{"id":8457,"date":"2020-02-02T23:28:55","date_gmt":"2020-02-02T23:28:55","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8457"},"modified":"2023-05-18T11:57:00","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:00","slug":"dana-budisavljevic-bez-ljudi-kao-sto-je-diana-odavno-ne-bi-bilo-covecanstva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/dana-budisavljevic-bez-ljudi-kao-sto-je-diana-odavno-ne-bi-bilo-covecanstva\/","title":{"rendered":"Dana Budisavljevi\u0107: \u201cBez ljudi, kao \u0161to je Diana, odavno ne bi bilo \u010dovje\u010danstva\u201d"},"content":{"rendered":"\n
\"\"
Prizor dolaska voza snimljen je u Slovenji. Foto: hulahop.hr<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Dnevnik Diane Budisavljevi\u0107 ima\u0107e svoju slovena\u010dku premijeru u sredu, 5. februara u Kinodvoru<\/a> u Ljubljani. Dan ranije \u0107e re\u017eiserka biti go\u0161\u0107a na Ju\u017enoslovenskoj ve\u010deri<\/a>, a posle premijere film kre\u0107e u redovni bioskopski repertoar \u0161irom Slovenije. Pri\u010da o \u017eeni koja je u Drugom svetskom ratu iz usta\u0161kih logora spasila oko deset hiljada dece je pri\u010da o najboljim ljudima u najgorim vremenima, a film je osvojio niz nagrada i napunio bioskope \u0161irom biv\u0161e Jugoslavije. Sve je po\u010delo od Pulskog filmskog festivala<\/a> gde je dobio sve glavne festivalske nagrade, od velike Zlatne arene za najbolji film, nagrade publike Zlatna vrata Pule do nagrade Fedeora filmskih kriti\u010dara Evrope i Mediterana i Zlatne arene za re\u017eiju, muziku i monta\u017eu, kao i osmominutne staje\u0107e ovacije publike. Dan posle pulskog trijumfa sa rediteljkom Danom Budisavljevi\u0107 razgovarala je Biljana \u017diki\u0107, a intervju je objavljen u slovena\u010dkoj sinhronizaciji u emisiji No\u010dni obisk na Prvom programu Radija Slovenije<\/a> i na MMC RTV Slovenija<\/a>. Povodom premijere i po\u010detka redovne bioskopske distribucije u Sloveniji, objavljujemo intervju.<\/p>\n\n\n\n

Prvo da vam \u010destitam na velikom uspehu koji je va\u0161 celove\u010dernji film postigao na upravo zavr\u0161enom filmskom festivalu u Puli. Mnogo medija je ve\u0107 pisalo o trijumfu Dnevnika Diane Budisavljevi\u0107. Kako se vi ose\u0107ate?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To je bilo veliko iznena\u0111enje. U tom \u010dasu, kada su se te nagrade izgovarale, nisam uop\u0107e bila svjesna da je to toliko retko, \u010dak su rekli da je to prvi put da je neko dobio i nagradu publike, i nagradu kriti\u010dara, i nagradu \u017eirija i da se to nikada nije dogodilo u Puli. Onda je do\u0161la jo\u0161 i informacija da veliku Zlatnu arenu \u017eena redateljica nije dobila od 1959. godine. I kako sam ja i feministica, u\u017easno mi je to puno zna\u010dilo, jer sam bila uklju\u010dena u na\u0161e strukovne poku\u0161aje ve\u0107e vidljivosti \u017eena na filmu, pratili smo i svjetske pokrete za uklju\u010divanje vi\u0161e \u017eena i u \u017eirije. Recimo, poznato je da je u Kanu samo jedna \u017eena dobila Zlatnu palmu, a jako je malo i \u017eena koje su dobile Oskara, osim glumica. Imala sam osje\u0107aj kao da se ne\u0161to tektonsko pomaklo. To je jako ispunjavaju\u0107e. Ljudi nisu svjesni koliko su \u017eene zapravo neprimjetne, jer naravno da niko od nas ne odlu\u010duje na taj na\u010din: ovo je \u017eenski film, ovo je mu\u0161ki film. Ali, kad pogleda\u0161 statistiku kroz godine, vidi\u0161 da ne\u0161to jako nedostaje. Dru\u0161tvo filmskih redatelja je ba\u0161 ove godine organiziralo konferenciju o \u017eenama u filmskoj industriji i te brojke su bile tako pora\u017eavaju\u0107e. Tako da mi je jako drago da se i kod nas po\u010dinje taj trend okretati.<\/p>\n\n\n\n

