Izme\u0111u po\u010detka SARS-CoV-2 pandemije u februaru 2020 i 8. oktobra 2021, Gr\u010dka je evidentirala ukupno 673.317 potvr\u0111enih slu\u010dajeva Kovid-19 i 15.069 smrti zbog virusa, u populaciji od pribli\u017eno 10,5 miliona ljudi. Ovo postavlja tu zemlju na 69. poziciji globalno kada su u pitanju potvr\u0111eni slu\u010dajevi u odnosu na populaciju me\u0111u 200 entiteta, prisutnih na platformi Our World in Data<\/a><\/em>, te na 49. mestu kada su u pitanju umrli. U oba slu\u010daja to je ispod proseka u EU.<\/p>\n Gr\u010dka se u ovom trenutku bori protiv \u010detvrtog talasa Kovid-19. U toku kulminacije ovog talasa, svakoga dana bilo je vi\u0161e oboljelih u pore\u0111enju sa prethodnim talasima, u nekoliko navrata nadma\u0161uju\u010di 4.000 slu\u010dajeva dnevno. Razlog za ovo delimi\u010dno je prevlast zaraznije Delta varijante u toku leta, a delimi\u010dno zbog porasta sistematskog testiranja koje omogu\u0107uje otkrivanje jo\u0161 vi\u0161e slu\u010dajeva.<\/p>\n U trenucima kada je ovo pisano, Gr\u010dka je jedna od najintenzivnije testiranih zemalja u svetu, sa 18,4 dnevnih testiranja na 1000 ljudi prema Our World in Data<\/a>, \u010dime zauzima \u010detvrto mesto globalno nakon Kipra, Austrije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok su na kraju 2020 bili izvedeni samo 2 testa na 1000 ljudi. Broj testova bio je uve\u0107an uvo\u0111enjem masovnog testiranja u \u0161kolama i na radnim mestima, te sa zahtevom o sertifikatima o Kovid statusu radi putovanja i drugih aktivnosti, obe u fazama u toku leta.<\/p>\n Gr\u010dka je bila ukazivana kao jedna od uspe\u0161nih pri\u010da iz prvog talasa, zahvaljuju\u0107i niskoj izlo\u017eenosti i trenuta\u010dnom sprovo\u0111enju mera, a njena stopa umrlih od Kovid-19 bila je malo iznad polovine proseka u EU krajem 2020 godine. Sa po\u010detka 2021, stopa umrlih nadma\u0161ila je prosek u EU i za 60 posto je vi\u0161a u pore\u0111enju sa istim periodom u \u0160vedskoj, koja je bila poznata po tome da nije nametnula lokdaun (Gr\u010dka je provela prva \u010detiri meseca te godine u strogom lokdaunu).<\/p>\n Ukupno umrlih u populaciji od milion ljudi, pre i posle vakcinacije protiv Kovid-19, u Gr\u010dkoj, EU i u susednim zemljama. Izvor: Our World in Data.<\/a><\/em><\/p>\n Vi\u0161e od dve tre\u0107ine smrti desile su se u devet meseci nakon \u0161to su vakcine postale dostupne, u pore\u0111enju sa 11 meseci pre toga.<\/p>\n Iako su u igri o\u010digledno nekoliko faktora, uklju\u010duju\u0107i raznovidno nametanje i saglasnost sa merima javnog zdravlja i slabi sistem zdravstvene brige, jasno je da Gr\u010dka nije uspela da potpuno iskoristi veoma veliku dostupnost vakcina radi suzbijanja najozblijnijih efekata iz Kovid-19, na na\u010din koji je bio sproveden u uporedljivim evropskim dr\u017eavama.<\/p>\n Sloboda izvan dosega<\/strong><\/p>\n Gr\u010dka nije dosegla cilj EU o vakcinisanju 70 posto odrasle populacije do kraja leta (i EU kao celina nije uspela da postigne ukupan cilj, i pored zna\u010dajnih isklju\u010daka koji dokazuju da je to bilo mogu\u0107e). Nije uspela da ostvari i zna\u010dajan napredak ka vlastitom cilju da vakcini\u0161e ve\u0107inu starijih od 60 godina do po\u010detka leta.<\/p>\n Ne\u0161to iznad 60 posto populacije primili su prvu dozu do 8. oktobra, a 58 posto bili su potpuno vakcinisani, prema podacima ECDC<\/a>. \u0160irom EU, 68 posto populacije dobili su jednu dozu, a 63 posto su potpuno vakcinisani. Prema najnovijoj proceni rapidnog rizika, pad ispod ovih nivoa, kao \u0161to je slu\u010daj sa Gr\u010dkom, zna\u010di da je zemlja jo\u0161 uvek pod rizikom da do\u017eivi zna\u010dajan priliv slu\u010dajeva, hospitalizacija i mortaliteta u jeseni i zimi.