{"id":8086,"date":"2019-03-20T23:31:06","date_gmt":"2019-03-20T23:31:06","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=8086"},"modified":"2023-05-18T11:57:04","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:04","slug":"ognjen-glavonic-cutnja-i-neznanje-najnasilniji-su-elementi-jednog-drustva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/ognjen-glavonic-cutnja-i-neznanje-najnasilniji-su-elementi-jednog-drustva\/","title":{"rendered":"Ognjen Glavoni\u0107: \u0106utnja i neznanje najnasilniji su elementi jednog dru\u0161tva"},"content":{"rendered":"
\"\"
Ognjen Glavoni\u0107, foto: Anne Colliard<\/figcaption><\/figure>\n

Film Teret<\/a> je premijeru do\u017eiveo na festivalu u Kanu u sekciji \u010cetrnaest dana reditelja. Emitovan je na vi\u0161e od pedeset svetskih filmskih festivala, dobitnik je mnogih nagrada, izme\u0111u ostalih, na festivalima u Trstu, Sarajevu, Marake\u0161u, Ko\u0161icama… Na ljubljanskom Liffe-u mu je pro\u0161le jeseni pripalo \u201eposebno pominjanje \u017eirija\u201c, a danas, 21. marta, po\u010dinje svoj bioskopski \u017eivot, na redovnom repertoaru Kinodvora<\/a>. Teret je prvi igrani film mladog reditelja Ognjena Glavoni\u0107a, koji je pre toga re\u017eirao vi\u0161estruko nagra\u0111eni dokumentarni film Dubina dva, a oba filma se bave zlo\u010dinima srpske vlasti nad kosovskim Albancima tokom NATO bombardovanja Srbije, 1999. godine. Ognjen Glavoni\u0107 i glavni glumac Leon Ku\u010dev bi\u0107e ve\u010deras na premijeri filma u Ljubljani, a reditelj je nedavno gostovao i u na\u0161oj emisiji Kontrola leta na Radiju \u0160tudent<\/a>.<\/p>\n

Film Teret \u0107e imati premijeru 21. marta u Kinodvoru u Ljubljani i to je povod za razgovor, a ina\u010de smo u na\u0161oj emisiji pre nekoliko godina pri\u010dali o jednom tvom drugom filmu koji nosi naslov \u201c \u017divan pravi pank festival\u201c. Tada smo razgovarali sa glavnim protagonistom \u017divanom. Kako si sa jedne takve tematike o zanesenjaku koji organizuje pank festival u jednom selu u Srbiji, do\u0161ao do tako te\u0161ke teme kojom se bavi Teret?<\/strong><\/p>\n

Meni su oba filma i obe teme povezane. Mislim da su i u jednom i u drugom slu\u010daju u pitanju filmovi koji se bave onim u \u010demu ja \u017eivim, bez obzira da li je to grad, sistem, dr\u017eava. Iako se Teret bavi ne\u010dim \u0161to se desilo pre dvadeset godina mislim da je ipak film o ovome u \u010demu ja danas \u017eivim. Moram re\u0107i da su dokumentarci \u017divan pravi pank festival i Dubina 2, koji je mnogo bli\u017ei Teretu, nastali dok sam poku\u0161avao da isproduciram, da isfinansiram Teret, tako da i tu postoji veza.<\/p>\n

Posle \u017divana je, dakle, usledio dokumentarac Dubina dva koji se bavi tematikom kojom se bavi i tvoj prvi igrani film Teret. Da li je film Dubina dva bio uvod ?<\/strong><\/p>\n

Zanimljivo je da sam i sa \u017divanom snimio dva filma. Njegov portret sam snimio dok sam bio na fakultetu kao portret osobe po izboru i nakon \u0161to sam zavr\u0161io fakultet ja sam zapravo odmah krenuo da se bavim Teretom. To je bio prvi dugometra\u017eni film koji sam \u017eeleo da napravim. Osnovali smo producentsku ku\u0107u Non-Aligned Films i krenuli smo polako 2011. da se time bavimo. Me\u0111utim, znao sam da \u0107e to biti dug i te\u017eak put, tako da je taj drugi dugometra\u017eni dokumentarac \u017divan pravi pank festival nastao usput, bez ikakvog bud\u017eeta, bez nekog plana, a Dubina dva je isto nastala iz istra\u017eivanja za Teret, tako da je Dubina dva isto neplaniran film. On je nastao nakon \u010detiri ili pet godina istra\u017eivanja, poku\u0161aja da se bud\u017eet za Teret sklopi.<\/p>\n