Koliko odgovornosti nosi sa sobom ovakva nagrada?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Odgovornosti sam se stvarno dosta nanosila vezano za ovaj film, jer se radi o jednoj zaista te\u0161koj temi, kontraverznoj temi za na\u0161e podneblje. Odgovornost koju sam nosila za pri\u010du koja je stajala neispri\u010dana sedamdeset godina je bila velika, kao i odgovornost prema Diani Budisavljevi\u0107 kao stvarnoj osobi koja nikada do kraja svog \u017eivota vi\u0161e nije pri\u010dala o toj akciji. Nakon \u0161to je Diani Budisavljevi\u0107 oduzeta kartoteka i vi\u0161e nije smjela raditi na spajanju spa\u0161ene dece i roditelja, nju je to toliko pogodilo da ona do kraja \u017eivota vi\u0161e nikada to nije spomenula. Tek je nakon njene smrti unuka na\u0161la dnevnik, koji je objavljen puno godina kasnije i onda sam ja jo\u0161 nekoliko godina kasnije na\u0161la taj dnevnik, a onda je meni trebalo jo\u0161 deset godina da napravim ovaj film, tako da sam ose\u0107ala zaista veliku odgovornost ako ve\u0107 iznosim tu pri\u010du iz davnina da je napravim kako treba.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Foto: Pula Film Festival<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Mnogo puta \u0107emo \u010duti u filmu re\u010denicu: \u201cKako je to  mogu\u0107e? Kako je mogu\u0107e da se ovo de\u0161ava?\u201d I sada moram da postavim isto pitanje. Kako je mogu\u0107e da je tako velika i va\u017ena pri\u010da o \u017eeni koja je spasila vi\u0161e hiljada dece u Drugom svetskom ratu toliko godina ostala neispri\u010dana?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To je s jedne strane apsolutno nevjerojatno, a sa druge strane ako pogledate na\u0161u realnost, to postaje vjerojatno. Sama Diana, zbog svog porekla, koje je bilo i austrijsko i bur\u017eujsko nije bila podobna za komunisti\u010dki sistem. Ona je umrla a da o tome vi\u0161e nikada nije govorila. Njena unuka je na\u0161la dnevnik nakon njene smrti i dok je unuka shvatila \u0161ta je na\u0161la, ve\u0107 su po\u010dele pripreme za novi rat, ovaj rat devedesetih. Onda vi\u0161e nikome nije bila zanimljiva pri\u010da o tome gdje se mi poma\u017eemo i gdje hrvatske obitelji spa\u0161avaju srpsku djecu. Trebalo je opet raditi na antagonizmu i mr\u017enji. <\/p>\n\n\n\n

Poslije ovog zadnjeg rata opet mislim da nije nikome bilo zanimljivo da je neko spa\u0161avao Srbe u Hrvatskoj. \u010cini se da sedamdeset godina jako brzo pro\u0111e, upravo zbog tog konteksta i takvih politika u kojima mi stalno \u017eivimo. To su politike stalnog po\u010dinjanja od nule gdje svaki pobednik ka\u017ee: sad sve kre\u0107e od mene. Ja sam apsolutno na strani antifa\u0161ista, ali oni jesu imali sindrom kada su pobedili u ratu da sve zasluge pripi\u0161u sebi, a nisu bili jedini koji su pru\u017eali otpor i fa\u0161izmu i usta\u0161ama i nacizmu. Ovaj film je pri\u010da o otporu gra\u0111anske klase. Kada sam otkrila tu pri\u010du, za mene je to bilo fascinantno, jer sam videla jedan novi Zagreb i nove ljude. <\/p>\n\n\n\n

Ne znam kako je u Sloveniji, ali u Hrvatskoj je revizionizam jako uzeo maha. Stvorila su se dva tabora, usta\u0161e i partizani, ali sva rasprava je potpuno nefunkcionalna jer nitko ne mjenja mi\u0161ljenje i samo se ga\u0111aju te\u0161kim oru\u017ejem. Mi u Hrvatskoj ve\u0107 godinama svedo\u010dimo jednom poku\u0161aju dr\u017eavne, visoke politike da se rehabilituje usta\u0161tvo. Da se usta\u0161ki re\u017eim i NDH na razne na\u010dine amnestira, da su to bili samo ljudi koji su \u017eeleli neovisnu dr\u017eavu, di\u017eu im se spomenici, ne osu\u0111uje se pozdrav „za dom spremni“… To je kod nas vrlo, vrlo prisutno. Ne priznaje se da je NDH bila temeljena na rasnim zakonima i ide se do toga da se negira da su postojali logori, da je uop\u0107e postojao Jasenovac. To je jako prisutno u hrvatskom javnom prostoru. Ja vjerujem da su ljudi sa jedne strane potpuno sa tim zasi\u0107eni i ka\u017eu „ne \u017eelimo vi\u0161e o tome uop\u0107e razmi\u0161ljati“.<\/p>\n\n\n\n

