{"id":7270,"date":"2017-03-28T08:07:05","date_gmt":"2017-03-28T08:07:05","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=7270"},"modified":"2023-05-18T11:57:28","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:28","slug":"apatridi-u-sopstvenoj-zemlji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/apatridi-u-sopstvenoj-zemlji\/","title":{"rendered":"Apatridi u ro\u0111enoj zemlji"},"content":{"rendered":"
\"Marko<\/a>
Marko Cveji\u0107. Autor fotografije: Rado Jau\u0161ovec<\/figcaption><\/figure>\n

Dokumentarni film Radni\u010dka klasa odlazi u raj,<\/a> reditelja Marka Cveji\u0107a<\/strong>, premijerno se prikazuje danas, 28. marta, u Kinoteci u Ljubljani. Film je nastao u srpsko- slovena\u010dkoj koprodukciji Mandragora filma iz Zrenjanina i Luksuz produkcije iz Kr\u0161kog i prati \u017eivot petoro biv\u0161ih radnika propalih fabri\u010dkih giganata u Zrenjaninu koji je nekada bio jedan od najva\u017enijih industrijskih centara Jugoslavije. O filmu i okolnostima u kojima je nastajao razgovarali smo sa rediteljem Markom Cveji\u0107em. Audio verzija intervjua mo\u017ee se poslu\u0161ati u Kontroli leta Radija \u0160tudent.<\/a><\/p>\n

Odakle ideja za film?
\n<\/strong><\/p>\n

Ro\u0111en sam u Zrenjaninu i tu proveo polovinu \u017eivota. Bio sam svedok propadanja celokupne privrede u gradu koji je, pored Maribora, bio jedan od najve\u0107ih industrijskih centara Jugoslavije. Po\u0161to vi\u0161e nisam \u017eiveo u tom gradu, po\u010deo sam da istra\u017eujem situaciju. Poku\u0161ao sam sa jedne distance da analiziram \u0161ta se tu zapravo dogodilo. Po\u010deo sam da pravim probne snimke sa ljudima koji su radili u svim tim fabrikama i firmama i koji su bili deo celokupne privrede koja je propala. \u017deleo sam da vidim koje su to njihove pri\u010de i problemi. Prvo sa \u010dim sam se susreo je da sam ih skoro sve prona\u0161ao u narodnoj kuhinji. Odatle je po\u010dela cela drama filma.<\/p>\n

Radi se o ljudima koji danas imaju oko \u0161ezdeset godina. Kada je po\u010deo sunovrat privrede bili su relativno sposobni da nastave da rade i sebi stvore egzistenciju. Kako se u Zrenjaninu ni\u0161ta nije pokretalo, ve\u0107 i dalje samo propadalo, velika ve\u0107ina je \u010dekala da se ne\u0161to re\u0161i. Ne mo\u017ee ni svako da uzme kofere i ode trbuhom za kruhom u inostranstvo ili neki drugi grad. Danas su ti ljudi prestari da bi se ponovo zaposlili, a premladi za penziju. Tako su oni prakti\u010dno apatridi u ro\u0111enoj zemlji: nemaju ni socijalno, ni zdravstveno osiguranje, ni sta\u017e im naravno ne ide.\u00a0 I oni koji do\u017eive zakonski rok za starosnu penziju – kakva \u0107e im to penzija biti ako su radili dvadesetak godina. Ni u tom smislu ne\u0107e mo\u0107i da ostvare svoja elementarna prava, kao ni osnovno ljudsko pravo na dostojanstvenu starost.<\/p>\n

Po\u0161to niko od njih ne radi, ve\u0107ina prima socijalnu pomo\u0107 koja u Srbiji iznosi oko pedeset evra mese\u010dno. Hrane se u narodnoj kuhinji. Dr\u017eava omogu\u0107ava besplatnu hranu, ali samo pet dana nedeljno, devet meseci u godini. Od te socijalne pomo\u0107i ve\u0107ina njih ne mo\u017ee da izmiri osnovne svakodnevne obaveze: pla\u0107anje ra\u010duna, struje, vode. Tako ve\u0107ina njih nema ni struju ni vodu jer im je isklju\u010dena zbog nagomilanih dugova. Ne samo da su oni nezaposleni, bez novca,\u00a0 socijalnog i zdravstvenog osiguranja, bez mogu\u0107nosti da se zaposle, u lo\u0161em zdravstvenom stanju, ve\u0107 oni nemaju ni osnovne ljudske uslove za \u017eivot, a to su struja i voda u 21. veku. E, tako izgleda Zrenjanin u 2017. godini.<\/p>\n

