{"id":6985,"date":"2017-01-21T19:43:15","date_gmt":"2017-01-21T19:43:15","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=6985"},"modified":"2023-05-18T11:57:53","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:53","slug":"6985-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/6985-2\/","title":{"rendered":"Ekonomija istine"},"content":{"rendered":"
\"trump\"<\/a>
Flickr<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Razgovor sa prof. dr Svetlanom Slap\u0161ak<\/strong>, antroplo\u0161kinjom i knji\u017eevnicom o izbeglicama u Gr\u010dkoj, slovena\u010dkoj noveli Zakona o strancima i Donaldu Trampu. Audio verzija intervjua emitovana je u emisiji Kontrola leta<\/a>, Radija \u0160tudent.<\/p>\n

Hiljade izbeglica sa Bliskog istoka zaglavljeno je na \u201cbalkanskoj ruti\u201d na zimi i snegu. Kakva je situacija u Gr\u010dkoj?\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Evropska zajednica je napustila Gr\u010dku i najstra\u0161nije je \u0161to ona sama sada treba da se nosi sa problemom. Govori se o sumama koje je Evropa dala za izbeglice, a gr\u010dke vlasti se dobrim delom pona\u0161aju neodgovorno. Ministar za izbeglice je izjavljivao kako niko nije u lo\u0161em polo\u017eaju, ne smrzava se, a onda smo videli snimke iz bar pet centara u Gr\u010dkoj gde se ljudi doslovce smrzavaju. Ve\u0107ina njih su \u017eene i deca i oni su glavne \u017ertve nepokretljivosti, najmanje su uspe\u0161ni u ilegalnom prela\u017eenju granica. Na kraju krajeva, u ovom trenutku svi su ilegalni. Situacija je zastra\u0161uju\u0107a, ljudi \u017eive u \u0161atorima u kojima se ni\u0161ta ne mo\u017ee ugrejati, vatra mora da se pali napolju, nedovoljna je. Deci treba topla hrana, topla obu\u0107a i ode\u0107a, nemaju je. To je zaista humanitarna katastrofa najstra\u0161nijih razmera, u pitanju je nekoliko desetina hiljada, mo\u017eda i stotinu hiljada u Gr\u010dkoj, kao i nekoliko desetina hiljada ljudi koji su na raznim nezabele\u017eenim mestima u Srbiji.<\/p>\n

Pozivanje na Evropsku zajednicu nema nikakvog smisla jer ona ne zna \u0161ta da uradi. Nema centre brzog delovanja, ne\u0107e da obavlja stvari za druge dr\u017eave, kao \u0161to ni one ne \u017eele da obavljaju stvari za izbeglice. Ponavlja se situacija od pre dve godine. Okupljaju se ljudi u Sloveniji koji ose\u0107aju odgovornost i ve\u0107 je organizovana ista ekipa koja je delovala na Lezbosu. To su Jure Poglajen, zubar iz Bre\u017eica i organizacija ADRA u koju mnogo ljudi ima poverenja. Za vreme rata u Bosni kada niko drugi nije mogao, jedini su uspe\u0161no dopirali do Sarajeva, bili su prvi i najbolji u prenosu stvari. ADRA ima agente na Lezbosu, potrebno je samo pogledati sajt, koji su brojevi ra\u010duna i uplatiti sa \u0161ifrom predvi\u0111enom za begunce.<\/p>\n

To se mo\u017ee uraditi i na Facebook stranici koju je organizovao Jure Poglajen sa svojim aktivistima. Dobrovoljni prilozi mogu se davati preko mobilnih telefona na broj 1919 sa \u0161ifrom LJUDJE5.\u00a0 To je mali iznos od pet evra i svi mogu da pomognu oko kupovine stvari koje su ljudima na Lezbosu neophodne. \u0160to se Lezbosa ti\u010de, ADRA je ve\u0107 u akciji sa slovena\u010dkim aktivistima.<\/p>\n