Sa druge strane, mislim da su mla\u0111e generacije potpuno zbunjene i ne znaju vi\u0161e da li smo mi zapravo naslednici usta\u0161a ili je Hrvatska nastala na antifa\u0161izmu. Primetila sam to i kada smo snimali. Ba\u0161 kad je trebalo da snimamo u jednom biv\u0161em logoru, jedna \u017eena je rekla: ne, ovde nikada nije bio logor. To je manja sredina i ona se bojala da bi neki lokalni mo\u0107nik koji je vi\u0161e desno orijentiran, mogao njoj napraviti problem \u0161to je dozvolila snimanje o tome da je tu bio logor. To je nekako prodrlo u sve pore da se ljudi vi\u0161e ne usude re\u0107i i ne znaju \u0161to misliti o svemu tome.<\/p>\n\n\n\n

Ovaj film ponovo postavlja stvari na svoje mjesto kroz jednu humanitarnu pri\u010du, kroz pri\u010du o Diani Budisavljevi\u0107 koja politi\u010dki nije nikome pripadala, niti usta\u0161ama, niti komunistima. Kroz njenu pri\u010du i kroz spa\u0161avanje djece iz logora NDH, stvari nekako sjedaju na svoje mjesto. Mislim da nakon ovoga filma niko vi\u0161e ne mo\u017ee re\u0107i da nisu postojali logori ili da nisu postojali rasni zakoni, kao ni to da je istina da su se komunisti nakon rata stvarno pona\u0161ali kao pobjednici, u smislu da niko drugi nije mogao dobiti te zasluge.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Dianu Budisavljevi\u0107 igra Alma Prica. Foto: hulahop.hr<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

O\u010digledno je film ostavio utisak i na \u017eiri i na publiku sude\u0107i po vi\u0161eminutnim aplauzima u Pulskoj areni. Jeste li o\u010dekivali ovakav uspeh filma?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jo\u0161 uvijek sla\u017eem te dojmove, jer to je bilo ne\u0161to vi\u0161e od filmske premijere. Atmosfera s kojom se gledao film, ta ti\u0161ina koja je nastala i kasnije ovacije filmu… Bila sam zaista na puno Pulskih festivala, i sami Puljani su mi rekli da se tako ne\u0161to nije ve\u0107 desetlje\u0107ima dogodilo. Isto vidim i po \u0161irini dru\u0161tvene reakcije, koliko je ljudi to stavljalo na fejsbuk, koliko su mediji pratili taj film… Vidim da se ne\u0161to tu dogodilo bitnije i ve\u0107e od filma, ali ne znam tome jo\u0161 odgovor, samo osje\u0107am da se to dogodilo. Mo\u017eda je to nekakva nada da nismo svi tako stra\u0161ni.<\/p>\n\n\n\n

Mislite li da \u0107e film podsta\u0107i razgovor u dru\u0161tvu o velikim temama koje su do sada bile zanemarene?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ne znam. Mi smo deset godina istra\u017eivali i planirali taj film, ba\u0161 zato da bi do\u0161li do istine i mislim da publika osje\u0107a da je taj film istinit. To je igrani i dokumentarni film, ali ga vi osje\u0107ate kao dokument. Kao da je ljudima trebalo da im neko ka\u017ee: da, usta\u0161e su bili kriminalci, koji su do\u0161li na vlast zahvaljuju\u0107i Njemcima; da, usta\u0161e su zaista dr\u017eale djecu u logorima i radile najstra\u0161nije mogu\u0107e stvari i da je to najmra\u010dniji deo na\u0161e povijesti. Ne znam za\u0161to bi se netko htio ponositi usta\u0161ama, ali to je tako.<\/p>\n\n\n\n