Pre jugoslovenskih ratova Zrenjanin je imao oko 110.000 stanovnika, privreda je cvetala i svi su radili. Danas ima malo vi\u0161e od 80.000 stanovnika, a 20.000 je zvani\u010dno nezaposleno \u0161to \u010dini \u010detvrtinu populacije. Li\u010dno procenjujem da je jo\u0161 jedna \u010detvrtina nezaposlena, ali nije prijavljena, snalazi se i pre\u017eivljava na crno. Ostalu polovinu \u010dine penzioneri, u\u010denici i neka tre\u0107a marginalizovana grupa ljudi. Zrenjanin je danas srpski Detroit.<\/p>\n

\"Proletariat<\/a>
Radni\u010dka klasa odlazi u raj\/Proletariat na poti v raj<\/figcaption><\/figure>\n

Koliko se Zrenjanin razlikuje od drugih gradova u Srbiji i regionu gde je tako\u0111e privreda potpuno uni\u0161tena?<\/strong><\/p>\n

Veli\u010dina propasti Zrenjanina je monumentalnija jer je nekada bio najve\u0107i privredni grad u zemlji. Sistem i na\u010din na koji je uni\u0161tena privreda ne razlikuje se mnogo od drugih gradova. Svuda je tako. U Sloveniji se to mo\u017eda malo manje osetilo jer je sistem na bezbolniji na\u010din uspeo da se izbori sa problematikom. U Srbiji su prioriteti bili boga\u0107enje pojedinaca, prodaja dr\u017eavne imovine od koje su korist imali politi\u010dari i politi\u010dki sistem. Za obi\u010dnog malog \u010doveka niko nije brinuo i ne brine ni danas. Sada je to ve\u0107 problem. Pre dvadeset godina sistem je mogao da prona\u0111e jednostavniji na\u010din da prebrodi tranziciju. Danas je to breme sistema. Verujem da dr\u017eava ne zna kako da se sa tim izbori.<\/p>\n

Koliko je bilo te\u0161ko snimati film o potresnoj svakodnevnici ljudi kojima ne mo\u017ee\u0161 da pomogne\u0161? Mo\u017ee li filmom ne\u0161to da se promeni?<\/strong><\/p>\n

Snimaju\u0107i film morao sam da ostvarim blizak kontakt sa protagonistima. Za razliku od ostalih filmova koje sam simao, ovde sam protagoniste mogao da biram. Ne da nisam tragao za njima, ve\u0107 su se oni nudili kao na dlanu. Na \u017ealost. Poku\u0161ao sam da im se pribli\u017eim i steknem njihovo poverenje. Svi oni su izgubili poverenje i veru u sistem i u ljude. Pogotovo kada im se pojavi neko sa kamerom, prvo \u0161to pomisle je da neko ho\u0107e da izvu\u010de neku korist od njih.<\/p>\n

Provode\u0107i vreme sa njima, u\u0161ao sam u intimni prostor i sagledao svu dubinu propasti koju su do\u017eiveli i drame sa kojom se bore. Nije bilo jednostavno. Nisam imao iluziju da mogu da re\u0161im njihove probleme. Mnogo puta susreli smo se sa problemom da dolazi zima, a oni nemaju zimsku ode\u0107u i obu\u0107u. Organizovali smo akcije kako bi im pomogli da prebrode taj hladan period. Bilo je situacija kada su bolesni, a nemaju zdravstveno osiguranje. Trebalo je ljudima pomo\u0107i da se le\u010de. U jednom trenutku desilo se i da je protagonista preminuo.<\/p>\n

