{"id":8136,"date":"2019-05-22T13:07:41","date_gmt":"2019-05-22T13:07:41","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8136"},"modified":"2023-05-18T11:57:03","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:03","slug":"antikolonijalna-i-antiblokovska-politika-mira","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/antikolonijalna-i-antiblokovska-politika-mira\/","title":{"rendered":"Antikolonijalna i antiblokovska politika mira"},"content":{"rendered":"\n
\"\"\n
Rafikun Nabi: Pesnik, 1980, grafika, 96,5 x 110 cm Uz dozvolu Centar savremene umetnosti Crne Gore<\/figcaption>\n<\/figure>\n\n\n\n

U okviru izlo\u017ebe Ju\u017ena ozvezdja: poetike neuvr\u0161\u010denih\/ Ju\u017ena sazve\u017e\u0111a: poetike nesvrstanih<\/em><\/a><\/strong>\/, kustoskinje Bojane Pi\u0161kur<\/strong>, danas i sutra, 22. i 23. maja, bi\u0107e organizovano vo\u0111stvo po izlo\u017ebi,<\/a> a radovi vi\u0161e autora i autorki iz zemalja Pokreta nesvrstanih bi\u0107e izlo\u017eeni u Muzeju savremene umetnosti Metelkova u Ljubljani sve do 10. septembra. Na otvaranju izlo\u017ebe razgovarali smo o zbirci fotografija, Pokretu nesvrstanih i Muzeju Jugoslavije sa istori\u010darkom i kustoskinjom Jovanom Nedeljkovi\u0107<\/strong> koja ve\u0107 godinama radi na fotografskoj kolekciji i projektu digitalizacije u Muzeju Jugoslavije<\/a>.<\/p>\n\n\n\n

Muzej Jugoslavije iz Beograda, jedan od partnera u projektu i izlaga\u010d na izlo\u017ebi, predstavlja se zbirkom fotografija koju ste vi pripremili. \u0160ta se mo\u017ee videti na fotografijama i kako ste se odlu\u010dili za takav koncept?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U\u010de\u0161\u0107e Muzeja Jugoslavije na izlo\u017ebi Ju\u017ena sazve\u017e\u0111a: poetike nesvrstanih<\/em> je studija slu\u010daja gde sam odlu\u010dila da izdvojim jedan klju\u010dni momenat za same Nesvrstane i da dam jednu vrstu istorijske pozadine za razumevanje Pokreta nesvrstanih. Fotografije, koje su na izlo\u017ebi, deo su predsedni\u010dke arhive Josipa Broza Tita. Ta arhiva pokriva njegove privatne i javne aktivnosti u periodu od 1948. zaklju\u010dno sa njegovom sahranom 1980. godine.<\/p>\n\n\n\n

Sama arhiva ima oko 135.000 fotografija. To su pozitivi koji su izra\u0111ivani svojevremeno za njega, tako da je to bio jedan njegov privatni, porodi\u010dni foto album, ako bi se to tako moglo nazvati. To jeste predsedni\u010dka arhiva, ali s obzirom na diplomatske aktivnosti Broza, na ulogu u globalnoj politici koju je Jugoslavija imala u to vreme, zaista ova arhiva prevazilazi te okvire svo\u0111enja na jedan predsedni\u010dki arhiv i zaista nam dozvoljava da istra\u017eujemo razli\u010dite fenomene 20. veka. Naro\u010dito je zna\u010dajna za Pokret nesvrstanih zato \u0161to je sama Jugoslavija bila jedna od osniva\u010da pokreta, tako\u0111e jedan od motora pokreta i jedna od najzna\u010dajnijih \u010dlanica pokreta. Kada se gleda uop\u0161te kroz ovu arhivu, vi\u0161e od jedne tre\u0107ine materijala je vezano za dr\u017eave Pokreta nesvrstanih.<\/p>\n\n\n\n