Razgovarala sam sa strancima kojima nije jasno za\u0161to je taj film nama tako bitan. Kod njih je desnica orijentirana na suvremene probleme, recimo migranata, a kod nas desnica insistira na 1941. dok kod njih desnica ima neke sasvim druge teme.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Arhivski snimak. Foto: Hulahop.hr<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Pomenuli ste migrante i meni se \u010dini da je film zapravo vrlo aktuelan. Vi\u0161e puta sam gledaju\u0107i film pomislila na Donalda Trampa i njegovu politiku odvajanja dece od roditelja u SAD i na njegove pritvorne centre. Takvi centri su o\u0161tro kritikovani da su zapravo logori za migrantsku decu. Pomislila sam na ljude, porodice, decu sa Bliskog istoka koji umiru na granicama Evropske unije odnosno ovde kod nas, na hrvatskoj granici i na odnos policije prema migrantima i maloletnicima. Izgleda da je javno mnenje neosetljivo jer u javnosti se prikazuju migranti kao neki \u201cdrugi\u201d, oni koji nisu kao \u201cmi\u201d. \u010cini se da je to vrlo sli\u010dno temi o kojoj govori va\u0161 film.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Cijelo vrijeme dok smo radili film imala sam sve to u glavi. Tada je bio i taj veliki skandal u Americi gdje su razdvajali djecu i roditelje, a sa druge strane stalno gledamo patnju migranata. Poku\u0161ala sam preneti kroz pri\u010du o Diani, koja se doga\u0111a u vremenu izme\u0111u 1941. i 1945, univerzalnu poruku o najboljim ljudima u najgorim vremenima. Ljudi koji su senzibilniji vide da tu postoji vi\u0161e slojeva i zato mislim da je taj film va\u017ean jer upu\u0107uje na to da se u raznim oblicima ta vremena uvijek vra\u0107aju i da treba uvijek stati na stranu humanosti.<\/p>\n\n\n\n

Da li vam se \u010dini da je poruka i pesimisti\u010dka, u smislu da mi, obi\u010dni ljudi ne mo\u017eemo da zaustavimo zlo? Mo\u017eemo samo ubla\u017eiti posledice humanitarnim radom, kao \u0161to je to radila Diana Budisavljevi\u0107 zajedno sa prijateljima. Mnogo hrvatskih porodica je tada pomoglo, slalo pomo\u0107 u logore, usvajalo decu i brinulo o njima, ali nisu mogli da zaustave usta\u0161ka zverstva. Nisu mogli ni\u0161ta vi\u0161e od humanitarnog rada. Danas izgleda isto \u2013 mo\u017eemo poslati humanitarnu pomo\u0107 na granicu i usvojiti dete migranta, ali ne mo\u017eemo da zaustavimo nasilje nad njima.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Da, ne mo\u017eemo zaustaviti zlo, mo\u017eemo samo raditi na ubla\u017eavanju tih posledica. Ba\u0161 je jednom neko u vezi sa filmom pomenuo kapetanicu \u0161to su je hteli osuditi na zatvor zato \u0161to je spa\u0161avala migrante. Ne znam, povijest svijeta je stalno povijest te destrukcije, ali bez ljudi poput te kapetanice ili poput Diane, mislim da vi\u0161e odavno ne bi bilo \u010dovje\u010danstva. Jedna moja prijateljica, japanska umetnica, je gledala taj film i ba\u0161 sam htjela videti da li on komunicira i sa drugim kulturama. Nakon filma mi je ona rekla: \u201cDano, kad gledam film, meni se \u010dini kao da je i mene mo\u017eda negdje u povijesti spasila neka nepoznata \u017eena. Mo\u017eda nas je sve\u201d. Stalno u\u010dimo o vojskovo\u0111ama, o povijesti destrukcije, a \u010dovje\u010danstvo zapravo opstaje na le\u0111ima ovakvih ljudi, mo\u017eda naj\u010de\u0161\u0107e \u017eena. To je posveta ba\u0161 jednoj takvoj \u017eeni, Diani Budisavljevi\u0107 i njenim suradnicima iz tog vremena, i naravno, pre\u017eiveloj djeci, ali \u00a0definitivno poruka i za nas danas.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Igor Samobor i Alma Prica kao Julije i Diana Budisavljevi\u0107. foto: hulahop.hr<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Vratimo se na po\u010detak. Kako je dnevnik Diane Budisavljevi\u0107 dospeo u va\u0161e ruke? Dnevnik je ve\u0107 bio objavljen?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dnevnik sam pro\u010ditala 2010. godine, a on je objavljen nekoliko godina ranije, ali nije pobudio neku veliku medijsku pa\u017enju, ve\u0107 samo u stru\u010dnim povijesnim krugovima. Dobila sam ga zato \u0161to je velika sli\u010dnost u imenu, pa me je tada\u0161nja direktorica Spomen podru\u010dja Jasenovac, pitala da li mo\u017eda znam ne\u0161to vi\u0161e o toj \u017eeni i da li smo mo\u017eda u rodu. Iako jesmo u rodu, ali dosta dalekom, u svojoj obitelji nikada nisam \u010dula za tu pri\u010du, ali jeste ne\u0161to sudbinsko u tim imenima da je ta pri\u010da ba\u0161 do\u0161la k meni. Posle sam saznala da se moja baka dru\u017eila sa njima, da je ona poznavala Julija i Dianu. <\/p>\n\n\n\n

