{"id":7539,"date":"2018-02-15T21:49:43","date_gmt":"2018-02-15T21:49:43","guid":{"rendered":"https:\/\/dkis.si\/?p=7539"},"modified":"2023-05-18T11:57:25","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:25","slug":"hajde-da-se-igramo","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/hajde-da-se-igramo\/","title":{"rendered":"Hajde da se igramo!"},"content":{"rendered":"

\"\"<\/a><\/p>\n

Igra je zaboravljena kategorija u svetu odraslih, ali ipak se pitamo, koliko smo odrasli i \u0161ta to zapravo zna\u010di? Da li je igra neozbiljna i rezervisana samo za decu? Da li postajemo malo lu\u0111i ako se prepustimo igri. Sve to istra\u017euje projekat Ludus<\/em><\/strong>, \u010dija je autorka Manja Leki\u0107<\/strong>, ilustratorka iz Beograda, koja se u okviru istra\u017eiva\u010dkih doktorskih studija bavi temom de\u010dijeg stvarala\u0161tva, igrama i time kako igra uti\u010de na nas.<\/p>\n

O Ludusu<\/em> smo razgovarali sa Manjom Leki\u0107, autorkom interaktivne postavke, Katarinom Popovi\u0107<\/strong>, multimedijalnom umetnicom koja je otvorila izlo\u017ebu i Ksenijom Markovi\u0107<\/strong>, filolo\u0161kinjom koja se bavi lingvisti\u010dkim aspektima interakcije sa publikom. Izlo\u017eba se mo\u017ee pogledati u Kreaktivnom centru Poligon<\/a> u Ljubljani sve do 23. februara<\/strong>.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Manja Leki\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

\u0160ta mo\u017eemo videti na izlo\u017ebi projekta Ludus<\/em>?<\/strong><\/p>\n

Manja<\/strong>: Ludus<\/em> je moja prvi istra\u017eiva\u010dka ta\u010dka u okviru koje poku\u0161avam da se \u0161to vi\u0161e pribli\u017eim temi igara i igranja i da vidim kako je \u0161to vi\u0161e mogu\u0107e integrisati ovu temu u okviru kulture. Radi se o politiptihu, dakle seriji ilustracija koj su zapravo se\u0107anje na moj omiljeni park iz detinjstva. Na svakoj od tih grafika predstavljena je po jedna igralica za koju je publika pozvana da sama izmisli svoju re\u010d ili da se seti kako se ose\u0107ala kada se igrala na jednoj takvoj ljulja\u0161ci, vrte\u0161ci i drugim igralicama. Deca na izlo\u017ebi tako\u0111e mogu da u\u010destvuju, da slikaju, izmi\u0161ljaju re\u010di i time doprinesu izlo\u017ebi. Svi su dobrodo\u0161li i pozvani da do\u0111u sa decom jer je ideja da, ukoliko publika ne mo\u017ee sama da se seti gde je ostavila svoje igranje, da mo\u017ee sa decom da se dodatno inspiri\u0161e i da vidi kako to funkcioni\u0161e.<\/p>\n

Ko u\u010destvuje u Ludusu?<\/strong><\/p>\n

Manja<\/strong>: U okviru ovog projekta, pozvani su da u\u010destvuju svi oni koji se interesuju i zala\u017eu za afirmaciju detinjstva i koji se bore protiv tog jaza izme\u0111u de\u010dijeg stvarala\u0161tva i onoga \u0161to treba da bude konzumirana kultura od strane odraslih. Iskreno mislim i verujem da to treba da bude objedinjeno. I zato projekat Ludus ima za cilj da okupi veliki broj stru\u010dnjaka i autora koji se bave kreativnim stvarala\u0161tvom inspirisanim decom i koji generalno rade za decu. Sa mnom su u Ljubljani bile i moje saradnice: multimedijalna umetnica Katarina Popovi\u0107 koja je otvorila izlo\u017ebu i Ksenija Markovi\u0107, filolo\u0161kinja, koja se bavila izme\u0111u ostalog i interakcijom sa publikom sa lingvisti\u010dkog aspekta.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Katarina Popovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

\u0160ta ovu izlo\u017ebu \u010dini posebnom?<\/strong><\/p>\n

Katarina<\/strong>: Meni je najva\u017eniji medij u kome je izlo\u017eba ra\u0111ena i koncept u kome je postavljena jer novi mediji i interaktivni na\u010din predstavljanja su najlak\u0161i na\u010dini da se i stariji i mla\u0111i uklju\u010de u izlo\u017ebu i da se uklju\u010de ponovo u igranje. Jedno je kada vi nekome ne\u0161to pri\u010date i pozovete ga da ne\u0161to vidi, a drugo je kada nekome ne\u0161to predstavite i pozovete ga da u\u010destvuje. U tom smislu je najva\u017enije da svako ko do\u0111e na izlo\u017ebu mo\u017ee i sam da u\u0111e u proces igranja, a ne samo da ga posmatra.<\/p>\n