Susre\u0107u\u0107i se sa svim tim dramama samo sam potvrdio ono \u0161to sam o\u010dekivao na po\u010detku istra\u017eivanja pri\u010de. Dr\u017eavni sistem je neuspe\u0161no izveo tranziciju na \u0161tetu obi\u010dnog \u010doveka, a u korist pojedinaca iz politi\u010dkih partija i onih koji su se sna\u0161li u tim mutnim vremenima. Briga o obi\u010dnom \u010doveku bila je na kraju svih interesovanja. Zrenjanin se naravno ne razlikuje od ostalih gradova u dr\u017eavama koje su se borile sa tranzicijom. Me\u0111utim, ta neuspe\u0161na tranzicija je najvi\u0161e pogodila obi\u010dnog, radnog \u010doveka jer su upravo oni bili ti koji su izgradili taj sistem, koji su kasnije pojedinci zarad svoje koristi uni\u0161tili i sru\u0161ili. Drama je utoliko ve\u0107a jer su malom, obi\u010dnom, radnom \u010doveku ne samo oduzeta sva prava, ve\u0107 mu je i pravo na egzistenciju izbrisano.<\/p>\n

\"Proletariat<\/a>
Radni\u010dka klasa odlazi u raj\/Proletariat na poti v raj<\/figcaption><\/figure>\n

Koje konkretne pri\u010de prati film i koliko ste ga dugo snimali?<\/strong><\/p>\n

Film je sniman dve godine. Dramatur\u0161ki pri\u010da prati petoro protagonista i njihovu \u017eivotnu svakodnevnicu, \u010detiri mu\u0161karca i jednu \u017eenu. Namera mi je bila da uklju\u010dim \u017eenu zbog rodnog balansa, a i zbog toga \u0161to sam \u017eeleo da poka\u017eem kako se \u017eene jednostavnije snalaze u te\u0161kim vremenima od mu\u0161karaca. Na\u0161a protagonistkinja je iznedrila pozitivnu notu filma. Bez nje bi film bio potpuna propast, potpuna psihodrama i horordrama.<\/p>\n

Ona je osoba koja se ne predaje i ka\u017ee: „Ne, ne\u0107u da se predam. Svaki dan je novi dan. Na\u0107i \u0107u na\u010din. Jo\u0161 uvek imam snage da se borim. Idemo dalje“. I njen suprug je jedan od radnika propalih fabrika. Bezbroj je primera je gde su oboje radili i gde im je zajedno sa fabrikom propalo sve. Cele porodice su propale. U tim pri\u010dama ne postoji hepiend. Ne postoji ni\u0161ta \u0161to je pozitivno u tim pri\u010dama. To su potpune propasti.<\/p>\n

Nisam \u017eeleo da snimim takav film posle koga \u0107e ljudi da seku vene i ka\u017eu, pa dobro preterao si, nije sve ba\u0161 tako crno. U realnosti jeste tako, ali kroz film ipak poku\u0161avam da poka\u017eem neke plemenitije ljudske vrednosti i osobine. U filmu, petoro protagonista pokazuje i pro\u017eivljava celokupnu dramatiku sa kojom se bore, ne samo u poslednje dve godine koliko smo se mi dru\u017eili, ve\u0107 mnogo du\u017ee, jer sve je po\u010delo devedesetih i traje skoro trideset godina.<\/p>\n

\"Proletariat<\/a>
Radni\u010dka klasa odlazi u raj\/Proletariat na poti v raj<\/figcaption><\/figure>\n

Film ima danas slovena\u010dku premijeru. Kada planirate da ga prika\u017eete publici u Srbiji?<\/strong><\/p>\n

Ovo je slovena\u010dka premijera, jer je film nastao u srpsko-slovena\u010dkoj koprodukciji Mandragora filma iz Zrenjanina i Luksuz produkcije iz Kr\u0161kog. U januaru smo u Zrenjaninu imali pretpremijeru. \u017deleo sam da organizujem doga\u0111aj zbog tih ljudi jer posle dve godine skoro da nisu ni verovali da \u0107e film da bude napravljen. Kako je jedan od protagonista preminuo, nisam \u017eeleo da rizikujem da jo\u0161 neko od njih ode jer bi mi bilo jo\u0161 te\u017ee da predstavim taj film. Tako da je film sve\u017e i vide\u0107emo sada kako \u0107e da reaguje publika na ono \u0161to smo napravili.<\/p>\n