Nevjerojatno je kako neke stvari stvarno nestanu. Vi\u0161e ne mo\u017ee\u0161 nikog pitati, odjednom su svi umrli. Kada smo radili to istra\u017eivanje, shvatili smo, da zaista ne postoji nitko ko bi autenti\u010dno svedo\u010dio o tim doga\u0111ajima, ko je poznavao Dianu, zato \u0161to je Diana u sve to krenula kada je ve\u0107 imala pedeset godina. I to mi je bilo fascinantno jer je ona jedna sasvim atipi\u010dna heroina. \u017dena od pedeset godina, majka dvoje djece, tek je dobila svoju unuku, ku\u0107anica… Obrazovana i dobro situirana, ali ku\u0107anica. Nakon \u0161to je na neki na\u010din ispunila sve svoje obiteljske i gra\u0111anske du\u017enosti, kre\u0107e u jednu takvu nevjerojatnu avanturu i osloba\u0111a se u njoj jedna ogromna snaga da to sve skupa vodi, a pri tom ne nosi pi\u0161tolje i ne baca bombe. Njeno pona\u0161anje je ono \u0161to bi mi danas zvali gra\u0111anska akcija. Ona okuplja prijatelje i insistira na tome da sustav mora funkcionirati i da se neke stvari ni u ratnim okolnostima ne smiju tolerirati i ne smiju doga\u0111ati. Ona stalno ide sa jednom u\u017easnom uporno\u0161\u0107u, kuca na sva vrata, na sve urede, apelira: mo\u017eete vi voditi rat, ali djeca ne mogu biti u logoru, vi se morate pobrinuti za djecu. <\/p>\n\n\n\n

Njena pri\u010da je jako moderna za na\u0161e doba, mo\u017eemo se lako sa njom poistovetiti. Mi se lako okupimo da po\u0161aljemo neku pomo\u0107 kada je nekome potrebna. Ona je upravo tako delovala. \u010cula je da postoje logori i smatrala je da ima dovoljno da mo\u017ee poslati onome kome je pomo\u0107 najpotrebnija. Ispalo je da je ona jedina bila organizirana da bilo \u0161ta uradi. Ljudi su se onda njoj obra\u0107ali i tako, malo po malo, to do kraja rata prerasta u vjerojatno najve\u0107u akciju spa\u0161avanja djece u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n\n\n\n

Kako ste do\u0161li do podataka o broju spa\u0161ene dece?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Diana to sama pi\u0161e. Mo\u017eete na\u0107i podatke od 7.500 do 12.000, a mi smatramo da je to ne\u0161to vi\u0161e od 10.000. Sama Diana zapisuje u svom dnevniku da je u trenutku kada joj je bila oduzeta kartoteka tamo bilo 12.000 imena. Zna\u010di 7.500 se mo\u017ee direktno vezati za nju, da je ona bila u nekoj vrsti kontakta sa njima, ali sama akcija definitivno obuhva\u0107a vi\u0161e od 10.000 djece.<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detna ta\u010dka je Dianin dnevnik, ali da biste snimili film morali ste da obavite veliko, vi\u0161egodi\u0161nje istra\u017eivanje?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Jedino uz pomo\u0107 velikog istra\u017eivanja se ta pri\u010da mogla po\u010deti pretvarati u film, zato \u0161to je ta pri\u010da bila zaista nepoznata. Kada sam pro\u010ditala dnevnik, postojala je jedna slika Diane koja je bila na koricama dnevnika. Ako ste upisali ime Diane Budisavljevi\u0107, rezultati nisu postojali, a pogotovo za tih preko stotinu suradnika, od kojih su najva\u017eniji Kamilo Bresler i Dragica Habazin. Za sva ta imena kada biste oh upisali u Google, rezultat je bio nula. Mi smo krenuli tra\u017eiti koji su ti nepoznati heroji. S jedne strane ko su bili njeni suradnici, kako su izgledali, jer ne mo\u017ee\u0161 sve to izmisliti, to su stvarni ljudi. Po\u010deli smo tragati za njihovim obiteljima, kako mo\u017eemo do\u0107i do nekih fotografija, ko su bili ti ljudi. To je bila jedna linija istra\u017eivanja, a druga linija istra\u017eivanja je bila prona\u0107i pre\u017eivjelu djecu.<\/p>\n\n\n\n

