{"id":8424,"date":"2020-01-20T21:31:56","date_gmt":"2020-01-20T21:31:56","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8424"},"modified":"2023-05-18T11:57:01","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:01","slug":"macke-slikari","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/macke-slikari\/","title":{"rendered":"Ma\u010dke slikari"},"content":{"rendered":"\n

Intervju sa prof. dr Dubravkom \u0110uri\u0107<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

\"\"
Dubravka \u0110uri\u0107, iz li\u010dnog arhiva<\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Antologija savremene srpske poezije Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry<\/a><\/em> (Dialogos Press, New Orleans, 2016) koju su uredile Biljana D. Obradovi\u0107 i Dubravka \u0110uri\u0107 nedavno je dobila nagradu Severnoameri\u010dkog dru\u0161tva za srpske studije<\/a> koja nosi naziv uglednog profesora Mihajla Mi\u0161e \u0110or\u0111evi\u0107a. Antologija donosi pesme vi\u0161e od sedamdeset pesnika i pesnikinja ro\u0111enih izme\u0111u 1941. i 1981. godine, zastupljeno je vi\u0161e od 30 prevodilaca a predgovor je napisao \u010carls Bernstin. O nagradi i knjizi, savremenoj poeziji u Srbiji i novim planovima razgovarali smo sa dr Dubravkom \u0110uri\u0107, pesnikinjom, esejistkinjom, teoreti\u010darkom knji\u017eevnosti, i profesorkom na Fakultetu za medije i komunikaciju Univerziteta Singidunum u Beogradu.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Najpre da Vam \u010destitam na nagradi i postavim nezaobilazno pitanje: koliko Vam ova nagrada zna\u010di?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nagrada je za Biljanu Obradovi\u0107 i mene jako zna\u010dajna, zato \u0161to je to priznanje ogromnom poslu i trudu koji je u knjigu ulo\u017een. To je bio grandiozan projekat i kada vidite da to neki ljudi prepoznaju, osetite veliku radost.<\/p>\n\n\n\n

Kako ste do\u0161li na ideju da napravite Antologiju savremene srpske poezije u SAD?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ameri\u010dkom poezijom se bavim od 1988. godine, odnosno od 1983. godine, ali autorima vezanim za jezi\u010dku poeziju (language poetry) od 1988. godine. Oni su za mene klju\u010dni do danas. \u010carls Bernstin je jedan od najzna\u010dajnijih autora jezi\u010dke poezije kojeg prevodim. Njega je u jednom trenutku Biljana Obradovi\u0107 srela u Sj<\/strong>edinjenim ameri\u010dkim dr\u017eavama. Ona predaje na \u201cXavier University\u201d i srpsko-ameri\u010dka je pesnikinja. Bernstin joj je sugerisao da <\/strong>me kontaktira. Nas dve smo se par godina dru\u017eile i iz te interakcije shvatile smo da treba napraviti antologiju. Ja imam to lokalno znanje, poznajem scenu, dugo se njom bavim i pi\u0161em o njoj, a Biljana je bila spremna da ulo\u017ei ogromnu radnu energiju.  Ona je, naime, prevela najve\u0107i broj pesama u ovoj antologiji ali su neki prevodi i preuzeti. <\/p>\n\n\n\n

To je bila <\/strong>neverovatno dobra kombinacija mene koja poznajem scenu i znam da artikuli\u0161em kontekst i njene predanosti da \u010detiri godine svog \u017eivota posveti realizaciji antologije. U ranijim antologijama koje je radio \u010carls Simi\u0107 predgovor je vi\u0161e govorio o samoj poeziji i one su dobre ali on je predstavio samo dominantni tok. Mi smo \u017eelele da pro\u0161irimo izbor predstavljaju\u0107i veliki broj pesnikinja i pesnika koji ne pripadaju mainstreamu<\/em>, kao i da u predgovoru objasnimo politi\u010dke, ekonomske i poeti\u010dke kontekste u kojima se srpska poezija razvijala.<\/p>\n\n\n\n