U ovakvim situacijima, \u010doveka kao malj udara u glavu \u010dinjenica da su najbr\u017ei zapravo volonteri, kao i to da evropske institucije nisu u stanju da organizuju centre koji odmah mogu da deluju. Dr\u017eave ne organizuju centre i efikasnu pomo\u0107.<\/p>\n

Slovenija je na listi onih koji su se lepo istakli nehumanim odnosom prema izbeglicama sa najnovijim Zakonom o strancima protiv koga se ve\u0107 izjasnio Evropski savet i mnogi ugledni pravnici \u0161irom sveta. Zakon donosi promene koje zna\u010de ukidanje manje-vi\u0161e svih ljudskih prava izbeglicama. Za situaciju Slovenije mnogo gore je drsko protivljenje deklaracijama i propisima koji su eti\u010dkog zna\u010daja, pre svega onim deklaracijama koje su zavr\u0161ile Drugi svetski rat. To su Deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, zatim \u017denevske konvencije koje se odnose na konkretne probleme ratnih i posleratnih situacija od 1954-1956. i jo\u0161 mnogi drugi propisi koji ne mogu imati zakonske sankcije ako se ne po\u0161tuju.<\/p>\n

Oni pre svega uni\u0161tavaju na\u0161e ose\u0107anje ljudskosti i ose\u0107anje nezavisnih gra\u0111ana. Bespomo\u0107ni smo pred jednim neobi\u010dno bezobzirnim birokratskim aparatom koji sada vidimo kao glavnu prepreku. Ne govorimo vi\u0161e o demokratiji, ona je stvar teorijske rasprave, u praksi i to vi\u0161e ne postoji, ali vladavina kojoj smo izlo\u017eeni i perverznost tih odnosa, poni\u0161tavanje humanosti \u010demu smo stalno izlo\u017eeni, to je zaista neki jako niski cilj i morali bismo da poku\u0161amo da uni\u0161timo te prepreke.<\/p>\n

\u0160ta donosi novi slovena\u010dki Zakon o strancima?<\/strong><\/p>\n

Zakon pre svega donosi realno smanjivanje prava izbeglica na azil, odugovla\u010denje postupka i ono \u0161to je posebno opasno, uvo\u0111enje nejasnih merila o tome ko \u0161ta ocenjuje kada su u pitanju izbeglice. Isto tako krajnju relativizaciju ocenjivanja u kakvom je stanju dr\u017eava, koja naravno ima prava da se brani, ali to nema veze sa realnom situacijom danas. Gde su te izbeglice od kojih se mi branimo? Ispred nas i izbeglica je nekoliko tampona uni\u0161tavanja ljudskih prava, od sirijsko-turske granice pa sve dovde ako govorimo samo o Sirijcima. Drugo, status onih koji imaju i onih koji nemaju pravo na tra\u017eenje azila jako je su\u017een i odre\u0111en nekim potpuno nejasnim politi\u010dkim kriterijumima. Pograni\u010dna policija je dobila prerogative za koje nema nikakve kvalifikacije. Ona odre\u0111uje psihi\u010dko i zdravstveno stanje izbeglica, njihov uzrast, da li su u njihovim dr\u017eavama izlo\u017eeni torturi ili ne.<\/p>\n

Kako to pograni\u010dna policija mo\u017ee da proceni? To je posao drugih stru\u010dnjaka, multidisciplinarnih ekipa koje bi utvrdile da li se ta pravila mogu primeniti i na koga. Nejasno\u0107e u tome potpuno jasno pokazuju zlonamernost tog zakona, tih mera i dopuna zakona. O\u010digledno je u pitanju namerno smanjivanje, zamagljivanje kompetencija, namerno raspr\u0161ivanje prerogativa na ljude koji to ne mogu imati. Re\u010d je o zlobi i odbijanju ljudi.<\/p>\n

