gali\u0107 (Sarajevo), Kristina Leko (Zagreb), Maja Bajevi\u0107 (Sarajevo), Marjetica Potr\u010d (Ljubljana), Milica Tomi\u0107 (Beograd), Renata Poljak (Zagreb),Sanja Ivekovi\u0107 (Zagreb), \u0160ejla Kameri\u0107 (Sarajevo), \u0160kart (Beograd) i Tanja La\u017eeti\u0107 (Ljubljana) nisu slu\u010dajno izabrani.<\/p>\n

\u2013 Osnovni kriterijum bila je moja dosada\u0161nja saradnja sa njima, \u010dime \u017eelim da uka\u017eem na intimnost odnosa kustos \u2013 umetnik \u2013 umetnica. Nisam dodatno \u201eobjektivno\u201d otkrivala nove radove koji ilustruju temu izlo\u017ebe, ve\u0107 sam se opredelila za autore sa kojima pored umetni\u010dkog delim i \u0161iri sistem vrednosti. Jezgro izlo\u017ebe \u010dine umetnice iz Sarajeva, po\u0161to sam tokom poslednjih 15 godina blisko sara\u0111ivala sa prvom posleratnom generacijom tamo\u0161njih umetnika, kojom dominiraju \u017eene. Njihova umetni\u010dka praksa, u rasponu od \u017eenskog aktivizma do nagla\u0161enog \u017eenskog karaktera rada, ne\u0161to je \u0161to zavre\u0111uje pa\u017enju \u2013 obja\u0161njava Dunja Bla\u017eevi\u0107.<\/p>\n

Ni poredak imena umetnika na postavci nije slu\u010dajan.<\/p>\n

\u2013 Spisak nije onakav na kakve smo navikli, nije abecedan po prezimenima niti po gradovima. Autori su pore\u0111ani po imenima. Jer, svi mi, pa i \u017eene, prezimena dobijamo po ocu ali je li\u010dno ime ono \u0161to nas, u stvari, obele\u017eava.<\/p>\n

Posebna nedoumica publike koja je do sada videla postavku jeste nedostatak Marine Abramovi\u0107, sa kojom je na\u0161a sagovornica dosta sara\u0111ivala.<\/p>\n

\u2013 Rad svih na izlo\u017ebi ima jasnu \u017eensku poziciju i kriti\u010dki odnos prema patrijarhatu, iako se samo Sanja Ivekovi\u0107 politi\u010dki izja\u0161njava kao feministkinja. Marine Abramovi\u0107 nema jer ona svoju umetnost ne smatra \u017eenskom. Prosto, ona jednostavno po sopstvenoj odluci ne pripada poetici koju ovaj projekat neguje.<\/p>\n

Ono \u0161to je dodatno specifi\u010dno jeste to da su izlo\u017eeni plakati bili ponu\u0111eni posetiocima. Oni su mogli da ih ponesu sa sobom i tako \u201eprisvoje\u201d deo miraza. Ovakav, novouspostavljeni odnos umetnika sa publikom \u010dini \u201eMiraz\u201d druga\u010dijom od standardnih \u201eumetni\u010dkih\u201d izlo\u017ebi, koja nudi jedno mogu\u0107e \u010ditanje onoga \u0161to zovemo \u017eenskom umetno\u0161\u0107u.<\/p>\n

\u2013 Ona je danas veoma prisutna, \u017eene su na tom polju dominantne, mo\u017eda i zato \u0161to su, u odnosu na neka druga vremena iz moje mladosti, danas podstaknuta brojnim organizacijama, fondacijama i galerijama. I to je dobro, zaklju\u010duje Bla\u017eevi\u0107eva.<\/p>\n

M. Dimitrijevi\u0107<\/p>\n

objavljeno: 25.09.2012.<\/p>\n

www.politika.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u017dene su danas dominantne, mo\u017eda i zato \u0161to su u odnosu na neka druga vremena iz moje mladosti podstaknute organizacijama i fondacijama, smatra Dunja Bla\u017eevi\u0107. Miraz simboli\u010dno ozna\u010dava odnos li\u010dnog nasle\u0111a, onoga \u0161to se nosi, iznosi iz \u201eku\u0107e\u201d i onoga \u0161to se sti\u010de i oblikuje kao pro\u017eivljeno \u017eivotno iskustvo ili kao vlastiti odabir ljudskih, dru\u0161tvenih, istorijskih i\/ili specifi\u010dno \u017eenskih vrednosti. U kontekstu na\u0161eg projekta ovaj pojam bavi se emancipatorskim politikama, napisala je Dunja Bla\u017eevi\u0107. <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":993,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[11],"tags":[],"class_list":["post-979","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-media-about-us"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/979","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=979"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/979\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":11181,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/979\/revisions\/11181"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/993"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=979"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=979"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=979"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}