{"id":8701,"date":"2021-01-03T23:51:49","date_gmt":"2021-01-03T23:51:49","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8701"},"modified":"2023-05-18T11:56:35","modified_gmt":"2023-05-18T11:56:35","slug":"dusan","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/dusan\/","title":{"rendered":"Du\u0161an"},"content":{"rendered":"
\"\"
Du\u0161an Jovanovi\u0107 na proslavi Dana SKC Danilo Ki\u0161, Mini teatar u Ljubljani, februar 2013.<\/figcaption><\/figure>\n

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

U novogodi\u0161njoj no\u0107i je u Ljubljani umro Du\u0161an Jovanovi\u0107.<\/p>\n

Zakasnila sam na predstavu, i ri\u0111i \u010dovek me je, jako ljut, zadr\u017eao pri pozornici. Onda je na\u0161ao sekundu kad se moglo, i gurnuo me na pod u velikoj sali Studentskog kulturnog Centra u Beogradu, gde je sva publika sedela. Tako sam se upoznala sa Du\u0161anom Jovanovi\u0107em. Ne se\u0107am se vi\u0161e da li je to bila Misa u A molu Lju\u0161e Risti\u0107a, ili Karamazovi Du\u0161ana Jovanovi\u0107a, iste, 1980. Od tada, ne se\u0107am se nijedne Du\u0161anove predstave koju sam gledala, u Beogradu, Skopju ili Ljubljani, a da posle nije sledila no\u0107 rasprave sa onima sa kojima sam ju gledala. Fenomen je bio op\u0161ti: posle njegove predstave \u2013 bila je premijera \u2013 Tartifa u SNG u Ljubljani, publika se u hladno zimsko ve\u010de nije mogla razi\u0107i, nego se u grupama stajalo ispred pozori\u0161ta i raspravljalo.<\/p>\n

Nekih dvadeset godina bio je u mome svetu samo bog pozori\u0161ta, a onda smo postali prijatelji. Na\u0161li smo se u Ljubljani, u grupi koju su okupili on i Nikola Damjani\u0107, da bismo napravili srpski kulturni centar. Ideja je bila da se na\u010dini ne\u0161to \u0161to ne bi bio folklor, dru\u0161tvo razo\u010daranih, oficirski sevdah, poslovno-nacionalisti\u010dka klika ili jugoholi\u010darski klub. Ime se dugo vremena nije moglo na\u0107i. I onda je Du\u0161an predlo\u017eio da uzmemo, ako nam dozvoli Mira Mio\u010dinovi\u0107, ime Danila Ki\u0161a. Ona je dozvolila, i dobili smo puni smisao, motivaciju, nadahnu\u0107e. Zanima nas srpska kultura, otporna na nacionalizam, savremena i nekada savremena, \u017eiva, alternativna, urbana, neinstitucionalizovana. Nikad ne\u0107emo dobiti novce za opanke, mrze\u0107e nas na obe strane, srpskoj i slovena\u010dkoj, vole\u0107e nas svi sa kojima tako dobro sara\u0111ujemo \u2013 sa makedonskim, albanskim, hrvatskim, bosanskim dru\u0161tvom, jer su sva razli\u010dita od ve\u0107ine srpskih dru\u0161tava. Nedavno je ljubljanski gradona\u010delnik Zoran Jankovi\u0107 dao prostorije srpskim dru\u0161tvima \u2013 jedino SKCDK, Srpski kulturni centar \u201dDanilo Ki\u0161\u201d nije bio pozvan. A nova generacija sada vodi SKCDK uspe\u0161nim stazama izdava\u0161tva, bilingvalnih izdanja, prevo\u0111enja, knji\u017eevnog stvarala\u0161tva \u201ddrugih\u201d \u2013 jo\u0161 uvek ponajvi\u0161e bez novca.<\/p>\n

Du\u0161an je, daju\u0107i ime, napravio program, poetiku, izre\u017eirao na\u0161u budu\u0107nost. Na svakom sastanku bi nas izgrdio, pohvalio, predlo\u017eio najneo\u010dekivanije, ludo nas zabavio \u2013 nekih petnaest godina. Svake godine smo u februaru prire\u0111ivali neki doga\u0111aj, za ro\u0111endan Danila Ki\u0161a. Du\u0161an je u\u010destvovao, prisustvovao, dovodio slavne. U februaru 2020 nam nije uspelo, sve se zatvorilo…<\/p>\n

U stvaranju ozbiljnih podloga za srpsku kulturu Du\u0161an i Nikola Damjani\u0107 bili su vrlo uspe\u0161ni: klju\u010dno su uticali da se do pravoslavne crkve izgradi \u201dpastoralni centar\u201d. Zbog sva\u0111a u crkvenim krugovima, centar je godinama bio zatvoren…Neko vreme pojavljivao se oglas za Air.bnb i apartman \u201dTriglav\u201d, ponekad se tamo prire\u0111uju svadbe…Za SKCDK tu nije bilo mesta, a nismo se ni trudili.<\/p>\n

Sve do pro\u0161le godine, svra\u0107ao je Du\u0161an do nas (Bo\u017ee i mene) u svojim \u0161etnjama po Tivoliju. I svaki put bi za njim ostala rasprava koju je izazvao. Posebno sam mu zahvalna za pogovor za slovena\u010dki prevod Ravnote\u017ee. U njemu je napisao da ga je moj roman kona\u010dno ubedio, i da je postao feminista. I jeste. Novost i promena bili su mu uvek najva\u017eniji, bez obzira na sve \u0161to je postigao, na nagrade, na pozori\u0161ta koja je stvarao (Pupilija…, Glej, Slovensko Mladinsko Gledali\u0161\u010de), na slavu. Njegova poslednja knjiga, autobiografija Na stara leta sem vzljubil svojo mamo (Pod stare dane zavoleo sam svoju mamu), 2018 je ostrvo \u010duda, puno vulkana, vodopada, mirisa i zvukova, \u0161areno i uzbudljivo. Nemogu\u0107e mu je na\u0107i para u poplavi biografske i autobiografske knji\u017evnosti koja se u poslednje vreme rascvetala u Sloveniji, a bogami i \u0161ire. Za razumevanje epohe i prostora, morala bi biti prevedena na mnoge jezike.<\/p>\n

Vreme je odlazaka, i prvi odlaze najbolji, ostavljaju\u0107i nam pre svega ose\u0107aj krivice: Lazar Stojanovi\u0107, Borka Pavi\u0107evi\u0107, i sad Du\u0161an Jovanovi\u0107. I zato, dok nam je dato, pi\u0161imo, pi\u0161imo, pi\u0161imo o njima.<\/p>\n

 <\/p>\n

Naslovna fotografija: Du\u0161an Jovanovi\u0107 na proslavi Dana SKC Danilo Ki\u0161 u Ljubljani, februar 2017, autor fotografije Igor Kupljenik<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Vreme je odlazaka, i prvi odlaze najbolji, ostavljaju\u0107i nam pre svega ose\u0107aj krivice: Lazar Stojanovi\u0107, Borka Pavi\u0107evi\u0107, i sad Du\u0161an Jovanovi\u0107. I zato, dok nam je dato, pi\u0161imo, pi\u0161imo, pi\u0161imo o njima.“ Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8704,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,58],"tags":[],"class_list":["post-8701","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-news"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8701","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8701"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8701\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10363,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8701\/revisions\/10363"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8704"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8701"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8701"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8701"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}