{"id":8270,"date":"2019-10-14T12:39:05","date_gmt":"2019-10-14T12:39:05","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8270"},"modified":"2023-05-18T11:57:02","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:02","slug":"odgovornost-za-proslost-individualna-i-kolektivna-odgovornost","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/odgovornost-za-proslost-individualna-i-kolektivna-odgovornost\/","title":{"rendered":"Odgovornost za pro\u0161lost, individualna i kolektivna odgovornost"},"content":{"rendered":"\n
\"\"<\/figure>\n\n\n\n

U okviru projekta REKOM u Sloveniji \u201eOdazivam se na zaboravljene glasove\u201c, u junu, septembru i oktobru, prof. dr Svetlana Slap\u0161ak je odr\u017eala niz predavanja o kolektivnoj i individualnoj odgovornosti za pro\u0161lost. Prenosimo deo predavanja koje je emitovano u radijskoj emisiji na srpskom jeziku \u201eKontrola leta\u201c na Radio \u0160tudent.<\/a><\/p>\n\n\n\n

Kolektivna odgovornost<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Osnovna promena se dogodila posle 18. veka kada su prvi put postavljana eti\u010dka\npitanja koja se ne odnose samo na pojedinca, nego na grupe. Najbolji primer\nkako su francuski enciklopedisti iz druge polovine 18. veka o tome razmi\u0161ljali\nje Volterov \u201eEsej o toleranciji\u201c. Radi se o sudskoj raspravi sa su\u0111enja koje se\nzavr\u0161ilo smrtnom kaznom i desilo se odprilike vek i po pre njega. U jednom\nmalom francuskom mestu sudili su protestantu koga su optu\u017eili za razne zlo\u010dine\nkoje nije po\u010dinio. Nije vredelo njegovo svedo\u010danstvo, ni svedo\u010danstvo njegove\nporodice, \u010doveka su ubili. Volter dokazuje da su ga ubili samo zbog\nnetolerancije prema grupi protestanata a ne prema njemu li\u010dno. To je sjajna\nrasprava koja prvi put u sredi\u0161te stavlja odgovornost kolektiva- jednog\nkolektiva prema drugom kolektivu: kolektiv zlo\u010dinaca prema kolektivu nevinih.\nVolter razbija tu binarnu poziciju i pokazuje \u0161ta su to stereotipi o drugome, o\nnekome ko je druga\u010diji, nekome na koga mogu da se svale svi zlo\u010dini. To je deo\nnjegove kritike crkve, kritike hri\u0161\u0107anstva i zavr\u0161ava se na jednoj zanimljivoj\ntezi: on se ose\u0107a odgovornim jer \u017eivi u istoj dr\u017eavi, u istoj tradiciji\u2026 Govori\no svojoj odgovornosti za ono \u0161to se desilo vek i po ranije. To stanovi\u0161te je\nvrlo va\u017eno i njegova teza o toleranciji je jo\u0161 uvek osnova razmi\u0161ljanja o kolektivnoj\nodgovornosti. <\/p>\n\n\n\n

Pravni pojam kolektivne odgovornosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pravni pojam kolektivne odgovornosti u filozofiji i sociologiji se razvio u\n20. veku, iako je i u drugoj polovini 19. veka bilo teoreti\u010dara koji su o tome\nraspravljali, npr. Dirkem i Maks Veber. Iako nisu bili marksisti, niti su se\nslagali sa Marksom, ali dobrim delom na osnovu Marksovih studija o klasama,\npo\u010deli su da razmi\u0161ljaju o odgovornosti odre\u0111ene klase, klase radnika-\neksploatisanih, klase eksploatatora, klase kolonizatora, klase birokratije i\ntome sli\u010dno. Dakle, funkcionisanje dru\u0161tva su povezali sa odre\u0111enim dru\u0161tvenim\ngrupama koje u njemu imaju razli\u010dite uloge. Svaka od tih grupa ima neku\nsimboli\u010dnu kolektivnu odgovornost koja se mo\u017ea odnositi na funkcionisanje\nunutar dr\u017eave, izvan dr\u017eave u slu\u010daju rata ili jednostavno na funkcionisanje\nme\u0111u razli\u010ditim grupama, me\u0111u kojima jedne imaju vlast a druge nemaju vlast. I\nte su se rasprave najbolje iskristalisale u Marksovim u\u010denjima, gde se potpuno\njasno postavlja, sa jedne strane, odgovornost kapitala i njegovih nosilaca i sa\ndruge strane, odgovornost proleterijata i za sopstvenu sudbinu i za odnos prema\nkapitalistima i zapravo je odgovornost proletera samih za sebe jedna od onih\nklju\u010dnih ideja koje treba da dovedu do revolucije. On posebno dokazuje da\nproleterijat treba da do\u0111e do stepena kolektivne svesti koja dovodi do\nrevolucije. Predvi\u0111ao je da \u0107e se takva revolucija desiti u nekoj od razvijenih\nindustrijskih zemalja ali se desilo ne\u0161to sasvim druga\u010dije. Kolektivna svest\nproleterijata je proradila na druga\u010dijem mestu i u druga\u010dijim uslovima. <\/p>\n\n\n\n