Sve je u vezi sa politi\u010dkom situacijom i pridobijanjem politi\u010dkih poena, kao i u vezi sa izborima. Na kraju \u0107e se sve svesti na to da li \u0107emo glasati za ovoga ili onoga, a znamo ih suvi\u0161e dobro dugo vremena. To je su\u0161tina: nikakav interes za ljude, nikakva samilost, nikakvo ose\u0107anje solidarnosti i to je ono \u0161to gra\u0111anina mo\u017ee potpuno da okrene od bilo kakve politi\u010dke zainteresovanosti.<\/p>\n

Izbori su za godinu i po dana i problem je upravo u tome \u0161to \u0107e se gra\u0111ani o\u010digledno usmeravati\u00a0 da razmi\u0161ljaju o tome da li \u0107e Tina Maze da se kandiduje ili ne. Ne\u0107e razmi\u0161ljati o tome \u0161ta se de\u0161ava sa slovena\u010dkim Ustavom i sa deklaracijama kojima smo se zavetovali kada smo se oslobodili 1945. i 1991. godine.<\/p>\n

\u010cini se da su ipak mlake reakcije javnosti na novelu Zakona o strancima?<\/strong><\/p>\n

Reakcije su mlake zato \u0161to se ta\u010dno zna da \u0107e se u malim, bogatim mestima odmah probuditi desni aktivisti i naci-fa\u0161isti i da \u0107e krenuti protesti. \u010cak iako je op\u0161tinska vlast razumna, poku\u0161a\u0107e da je ucenjuju. Potpuno je jasno kojim \u0107e putem i\u0107i reakcija na izbeglice u Sloveniji. Povrh svega toga ljudi su o\u010digledno skrenuti sa nekih linija razumskog odlu\u010divanja. Ako se odlu\u010duje o tome koja je najpopularnija re\u010d u slovena\u010dkom ove godine, ako je to re\u010d „begunci“, onda je to jednostavno skandalozno. Odre\u0111ivati \u00a0\u0161ta je popularna re\u010d!? Jesmo li mi gori “trampisti“ od Trampa?<\/p>\n

Ne govorim o populizmu, on ima i svoje pozitivno zna\u010denje, bar je imao u istoriji ameri\u010dke politike. Govorim o neverovatnom stepenu svo\u0111enja na najsebi\u010dnije, najgluplje i najzlobnije, kao osnovni konglomerat oko kojeg treba da se vrti pojam gra\u0111anske svesti.<\/p>\n

Kako smo dospeli u takvu situaciju?<\/strong><\/p>\n

Vrlo jednostavno. Dr\u017eava se pona\u0161ala servilno prema velikim \u010dlanicama Evropske zajednice. U prvoj fazi, nije mogla biti servilnija, a onda se opredelila da imitira one manje \u010dlanice Evropske zajednice koje su se oslobodile i po\u010dele da vode svoju nacionalisti\u010dku, \u0161ovinisti\u010dku i rasisti\u010dku politiku. Evidentno je da je Slovenija u toj grupi sa Ma\u0111arskom i nekim drugim zemljama. To je nacionalna sramota prema onome \u0161to je mogao biti ideal 1991. godine. Zbog te svoje servilnosti od Slovenije se vi\u0161e ni\u0161ta ne o\u010dekuje, niti je bilo ko u stanju da proizvede neko stanovi\u0161te koje bi Sloveniju izdvojilo po humanosti, solidarnosti, eti\u010dkom statusu.<\/p>\n

Slovenija nije u stanju da rasporedi ni sopstvene, a ni evropske pare da bi pomogla onima kojima je to najpotrebnije. Tu su njeni najsiroma\u0161niji gra\u0111ani kojih je mnogo, a tu su i izbeglice. One izbegavaju Sloveniju, retki ostaju ovde. Tih\u00a0 nekoliko stotina Slovenija ne prihvata. Da li je mogu\u0107e da se dva miliona ljudi boji nekoliko stotina ra\u0161trkanih izbeglica, koji su se uglavnom veoma dobro adaptirali na ne mnogo prijatne uslove u kojima se nalaze i tra\u017ee samo to da im se dopusti da \u017eive, ni\u0161ta drugo. To je situacija u kojoj se \u010dovek pita, \u0161ta se desilo sa nekom osnovom javnog razuma koji bi trebalo svi da imamo?<\/p>\n

