{"id":8586,"date":"2020-06-19T19:09:38","date_gmt":"2020-06-19T19:09:38","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8586"},"modified":"2023-05-18T11:56:36","modified_gmt":"2023-05-18T11:56:36","slug":"pre-svega-ima-puno-volje-i-to-je-najbitnije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/pre-svega-ima-puno-volje-i-to-je-najbitnije\/","title":{"rendered":"Pre svega ima puno volje i to je najbitnije"},"content":{"rendered":"\n
\"\"
Foto: Flickr<\/a><\/em><\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

\u201eNe mo\u017ee\u0161 da se pogleda\u0161 u ogledalo i da bude\u0161 OK sa tim \u0161to se de\u0161ava u tvojoj neposrednoj blizini. I bez obzira na to da li je u tvojoj blizini ili ne, ne mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 OK sa tim da se to de\u0161ava na tako o\u010digledan i sistemski na\u010din.\u201c <\/strong><\/p>\n\n\n\n

U Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama se ve\u0107 skoro mesec dana odr\u017eavaju svakodnevni masovni protesti protiv rasizma i dru\u0161tvene nejednakosti. Iako je povod za proteste bilo ubistvo D\u017eord\u017ea Flojda u Mineapolisu, policijska brutalnost predstavlja samo jednu od brojnih posledica dugogodi\u0161njeg sistemskog rasizma i raslojavanja ameri\u010dkog dru\u0161tva. O trenutnoj situaciji u Los An\u0111elesu, protestima, preduzetim merama, rasizmu, i o horu Urban Voices Project<\/strong> za Kontrolu Leta Radija \u0160tudent<\/a><\/strong> s Irenom Preda<\/strong>, slovena\u010dkom sopranistkinjom i profesorkom pevanja, koja od 2016. godine \u017eivi u SAD gde je zavr\u0161ila i master studije vokologije, nauke o glasu, razgovarao je Sa\u0161o Puljarevi\u0107<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n

Kakva je trenutna\nsituacija u Los An\u0111elesu? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Trenutno su stvari dosta zanimljive, situacija je aktivna, u toku su svakodnevni protesti koji ne prestaju. Malo se smirilo \u0161to se ti\u010de vandaliziranja koje je bilo prisutno kada su protesti po\u010deli. Mada to u su\u0161tini nema veze sa pravim protestima i organizacijom Black Lives Matter. To je bilo iskori\u0161\u0107avanje momenta i mislim da se to u ovakvim situacijama uvek de\u0161ava. <\/p>\n\n\n\n

Ja \u017eivim u Dauntaunu, blizu univerziteta gde sam studirala, i kod mene je sve vreme bilo mirno, mada se ose\u0107a pove\u0107ano prisustvo helikoptera \u0161to je i ina\u010de uobi\u010dajena stvar u Los An\u0111elesu, pogotovo u centru. U delovima grada, a pogotovo u Dauntaunu, trgovine i mala preduze\u0107a za\u0161titili su svoje izloge daskama. Neko vreme smo imali \u010dak i nacionalnu gardu na ulicama, ali samo u tom delu gde se odr\u017eavaju protesti. Nakon slu\u010dajeva vandalizacije, bio je uveden je i trodnevni policijski \u010das \u2013 prvi dan u pet popodne, drugi dan u \u0161est, a tre\u0107i dan u deset nave\u010de i trajao je do pet ujutro. Tad su se stvari malo smirile. <\/p>\n\n\n\n

Svi protesti su najavljeni, tako da se ta\u010dno zna gde \u0107e da budu i kuda \u0107e da se kre\u0107u. To je dosta dobro organizovano. A ima ih po celom gradu. Los An\u0111eles je ra\u0161iren \u2013 ima ih u Holivudu, Beverli Hilsu, u Dauntaunu su svakodnevni. Ima i manjih, lokalnih protesta. Na\u0161 univerzitet je organizovao svoj protest. Krenulo je potpuno samoinicijativno od jednog studenta koji je \u017eeleo da bude proaktivan. Rekao je da je o\u010dekivao oko pedeset ljudi, a bilo nas je nekoliko hiljada. <\/p>\n\n\n\n