<\/p>\n Stanje je jo\u0161 vi\u0161e zabrinjavaju\u0107e za starije, starosne grupe podlo\u017enije riziku, u kojim veliki delovi populacije nisu vakcinisani i Gr\u010dka zna\u010dajno zaostaje iza sli\u010dnih njoj. Krajem septembra, pokrivenost sa jednom dozom u grupi iznad 80 godina bila je 74 procenata, \u0161to zna\u010di da jedan od \u010detiri u najstarijoj starosnoj grupi nije bio vakcinisan (u pore\u0111enju sa 100-postotnom stopom vakcinacija u sedam od nekih zemalja EU i 86,5 procenata na nivou EU). Za grupu od 70 do 79 godina pokrivenost vakcinama je 83 procenata (u pore\u0111enju sa 88 posto u celoj EU), a za one od 60 do 69 godina pokrivenost je 80 posto (u celoj EU je 85 posto). Portugalija, sa kojom je Gr\u010dka rutinski upore\u0111ivana zbog sli\u010dnosti u veli\u010dini populacije i u ekonomskom opsegu, vakcinisala je 100 procenata svojih gra\u0111ana iznad uzrasta od 60 godina.<\/p>\n Gr\u010dki vakcinacijski program „Operacija Sloboda“ dr\u017eao je korak sa ostatkom EU sve do po\u010detka leta, ali dnevna stopa vakcinacije naglo je pala po\u010dev\u0161i od sredine juna, od 100.000 doza dnevno do sada\u0161nje stope od oko 25.000. Nasuprot ovome, evropske zemlje koje vode u pokrivenosti vakcinacijom, kao \u0161to su Portugalija i Irska, ubrzale su primanje vakcina u toku letnjih meseci.<\/p>\n Iako vladini zvani\u010dnici pa\u017eljivo izbegavaju da koriste re\u010d „neuspeh“ i jo\u0161 uvek brane vakcinaciju, sada svuda postoji svesnost da Gr\u010dka ulazi u jesen sa vakcinacijskom pokriveno\u0161\u0107u daleko ispod bezbednih nivoa.<\/p>\n Povrh svega, ankete pokazuju da je samo mali deo nevakcinisane populacije spreman da bude vakcinisan u bli\u017eoj budu\u0107nosti (na primer, u jednoj nedavnoj anketi samo 2 posto ispitanika su rekli da imaju zakazanu vakcinaciju).<\/p>\n Procepi, slepe ta\u010dke i pogre\u0161ni prora\u010duni<\/strong><\/p>\n Mo\u017eemo da optu\u017eimo nekoliko faktora za zastoj u vakcinacijskom programu, no jasno je da su vlasti jo\u0161 sa po\u010detka potcenile stepen oklevanja oko vakcina u op\u0161toj javnosti, a kao rezultat nisu, saglasno tome, osmislili svoju kampanju. Jedno nau\u010dno ispitivanje, objavljeno na po\u010detku vakcinacije u Gr\u010dkoj, otkrilo je da je skoro polovina odrasle populacije oklevala oko vakcine protiv Kovid-19, a posebno mla\u0111i ljudi, oni koji se oslanjaju na informacije iz dru\u0161tvenih mre\u017ea i na nezvani\u010dne izvore, te ljudi koji prihvataju teoriju da je virus bio ve\u0161ta\u010dki stvoren.<\/p>\n Po\u010detna strategija, me\u0111utim, logisti\u010dki skoro besprekorna, nije uklju\u010dila u sebe elemenat sna\u017enog ube\u0111ivanja, dok je javna informativna kampanja veoma naginjala ka tradicionalnim medijima na koje blagonaklono gledaju grupe koje su ve\u0107 bile ube\u0111ene. Povrh svega, proces za zakazivanje vakcinacija bio je skoro potpuno digitalan, karakteristika koja je opravdano slavljena kao deo „digitalne transformacije“ u Gr\u010dkoj, ali koja izgleda ignori\u0161e niska nivoa digitalne pismenosti u op\u0161toj populaciji.<\/p>\n Neke od novijih anketa potvrdile su slabe ta\u010dke u kampanji i pokazale su da vlasti nisu uspele da dovoljno prilagode svoj pristup u toku nekoliko idu\u0107ih meseci. Jedna anketa objavljena u avgustu, sprovedena od strane Kapa Research, usporedila je stavove izme\u0111u vakcinisanih i nevakcinisanih gra\u0111ana, te je na\u0161la dva o\u0161tro podeljena pogleda na svet: nevakcinisani su se verovatno daleko vi\u0161e informirali na dru\u0161tvenim mre\u017eama i pokazivali su veoma ni\u017ee poverenje u javne institucije, sa izuzetkom dru\u0161tvenih mre\u017ea i crkve.