Koji su bili va\u0161i kriterijumi, to jest kako ste birale autore i autorke?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Po\u0161to smo i Biljana i ja feministikinje, ili se svakako zala\u017eemo za vidljivost pesnikinja, u antologiju smo uvrstile vi\u0161e pesnikinja nego pesnika. Dosada\u0161nje antologije su uvek imale vi\u0161e pesnika ili neretko isklju\u010divo pesnike. Biljana pripada multikulturalnoj ameri\u010dkoj pesni\u010dkoj sceni koja je jako razu\u0111ena pa smo \u017eelele da i u na\u0161oj antologiji mapiramo i one autorke koje pripadaju politici identiteta. <\/p>\n\n\n\n

Tako da imamo odre\u0111eni broj ljudi koji su tokom ratova u Jugoslaviji iz Bosne i Hrvatske izbegli i sada \u017eive u Srbiji. Imamo Jelenu Savi\u0107 koja je Romkinja, Jelenu Kerkez koja je pripadnica LGBT populacije.  Ova antologija je reprezentativna, jer obuhvata ceo dijapazon pesni\u010dke scene. Izostavile smo samo retrogradne pesni\u010dke diskurse. I\u0161le smo samo ka ovim diskursima koji pripadaju urbanom, modernom i avangardnom.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\"\"
https:\/\/www.lavenderink.org\/site\/shop\/cat-painters-an-anthology-of-contemporary-serbian-poetry<\/a><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Kako ste se odlu\u010dile za naslov Cat Painters<\/em>?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Biljana se odlu\u010dila za naslov kada je videla sliku Milete Prodanovi\u0107a, uglednog slikara i knji\u017eevnika, koja je bila referirana na Milenu Pavlovi\u0107 Barili, zna\u010dajnu slikarku i manje poznatu kao pesnikinju. A postoji i film koji referira na njen \u017eivot, te naslov spaja ova tri umetni\u010dka fenomena.<\/p>\n\n\n\n

U Antologiji je zastupljeno i trideset prevodilaca. Kako ste birale prevodioce?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Napravile smo spisak autora i autorki, i njima je sugerisano da sami izaberu po petnaest pesama. Nas dve smo onda to \u010ditale i usagla\u0161avale koje \u0107e pesme biti uvr\u0161tene. Novi mediji su nam omogu\u0107ili jednostavnu komunikaciju, pa smo nas dve preko skajpa raspravljale i pregovarale oko kona\u010dnog izbora pesama. Jedan broj autora i autorki je imao prevode i ako je Biljana smatrala da su to dobri prevodi, oni su uvr\u0161teni mada je sigurno sedamdeset procenata prevoda Biljana uradila sama, a uvr\u0161teni gotovi prevodi pro\u0161li su Biljaninu lekturu.<\/p>\n\n\n\n

Kako je knjiga prihva\u0107ena u Srbiji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Prihva\u0107ena je jako dobro. Kada se informacija pojavila sve novine su to prenele i pravile intervjue sa nama. Malo je te\u017ee i\u0161lo sa prikazima u Srbiji, mnogo vi\u0161e prikaza smo imale u Americi i Kanadi. Ipak pojavio se jedan ozbiljan prikaz Gorana Lazi\u010di\u0107a, koji je ceo projekat kriti\u010dki posmatrao i mi smo time prezadovoljne.  Kao \u0161to je i ova nagrada potvrda da je ura\u0111en odli\u010dan posao, i na promocijama antologije u Srpskom knji\u017eevnom dru\u0161tvu i u Narodnoj biblioteci Srbije pokazalo se da je ceh dobro prihvatio antologiju.  <\/p>\n\n\n\n