I kada sam ve\u0107 imao toliko materijala i kada sam shvatio da ne mogu sav taj materijal da ubacim u igrani film i da ne \u017eelim da ga ubacim u tu pri\u010du, i kada sam shvatio da taj materijal dobija neki svoj novi glas i da od toga treba da bude novi film i da taj film mogu da napravim bez produciranja, bez finansiranja, bez tih gluposti kojima sam se mnogo vi\u0161e bavio nego samim pravljenjem filma kada je u pitanju Teret, onda sam napravio Dubinu dva. Tako da je Dubina dva nastala kao neki beg od aktivnosti koje su neophodne da bi se igrani film stvorio, a to su ta pi\u010devanja, marketi, beskrajna apliciranja na fondove, \u010dekanje rezultata… Tako da su mi ta oba filma, i \u017divan i Dubina pomogli da se bavim filmom, a ne samo finansiranjem filma.<\/p>\n

Imao si velikih problema da obezbedi\u0161 finansije za Teret. Da li je za to kriva tema?<\/strong><\/p>\n

Sigurno. Ali toga sam bio svestan od 2011. godine. Kada smo krenuli, znali smo da \u0107e biti te\u0161ko, \u00a0jer te koprodukcije na evropskom nivou uglavnom funkcioni\u0161u tako \u0161to se o\u010dekuje da prvi novac za film dobijete u svojoj zemlji. To je ono gde sam ja imao problema, jer taj novac nikako nije stizao. Mi smo \u0161est godina odbijani na konkursima za Teret, ali negde smo i bili spremni na to, tako da smo krenuli okolnim putevima, ka manjim fondovima, grantovima, nagradama. Zato je to toliko i trajalo. Naravno da je razlog tome i tema, ali nije samo tema. Teret je sada na kraju druga\u010diji film, ali na po\u010detku je, pre nego \u0161to sam snimio Dubinu dva, mnogo vi\u0161e bilo fokusiran na toj pri\u010di o zlo\u010dinu.<\/p>\n

Na kraju, kad sam snimio Dubinu dva, to je promenjeno, ali to je i dalje pri\u010da o tome \u0161ta se krije iza masovne grobnice u Batajnici. Sigurno je to zasmetalo ljudima koji su sedeli u tim komisijama, koji su odlu\u010divali o tome ko dobija novac. Me\u0111utim u tim komisijama su sedeli i neki ljudi koje ja znam i za koje znam da su me podr\u017eavali, tako da mislim da koliko je problem bila tema, bio je i stil, forma filma. Filmovi koje sam pravio do tad, a koje \u017eelim da pravim i ubudu\u0107e ne\u0161to su \u0161to mo\u017eda nije mnogo \u010ditljivo i razumljivo ve\u0107em delu mojih kolega u Srbiji. Mislim da je i to jednak razlog nerazumevanja i odbijanja filma.<\/p>\n

O \u010demu, zapravo, govori film Teret ?<\/strong><\/p>\n

Govori o mnogo toga, ali na\u017ealost danas je sveden na tu jednu temu i na jednu stvar, a mislim da je razlog za pravljenje filma ba\u0161 ta mogu\u0107nost da se istra\u017ei mnogo stvari i mnogo tema i da se stvari stave u odre\u0111ene kontekste u kojima se mo\u017eda ne pri\u010da toliko kada se spominju te teme i ti doga\u0111aji. Ja sam zapravo na ideju za film do\u0161ao jo\u0161 2009. kada sam prvi put \u010duo za postojanje masovne grobnice u bazi Protivteroristi\u010dke specijalne jedinice, koja se nalazi izme\u0111u Zemuna i Batajnice, zna\u010di u predgra\u0111u Beograda. Ja sam tek 2009. godine prvi put \u010duo za to. Pro\u010ditao sam svedo\u010denje jednog voza\u010da kamiona hladnja\u010de koji je prevozio le\u0161eve i pro\u010ditao sam jedan dokument od nekoliko desetina strana na kojima su bili pobrojani predmeti koji su iskopani iz jama sa lokaliteta iz masovne grobnice. Tako da sam spojio te dve pri\u010de.<\/p>\n