Razgovarali smo sa preko stotinu djece, danas ljudi koji su spa\u0161eni tokom te akcije i nitko se nije sje\u0107ao Diane. Zato \u0161to su djeca tada bila premala i previ\u0161e traumatizirana da bi i\u0161ta od toga pamtili. Odlu\u010dila sam da je to na neki na\u010din metafilmski zadatak na\u0161eg filma, da u jedan film pove\u017ee Dianu i djecu. Ona nikada nije uspela upoznati te koje je spasila, a oni nikada nisu saznali tko ih je spasao i mislila sam da ih jedino kroz film mogu povezati.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Film je premijerno prikazan u Pulskoj areni. Foto: hulahop.hr<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Zasigurno se radilo o vrlo komplikovanom istra\u017eivanju?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mislim da u Hrvatskoj niko nikada nije radio tako veliko istra\u017eivanje, mnogi su me odgovarali od toga, zato \u0161to je to jako skupo za jednu filmsku ekipu, dugo traje, onda se na\u0111ete sa previ\u0161e rezultata i onda je previ\u0161e komplicirano za jedan scenarij. Tu je bilo tako fantasti\u010dnih pri\u010da i svaka je vrijedna filma. Zato je to tako dugo trajalo jer je trebalo odlu\u010diti \u0161ta stvarno staje u jedan film. <\/p>\n\n\n\n

A u film, \u0161to se ti\u010de podataka, stane jako malo. Stane puno emocija, ali podataka stane jako malo. Kada je na\u0161 predivni istori\u010dar Silverstar Mileta, koji je sve to vodio i jako je bio ponosan na sve to \u0161to smo prona\u0161li, shvatio po scenariju kako malo toga \u0107e u\u0107i u film, bio je tako nesretan. Ali, to je bilo nu\u017eno, jer mi danas ne bi mogli razgovarati o toj temi i ne bi uop\u0107e bili sigurni u to \u0161to govorimo. Meni je bilo jasno da se hvatam u ko\u0161tac sa jednom jako kontraverznom i osjetljivom temom koja se u Hrvatskoj tuma\u010di na jedan na\u010din, a u Srbiji se tuma\u010di na drugi na\u010din. Tu je jo\u0161 i lik nadbiskupa Stepinca oko koga je uvek kontraverza. Tako da ne mo\u017eemo, kako bih rekla, istr\u010dati na teren, a da zaista nismo sigurni da znamo \u0161ta se dogodilo.<\/p>\n\n\n\n

Planirate li da iz tog istra\u017eivanja uradite jo\u0161 ne\u0161to pored filma?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Odavno nam je \u017eelja da krenemo prema nekom virtualnom muzeju, pa mo\u017eda u jednom \u010dasu do\u0111emo i do stalnog. Nama je puno, puno vrijednog materijala ostalo, koji nije primjeren za film, ali bi bio divan u nekom muzeju. Ja mislim da se ta akcija treba nastaviti, jer sam uvjerena da ta kartotetka negdje postoji. Kartoteka do danas nije prona\u0111ena, ali nekako mislim da kad bi vi\u0161e ljudi tragalo za njom, da bi se neko sjetio da je negdje video. Nekako mi je nemogu\u0107e da je to nestalo. <\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to mi znamo je da je ta kartoteka odnesena u ministarstvo, ali dalje joj se gubi trag. Od toga su na\u0111eni samo albumi sa fotografijama na tavanu jedne \u0161kole. Te fotografije je prona\u0161ao jedan student \u0160kole za socijalni rad, kojeg su poslali da o\u010disti neki golubnjak. On je video te slike po podu, instinktivno je znao da je to ne\u0161to va\u017eno i nije ih bacio, ve\u0107 ih je dao muzeju. Te slike su godinama stajale u Muzeju revolucije, dana\u0161njem Hrvatskom povjesnom muzeju. Tek kada je iza\u0161ao dnevnik, je osoba koja je radila u muzeju shvatila da te fotografije, koje ve\u0107 desetlje\u0107ima tamo le\u017ee, spadaju u taj dnevnik.<\/p>\n\n\n\n