Kada pogledamo ono \u0161to se doga\u0111a danas u Americi ili Engleskoj, ono \u0161to \u0107e se mo\u017eda jo\u0161 doga\u0111ati u nekim istaknutim, mo\u0107nim \u010dlanicama Evropske zajednice, to \u0107emo jo\u0161 videti. Ne bojim se ni francuskih, ni nema\u010dkih izbora, nego se upravo bojim ovoga \u0161to se de\u0161ava na ivicama. Ovo \u0161to se de\u0161ava na periferiji veoma je zabrinjavaju\u0107e. Naro\u010dito se bojim tih veoma me\u0161anih, neprilago\u0111enih i nejasnih odnosa izme\u0111u Male Azije i Balkana. Ne smemo da zaboravimo da na Kipru i u Gr\u010dkoj i danas postoji latentno ratno stanje koje u svakom trenutku mo\u017ee da eksplodira, kao \u0161to je eksplodiralo 1974. godine. Izme\u0111u Gr\u010dke i Turske godi\u0161nje bude nekoliko stotina incidenata, kr\u0161enje vazdu\u0161nog prostora, okr\u0161aji izme\u0111u ribarskih i vojnih la\u0111a\u2026<\/p>\n

Evropa treba da se postidi toga \u0161to je cela Evropska zajednica nekako uspela i to jedva, sa mnogo kritike i potpuno sumanutim reakcijama, da prihvati onoliko izbeglica koliko je prihvatio Liban koji je jedva dva puta ve\u0107i od Slovenije. Sramotno je to \u0161to Evropa nije u stanju da vodi svoju politku prema arapskom svetu, zato \u0161to je suvi\u0161e privezana za ameri\u010dku. Njena politika morala bi da bude radikalno druga\u010dija.<\/p>\n

Pomenula si SAD. Kakvo je tvoje vi\u0111enje Trumpovog uspona?<\/strong><\/p>\n

Trumpov dolazak na vlast mo\u017ee imati onaj efekat koji su utvrdili ameri\u010dki sociolozi, koji je nastajao u dr\u017eavama u kojima jo\u0161 postoji smrtna kazna. Kada se izvr\u0161i neka smrtna kazna, upravo u toj dr\u017eavi do\u0111e do izrazito velikog porasta kriminalnog nasilja. Oni to nazivaju brutalizacija. To je sociolo\u0161ka pojava u kojoj suo\u010deni sa ve\u0161\u0107u o smrtnoj kazni, neki ljudi reaguju tako \u0161to ispoljavaju jo\u0161 vi\u0161e nasilja i jo\u0161 vi\u0161e kriminalnih akcija, poriva, \u017eelje da \u0161kode drugima, da nasiljem re\u0161avaju svoje probleme. Mislim da se sa pojavom Trumpa neka vrsta sli\u010dnog efekta de\u0161ava u celoj Americi, a i u svetu. Standard zlobe i rasisti\u010dkog lupetanja (nema drugog termina za ono \u0161to on govori) sada se pojavljuje na globalnom nivou.<\/p>\n

On je navodno pobedio na izborima, a naravno da nije jer je dobio tri miliona manje glasova od Hilari Klinton, ali to je sada detalj ameri\u010dke izborne politike. Se\u0107am se svih onih umerenih izjava da \u0107e se Trump pona\u0161ati druga\u010dije kada postane predsednik. Posle konferencije za \u0161tampu, gde je ta razli\u010ditost? \u010covek je jo\u0161 gori u svojim izjavama. Najgore od svega je to \u0161to je on potpuno neura\u010dunljiv, ne mo\u017ee se ra\u010dunati ni na kakvu racionalnu reakciju tog \u010doveka. On jednostavno lupi ono \u0161to mu padne na pamet i to je uglavnom izazvano njegovom mentalnom strukturom koja je rasisti\u010dka, \u0161ovinisti\u010dka.<\/p>\n