Prvo sam imao ideju za kratki film jer tada sam jo\u0161 studirao. To bi bio film o voza\u010du koji ne zna \u0161ta prevozi, ali na osnovu predmeta koje na\u0111e, suo\u010dava se sa istinom, ne samo o tome \u0161ta prevozi, ne samo o svom poslu, nego i o politici tog re\u017eima za koji on radi. Tako da je to bila inicijalna ideja i to je bio taj prvi sinopsis koji sam napisao i to je u su\u0161tini negde ostalo i do kraja. Ali da je to ostala samo ta pri\u010da koja sa mnom ili sa mojim \u017eivotom nema puno veze, ne verujem da bih izdr\u017eao osam godina \u010dekaju\u0107i da je snimim. Tako da se ona menjala kako sam se ja menjao i kako sam pravio druge filmove, a naro\u010dito kad sam napravio Dubinu dva, koja je zapravo dokumentarac o samom tom slu\u010daju, organizaciji i zavetu \u0107utnje. Kada sam se vratio scenariju za Teret, on je postao ne\u0161to drugo.<\/p>\n

Za mene je to sada mnogo vi\u0161e film o tome \u0161ta je jedna generacija ostavila drugoj,\u00a0 o odnosu o\u010deva i sinova u tom nekom periodu i o tome \u0161ta je izraslo iz tog le\u0161a jedne zemlje. Mislim da je taj doga\u0111aj kojim se ja bavim jedan od poslednjih ve\u0107ih zlo\u010dina i poslednjih eksera u kov\u010deg le\u0161a te jedne zemlje. Zapravo me zanimalo \u0161ta to zna\u010di za moju generaciju, ne samo le\u0161 te zemlje, ve\u0107 le\u0161 vrednosti na kojima je ta zemlja nastala i postojala i u kojima su ti ljudi \u017eiveli.<\/p>\n

\"\"
Teret, Tatjana Krstevski, Non-Aligned Films<\/figcaption><\/figure>\n

Po\u0161to si ti ro\u0111en 1985. godine, dakle govori\u0161 o generaciji osamdesetih. \u0160ta su ostavili o\u010devi toj generaciji?<\/strong><\/p>\n

Ideja je bila da to bude film o generaciji na\u0161ih o\u010deva koji su u to doba, zna\u010di 1999, imali negde 40-45 godina, a u filmu se pojavljuje mnogo likova koji su moje godi\u0161te ili koji su u vreme bombardovanja imali godina koliko ja imam. Kao \u0161to sam rekao, nije mi bila \u017eelja samo da ispri\u010dam pri\u010du o jednom liku i jednom doga\u0111aju. Prvo je bila ideja da napravim film o tim stvarima, tim pri\u010dama i tim slikama koje su bile zabranjene meni imojoj generaciji te 1999. U Beogradu i u Srbiji, i to je ne\u0161to \u0161to se i dalje skriva i o \u010demu se i dalje ne govori. Tako da je ideja bila da napravim film o odsustvu radoznalosti i o toj \u0107utnji o tom doga\u0111aju. Me\u0111utim, na kraju sam shvatio da tu mora da bude vi\u0161e mene i mojih pri\u010da i onda je to postalo ne\u0161to drugo. Film je nastao iz sudara tih pri\u010da i slika koje su bile zabranjene i tih slika kojih se ja se\u0107am, mojih se\u0107anja i iskustava iz te 1999. godine.<\/p>\n

I shvatio sam da jednako koliko je taj rat bio bitan doga\u0111aj u mom odrastanju, toliko su bile bitne i neke druge stvari. Zaljubljivanje u muziku, na primer. Neki, mo\u017eda, jalovi poku\u0161aji pobune, ne samo protiv tog bombardovanja, nego protiv svega \u0161to te okru\u017euje. Tako da je na kraju za mene film postao odnos izme\u0111u tog voza\u010da i njegovog sina i svih tih klinaca koji se vide u filmu. A da bi kontekst bio jasniji, sad se vra\u0107am na tvoje pitanje, tu postoji i otac glavnog lika koji je bio partizan, koji je bio borac na Sutjesci. Generacija kojoj pripada taj voza\u010d u mom filmu je neko ko je sin borca na Sutjesci, sin \u010doveka \u010dija je porodica, \u010dija su bra\u0107a izginula u borbi protiv fa\u0161izma, a te\u017eina trenutka u kojem ga mi pratimo u filmu nije samo u tome \u0161to je on deo zlo\u010dina, nego da on u tom trenutku shvata da je deo zlo\u010dina koji je fa\u0161isti\u010dke prirode.<\/p>\n