Kako god da to tuma\u010dimo, to bi sve bili koncepti kolektivne odgovornosti\nkoji se odnose na polo\u017eaj klase i u dru\u0161tvima koja priznaju delimi\u010dnu\njednakost. Dakle, ne potpunu jednakost, nego delimi\u010dno u parlamentarnim\nsistemima ili u Evropi u parlamentarnim monarhijama. U takvom me\u0161anom sistemu\nse kolektivna odgovornost posebno jasno pojavljuje u parlamentarnom \u017eivotu,\n\u017eivotu dru\u0161tva, raspadanju vlasti, idejama jednakosti, birokratiji, zakonima\nitd. Nakon 1. i 2. svetskog rata, pitanje kolektivne odgovornosti je do\u017eivelo\npotpuno druga\u010dije tuma\u010denje, oblike i kontekst. Kolektivna odgovornost u\nmodernom smislu javlja se tek definisanjem ljudskih prava u prvoj polovini 20.\nveka a naro\u010dito u rezolucijama, odlukama i poveljama UN posle 2. svetskog rata.\nTako danas govorimo o razli\u010ditim nivoima i konotacijama kolektivne odgovornosti\nkoji va\u017ee manje- vi\u0161e u svim postoje\u0107im velikim razmi\u0161ljanjima u dru\u0161tvu a sa\ndruge strane, u feminizmu, u teorijama o drugome, u vi\u0161estrukim identitetima i\nposebno, u slu\u010dajevima ratnih zlo\u010dina. To je ono podru\u010dje gde se kolektivna\nodgovornost posebno jasno pokazuje. Zapravo se jasno pokazuje, ne kao neki va\u017ee\u0107i\nkriterijum ve\u0107 naprotiv, kao podru\u010dje kritike.<\/p>\n\n\n\n