To nije patrijarhalnost, nije ni kapitalizam, to je raptizam. Otima\u010dina na svim stranama, gde god i kako god se mo\u017ee, sa vre\u0111anjem koliko god se mo\u017ee, koliko god on misli da mu je dozvoljeno. Mislim da je to ne\u0161to najgore \u0161to se moglo desiti svetu u ovoj godini. Kakve \u0107e biti posledice toga ne znamo, ali prva konferencija za \u0161tampu pokazuje da se taj \u010dovek nimalo ne obazire na svoj novi polo\u017eaj i to ga nimalo nije promenilo. Bojim se da \u0107e psiholo\u0161ki efekat tog njegovog pojavljivanja i i\u017eivljavanja na sceni biti jako lo\u0161.<\/p>\n

\u0160ta misli\u0161 o reakcijama ameri\u010dkih intelektualaca i Holivuda na Trampa?<\/strong><\/p>\n

Holivud mo\u017ee raditi \u0161ta god ho\u0107e. Ve\u0107 jednom smo bili istorijski svedoci makartizma koji je zagor\u010dao istragom o tome da li su komunisti ili ne, dobar procenat holivudskih umetnika, ne samo glumaca, ve\u0107 i re\u017eisera, scenarista, \u010dak i nekih istaknutih tehni\u010dara. Ti snimci i ispitivanja su sa\u010duvani. Jo\u0161 uvek su u nekim okvirima ameri\u010dkog legalnog sistema pitanja i odgovora, premda niko nije mogao da odgovara onako kako je hteo. Oni koji su odgovarali kako su hteli, stradali su i oti\u0161li u zatvor na po nekoliko godina. Ta situacija, u histeriji straha od atomskog napada, u vreme po\u010detnog, najstra\u0161nijeg hladnog rata je jo\u0161 uvek u okvirima nekakvog koliko-toliko razumnog dogovaranja u pore\u0111enju sa Trumpovim ispadima.<\/p>\n

Kako \u0107e Trump urediti administraciju, da li \u0107e je u potpunosti pretvoriti u represivni aparat najgoreg tipa, to \u0107emo videti. Njegovo potpuno odsustvo bilo kakvog sistema, politi\u010dke misli, logike, zaista je ne\u0161to \u0161to ne mo\u017ee da se predvidi, a i ne vidim za\u0161to bi se predvi\u0111ali postupci jednog o\u010digledno neuravnote\u017eenog \u010doveka. U nekom drugom kontekstu mo\u017eda bi bilo zabavno dok je u ovom stra\u0161no.<\/p>\n

Imali smo posetu Borisa Johnsona, nekada\u0161njeg londonskog gradona\u010delnika i \u010doveka koji menja politi\u010dke polo\u017eaje kako mu padne na pamet. Posetio je Ljubljanu i primenio tu neku zlokobnu familijarnost koja je postala op\u0161ta odlika pona\u0161anja nekih politi\u010dara. Novinar Brane Kastelic je u dnevniku komentarisao tu posetu i vrlo duhovito i ironi\u010dno nas podsetio na jedan izraz iz engleskog jezika koji se elegantno primenjuje na ljude koji la\u017eu, a to je primena dosledne ekonomije istine u onome \u0161to govore.<\/p>\n

Ekonomija istine nas opominje da mo\u017eda jo\u0161 neko kra\u0107e vreme mo\u017eemo da se spasavamo humorom, ali bojim se ne dugo. Nalazimo se zaista u situaciji, u kojoj ljudi potpuno otvoreno la\u017eu. U Trumpovom slu\u010daju jasno je da \u010dovek vi\u0161e ne prime\u0107uje da la\u017ee. On nema pojam o tome \u0161ta je la\u017e, a \u0161ta istina, on u tim kategorijama ne \u017eivi i to je potpuno jasno.<\/p>\n