Ono \u0161to je predstavljeno ovde na izlo\u017ebi je jedan mali zum samo na Prvu konferenciju, koja se odigrala u Beogradu 1961. godine. Zanimljivo je \u0161ta se sve de\u0161ava te godine. Naravno da nesvrstanost nije do\u0161la tek tako. Ve\u0107 od sredine pedesetih godina mi pratimo okretanja Jugoslavije, Brozova putovanja, zna\u010dajno putovanje u Indiju i sli\u010dno. Ali da se vratim na 1961. godinu koja po\u010dinje ubistvom Patrisa Lumumbe, zatim imamo Jurija Gagarina, prvog \u010doveka u svemiru; Kenedi je te godine inaugurisan za predsednika i najavljuje program Apolo, kao i to da \u0107e do kraja decenije i SAD poslati \u010doveka na Mesec, dakle, ne samo u svemir nego i na Mesec. Tako da imamo tu situaciju da se trka u naoru\u017eanju, koja traje od Drugog svetskog rata, prenosi u svemir i poprima nove dimenzije. Pritom Kenedi i Hru\u0161\u010dov poku\u0161avaju da se susretnu u Be\u010du i da govore o nekim od goru\u0107ih pitanja. Tu su sad ve\u0107 konfllikti u Laosu, u Vijetnamu, ali svakako najve\u0107i problem je bila Berlinska kriza i podela Berlina. Na ovoj konferenciji ni\u0161ta nije razre\u0161eno i nekoliko nedelja kasnije u Berlinu kre\u0107e izgradnja zida, koji je uostalom i bio simbol Hladnog rata.<\/p>\n\n\n\n

Svega nekoliko nedelja nakon izgradnje Berlinskog zida, u Beogradu se odr\u017eava Prva konferencija nesvrstanih, koja je tada okupila 25 lidera iz zemalja, prevashodno Azije i Afrike. Jedine dr\u017eave koje nisu bile azijsko-afri\u010dke bile su Jugoslavija, Kipar i Kuba. Konferencija je trajala od 1. do 6. septembra 1961. godine, a zna\u010dajni momenti konferencije su, recimo, dolazak konguanske delegacije. To se mo\u017ee videti na izlo\u017eenim fotografijama. Konguanska delegacija dolazi poslednjeg dana konferencije, jer njihov dolazak je bio pod velikom tenzijom zbog same situacije i krize u Kongu. Tu je onda, recimo, susret Broza sa Osvaldom Dortikusom, kubanskim predsednikom, a Kuba je opet jedina latinoameri\u010dka zemlja koja je mogla da u\u010destvuje kao \u010dlanica, s obzirom na to da su SAD opstruisale dolazak drugih zemalja.<\/p>\n\n\n\n

Na drugoj fotografiji se mo\u017ee videti susret Tita sa arhiepiskopom Makariosom, koji je bio predsednik Kipra. Kada pogledate sastav delegacije, zanimljivo je da imate etiopskog cara, zatim arhiepiskopa, imate Nasera koji dolazi iz Egipta, koji je bio vrlo antikomunisti\u010dki raspolo\u017een, a pored toga on i Tito su jako dobro sara\u0111ivali i vremenom su, mo\u017ee se \u010dak re\u0107i, postali i prijatelji. Sva ta razli\u010ditost i raznolikost delegacija zaista pokazuje da je u tom trenutku kada je svet podeljen, ovo zaista jedna poruka svetu, jedan jak statement<\/em>. Male zemlje, koje su potpuno razli\u010ditog i ure\u0111enja i razli\u010ditog nivoa ekonomskog razvoja mogu da sara\u0111uju. Mogu zajedno da naprave jedan svet gde \u0107e biti proklamovani principi miroljubive koegzistencije. Svet u kome postoji ravnopravna ekonomska saradnja, odnosno borba za uspostavljanje ravnopravnih ekonomskih odnosa. Tako da sam se ja trudila da se to vidi iz fotografija.<\/p>\n\n\n\n