\u0160to se prava ti\u010de, kolektivna odgovornost je povezana sa statusom subjekta\nu pravu: vi\u0161estrukog subjekta, grupnog subjekta i kolektivnog subjekta. Te su\nkonotacije me\u0111usobno povezane ali se nikako ne mogu svesti jedna na drugu. I\nzapravo, ostaje nam dosta slab rezultat pravnih razmi\u0161ljanja o kolektivnoj\nodgovornosti a to je da je kolektivna odgovornost samo simboli\u010dka vrednost koja\npravno nema te\u017eine, nema sankcije koje bi se na nju odnosile i koja sa\nkolektivom mora da ima krajnje obazriv odnos i da posebno pazi na to da se\nsvaki subjekt prava potpuno izdvoji iz kolektiva. To proizvodi psihi\u010dku\nsituaciju koju svi prepoznajemo: svi smo nezadovoljni kada se sudi ratnim\nzlo\u010dincima. I ne mo\u017ee druga\u010dije! Od prvih su\u0111enja posle 2. svetskog rata, ni na\nkoji na\u010din su\u0111enje pojedincu, ne mo\u017ee da zadovolji ose\u0107anje kolektivne krivice\ni kolektivne odgovornosti. Nikako! Na \u017ealost, simboli\u010dki status kolektivne\nodgovornosti uvek priziva ne\u0161to \u0161to moderno pravo ne sme da uzme u obzir, a to\nje osveta. Kada gledamo kako se ratnom zlo\u010dincu koji je izdao nare\u0111enje da se\npobije 8000 Muslimana u Srebrnici, kad slu\u0161amo njihova opravdanja, toleranciju\nkoju sud ima prema njihovim motivima, kad dobijete kona\u010dnu presudu da Karad\u017ei\u0107\nnije kriv za isto\u010dnu Bosnu, za Vi\u0161egrad, gde se ta\u010dno zna da je on davao\nnaredbe da se ljudi ubijaju na najstra\u0161nije na\u010dine, imamo ose\u0107aj, ne samo\nnelagodnosti, nego ose\u0107aj nepravi\u010dnosti. Smisao suda za ratne zlo\u010dine je da\npotpuno odvoji kolektivnu odgovornost koja je simboli\u010dna i uvek vu\u010de ka\nosvetoljubivosti i da se sudi samo subjektu prava. I to je, ponekad,\nnedokazivo. Koliko je proverenih ratnih zlo\u010dinaca otpu\u0161teno u zadnjoj fazi\nHa\u0161kog suda a ta\u010dno se zna \u0161ta su radili. Neka od obja\u0161njenja Ha\u0161kog suda su za\nu\u0161i onih koji su obave\u0161teni, da ne govorimo o \u017ertvama, nepodno\u0161ljiva. Ali\npokazuju da sud i sudsko pona\u0161anje ho\u0107e da se temeljno odvoji od svakog\nrazmi\u0161ljanja o kolektivnoj odgovornosti. <\/p>\n\n\n\n

Odgovornost za re\u010d<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kolektivna odgovornost na sudu ima samo narativnu prisutnost ali nema\nvrednost. Ne mo\u017ee se nikako izre\u0107i nijedna presuda koja bi bila kolektivna. I\nto je prva velika pouka koju su imali na su\u0111enjima u Nema\u010dkoj posle 2. svetskog\nrata. Standard ustanovljen tek u Ninber\u0161kim su\u0111enjima sa va\u017enim elementom, koji\npostavlja kolektivnu odgovornost na odre\u0111en, manje- vi\u0161e zatvoren ugao, i to\nje: odgovornost za re\u010d. Klju\u010dno pitanje je da li re\u010d proizvodi akciju. Kada sam\nse bavila pitanjem slobode govora, za mene je bilo bez ikakve sumnje, da re\u010di\nne izazivaju akcije. To je bila osnova svih na\u0161ih odbrana raznih umetnika koje\nje dr\u017eava proganjala zbog ne\u010dega \u0161to su napisali, izveli, naslikali\u2026 I vrlo\n\u010desto smo upotrebljavali novu teoriju autorstva, koju je uveo Umerto Eko krajem\n60-tih godina. To je osnova moderne knji\u017eevne poetike. Autor nema potpunu\nkontrolu nad svojim knji\u017eevnim delom, odnosno, nije vlasnik interpretacije, ve\u0107\ninerpretaciju odre\u0111uju \u010ditanja. U teoriji recepcije koju su Nemci uveli,\nknji\u017eevno delo se prou\u010dava na osnovu \u010ditanja, \u010ditalaca. To je tre\u0107i komponent\nknji\u017eevnog dela: tekst- autor- \u010ditalac. \u010citaoci postaju va\u017eni, oni odre\u0111uju\nrecepciju knji\u017eevnog dela. To je u uslovima totalitarnog socijalizma imalo\nsmisla, pa su i neke sudije po\u010dele da ponavljaju da autor nije kriv za svoj\ntekst. To stajali\u0161te je izlazilo iz ruskog formalizma, iz francuskog strukturalizma\ni uop\u0161te iz svih teorija koje su po\u010dele da sumnjaju u autorstvo. Umberto Eko je\nnapisao knjigu Opera aperta (Otvoreno delo), u koje se \u010ditalac upisuje, u\u010ditava\nsvoje stvari. To je pomerilo interpretaciju knji\u017eevnog dela i postavilo novo\npitanje \u0161ta zapravo tekst zna\u010di, ko ga ja napisao. Naro\u010dito je negirana veza\nizme\u0111u re\u010di i akcije. Ta faza je bila uspe\u0161na u odre\u0111enom pravnom sistemu. Sistem\nsu\u0111enja verbalnom deliktu raspao sam od sebe u Jugoslaviji, negde u tre\u0107oj\ngodini posle Titove smrti. Ta odbrana u totalitarizmu je bila sasvim\nneo\u010dekivani rezultat a na Zapadu nisu razumeli \u0161ta mi to radimo sa njihovim\nteorijama. Ali su zato potla\u010deni sovjetski autori dobro razumeli. To\nrazumevanje na interpretaciji teksta i knji\u017eevnosti je bilo jako va\u017eno za\npravne koncepte i koncepte ljudskih prava. <\/p>\n\n\n\n