\"Irena<\/figure>
\n

Ose\u0107a se svakako u vazduhu ta neka determinisanost, neka odlu\u010dnost ljudi. Ipak je neka nova nada u vazduhu jer kad ide\u0161 na te proteste, 80% nas je belaca, zna\u010di pripadnici crna\u010dke zajednice su na tim protestima u manjini. Ja  mislim da tako i treba da bude po\u0161to taj problem nisu stvorili oni, oni su \u017ertve tog sistema i nije na njima da taj problem re\u0161avaju. Na nama je da se mobilizujemo, da se aktiviramo i da budemo u tome stvarno odlu\u010dni sve dok se ne donesu realne promene koje mogu da se odr\u017eavaju na dugoro\u010dnom nivou. <\/p>\n<\/div><\/div>\n\n\n\n

Ose\u0107a se nezadovoljstvo jer svet koji imamo smo nasledili. Svet u kome \u017eivimo kreirali su drugi pre nas i ne odra\u017eava na\u0161 sistem vrednosti. Mislim da je destrukturiranje i restrukturiranje na mestu i da je bilo samo pitanje vremena. I nadam se da \u0107e protesti doneti volju za promenama i na drugim podru\u010djima.   <\/p>\n\n\n\n

Protesti\nsu po\u010deli nakon ubistva D\u017eord\u017ea Flojda u Mineapolisu, ali verovatno je to bila samo\nposlednja ta\u010dka.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Bila je, kako ovde ka\u017eu, slamka koja je slomila grbu kamili. Ti mo\u017ee\u0161 na kamilu da tovari\u0161 i tovari\u0161 i tovari\u0161, ali na kraju \u0107e uvek biti jedna slamka koja \u0107e prevr\u0161iti. Taj nesretni i \u017ealosni slu\u010daj bio je kap koja je prelila \u010da\u0161u. Op\u0161te  nezadovoljstvo zapravo traje ve\u0107 decenijama, ali po mojoj oceni, vladala je nekakva psihologija raspr\u0161ene odgovornosti, koja je bila razlog da se stvari jo\u0161 pre nisu pokrenule na tako sistemskom nivou. <\/p>\n\n\n\n

A potaknulo nas je to \u0161to je u kratkom vremenu do\u0161lo do koncentracije izve\u0161taja o primerima \u010diste rasne diskriminacije. Za dve nedelje \u010duli smo za ubistvo Ahmauda Arberya<\/a>, de\u010dko koji je d\u017eogirao u svojoj zajednici. Zatim slu\u010daj Breonne Taylor<\/a>, koju su ubili u njenoj spava\u0107oj sobi dok je spavala. Ispalili su preko dvadeset metaka, osam ih je zavr\u0161ilo u njenom telu. Zatim slu\u010daj Central Park Amy<\/a>, belkinja koja je bila potpuno svesna kako bi njen \u010din zvanja policije i prijavljivanja crnca mogao da uti\u010de na njegov \u017eivot. Jasno je bilo da je svesna toga, ali je to ipak svesno uradila. I u istom danu dok smo slu\u0161ali o tome, desilo se i ubistvo D\u017eord\u017ea Flojda. <\/p>\n\n\n\n

I\nbilo je ve\u0107 i vreme, to svi znamo. Svi znamo da to nije po\u010delo pre \u010detrdeset, pedeset\ngodina, to je po\u010delo pre \u010detiri stotine godina. Ljudi su umorni, ljudi su\niscrpljeni. I ne mo\u017ee vi\u0161e. Ne mo\u017ee\u0161 da se pogleda\u0161 u ogledalo i da bude\u0161 OK s\ntim \u0161to se de\u0161ava u tvojoj neposrednoj blizini. I bez obzira na to da li se to\nde\u0161ava u tvojoj neposrednoj blizini ili ne, jednostavno ne mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 OK s\ntim da se to de\u0161ava na tako o\u010digledan i sistemski na\u010din. <\/p>\n\n\n\n

Protesti\nse odvijaju pod sloganom \u201eblack lives matter\u201c, a kao neke vrste suprotni slogan\npojavio se i slogan  \u201eall lives matter\u201c.\nKako gledate na to? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