I fotografije su segmentisane u nekoliko delova. To je jedan mizanscen gde imamo fotografije Beograda kako je izgledao u vreme konferencije. To su bile zaista pripreme, ceo Beograd je bio ukra\u0161en zastavama zemalja u\u010desnica, napravljeno je nekoliko privremenih skulptura. Tu je i jedna velika fotografija na kojoj su svi \u0161efovi delegacija na beogradskoj konferenciji, i onda segmenti fotografija sa nezvani\u010dnih susreta i sa zvani\u010dnih zasedanja, susreta i sli\u010dno. Tako da se ja nadam da \u0107e posetioci imati prilike da vide iz ovog zaista malog deli\u0107a na\u0161e arhive, koliki je bio zna\u010daj beogradske konferencije u tom trenutku, 1961. godine i da \u0107e mo\u0107i da pro\u0111u kroz jednu istorijsku podlogu za razumevanje Nesvrstanih.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta je predstavljao Pokret nestvrstanih?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U trenutku posle Drugog svetskog rata, sa uspostavljanjem dva bloka i blokovske podvojenosti, kao i razvijanjem antikolonijalnih pokreta kada \u0161ezdesetih godina sve vi\u0161e zemalja Azije i Afrike sti\u010de nezavisnost, bilo je pitanje kome \u0107e se te zemlje prikloniti: Moskvi ili Va\u0161ingtonu, odnosno kakvu vrstu ure\u0111enja \u0107e te zemlje imati.\u00a0 Me\u0111utim, ono za \u0161ta su se zalagale Jugoslavija, kao i Indija, kolevka nesvrstanosti, je da se ne moramo prikloniti nijednom od tih blokova. Nestvrstani su protiv blokovske podele sveta i za alternativu tvoj podeli. Mo\u017eemo po\u0161tovati jedni druge i sara\u0111ivati uprkos \u010dinjenici da imamo potpuno druga\u010dija ure\u0111enja, da finkcioni\u0161emo po razli\u010ditim ideologijama. U Nesvrstanim imate i monarhije, i republike i to je bila aktivno miroljubiva koegzistencija. Taj segment da je koegzistencija aktivna je vrlo va\u017ean – ne da pasivno stojimo i dr\u017eimo se dalje od sukoba, ve\u0107 najjednostavnije re\u010deno, radimo za mir u svetu i za uspostavljanje ravnopravnih ekonomskih odnosa.<\/p>\n\n\n\n

De\u0161avalo se da je ve\u0107ina zemalja koje su se tek oslobodile kolonijalnih imperija, steklo politi\u010dku nezavisnost, ali nisu imale ekonomsku nezavisnost. Tako da je jako bitno bilo omogu\u0107iti uslove u kojima \u0107e se te zemlje razvijati i zaista imati punu nezavisnost. Jugoslavija je i puno sara\u0111ivala sa zemljama tre\u0107eg sveta i i\u0161lo se ruku pod ruku sa uverenjem i idejom stvaranja jednog boljeg sveta gde se uspostavljaju ravnopravni ekonomski odnosi, je samo tako mo\u017ee da se bori protiv kolonijalizma. A to je bi deo borbe protiv kolonijalizma.<\/p>\n\n\n\n

\n
\"\n\"\n
Apstraktna figura na beogradskom Dedinju, koja predstavlja tri na\u010dela nesvrstanosti: mir, jednakost i me\u0111unarodnu saradnju, septembar 1961. Foto uz dozvolu Muzeja Jugoslavije, Beograd<\/figcaption>\n<\/figure>\n<\/div>\n\n\n\n

Kakav zna\u010daj danas ima Pokret nesvrstanih?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Kada gledamo na Nesvrstane sa dana\u0161nje perspektive, zanimljivo je da se poslednja hladnoratovska konferencija odr\u017eala u Beogradu. Deveti samit se de\u0161ava u Beogradu 1989. godine, i ba\u0161 kao \u0161to je nekoliko nedelja pre Prvog samita u Beogradu podignut Berlinski zid, sada se nekoliko nedelja i malo vi\u0161e, mo\u017eda par meseci, dva meseca posle Devetog samita ru\u0161i taj isti zid. Tako da mi mo\u017eemo da pratimo tu liniju od Beograda do Beograda, oivi\u010denu Berlinskim zidom. Vrlo brzo posle toga kre\u0107u sukobi u Jugoslaviji.<\/p>\n\n\n\n

Deveti samit je zapravo poslednji samit na kome je SFRJ u\u010destvovala. Kasnija dr\u017eava Savezna Republika Jugoslavija je bila pozvana da u\u010destvuje na slede\u0107em samitu u Indoneziji 1992. godine. Me\u0111utim nije u\u010destvovala i samo mesto Jugoslavije u pokretu je tada suspendovano, s obzirom na to da se sama dr\u017eava nije pridr\u017eavala principa koje je proklamovala, a to je miroljubiva koegzistencija i po\u0161tovanje razli\u010ditosti. Ne\u0161to \u0161to je proklamovala u spoljnoj politici Jugoslavija nije ispo\u0161tovala u svojoj unutra\u0161njoj politici. Posle toga, tokom devedesetih, Nesvrstani su, kao i sa mnogim drugim stvarima vezanim za jugoslovensko nasle\u0111e, tako zaboravljeni, gurnuti na neki junkyard of history.<\/em> Zanimljivo je da posle 2000. godine, Srbija postaje \u010dlanica posmatra\u010d, a Hrvatska je tako\u0111e \u010dlanica posmatra\u010d. Ono \u0161to se mo\u017ee videti danas, a ja mogu pri\u010dati konkretno u kontekstu Srbije, je to da Nesvrstani predstavljaju jako zna\u010dajan politi\u010dki kapital za Srbiju. Zemlje tre\u0107eg sveta u tom kontekstu predstavljaju vrlo zna\u010dajan kapital za interese srpske diplomatije danas, kao i Hrvatske diplomatije.<\/p>\n\n\n\n