\u0160ta sve mo\u017eemo saznati o sebi i drugima kroz igru?<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>
Ksenija Markovi\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Ksenija:<\/strong> Ono na \u0161ta je izlo\u017eba \u017eelela da uka\u017ee jeste kvalitet igre u procesu u\u010denja i razvoja dece, a i odraslih ljudi. Akcenat smo stavili na jezik. Kao filolog, \u017eelela sam da istaknem koliko je proces igre va\u017ean za usvajanje jezika, kako maternjeg, tako i stranog. Posebno je va\u017eno da se metod u\u010denja stranog jezika pribli\u017ei na\u010dinu usvajanja maternjeg, a najbolji na\u010din za to je upravo igra. Deca, pa \u010dak i odrasli kroz igru ne ose\u0107aju pritisak niti pravila koja im se name\u0107u, ve\u0107 spontano dolaze do re\u0161enja i usvajaju \u0161eme i pravila koja im dolaze kroz proces igre. Na\u0161a ideja je bila da navedemo i mla\u0111e i starije posetioce da se kroz izlo\u017ebu inspiri\u0161u, da daju nova imena svojim igrama, spravama za igru, prostorima za igru i da se inspiri\u0161u zvukom koji stvaraju kada se igraju i tako da skrenemo pa\u017enju deci i na sredinu u kojoj borave. Danas se mo\u017eda deca vi\u0161e fokusiraju na ekran kompjutera i televizora i mo\u017eda su malo zaboravili na druge stvari. Treba im se skrenuti pa\u017enja da postoji jo\u0161 ne\u0161to oko njih \u0161to mo\u017ee da im pomogne da i sami bolje u\u010de i da, opa\u017eaju\u0107i sredinu oko sebe, budu kreativniji. Mi smo im dali potpunu slobodu da izaberu koju \u0107e re\u010d da iskoriste za omiljenu spravu ili igru i rezultat koji imamo nakon ovog izlaganja pokazuje razliku u tome kako re\u010di smi\u0161ljaju odrasli i kako deca. To \u0107emo u jednom trenutku i pokazati. Drago mi je da su u izlo\u017ebi svi rado u\u010destvovali i da nismo morali da ih mnogo usmeravamo \u0161ta treba da urade, ve\u0107 su se ljudi sami interesovali i \u017eeleli da budu deo toga i da ostave neki trag. Izlo\u017eba \u0107e rasti i sve \u0161to se prikupi na njoj bi\u0107e jedan karavan.<\/p>\n

Manja<\/strong>: Ideja je da projekat Ludus ima putuju\u0107i aspekt. Ljubljana je samo prva stanica. Nakon toga izlo\u017ebu planiramo da predstavimo i u Celju, potom Zagrebu i Rijeci, Cetinju i Baru, Beogradu, Novom Sadu, Ni\u0161u, Donjem Milanovcu i iskreno se nadam i u Budimpe\u0161ti i Skoplju.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Ludus, Manja Leki\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Kakve su bile reakcije publike na otvaranju izlo\u017ebe u Ljubljani?<\/strong><\/p>\n

Manja<\/strong>: Za sada su reakcije odli\u010dne. Svi su pozvani da u\u010destvuju i doprinesu svojim izmi\u0161ljenim re\u010dima i pronala\u017eenjem sopstvenog toka svesti igre. Najvi\u0161e bih volela da sa svake izlo\u017ebe ostane skup novih motiva koji \u0107e vremenom da rezultira u izmi\u0161ljeni vokabular ili novi leksikon posve\u0107en igranju. Volela bih da to bude neka vrsta bro\u0161ure, tako da kada zapnete i ne mo\u017eete da se setite gde ste zaboravili svoje igranje, mo\u017eete da se podsetite uz ru\u010dno uputstvo.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Ludus, Manja Leki\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

Za\u0161to je igra tako va\u017ena i u \u017eivotu nas odraslih?<\/strong><\/p>\n

Manja<\/strong>: To je jedno od najte\u017eih pitanja na koje ne znam da odgovorim. Kroz posao i svakodnevne obaveze do\u0111ete do toga da se uvek ne\u0161to mora i da je problem ako ne\u0161to ne umete da re\u0161ite i onda se name\u0107e pitanje odgovornosti, drugih obaveza, nemanja vremena. Buna protiv takvog toka svesti, lo\u0161ih i negativnih misli je mene kao autorku dovelo do toga da sam \u017eelala prvo od sebe da po\u010dnem i sebe da nateram da svaki svoj problem re\u0161avam kroz igru. Mo\u017ee ovako, ali mo\u017ee i druga\u010dije: po nekim drugim pravilima, sa malo vi\u0161e emocija, opu\u0161tenije. U sklopu svojih doktorskih studija i u vezi sa teorijama detinjstva, nekako mi to sada sve ima smisla.<\/p>\n

Razgovarala Biljana \u017diki\u0107<\/p>\n

U skra\u0107enom obliku razgovor \u0107e biti dostupan u audio formatu ovde<\/a>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Interaktivna postavka „Ludus“, autorke Manje Leki\u0107, do 23. februara u Kreativnom centru Poligon u Ljubljani.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":7546,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-7539","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7539","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7539"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7539\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10086,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7539\/revisions\/10086"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7546"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7539"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7539"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7539"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}