I ja sam nekad bila zagovornik slogana \u201eall lives matter\u201c, ali sad na to gledam potpuno druga\u010dije. Morala sam i ja da se obrazujem, iako aktivno radim na tome, ali o\u010dito nikad kraja. Naravno da \u201eall lives matter\u201c ali ako \u201eall lives matter\u201c, to treba da zna\u010di da i \u201eblack lives matter\u201c. Me\u0111utim, oni koji su proponenti \u201eall lives matter\u201c ne uzimaju u obzir da \u201eblack lives matter\u201c. Analogija koje se \u0161ire po internetu ima sad jako puno. Jedna od meni omiljenih je kad \u010doveku gori ku\u0107a, a sused \u010dija ku\u0107a ne gori ka\u017ee: \u201eA moja ku\u0107a? Zar ona nije bitna?\u201c To ne zna\u010di da ti nisi bitan, ve\u0107 samo da pozornost sada treba usmeriti u reforme tamo gde su preko potrebne. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
(Izvor: Kris Straub, chainsawsuit.com)<\/em> <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Koji\nsu glavni zahtevi u\u010desnika protesta? Koje je mere mogu\u0107e primeniti? U javnosti\n\u010desto se spominje \u201epolice defunding\u201c. O \u010demu se zapravo radi? <\/strong><\/strong><\/p>\n\n\n\n

U SAD su ljudi puno svesniji svojih prava i shodno tome deluju. Na primer, \u017eeli\u0161 da pomogne\u0161 u slu\u010daju Breonne Taylor, evo ti broj na\u010delnika Louisvilla, zovi i zahtevaj da se policajcima koji su je ubili da otkaz. Ili, evo ti broj generalnog advokata Kentakija, zovi i zahtevaj da se protiv tih istih policajaca podignu optu\u017ebe, pozovi svog predstavnika u regiji i zahtevaj da se \u201eno-knock warrant\u201c vrsta naloga proglasi nelegalnim. <\/p>\n\n\n\n

\u201ePolice defunding\u201c zna\u010di oduzimanje resursa policiji i ulaganje u zajednicu, zna\u010di u obrazovni sistem, u bolje stambene uslove, bolje zdravstvo. Ako pogledamo na primer bud\u017eet grada Baltimor Sitija. Baltimor Siti u \u201ehausing\u201c i \u201ecommunity development\u201c ula\u017ee 39 miliona dolara godi\u0161nje, za \u201eemployent development\u201c \u010dak manje od miliona, za zdravstvo 41 milion, za \u201eparks and recreation\u201c 44 miliona, za \u201ehomeless services\u201c opet tako mali procenat, za \u201ecivil rights\u201c jo\u0161 manje, a za policiju 509 miliona u jednoj godini. <\/p>\n\n\n\n

U\nNjujorku \u017eele da uvedu transparentnost policijskih dosijea. U slu\u010daju da se protiv\nnekog policajca vodi istraga, do sada nije bilo obavezno da se njegov dosije\notvara i iznosi. Radi se na zabrani \u201echoke hold-a\u201c, to je policijski prijem\nkoji se svrstava u kategoriju primenjivanja policijske brutalnosti. Radi se i na\ntome da se istraga policijskih prekr\u0161aja sprovodi na vi\u0161em nivou, a ne na\nlokalnom, jer na lokalnom nivou tu\u017eilac \u010desto sara\u0111uje sa policijom pa se ne\nmo\u017ee o\u010dekivati da \u0107e da bude neutralan. Istraga policijskih prekr\u0161aja treba da se\nsprovodi na vi\u0161em nivou, na federalnom ili barem regionalnom. <\/p>\n\n\n\n

Tra\u017ei se i zabrana rasno baziranih poziva na hitnu i policiju, kao \u0161to je to bio slu\u010daj Central Park Amy, jer to nije zabranjeno. Svako to mo\u017ee da u\u010dini i to bez o\u010dekivanja bilo kakvih posledica, \u0161to je bilo vrlo jasno u ovom slu\u010daju. Osim toga tra\u017ee se reforme i u pravnom sistemu \u2013 u SAD \u017eivi 42 miliona pripadnika crna\u010dke zajednice, \u0161to predstavlja pribli\u017eno 12 do 14% populacije SAD, a u zatvorima crna\u010dka populacija predstavlja vi\u0161e od 80% zatvorenika. To je tako\u0111e primer jasnog rasnog targetiranja i izdvajanja. Ovakvih primera ima jako puno i to je zaista rezultat sistemskog rasnog profiliranja. <\/p>\n\n\n\n