Kakva je aktuelna situacija u Pokretu nestvrstanih? Organizacija postoji i danas?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Nesvrstani i dan danas postoje. Naravno u jednom potpuno druga\u010dijem kontekstu, \u010dak je i negde i vrlo cini\u010dno da je Samit 2012. godine odr\u017ean u Iranu za vreme predsedni\u0161tva Ahmadined\u017eada. Kako nesvrstani funkcioni\u0161u danas, to je ve\u0107 drugo pitanje, ali kakav je odnos dr\u017eava naslednica prema Nesvrstanima danas, to je ne\u0161to o \u010demu malo vi\u0161e znam.<\/p>\n\n\n\n

Da li je mogu\u0107e danas biti nesvrstan?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ideje i principi koje su Nesvrstani proklamovali je ne\u0161to \u0161to svakako zahteva reafirmaciju. Mislim da Nesvrstane, tako\u0111e ne treba gledati sa nekom vrstom romantiziranja, u smislu \u201eeto oni su se okupili da naprave svet boljim mestom\u201c jer tu je svakako bilo interesa. Jugoslavija je, s jedne strane, itekako u\u010destvovala u izgradnji tre\u0107eg sveta. Na primer, jedna od u\u010desnica na ovoj izlo\u017ebi Dubravka Sekuli\u0107 prikazuje slu\u010daj Energoprojekta koji je itekako gradio u tre\u0107em svetu. Studenti iz Azije i Afrike, Latinske Amerike su dolazili da se \u0161koluju u Beograd, tako da su te veze postojale i te veze mogu da se vide i danas. Mnoge beogradske ulice se zovu po liderima Nesvrstanih. Naravno, kada danas pitate ljude, oni nemaju pojma ko su oni.<\/p>\n\n\n\n

Ne treba to posmatrati preterano romanti\u010darski, jer tu su svakako postojali i vrlo jasni ekonomski interesi, tako da treba gledati to i sa jedne i sa druge strane. Ali \u010dinjenica je da su to principi i vrednosti koje su nam potrebne danas, u svetu u kakvom \u017eivimo, i nije lo\u0161e da se toga ponekad prisetimo i da probamo da ih reafirmi\u0161emo i revaloriziramo.<\/p>\n\n\n\n

 <\/p>\n\n\n\n

Koliko se u \u0161koli u\u010di o Pokretu nestvrstanih? Izgleda kao da je taj deo istorije izba\u010den iz programa?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Izba\u010den je generalno zato \u0161to je to istorija 20. veka, koja se uglavnom radi pred kraj \u0161kolske godine, to su osmaci i tu se uvek ne\u0161to ubrza na kraju. Na fakultetu, vi naravno mo\u017eete time da se bavite, postoji mnogo vi\u0161e mogu\u0107nosti, ali poprili\u010dno sam sigurna da se o tome danas jako malo u\u010di u srednjoj \u0161koli, a u osnovnoj \u0161koli pogotovo.<\/p>\n\n\n\n

I zato je dobro da postoji Muzej Jugoslavije i da tamo mo\u017eemo saznati sve o tom delu na\u0161e istorije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Da, Muzej Jugoslavije, a tako\u0111e i Muzej afri\u010dke umetnosti, koji je predstavljen i na ovoj izlo\u017ebi. Tu su koleginice Ana Sladojevi\u0107 i Emilija Ep\u0161tajn, a zna\u010dajan je tako\u0111e za razumevanje ideja nesvrstanosti i uop\u0161te ideju solidarnosti. Sama nesvrstanost jeste vrlo va\u017ean deo jugoslovenskog nasle\u0111a koje Muzej Jugoslavije prikazuje i koje ba\u0161tini.<\/p>\n\n\n\n