U filmu \u017eelim da naglasim \u0161ta to govori o odnosu njega i njegovog oca, \u0161ta to njemu na li\u010dnom planu zna\u010di i \u0161ta to zna\u010di kada sa tom istinom do\u0111e ku\u0107i pred svog sina. I to je ono \u0161to \u017eelim da dotaknem, da naglasim, da osen\u010dim. Mo\u017eda su to samo pitanja koja \u017eelim da ljudi postavljaju sebi, nemam gotove odgovore niti mislim da film treba to da bude. Mislim da problematizujem neke stvari o kojima se, mo\u017eda, ne govori u tom kontekstu. A ako se i govori, uvek se to spusti na neki kafanski, sportski, huliganski nivo, na neka prepucavanja. Tako da sam to \u017eeleo da izbegnem. Ali mislim da je najbolje da se pogleda film, sad sam ve\u0107 dosta i prepri\u010dao.<\/p>\n

Ipak je te\u0161ko prepri\u010dati tu posebnu atmosferu koja vlada u filmu. U kritikama<\/a> \u010ditamo da u filmu nema nekog doga\u0111anja, nema scena nasilja i hronologije doga\u0111aja. Kao i Dubini 2 dva i u Teretu, akcenat je na pejza\u017eu, a ovde i na glavnom liku. Za tu ulogu je Leon Lu\u010dev dobio nagradu Srce Sarajeva za najboljeg glumca. On nosi ceo film, tako da mi zajedno sa njim putujemo i pro\u017eivljavamo ono \u0161to on pro\u017eivljava. Kako si se odlu\u010dio za takav pristup?<\/strong><\/p>\n

Nema eksplicitnih scena nasilja, ali mislim da je to nasilje negde veoma prisutno u filmu. To je ono u \u010demu se \u017eivi. U stvari, ta \u0107utnja i to neznanje najnasilniji su elementi jednog dru\u0161tva. I to je svet u kojem se de\u0161ava film, svet tog doga\u0111aja i svet u kojem ja \u017eivim i danas. Tako da sa te strane, mislim da je to nasilje prisutno u prirodi, u pejza\u017eima gde se taj nemar vidi. Mene ne zanimaju mnogo filmovi koji su samo pri\u010de ili filmovi koji su samo samo opis, istorijska ili moralna lekcija. Znao sam da pravim i ratni film i roud movie, i film epohe i triler. Svega toga ima u filmu, ali ja ne koristim sve to da bih tek ispri\u010dao jednu pri\u010du ili da bih ponudio vo\u017enju gledaocu, da bi posle toga iza\u0161ao ispunjeniji ili da bi proveo sat i po vremena da se zabavi.<\/p>\n

Ne koristim film za distribuciju informacija i ne tretiram gledaoca kao nekoga kome ja sad sa neke visine treba da ka\u017eem neke istine ili da ispri\u010dam neke doga\u0111aje. Ne, nego mi je ideja ba\u0161 bila da time \u0161to sam o\u010distio film od konteksta i od informacija otvorim ve\u0107i prostor za aktivnije u\u010de\u0161\u0107e gledaoca, da on na tom putu zajedno sa tim voza\u010dem, sa Leonom, sam otkriva neke stvari, da ugra\u0111uje sebe, svoju ma\u0161tu, svoja ose\u0107anja i da sam nekako dovr\u0161ava taj put. Uvek ra\u010dunam na radoznalost osobe koja film gleda da, ako ga zanima vi\u0161e, uvek mo\u017ee da istra\u017ei vi\u0161e. Ne pravim filmove koji se zavr\u0161avaju potpunom scenom, krajem filma. Uvek mislim da taj film treba da proklija ili da se desi kasnije i ako se to desi – super! Naravno to ne\u0107e uvek tako delovati kod svih, ali moj je cilj da se neke stvari pove\u017eu i dovr\u0161e u glavi tek kasnije, a ne \u010dim se film zavr\u0161i.<\/p>\n

\"\"
Teret, Tatajana Krstevski, Non-Aligned Films<\/figcaption><\/figure>\n

Teret je na slovena\u010dki preveden kao Tovor i li\u0161en dvozna\u010dnosti koju ima u srpskom jeziku, a to je i psihi\u010dki, psiholo\u0161ki, mentalni teret, a ne samo fizi\u010dki. Mo\u017eda bi slovena\u010dka re\u010d breme <\/em>bio adekvatniji prevod, mada to onda ne bi bio teret koji nosi kamion. Da li si se ti, po\u0161to si napravio ovaj fim, malo oslobodio tereta koji nosi\u0161?<\/strong><\/p>\n