Tra\u017ee\nse i reforme u obrazovnom sistemu. U SAD imate dva jasna obrazovna sistema,\njedan za bogate, a drugi za siroma\u0161ne. I ti \u0161to su siroma\u0161ni zbog ogromne\nrazlike u podeli resursa dobijaju potpuno druk\u010dije obrazovanje. Osim toga\nveliki problem predstavlja i nedostatak pogodnih stambenih prilika, odbijanje\nkredita crna\u010dkoj zajednici, tzv. \u201ered lining\u201c i nedostupnost osnovne\nzdravstvene nege. <\/p>\n\n\n\n

Te\u0161ko je razgovarati s prijateljima, koji su crnci, i slu\u0161ati s kakvim se sve stvarima susre\u0107u na svakodnevnom nivou. Na primer, pre nego \u0161to iza\u0111u iz ku\u0107e, moraju tri puta da razmisle \u0161ta \u0107e da obuku kako bi maksimalno smanjili mogu\u0107nost da njihov izgled nekog belca dovede u situaciju da se ose\u0107a ugro\u017eenim. \u010cak gledaju da \u0161to ve\u0107i deo svog tela pokriju, zna\u010di da se obuku na takav na\u010din da se vidi \u0161to manje ko\u017ee kako iz automobila ne bi odmah mogli da budu identifikovani kao crnci. Kad prolazi policijski automobil, oni u stvari \u017eele da izgledaju \u0161to vi\u0161e zamaskirani. I to na svakodnevnom nivou, ja pri\u010dam o mojim kolegama s univerziteta. Bez obzira na to koliko je \u010dovek uspe\u0161an na svom podru\u010dju, da li je on nau\u010dnik, stru\u010dnjak na nekom podru\u010dju, da li je uspe\u0161an diplomata, politi\u010dar \u2013 ako ima crnu ko\u017eu, kad iza\u0111e na ulicu on je automatski pretnja i automatski prestaje da ima odre\u0111ena prava, u smislu kako se tretira. <\/p>\n\n\n\n

Da\nli li\u010dno na svakodnevnoj bazi prime\u0107ujete diskriminaciju odnosno posledice\ndiskriminacije? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ja radim u horu koji se zove Urban Voices Project<\/a><\/strong> i to je hor besku\u0107nika sa Skid Row-a. Skid Row je deo Los An\u0111elesa poznat po visokoj koncentraciji besku\u0107nika \u2013 visokoj koncetraciji  ljudi koji imaju iskustvo besku\u0107ni\u0161tva ili bukvalno \u017eive na ulici, \u017eive u \u0161atoru na trotoaru. U tom horu je oko 90% peva\u010da pripadnika crna\u010dke zajednice i jasno se vidi primer dugogodi\u0161njeg sistematskog rasnog profiliranja. Vidi se kako izgleda kad nema\u0161 pristup uslugama mentalnog zdravlja, nema\u0161 mogu\u0107nost jednakopravnog obrazovanja i dolazi\u0161 iz delova grada gde je stepen kriminala ve\u0107i, \u0161to je u mnogim primerima posledica toga da otac u porodici nije prisutan. Sistemski rasizam je toliko dubok u ovom dru\u0161tvu, bezbroj knjiga je o tome napisanih i radi se na tome ve\u0107 decenijama, ali to su stvari koje nisu nastale preko no\u0107i i verujem da ne\u0107e ni da se promene preko no\u0107i. Ali bitno je da moraju da se promene. <\/p>\n\n\n\n

\"\"
(Izvor: givelively.org) <\/em> <\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Kako\nse hor finansira? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Hor je nevladina organizacija i finansira se isklju\u010divo iz dobrotvornih priloga i tako \u0161to nastupamo \u2013 za na\u0161e nastupe dobijamo honorar, a radimo na volonterskoj bazi. <\/p>\n\n\n\n