Ja mislim da \u0107e se ipak to na\u0107i, samo vi\u0161e nas treba tragati. Ono \u0161to bih jako voljela, \u0161to je danas putem interneta mogu\u0107e, je da se svi ti dokumenti koji su preostali od Diane – jer ona je imala puno tih radnih dokumenata u koje smo mi dobili uvid i po kojima smo radili sve te kopije – da se to sistematizira, da je to pretra\u017eivo. Vjerujem da bi se mogli jo\u0161 ljudi spajati, ostavljati svoje pri\u010de. To je sa jedne strane najstra\u0161nija mogu\u0107a pri\u010da, a sa druge strane najljep\u0161a mogu\u0107a pri\u010da pobede dobra nad zlom. <\/p>\n\n\n\n

Svi ti ljudi, njihovi potomci \u017eive i danas. Zato mi je stra\u0161no drago da je film tako odjeknuo, jer ako se to prihvati kao neka pozitivna pri\u010da, ljudi \u0107e se javiti i onda \u0107emo tek postati svjesni koliko je to \u017eivota. Ba\u0161 kada je bila premijera u Areni, kada sam se popela na pozornicu, razmi\u0161ljala sam kako je ispred mene 4.000 ljudi, a duplo toliko je spa\u0161eno djece. I sad koliki je to broj! <\/p>\n\n\n\n

To je ono \u0161to danas ljudima u\u017easno fali, da vjerujemo u svoje snage i u to da mi mo\u017eemo ne\u0161to pokrenuti i promeniti. To izvire iz Diane. Ona je u su\u0161tini dosta obi\u010dna u tom smislu, bliska je nama. \u010cini mi se da smo mi danas bombardirani lo\u0161im vjestima i da osje\u0107amo stra\u0161nu nemo\u0107. Bolje je da ni\u0161ta niti ne proba\u0161 jer ionako ne mo\u017ee\u0161 ni\u0161ta. Sklona sam vjerovati da je to mala zavera. Potpuno te imobilizira, a zapravo mi mo\u017eemo jako puno ako se na ne\u0161to koncentriramo.<\/p>\n\n\n\n

Kako se odvijalo usvajanje dece? Kuda su deca odlazila?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Djeca su usvojena u Hrvatskoj ali na\u0161i svedoci, ljudi sa kojima smo mi razgovarali, \u017eive po cijeloj biv\u0161oj Jugoslaviji. Najvi\u0161e su i\u0161li u Zagreb gdje su se udomljavala ba\u0161 mala djeca, zato \u0161to je u gradu bilo mnogo lak\u0161e brinuti o njima. Ipak je medicinska pomo\u0107 tu bila dostupnija, a ne\u0161to ve\u0107a djeca su i\u0161la uglavnom u seoske obitelji i to je hrvatsko Zagorje, Virovitica, Hlebine, itd. Za to postoje podaci, Diana je uvijek pisala u kom selu je koje djete. U Zagrebu su se sami ljudi javljali preko tih mre\u017ea, suradnika, ali to nije bilo dovoljno, jer Zagreb nije bio ba\u0161 veliki grad. To je ono \u0161to Diana priznaje Stepincu, da je tu pomogao, jer je on pristao da preko mre\u017ee lokalnih sve\u0107enika udomi tu djecu. Onda je u kratkom roku udomljeno 5.000 starije djece, zato \u0161to svi sve\u0107enici u svojim mjestima znaju situaciju, Ako ti da\u0161 njima nalog, to \u0107e se jako brzo rasporediti jer oni to\u010dno znaju koje obitelji mogu primiti, kakva je situacija na terenu. To Diana priznaje.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Dokumentarni snimak iz filma. Foto: hulahop.hr<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Za\u0161to ste se odlu\u010dili za kombinaciju dokumentarnog i igranog dela u\nfilmu i za\u0161to tako malo saznajemo iz filma o Dianinom privatnom \u017eivotu?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