Da li bi sli\u010dan film mogao da nastane u Sloveniji?<\/strong><\/p>\n

Sli\u010dan film ovde ne bi mogao da nastane jer ne postoji takva vrsta drame. Model uni\u0161tavanja privrede je apsolutno isti u svim jugoslovenskim republikama, s tim \u0161to je Slovenija na vreme po\u010dela da se bori sa problemom i prona\u0161la odre\u0111enu vrstu modusa kako da preboli i pro\u0111e kroz tranzicioni period. Sa druge strane, slovena\u010dki sistem nije tako kabast kao srpski. Srpski je preuzeo celokupnu jugoslovensku birokratiju. Slovena\u010dki sistem se jednostavnije suo\u010dava sa problemom i re\u0161ava ga. Naravno tu je i broj\u010dani faktor. U celoj Sloveniji ima manje ljudi nego u Beogradu, a da ne govorimo o jugu Srbije i ostalim pasivnim krajevima gde sistem nije ni kro\u010dio. To su zaboravljeni ljudi, pri\u010de, drame. Dana\u0161nja situacija nije ista, ali je model uni\u0161tavanja privrede apsolutno isti.<\/p>\n

\"Proletariat<\/a>
Radni\u010dka klasa odlazi u raj\/Proletariat na poti v raj<\/figcaption><\/figure>\n

Kojim temama se trenutno bavi\u0161?<\/strong><\/p>\n

Privla\u010de me marginalizovane teme, one kojima se drugi ne bave. Zanimaju me pri\u010de obespravljenih i onih \u010diji se glas ne \u010duje, sve \u0161to je na ivici i sa one druge strane ivice, margine. \u0160irok je spektar tema kojima se bavim, ali imam relativno isti pristup raznim socijalnim, istorijskim, politi\u010dkim temama.<\/p>\n

Paralelno sa ovim celove\u010dernjim filmom, napravio sam jo\u0161 jedan kratki film na istu temu, a zove se “Kako je Panta dospeo na kazan“<\/strong>. Bi\u0107e prikazan danas, 28. marta u ranijem terminu u 19h u Kinoteci u okviru programa “Otvoreno platno“. Film je snimljen kao neka vrsta kompromisa u odnosu na megalomanske razmere drame sa kojom sam se susreo. Prona\u0161ao sam \u010doveka kojeg znam odavno.<\/p>\n

Panta \u0160iklja Nafta<\/strong> je lokalna legenda, stari avangardista, muzi\u010dar, pesnik. Sreo sam ga u narodnoj kuhinji, po\u010deo da snimam i imao potajnu \u017eelju da on bude glavni lik filma. Ispostavilo se da je Panta lik za sebe i onda smo sa njim napravili kratak film od 24 minuta. I on je radnik propale firme, propala mu je muzi\u010dka, pesni\u010dka, egzistencijalna karijera. Kako ka\u017ee, danas je na kazanu – tako on naziva narodnu kuhinju.<\/p>\n

Pored ova dva filma, uporedo sam snimao materijal za tre\u0107i film koji se zove Devet \u017eivljenj Toneta Mlakarja<\/strong>. To je slovena\u010dka tema i pri\u010da o Tonetu Mlakaru<\/strong>, fascinantnom \u010doveku, svedoku 20. veka. Star je 96 godina, svedok je vremena Kraljevine Jugoslavije, preko partizanskih dana u Drugom svetskom ratu do po\u010detka izgradnje jugoslovenske, odnosno, slovena\u010dke kinematografije gde je kao scenograf radio na prvim slovena\u010dkim filmovima, kao \u0161to su oba Kekeca, Na svoji zemlji, Na valovih Mure itd. Po profesiji je arhitekta i fotograf, jedna ispunjena li\u010dnost sa obiljem li\u010dnih pri\u010da i drama. Film je u fazi monta\u017ee, o\u010dekujemo da \u0107e i on biti prikazan ove godine.<\/p>\n

Razgovarala Biljana \u017diki\u0107<\/p>\n