Marake\u0161ka dekleracija o ljudskim pravima jasno ponavlja ono \u0161to pi\u0161e u\npovelji UN: me\u0111uljudska prava koja se ne diskutuju, koja se smatraju danim,\njeste pravo na migriranje i da razlika izme\u0111u ekonomskih i drugih migranta\nuop\u0161te ne postoji. Svaki \u010dovek ima pravo da ide kuda ho\u0107e i da \u017eivi gde god\nho\u0107e. Apsolutno je neva\u017eno da li je to zbog razloga izazvanih ratom ili\nekonomskih. Paradkosalno, kapitalisti\u010dki sistem koji se zasniva na interesu, na\nneograni\u010davanju \u017eelje za boga\u0107enjem, zamera najsiroma\u0161nijima \u0161to dolaze iz\nekonomskih razloga. Kada se to vidi, potpuno je jasno da je osnovni razlog\nrasizam a ne ekonomska upla\u0161enost. I postavi se u sasvim novom obliku pitanje\nkolektiva i kolektivne odgovornosti. <\/p>\n\n\n\n

U Nimber\u0161kim su\u0111enjima a i pre, smatralo se da je registrovana i potvr\u0111ena\nizgovorena re\u010d mr\u017enje- zlo\u010din i da se ka\u017enjava zato \u0161to posredno izaziva\nzlo\u010dine. Nije bilo nikakvog dvoumljena da re\u010di mr\u017enje proizvode fizi\u010dke efekte\nmr\u017enje. <\/p>\n\n\n\n

Smisao pomirenja<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Smisao pomirenja je da se simboli\u010dka vrednost kolektivne odgovornosti\nupotrebi u pozitivne ciljeve, da se ljudi me\u0111usobno pomire. Rekom je dosada\nsakupio skoro milion potpisa da se ljudi me\u0111usobno mire na podru\u010dju\nJugoslavije, koji su se obavezali i pravno su odgovorni ukoliko obavezu\nprekr\u0161e. Njlak\u0161e i najbr\u017ee se mire biv\u0161i vojnici, oni nemaju problema kao\nostali. Mediji ne govore o \u010ditavoj serija lokalnih bora\u010dkih udru\u017eenja Albanaca\ni Srba koji su individualno i kolektivno sklopili mir i zovu jedan drugog\n\u201ebrate\u201c. Oni ta\u010dno znaju \u0161ta su pre\u017eiveli i kalkulacija da \u0107e, ako do\u0111e do\nsu\u0111enja, dobiti manju kaznu, sigurno stoji. Ali su se oni obavezali. Pomirenje\nse zasniva na tekstovima koji su delom simboli\u010dki a delom moraju da se\nzasnivaju na konkretnim podacima, na istini. <\/p>\n\n\n\n