<\/p>\n Pri ponavljanju prve generacije mera protiv Kovida u 2020, vlasti su informisali one koji su prihvatili mere, dok je veoma mali napor bio potro\u0161en u identificiranju i ube\u0111ivanju onih koji imaju sumnje.<\/p>\n Frustriranost vlade zbog niskih stopa vakcinacija, \u0161to je postalo o\u010digledno kao \u0161to je leto napredovalo, dovelo je do re\u0161enja u uvo\u0111enju obavezne vakcinacije za zdravstvene radnike i Kovid propusnice za ve\u0107inu aktivnosti u zatvorenim prostorima. Iako je ovo mo\u017eda re\u0161ilo visoko lokalizovane probleme (na primer, spre\u010davanje zaraze u samim bolnicama), izgleda da je dovelo do sve \u0161ireg dru\u0161tvenog negodovanja. U izvesnom trenutku bilo je ukazano da je vlada odabrala da ignorira preporuke svog vlastitog komiteta za medicinsku etiku, koji ju je savetovao da iscrpi sve na\u010dine za konsultacije i edukaciju pre nego \u0161to uvede obaveznu vakcinaciju u bolnicama.<\/p>\n Izvan zdravstvene profesije, reakcija na pritisak za vakcinaciju je jedan od tri najva\u017enija razloga za odbegavanje vakcine, zajedno sa brigama oko efektivnosti<\/a> vakcina i njihove bezbednosti. Iako su protesti protiv lokdauna i vakcinacija bili retka i slabo pose\u0107ena de\u0161avanja sve do ovog trenutka u Gr\u010dkoj, obavezna vakcinacija dovela je do prvih organizovanih mitinga, uz o\u010diglednu podr\u0161ku kvazi-religijskih i ultra-nacionalisti\u010dkih marginalnih grupa<\/a>, koji pozivaju na op\u0161tu neposlu\u0161nost.<\/p>\n Postojao je i manjak jasnog politi\u010dkog konsenzusa dok je pandemija napredovala, a opozicija je osetila slabost u vladi. Iako je samo krajnje desna Gr\u010dka partija re\u0161enja, jedna od najmanjih u parlamentu, zauzela otvoreni stav protiv vakcina, glavna opozicijska stranka, levi\u010darska Siriza, omogu\u0107ila je svojem nekada\u0161njem zameniku ministru za zdravlje da ide na antivakcinacijske tirade mesecima pre nego \u0161to ga je strana\u010dko rukovodstvo zauzdalo. Na sli\u010dan na\u010din, mo\u0107na i uticajna Crkva Gr\u010dke tolerirala je raznolike poruke iz svojih redova u vezi sa pandemijom i vakcinacijom.<\/p>\n Regionalne nejednakosti u stopi vakcinacija, koji su postali bolno o\u010digledni zbog lokalizovanih izbijanja zaraze na Kritu u toku leta i u severnoj Gr\u010dkoj u sada\u0161njem trenutku, nagla\u0161avaju jo\u0161 jednu slabost u vakcinaciji, koja je u najve\u0107em delu bila visoko centralizovana i kontrolisana iz Atine. Iako su proaktivnija lokalna nastojanja uklju\u010dila razne taktike ube\u0111ivanja i lokalne figure od poverenja, i postigli su izvesan stepen uspeha, u osnovi postojao je nedostatak imaginacije i preterano oslanjanje na visoke birokratske strukture, koje tradicionalno karakteri\u0161u gr\u010dku dr\u017eavu.<\/p>\n Podr\u0161ka turizmu<\/strong><\/p>\n Jedan od neo\u010dekivanih razvoja de\u0161avanja u prethodnoj godini bio je iznena\u0111uju\u0107i uspeh turisti\u010dke sezone. I pored nekoliko izbijanja zaraze u frekventnim turisti\u010dkim mestima, uklju\u010duju\u0107i i prili\u010dno ozbiljno na Kritu, koje je pretilo da obori na kolena celokupni regionalni zdravstveni sistem, vladino kockanje sa otvaranjem granica i ukidanjem ograni\u010denja na me\u0111uregionalna putovanja i na najve\u0107i deo zabavnih aktivnosti, izgleda da su bile isplatljivije od ograni\u010denijeg poku\u0161aja u 2020 \u2013 bar kada govorimo u ekonomskom smislu.