\u0160ta sve mo\u017eemo videti u Muzeju Jugoslavije? Imate li stalnu postavku?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Stalnu postavku, na \u017ealost, nemamo, jer je u izradi. Stalna postavka je ne\u0161to na \u010demu se radi u okviru samog Muzeja Jugoslavije. U okviru kompleksa se nalazi zgrada Muzeja 25. maj gde su privremene izlo\u017ebe, a tu je naravno i Ku\u0107a cve\u0107a gde je sahranjen Josip Broz Tito. \u010cesto se de\u0161ava da ljudi u Beogradu, kada ka\u017eete Muzej Jugoslavije, ka\u017eu Titov muzej. Da, ali to je Muzej Jugoslavije ve\u0107 vi\u0161e od dvadeset godina. Jo\u0161 jedan deo kompleksa je takozvani, kako ga mi zovemo, Stari muzej i tu je predstavljen uzorak kolekcije gde se mogu videti mnogobrojni pokloni koje je Tito dobio. Da ne ulazim previ\u0161e u problematiku samog Muzeja, jer je nastao spajanjem dve ustanove Muzeja revolucije i Memorijalnog centra Josip Broz Tito.<\/p>\n\n\n\n

Memorijalni centar Josip Broz Tito je \u010duvao sve poklone koje je Tito primio za \u017eivota, ali ovde je predstavljen uzorak kolekcije i ovde se mogu videti mnogobrojni pokloni koje je Tito dobio. Kroz ove poklone se mo\u017ee videti s jedne strane i zna\u010dajna uloga koju je Jugoslavija imala, kao i veze koje postoje izme\u0111u zemalja, kao \u0161to i sama izlo\u017eba nosi ime Ju\u017ena sazve\u017e\u0111a.<\/p>\n\n\n\n

Neki od poklona iz zemalja Nesvrstanih koji se mogu izdvojiti i neki moji li\u010dni favoriti, su Venci dobrodo\u0161lice<\/em> koje je Tito dobio 1954. god. kada dolazi u Indiju prvi put. Ne\u0161to \u0161to je ve\u0107 postalo op\u0161te prihva\u0107eno me\u0111u istori\u010darima i onima koji se bave Nesvrstanima jeste da se Tito iz Indije vra\u0107a kao jedan potpuno promenjeni \u010dovek, jer on je u Indiji otkrio nesvrstanost i u Indiji je Jugoslavija otkrila i prepoznala mnoge ideje koje su se do tada razvijale i u samoj Jugoslaviji. Tako da su Venci dobodo\u0161lice meni vrlo zna\u010dajni.<\/p>\n\n\n\n

Tako\u0111e, jedan jako zna\u010dajan predmet je Medalja gerile <\/em>koju je Broz dobio od Sukarna. Ova medalja je jako zna\u010dajna zato \u0161to ona nije izra\u0111ena, za razliku od drugog ordenja koje je Broz dobio i ordenja uop\u0161te, od vrednih materijala, dragog kamenja i sli\u010dno. Ova medalja je izra\u0111ena od delova neeksplodiranih granata za vreme Indone\u017eanskog rata za nezavisnost. Po meni ova medalja sa\u017eima su\u0161tinu antikolonijalne borbe. Tito je njome odlikovan 1958. godine kada je posetio Indoneziju. Ovo su moja dva favorita vezano za Nesvrstane, a o kolekciji se mo\u017ee ispri\u010dati jo\u0161 mnogo toga. Ja bih pozvala ljude da posete Muzej Jugoslavije i da sami vide i otkriju \u0161ta sve imamo.<\/p>\n\n\n\n

Razgovarala Biljana \u017diki\u0107<\/strong>
Intervju je objavljen u emisiji Kontrola leta na Radiju \u0160tudent<\/a><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

22. maj 2019.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Povodom izlo\u017ebe Ju\u017ena sazve\u017e\u0111a: poetike nesvrstanih u Muzeju savremene umetnosti u Ljubljani, razgovor sa Jovanom Nedeljkovi\u0107, kustoskinjom Muzeja Jugoslavije iz Beograda<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8134,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-8136","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":false,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":false,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8136","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8136"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8136\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10082,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8136\/revisions\/10082"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8134"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8136"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8136"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8136"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}