Mi nastavljamo rad, Biljana je dobila poziv da za jedan ugledni ameri\u010dki \u010dasopis napravi novi izbor, ceo \u010dasopis \u0107e biti posve\u0107en savremenoj srpskoj poeziji. Zahvaljuju\u0107i tom pozivu ja sam ponovo aktivirala neke autorke i autore koji pripadaju mla\u0111oj sceni, odnosno idemo od na\u0161e generacije pesnika\/pesnikinja ro\u0111enih oko 1960. pa do onih ro\u0111enih tokom 1980.\u00a0 Pratim tu scenu od 2000. godine i zanimljivo je da se u talasima pojavljuju mnoge nove generacije u kojima preovla\u0111uju pesnikinje. (Ponekad ipak rezignirano zaklju\u010dim da one i nestaju). <\/p>\n\n\n\n

Srpska poezija se, kao i druge nacionalne poezije, globalizovala, a to zna\u010di da vi vidite da se transnacionalni modeli lokalizuju mnogo br\u017ee i mnogo uspe\u0161nije nego \u0161to je to ranije bilo mogu\u0107e. Sad su neki drugi poeti\u010dki obrasci dominantni.  Na primer, dok smo Biljana i ja radile ovu antologiju, njoj je bilo zanimljivo to \u0161to niko ne pi\u0161e pesme u prozi. Ili \u010dak i ako pi\u0161e ona nije u ve\u0107ini slu\u010dajeva od strane autora do\u017eivljavana kao zna\u010dajan \u017eanr. Sada kada ponovo radimo, veliki broj autorki i autora nam \u0161alje pesme u prozi. <\/p>\n\n\n\n

Volim da ka\u017eem da je Biljanina primedba imala neku vrstu performativnog u\u010dinka da neki ljudi po\u010dinju tako da pi\u0161u i da je taj \u017eanr u ovom trenutku vidljiviji. Puno pesnika i pesnikinja radi sa narativnim formama poezije, koje su jako bliske prozi, ali se artikuli\u0161u kao poezija. To se mo\u017ee shvatiti i kao jedan od uticajnih globalnih meanstream<\/em> trendova. <\/p>\n\n\n\n

Treba re\u0107i i to da je ovaj oblik poezije u srpskoj pesni\u010dkoj kulturi nai\u0161ao na plodno tle, jer je naracija ovde uvek postavljena kao dominanta u pesni\u010dkoj proizvodnji, posebno od 70-ih godina u onome \u0161to su kriti\u010dari nazvali kriti\u010dkom poezijom beogradske \u0161kole. Srpska kultura je duboko naklonjenija narativnim formama. Mogla bih re\u0107i da trenutno u Srbiji \u201csvi\u201d pi\u0161u duge narativne ili pripovedne pesme. Kao \u017eanr ovo je zanimljiv fenomen koji dovodi u pitanje razlike izme\u0111u poezije i proze, koji se uobli\u010dava kao poezija u stihu, ali je narativna energija pri\u010de pre povezuje sa prozom. \u0160to se ti\u010de tematike, puno pesnikinja i pesnika se bavi ratovima u biv\u0161oj Jugoslaviji na kriti\u010dki na\u010din, \u0161to nije \u010dudno jer su oni dramati\u010dno obele\u017eili na\u0161e \u017eivote i jo\u0161 uvek na \u017ealost to \u010dine.  <\/p>\n\n\n\n

Mla\u0111i autori se izra\u017eavaju na taj na\u010din \u0161to se kriti\u010dki osvr\u0107u na kapitalizam, sve probleme sada\u0161njice povezane sa neoliberalizmom i sveop\u0161tu eksploataciju radne snage. Moram ista\u0107i da je i ovo jedan uticajan globalni trend. Nekada to bije bio slu\u010daj. Nekada su pesnici i pesnikinje dominantnog toka i u srpskoj i ameri\u010dkoj sceni be\u017eali od kriti\u010dkog osvrta na stanje u dru\u0161tvu, i okretali se li\u010dnim stavovima, bavili su se  odnosima u porodici i ljubavnom tematikom. Danas je poezija globalno politizovana u svim svojim formama, to je zanimljiv fenomen i ima veze sa sada\u0161njim trenutkom naru\u0161avanja demokratskih institucija \u0161irom sveta.<\/p>\n\n\n\n