<\/p>\n Na po\u010detku letnje sezone, vlada i turisti\u010dka industrija su postavili cilj da ostvare polovinu pred-pandemijskog prihoda iz ovog sektora, \u0161to je tada izgledalo veoma ambiciozno. Nedavne brojke iz Banke Gr\u010dke sugeriraju da \u0107e cilj od 8 do 9 milijardi evra biti ostvaren daleko pre kraja godine, dok rezervacije za letove i sme\u0161taj sugeriraju da \u0107e posetioci i dalje dolaziti duboko u jesen, nakon kraja tradicionalne turisti\u010dke sezone. Ovaj pozitivan razvoj omogu\u0107io je vladi da pobolj\u0161a svoja o\u010dekivanja u vezi ekonomskog rasta za 2021, od 3,6 posto do 6,1 posto BNP-a.<\/p>\n Razlog za to mo\u017eda je euforija zbog turizma \u2013 sposobnost samih Grka da u\u017eivaju u odmoru, kao i pozitivan uticaj na nacionalnu ekonomiju \u2013 da je op\u0161ta javnost bila spremna da tolerira dnevne slu\u010dajeve u proseku izme\u0111u 2.000 i 3.000 tokom leta, i da je dvocifreni broj dnevno umrlih u septembru bio iznad 40, a eksperti su to opisali kao „autobus pun ljudi koji svakodnevno pada sa litice“.<\/p>\n Euforija ide samo dotamo, me\u0111utim, a kombinacija sastavljena od smanjenja programa za podr\u0161ku u pandemiji, sve vi\u0161a inflacija, i strah od zimskog izbijanja zaraze, vode ka nezadovoljstvu i pesimizmu.<\/p>\n Pravac ka zimi nezadovoljstva<\/strong><\/p>\n Ankete sada redovno otkrivaju da su polovina Grka nesre\u0107ni zbog na\u010dina kako se vlada spravljala sa pandemijom \u2013 na primer, najnovije istra\u017eivanje Metron Analysis, sprovedeno za Mega TV<\/a>, pokazuje nezadovoljstvo u ovoj oblasti sa rekordnih 53 procenata. I dok vlada konzervativne Nova Demokratija jo\u0161 uvek je neprikosnovena i \u010duje se da razmatra prevremene izbore da bi osigurala jo\u0161 jedan mandat, op\u0161te procene o njenoj kompetentnosti idu dole (51 posto rekli su u istoj anketi da veruju da zemlja ide u pogre\u0161nom pravcu, u pore\u0111enju sa 38 posto sa pozitivnim gledi\u0161tem). Nedavno najavljeni paket od 3,5 miliona evra u cilju umanjivanja poreza i kao podr\u0161ka merama izazvali su ramnodu\u0161nost kod glasa\u010da.<\/p>\n Vlada svojeglavo odbija da prihvati odgovornost za bilo kakve pogre\u0161ne korake. Ovo je slu\u010daj i sa pandemijom i sa katastrofalnim \u0161umskim po\u017earima koji su uni\u0161tili zemlju u avgustu. Ipak, u seriji poteza u toku nekoliko prethodnih nedelja, sva lica iz pandemijske kampanje bila su uklonjena sa sredi\u0161nje scene. U ova lica spadaju ministar zdravlja Vasilis Kikilijas, zamenik ministar za civilnu za\u0161titu Nikos Hardalijas, koji je bio odgovoran za implementaciju mere lokdauna u pandemiji i, najnovije, \u0161ef Nacionalne organizacije za javno zdravlje EODY, rukovode\u0107i zadu\u017een za epidemiolo\u0161ka ispitivanja i testiranja. Kru\u017ee glasine i da vladin savetodavni komitet o pandemiji treba da do\u017eivi promene.<\/p>\n Iako je zvani\u010dni narativ da ove promene ozna\u010davaju po\u010detak post-pandemijskog „vra\u0107anja u normalnost“, epidemiolo\u0161ki dokazi ukazuju da je takvo tuma\u0107enje preuranjeno \u2013 a i javnost izgleda nije ube\u0111ena u to. Iako je portparol vlade nedavno ponovio tvrdnju da vi\u0161e ne\u0107e biti lokdauna kakvih smo imali ranije, \u010detiri od deset Grka<\/a> misle da postoji verovatno\u0107a za novi op\u0161ti lokdaun.<\/p>\n Ako je istorija nekakav u\u010ditelj, njihove sumnje mo\u017eda nisu neosnovane.<\/p>\n O autorki:<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/dkis.si\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/novo.png\")
![\"\"](\"https:\/\/dkis.si\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/novo-1.png\")
![\"\"](\"https:\/\/dkis.si\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/novo-2.png\")
![\"\"](\"https:\/\/dkis.si\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/novo-3.png\")
<\/p>\n![\"\"](\"https:\/\/dkis.si\/wp-content\/uploads\/2021\/10\/novo-4.jpg\")
\nIzvor: Bestravelvideo \/ Shutterstock.com<\/p>\n