I to da se jedan politi\u010dar pre svega slu\u017ei tvitovima \u2013 to smo ve\u0107 do\u017eiveli u Sloveniji. \u010cini se da nam taj egzoti\u010dni Trump na drugom kontinentu nije tako blizu. Me\u0111utim, mi to uveliko imamo: relativno malo uravnote\u017eene politi\u010dare koji se slu\u017ee tvitovima, vre\u0111aju ljude, destabilizuju situaciju, prave haos. Mnogo toga \u0161to je daleko hiljadama kilometara od Slovenije ve\u0107 imamo ovde. Imamo taj politi\u010dki pristup, taj diskurs, te ambicije i tu ekonomiju istine.<\/p>\n

Da se vratimo izbeglicama koje u Srbiji \u010dekaju pod otvorenim nebom da nastave put. Odakle takvo ignorisanje srpskih vlasti situacije u centru Beograda, pro\u0161le godine je ipak bilo malo druga\u010dije?<\/strong><\/p>\n

Bilo je druga\u010dije, ali ne mislim da su Srbi mnogo bolji. Re\u010d je o tome da je tada bilo leto, lak\u0161e je bilo pomagati ljudima. Sada je zima, jako mnogo siroma\u0161nog sveta u Srbiji nema za ogrev, u u\u017easnom je polo\u017eaju. To je situacija u kojoj zvani\u010dna politika mora da poka\u017ee kako uop\u0161te ne brine o izbeglicama, da ne bi morala da brine i o svojima. Na tom primeru veoma jasno vidimo kako sve politike koje poznajemo i na Balkanu, a dobrim delom u Evropi koriste sve \u0161to se sa izbeglicama de\u0161ava da iz toga izvuku svoju politi\u010dku korist. Ovo je jo\u0161 jedan posebno zastra\u0161uju\u0107i primer: po\u0161to na\u0161i pate, neka pate i ovi, ba\u0161 nas briga.<\/p>\n

Ta vlast je ve\u0107 napravila skandal u Savamali ru\u0161e\u0107i alternativne institucije, a to sistematski radi i dalje. Bilo je poku\u0161aja da se formira specijalna policija sli\u010dnog pona\u0161anja kao u rubnim evropskim zemljama, Sloveniji, Ma\u0111arskoj, Austriji, pa ipak odjek javnosti i gra\u0111ana je bio takav da su morali da odustanu. Svaka situacija se koristi da se poja\u010da represija, da se poja\u010da neodgovornost prema sopstvenim gra\u0111anima i svaki put izbeglice slu\u017ee kao objekat koji se „rasfrca“ pred javno\u0161\u0107u da bi se ne\u0161to pokazalo i izvukla neka korist iz toga. Rekla bih da Srbija nema novca za bodljikavu \u017eicu, ina\u010de bi verovatno i ona pohitala da svoju veoma dugu granicu oplemeni na taj na\u010din.<\/p>\n

Pitamo se \u0161ta se de\u0161ava u Makedoniji, nemamo nikakvih vesti. U Makedoniji ljudi umiru od zime, umiru u Srbiji, umiru i u Sloveniji, kao i u Poljskoj. Ne znamo \u0161ta se de\u0161ava sa izbeglicama, tamo je zatvoren ulaz, zatvorena svaka komunikacija. Izgleda da sve te dr\u017eave mnogo lak\u0161e podnose sada sasvim jasno ilegalno delovanje raznih trafikanata ljudima. To im ne smeta. Smeta im organizovan prolaz ljudi koji ne\u0107e da ostanu ni u jednoj od tih zemalja. Najstra\u0161nije od svega je da izbeglice ne\u0107e da ostanu u Gr\u010dkoj, Makedoniji, Srbiji, Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Sloveniji. Oni ho\u0107e negde dalje gde im je koliko toliko verbalno i materijalno pru\u017eena neka druga mogu\u0107nost.<\/p>\n

Da li je politika Evropske unije odgovorna za ovo \u0161to se de\u0161ava sa izbeglicama, a ove male zemlje samo prate njenu politiku i trude se da ne skrenu s puta?<\/strong><\/p>\n