Ko sve mo\u017ee da se priklju\u010di horu? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Na\u0161 hor je otvoren za sve i svako mo\u017ee da se pridru\u017ei. Nastupamo na raznoraznim festivalima, na doga\u0111ajima koji deluju u smislu podizanja svesti o besku\u0107ni\u0161tvu, a uspostavili smo i sistem edukacije. Ponedeljkom organizujemo tzv. muzi\u010dki laboratorij gde u\u010dimo osnove muzi\u010dke teorije i osnove vokalne tehnike. Zatim, sredom imamo tzv. \u201eneighborhood sing\u201c, radionicu na koju su pozvani svi iz susedstva, ko god \u017eeli da do\u0111e, da na sat vremena zajedno pravimo muziku. I stvarno, pravimo muziku, pri\u010damo i iz tih pri\u010da \u010desto sastavimo pesmu i onda na tu pesmu, zna\u010di na tu poeziju, stavimo muziku. Tako se autorstvo pripisuje susedstvu. Nakon toga imamo sedmi\u010dnu ve\u017ebu i svaki put servira se topla ve\u010dera, zna\u010di uvek se dobija i zdrav obrok. A petkom organizujemo tzv. \u201emusic wellnes lab\u201c, gde u\u010dimo kako se starati o svom telu i o svom mentalnom zdravlju putem muzike.<\/p>\n\n\n\n

Trenutno\nradimo na par projekata koji su za nas zaista uzbudljivi. Ben Vereen, poznati\npeva\u010d s Brodveja, po\u0161to snima nov video za jednu pesmu koju je obradio, \u017eeleo\nje da mu budemo gosti, pa smo u trenutnoj situaciji snimali video svako u\nsvojoj ku\u0107i. To treba da iza\u0111e za par nedelja, a isto tako radimo na virtualnom\nkoncertu, na\u0161em prvom virtualnom koncertu, koji \u0107e se odr\u017eati 28. juna, na vi\u0161e\nplatmformi, Jutjubu, Fejsbuku, tako da mo\u017eete da nas pratite \u2013 mi smo Urban\nVoices Project iz Los An\u0111elesa. <\/p>\n\n\n\n

Kako\nmislite da \u0107e se trenutna situacija zavr\u0161iti? Da li smo zaista dostigli ta\u010dku\nbez povratka? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kako \u0107e da se zavr\u0161i? Pa ne znam da li \u0107e da se zavr\u0161i, ja to vidim kao neki kontinuum, mislim da ne\u0107e biti nekog definisanog kraja. Nadam se da \u0107e pandemiji da do\u0111e kraj, svakako, i nadam se da \u0107e rasizmu da do\u0111e kraj, ali kao \u0161to sam ve\u0107 rekla, to nije stvar koja je nastala preko no\u0107i i toliko je duboko usidrena u ovoj dr\u017eavi da ne o\u010dekujem promene preko no\u0107i, ni za godinu, dve, tri. Mislim da \u0107e trebati decenije i generacije da se dese promene, da se postigne neki nivo koji je vizija. <\/p>\n\n\n\n

Ali promene se ve\u0107 de\u0161avaju, na primer, gradona\u010delnik Los An\u0111elesa uzima 150 miliona dolara policiji i ula\u017ee ih u servise koji treba da slu\u017ee zajednici. I to nije jedini primer, ima ih sve vi\u0161e i vi\u0161e, svakodnevno \u010ditamo o takvim i sli\u010dnim potezima. Ima nade ali pre svega ima puno volje i to je najbitnije. Jako puno ima volje i puno odlu\u010dnosti od strane ljudi koji pre o tome nisu puno razmi\u0161ljali i to je ono \u0161to ja mislim da je bitno, to je ono \u0161to je druk\u010dije, to je ono \u0161to daje nadu za implementaciju nekih vidnih promena. Rasizam nije ameri\u010dki problem, rasizam je problem ljudske rase. <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Irena Preda: „Ne mo\u017ee\u0161 da se pogleda\u0161 u ogledalo i da bude\u0161 OK sa tim \u0161to se de\u0161ava u tvojoj neposrednoj blizini. I bez obzira na to da li je u tvojoj blizini ili ne, ne mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 OK sa tim da se to de\u0161ava na tako o\u010digledan i sistemski na\u010din.\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8589,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-8586","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8586","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8586"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8586\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10076,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8586\/revisions\/10076"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8589"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8586"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8586"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8586"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}