Ja sam ve\u0107 deset godina sa tim pri\u010dama i sa tom temom. Nikada nisam imao problem da pri\u010dam o tome. Ja se ne identifikujem sa ljudima koji su za to odgovorni, sa politikom i sa re\u017eimom koji je odgovoran za to i nemam problem da pri\u010dam o tome, niti imam ose\u0107aj da je to neki moj teret. Vi\u0161e imam utisak da je to ne\u0161to \u0161to je teret ljudima koji ne umeju da progovore o tome. Ne umeti da se nosi\u0161 sa ne\u010dim o \u010demu ne mo\u017ee\u0161 \u010dak ni da progovori\u0161 ili nema\u0161 dovoljno hrabrosti ili… Opet se vra\u0107am na tu \u0107utnju, zna\u0161, mislim da je to ono \u0161to se ni ne prime\u0107uje kao te\u017eina ili kao neki teret koji nosi\u0161, ali imam utisak da ona kad tad smrvi.<\/p>\n

Problem je \u0161to postjugoslovenska dru\u0161tva, ni sad posle dvadeset i vi\u0161e godina ne govore o svojim gre\u0161kama i \u017eive sa tim teretom \u0107utnje. Kao \u0161to ka\u017ee\u0161, radi se o individualnoj odgovornosti, a ipak je tako te\u0161ko da se to osvesti i da se sprovede.<\/strong><\/p>\n

To je zato \u0161to je jasno da su sva ta dru\u0161tva nastala na identifikovanju sa tim politikama. Na kraju to identifikovanje se zavr\u0161i identifikovanjem sa zlo\u010dincima, sa sopstvenim fa\u0161istima i to je ono \u0161to je problem, da non-stop pod nekim izgovorima opravdava\u0161 svoje ubice i svoje fa\u0161iste i \u0161titi\u0161 ih. Na kraju to dovede do toga da ceo narod, kolektiv stane iza njih misle\u0107i da ako progovori o tome, on govori o sopstvenoj krivici, a nije tako. To je ta zamena teza i u tome su oni pobedili.<\/p>\n

Misli\u0161 li da ovakvi filmovi mogu da menjaju stvari na bolje i da uti\u010du na promenu te dominantne crte na\u0161ih dru\u0161tava da \u0107utimo o svojim zlo\u010dincima?<\/strong><\/p>\n

Ne bih se bavio filmovima da mislim da ne mo\u017ee, ali ne mislim da je to neki recept ili ne\u0161to \u0161to \u0107e sad odmah da ima veliki uticaj na dru\u0161tvo. Mislim da je dovoljno da otre\u017enjuje od nacionalisti\u010dkih zabluda, makar osobu po osobu i da budi sumnju. Da li u susretu sa ovim filmom ili nekim drugim ili bilo kojim drugim delom, bitno je da se gaji ta sumnja i ta neka vrsta pobune koliko god delovala jalovo. Mislim da je bitno da se to prenosi. Nisu svi slepi. Kroz celu istoriju uvek ima\u0161 paralelno postojanje vi\u0161e tradicija, a pitanje je na koju se ti nasloni\u0161. U ovom trenutku, i u trenutku tih ratova, uvek si imao glas protiv, uvek si imao glas pobune, uvek si imao one koji su u tom trenutku bili veoma u\u0107utkani, koji su bili veoma skrajnuti, ali je postojao, nisu svi bili isti.<\/p>\n

Mo\u017eda \u0107e za trideset, \u010detrtdeset godina neke pri\u010de i neke teme koje sad mi ovde otvaramo i za koje se borimo sa pozicije margine ili nekih luzera, postati mainstream. Nikad ne zna\u0161. Tako da je to u stvari jedan dug put. Nije to trka na sto metara, to je ultra maraton. I zato je bitno praviti neke korake. Kao \u0161to Kafka ka\u017ee: \u201eStaze nastaju hodanjem\u201c. Tako da \u0107e mo\u017eda kroz ovo \u0161to \u017eivimo nastati te neke staze, korak po korak. A ovaj film mo\u017eda je samo jedan od njih.<\/p>\n

Razgovarala Biljana \u017diki\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mislim da je taj doga\u0111aj kojim se ja bavim jedan od poslednjih ve\u0107ih zlo\u010dina i poslednjih eksera u kov\u010deg le\u0161a te jedne zemlje. Zapravo me zanimalo \u0161ta to zna\u010di za moju generaciju, ne samo le\u0161 te zemlje, ve\u0107 le\u0161 vrednosti na kojima je ta zemlja nastala i postojala i u kojima su ti ljudi \u017eiveli.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":8087,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-8086","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":true,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":true,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8086","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=8086"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8086\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10083,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/8086\/revisions\/10083"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/8087"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=8086"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=8086"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=8086"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}