Male zemlje su slu\u010daj za sebe, to je samo jedan od simptoma raspada Evropske zajednice, evropskog duha koji nije uspeo da se utemelji. Evropska zajednica je kriva na nekoliko nivoa. Prvo, kriva je zbog podupiranja ameri\u010dke politike na Bliskom istoku. To je najosnovnija, politi\u010dka, kobna krivica. Drugi problem je evropska birokratija. Na tom primeru se vidi da nema dovoljno brzine i dovoljno dinamike da se odgovori na humanitarne probleme i to je ozbiljna stvar. U narednoj ta\u010dki mogu\u0107e su neke prirodne katastrofe na koje Evropa ne\u0107e sti\u0107i da odgovori dovoljno brzo. Stvari su kasnile u Italiji kada su bili zemljotresi. Evropa bi morala da organizuje centre za hitnu, radikalnu i profesionalnu pomo\u0107 i to na rubovima, tamo gde se stvari doga\u0111aju.<\/p>\n

Sa druge strane, veliki je problem to \u0161to Evropa nije u stanju da svoje \u010dlanice privoli i prisili na pona\u0161anje koje bi bilo jednoobrazno, evropsko. Toga nema. Evropa to pona\u0161anje i evropski duh nije uvela pre dvanaest, trinaest godina zato \u0161to nije bila spremna da sa podjednakim pravima i ingerencijama primi nove \u010dlanice. Nije ih iskreno prihvatila, nije znala kako da se pona\u0161a prema tom velikom paketu. Nije umela da komunicira ni sa Poljskom koja je najve\u0107i paket, niti sa ostalim \u010dlanicama takozvanog postsocijalisti\u010dkog bloka. Istovremeno nije uspela da se sprijatelji sa Rusijom, svojom najve\u0107om susedom, koja bi mo\u017eda bila najve\u0107a podr\u0161ka Evropske zajednice u nekom, ne samo kulturnom, nego i ekonomskom pogledu. To Evropi nije uspelo i to je skandalozno, jer to je ipak najve\u0107a granica Evrope.<\/p>\n

Kako o\u010dekuje\u0161 da \u0107e se dalje razvijati situacija sa izbeglicama?
\n<\/strong><\/p>\n

Ne o\u010dekujem mnogo, ali me je strah za mlade. Ukoliko se mladi ne opredele i ne organizuju, bojim se da mo\u017eemo do\u017eiveti strahote kakve su se desile prethodnih stole\u0107a.<\/p>\n

\u0160ta bi moglo po tvom mi\u0161ljenju da se uradi da se to spre\u010di?\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Jedan od dobrih postupaka bio bi oblikovanje nekog antifa\u0161isti\u010dkog, op\u0161teevropskog fronta. U njemu bi levice, koje nisu u prijateljskim odnosima i stalno se sva\u0111aju na teorijskim osnovama, morale da izglade probleme i da vide \u0161iru sliku, da organizuju frontove na mnogo minimalnijim, mnogo manjim programima. To bi bio uspe\u0161an politi\u010dki gest.<\/p>\n

Smanjiti programe \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e, potra\u017eiti zajedni\u010dke osnove, propagirati minimalisti\u010dke programe koji su u ovom trenutku neophodni jer nam je samobivanje ugro\u017eeno. Politi\u010dki minimalizam levice bio bi verovatno jedan od mogu\u0107ih odgovora na to \u0161ta nam se priprema, a jasno je \u0161ta nam se priprema.<\/p>\n

Razgovarala Biljana \u017diki\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Razgovor sa prof. dr Svetlanom Slap\u0161ak, antroplo\u0161kinjom i knji\u017eevnicom o izbeglicama u Gr\u010dkoj, slovena\u010dkoj noveli Zakona o strancima i Donaldu Trampu. <\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":6986,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-6985","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":true,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":true,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6985","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6985"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6985\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10440,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6985\/revisions\/10440"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6986"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6985"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6985"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6985"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}