Kakva je recepcija poezije i koliko uop\u0161te publika \u010dita poeziju i pose\u0107uje poetske ve\u010deri?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Malo izdava\u010dkih ku\u0107a kod nas izdaje poeziju, tako da se ljudi snalaze na razli\u010dite na\u010dine. I ovo je globalni trend. Imate jedan broj pesnika koji nemaju problema da izdaju zbirku ili bar lak\u0161e do nje dolaze, ali sa ve\u0107inom to nije slu\u010daj. Ipak u tom snala\u017eenju internet ima va\u017enu ulogu: sve je vi\u0161e internet \u010dasopisa u celoj regiji. Drago mi je da u svim delovima grada mladi prave poetske ve\u010deri na kojima na glas \u010ditaju ili izvode poeziju. Performativni obrt u poeziji je tako\u0111e globalni fenomen. Poezija se tako pokazuje kao izuzetno \u017eiva forma, a ovaj fenomen je i neka vrsta socijalizacije, odnosno oblik dru\u0161tvenosti novih generacija, \u0161to vidim kao pozitivan trend. Mogu\u0107e je dati primedbu da je u svemu tomu ima puno populizma, ali ipak va\u017eno je da poezija do\u017eivljava neku vrstu renesanse u novoj obli\u010dju mimo \u0161tampane kulture. <\/p>\n\n\n\n

\u0160to se ti\u010de recepcije poezije, ona je prili\u010dno lo\u0161a. U nekim ranijim vremenima u raznim \u010dasopisima smo imali mno\u0161tvo kritika a postojali su i kriti\u010dki osvrti na poeziju na kraju svake kalendarske godine, \u0161to je bilo zna\u010dajno, a toga danas skoro da uop\u0161te nema. Nivo obrazovanja dana\u0161njeg prose\u010dnog \u010ditaoca je na mnogo ve\u0107em nivou, ali je pristupa\u010dnost poezije i kritike na vrlo niskom nivou. U knji\u017earama, poezije skoro da nema. Zbog male zainteresovanosti publike koja bi poeziju kupovala, izdava\u010di ne izdaju i ne distribuiraju poeziju. Va\u017eno je, i to je pozitivna tendencija, da se veliki broj ljudi i pored svega i dalje bavi poezijom. <\/p>\n\n\n\n

Nagrada koju je dobila Antologija sigurno uti\u010de i na popularizaciju poezije. Da li antologiju mo\u017eemo da nabavimo i u Sloveniji?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izdava\u010d je Dialogos Press iz New Orleansa i distribuciju radi Amazon, \u0161to zna\u010di da knjigu mo\u017eete nabaviti isklju\u010divo na internetu.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Razgovarala Biljana \u017diki\u0107<\/p>\n\n\n\n

Audio intervju je objavljen u emisiji Kontrola leta na Radiju \u0160tudent<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Antologija savremene srpske poezije Cat Painters: An Anthology of Contemporary Serbian Poetry (Dialogos Press, New Orleans, 2016) koju su uredile Biljana D. Obradovi\u0107 i Dubravka \u0110uri\u0107 nedavno je dobila nagradu Severnoameri\u010dkog dru\u0161tva za srpske studije koja nosi naziv uglednog profesora Mihajla Mi\u0161e \u0110or\u0111evi\u0107a. <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8427,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,9,65],"tags":[],"class_list":["post-8424","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-literary-exchanges","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8424","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8424"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8424\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10079,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8424\/revisions\/10079"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8427"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8424"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8424"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8424"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}