To je jedan od mo\u017eemo re\u0107i nedostataka dnevnika jer Diana taj svoj dnevnik nije nazivala dnevnikom, ve\u0107 izvje\u0161tajem o radu i nema puno zapisa niti o suprugu, niti o djeci, niti o njenim razmi\u0161ljanjima. Mi bi ga danas nazvali brodski dnevnik. Dnevnik je fascinanatan jer Diana svakoga dana pi\u0161e \u0161ta treba uraditi i \u0161ta je ura\u0111eno, takva jedna fantasti\u010dna rutina. Prestala je da pi\u0161e 1945. godine kada joj je oduzet dnevnik. Julije je pre\u017eiveo, za vreme NDH 1943. godine je dobio otkaz. Izbacili su ga iz klinike, pa je imao neku privatnu praksu kod ku\u0107e, ali pre\u017eiveli su oboje rat i on se posle vratio na posao. Meni je u stvari tu bio zanimljiviji taj odnos, \u010dinjenica da je Julije bio u senci, a da je Diana bila istaknuta i to mi je bilo isto nekako moderno za to vrijeme. Po\u0161to sam ja ranije radila dokumentarne filmove bilo mi je jako te\u0161ko da izmi\u0161ljam ne\u010dije motive, mislila sam da ako ja krenem to izmi\u0161ljati ne\u0107e biti uvjerljivo, a meni je bilo stra\u0161no va\u017eno da ispri\u010dam tu pri\u010du i da ljudi zaista vjeruju da je to tako.<\/p>\n\n\n\n

Jedan razlog je da spojim Dianu i djecu. Diane vi\u0161e nema i jedino \u0161to za nju govori je taj dnevnik. Razmi\u0161ljala sam, da je Diana zaista htela da se vi\u0161e o njoj zna, mo\u017eda bi ona to negdje zapisala. Ona je ipak \u017eivela jo\u0161 trideset godina posle rata i mogla je, da je htjela jo\u0161 ne\u0161to zapisati. Sa druge strane, ta djeca su ve\u0107 danas u vrlo ozbiljnim godinama, svi su negde oko osamdesete, i mislila sam ako ni njih sada ne snimimo i za njih \u0107emo zakasniti. Onda nek oni pri\u010daju za sebe, a nek dnevnik pri\u010da za Dianu onako kako je ona sebe ostavila za povijest. Ne\u0107u ja sad izmi\u0161ljati nego neka bude tako kako jeste. Neka svako od njih pri\u010da iz svojih autenti\u010dnih cipela, a ne da im ja domi\u0161ljam \u0161ta su oni mislili i \u0161ta su oni hteli. <\/p>\n\n\n\n

Jako sam sretna da se to ipak na kraju sve spojilo, jer je puno ljudi sumnjalo da se to mo\u017ee tako spojiti. Govorili su mi da bi bilo bolje da, ili snimam igrani film, ili snimam samo dokumentarni fillm, ali ja sam mislila da oni moraju biti zajedno u tom filmu i da ja moram na\u0107i na\u010dina da oni budu zajedno. Ne postoji takav film, ja ga nisam nikada videla, i on sigurno ima svojih mana, ali ja sam tako sretna da sam uspela. Tu kombinaciju ja zaista nisam nikad videla, da se na taj na\u010din isprepli\u0107u, da su oni paraleleni likovi, da vi prakti\u010dno ni ne osje\u0107ate da oni prelaze iz jednog u drugi, u tre\u0107i medij. Kako sam ina\u010de po struci monta\u017eer, jako sam na to ponosna. Mislim da bi to samo jedan monta\u017eer mogao tako zamisliti, i vjerovati da \u0107e takav spoj uspeti.<\/p>\n\n\n\n

Za\u0161to crno-bela tehnika?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

O crno- bijeloj tehnici smo razmi\u0161ljali od po\u010detka, ali nismo bili sto posto sigurni. Snimali smo ipak u koloru, za svaki slu\u010daj, jer se kolor lako mo\u017ee prebaciti u crno-bijelo. U monta\u017ei smo videli da je, ipak, najbolje crno- bijelo, zato \u0161to su onda svi u istom vremenu, i arhiva i dokumentarno i igrano, onda je sve to jedno isto vrijeme, nema vizuelnih skokova i mislim da je jako lijepo uspjelo.<\/p>\n\n\n\n

Koliko je Diana uticala na va\u0161 \u017eivot profesionalni i privatni \u017eivot i kakav \u0107e biti dalji \u017eivot filma?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda je sad jo\u0161 rano da znam na koji na\u010din \u0107e to utjecati na moju karijeru i \u017eivot, ali ako sam ne\u0161to nau\u010dila od Diane, onda je to da se koncentri\u0161em na stvari koje su mi blizu i na koje mogu utjecati. To zna\u010di, nakon ove predivne reakcije publike, poku\u0161ati dogovoriti \u0161to ve\u0107u bioskopsku distribuciju. Pru\u017eiti publici priliku da upozna Dianu i njenu snagu i da to primene u svojim \u017eivotima ako je to ikako mogu\u0107e.<\/p>\n\n\n\n

\n