I te kako treba da razmi\u0161ljamo o metodama spre\u010davanja zlo\u010dina na osnovu\nuzgajanja kolektivne odgovornosti. Kolektivna odgovornost ne mora da bude\nposledica ne\u010dega, nego osnova ne\u010dega \u0161to \u0107e se primenjivati da bi se u dru\u0161tvu\nproizveli odre\u0111eni rezultati. I to proizvo\u0111enje pozitivnih rezultata, pomirenja\ni sl., u tome je kolektivna odgovornost imaginarna, narativno ve\u0161to izvedena\nbez ikakvog oslanjanja na ovaj ili onaj slu\u010daj, \u010dak ni na istinu. Potrebno je\nsamo da bude dobar tekst koji \u0107e ljude ubediti da nema razloga da jedan drugog\noptu\u017euju, napadaju i sl. Paradkosalno, ba\u0161 fluidnost, nepreciznost kolektivne\nodgovornosti u pravu, ima jasnu i korisnu funkciju u dru\u0161tvenom pona\u0161anju. Kad\nznamo stereotipe i \u010dinjenice, imamo dva osnovna oru\u0111a da se kolektivna\nodgovornost iskoristi kao mo\u0107no oru\u0111e. Kolektivna odgovornost se onda prakti\u010dno\nsvodi na ono \u0161to je na Balkanu uvek bilo najvi\u0161e prezirano, na politi\u010dku\nkorektnost, na po\u0161tovanje \u010dinjenica, na po\u0161tovanje (bar) nedavne istorije i na\nsocijalno korisnu upotrebu sterotipa. Politi\u010dka korektnost je proizvod politike\nkoja se zvala pozitivna segregacija ili afirmativna akcija i po\u010dela je u\nAmerici i u Engleskoj krajem 70-tih godina i bila je zasnovana na tome da one\ngrupe koje su u nedavnoj pro\u0161losti pretrpele nepravdu od strane ve\u0107ine, imaju\nve\u0107a prava od drugih. Opet smo do\u0161li do ta\u010dke da se sloboda re\u010di u velikoj meri\npovezuje sa dru\u0161tvenom akcijom u vezi sa kolektivnom odgovorno\u0161\u0107u. Sloboda re\u010di\nu dru\u0161tvu koje je zasnovano na slobodi re\u010di mora da bude strogo kontrolisana. Tako\ndolazimo do su\u0161tine izu\u010davanja propagande u Americi posle 2. svetskog rata kada\nsu objavili Gebelsova privatna pisma. Propaganda, odnosno govor mr\u017enje, izaziva\nmaterijalne posledice, psihi\u010dke poreme\u0107aje, efekat brutalizacije dru\u0161tva,\nfizi\u010dke napade na pojedince ili na celu grupu- celu seriju fenomena koji\ndirektno vode u rat. Kod gra\u0111ana pre toga izazivaju te\u0161ke psihi\u010dke poreme\u0107aje,\naberacije u socijalnom pona\u0161anju, proizvode nepravi\u010dnost, uni\u0161tavaju sposobnost\nmi\u0161ljenja i najgore od svega, uni\u0161tavaju kriti\u010dku misao. Propaganda samo slu\u017ei\nda zaslepi gra\u0111ane, da im uzme vreme, da ih upla\u0161i da ne mogu kriti\u010dki da\nmisle. Kolektivna odgovornost je klju\u010dno povezana sa NVO akcijom u\nanglo-ameri\u010dkim zemljama koja je imala fantasti\u010dne socijalne rezultate (npr.\nAn\u0111ela Dejvis je ponovo dobila svoje mesto na univerzitetu). Politi\u010dka\nkorektnost i pristajanje na ispunjavanje pravi\u010dnosti je klju\u010dno za razumevanje\nkolektivne odgovornosti i kao nekog stalnog izvora dobrih pri\u010da koje se mogu\niskoristiti da pomo\u0107u njih gra\u0111ani postanu otporni na govor mr\u017enje. To je,\nnaravno, utopijska pretpostavka ukoliko dr\u017eava ne izvede administrativne,\nzakonske, birokratske postupke koji moraju da zna\u010de zatvaranje izvora govora\nmr\u017enje.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U okviru projekta REKOM u Sloveniji \u201eOdazivam se na zaboravljene glasove\u201c, u junu, septembru i oktobru, prof. dr Svetlana Slap\u0161ak je odr\u017eala niz predavanja o \u2026<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[223,221],"tags":[],"class_list":["post-8270","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-lectures","category-rekom-in-slovenia"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8270","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8270"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8270\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10305,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8270\/revisions\/10305"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8270"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8270"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8270"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}