{"id":6963,"date":"2017-01-09T10:04:11","date_gmt":"2017-01-09T10:04:11","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=6963"},"modified":"2023-05-18T11:57:53","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:53","slug":"anamari-repic-vest-je-vest-na-bilo-kom-jeziku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/anamari-repic-vest-je-vest-na-bilo-kom-jeziku\/","title":{"rendered":"Anamari Repi\u0107: Vest je vest na bilo kom jeziku"},"content":{"rendered":"

\"10653696_10204133441033212_4143514609874267719_n\"<\/a><\/p>\n

Anamari Repi\u0107<\/strong> je novinarka, menad\u017eerka za me\u0111unarodne odnose na Radio-televiziji Kosovo i potpredsednica Saveta za \u0161tampu Kosova, samoregulatornog tela za \u0161tampane i onlajn medije. U\u010destvovala je u osnovanju TV kanala na srpskom jeziku i razvoju programa manjinskih zajednica, kao zamenica generalnog direktora RTK-a. Iz Pri\u0161tine je izve\u0161tavala za Radio Slobodna Evropa. Bila je i autorka TV emisije \u201cSve je mogu\u0107e. Sa Anom\u201d, koja je 2009. emitovana na RTK1 i B92 Info kanalu. Ova emisija je bila svojevrsni medijski javni prostor, koji je slu\u017eio za razgovore o \u017eivotu Srba na Kosovu, njihovim o\u010dekivanjima i nadanjima. Anamari Repi\u0107 se posebno bavi pitanjima medijske samoregulacije, pravima \u017eena i novinarske obuke. Udru\u017eenje profesionalnih novinara Kosova i IREX su joj 2003. godine dodelili nagradu za hrabrost u novinarstvu, a 2009. godine dobija nagradu za \u201cMedijski doprinos u integraciji manjina u kosovsko dru\u0161tvo\u201d. Ro\u0111ena je 1976. godine u Prizrenu, koji napu\u0161ta u junu 1999. godine. \u017divi na relaciji Pri\u0161tina-Beograd.<\/p>\n

Kako je organizovana Radio televizija Kosovo?\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Radio televizija Kosovo ima \u010detiri TV kanala. Prvi je ve\u0107inski albanski sa nacionalnom frekvencijom, dok je 15% programa na manjinskim jezicima, srpskom, bosanskom, turskom, romskom. Postoji \u00a0i program za a\u0161kalijsku i egip\u0107ansku zajednicu. Drugi TV kanal je na srpskom jeziku sa odre\u0111enim\u00a0 procentom manjinskih programa na bosanskom, turskom, crnogorskom i romskom jeziku. Tre\u0107i kanal je informativa na albanskom jeziku, a \u010detvrti, tako\u0111e albanski, emituje sadr\u017eaje iz oblasti kulture, sporta, razne dokumentarce. Postoje dve radio stanice na kojima se emituju programi na srpskom, bosanskom, turskom i romskom jeziku, po sat, dva dnevno, zavisi od redakcije. Tu je i portal koji uz sve ove uklju\u010duje i engleski jezik.<\/p>\n

Kako funkcioni\u0161e srpska redakcija<\/strong>:<\/strong> koliko je zaposlenih i kako se finansiraju?\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0\u00a0 <\/strong><\/p>\n

Na srpskom TV kanalu radi 90 ljudi, na radiju i prvom kanalu postoji redakcija. Finansiranje je predvi\u0111eno Zakonom. Od ukupnog bud\u017eeta za\u00a0 RTV Kosovo, 10 % se izdvaja za srpski program. Radio ima nekoliko radnika i zbog njegove specifi\u010dnosti\u00a0 ima odvojenu redakciju. Na RTK 1 dnevno se radi po 15 minuta programa vesti, a jednom nedeljno emituju se jedno\u010dasovne magazinske emisije. Postoje uredni\u010dki timovi podeljeni prema programima (informativni, obrazovni, kulturni, dokumentarni, sportska redakcija) i naravno produkcija i tehnika. Od 90 ljudi ve\u0107ina su Srbi, ali u srpskom programu tehni\u010dke i produkcijske poslove mogu da rade i druge zajednice, dok su u uredni\u010dkim timovima novinari i urednici iz srpske zajednice.<\/p>\n

Koje teme se prate?<\/strong><\/p>\n

Naj\u010de\u0161\u0107e se prate teme koje se ti\u010du \u017eivota Srba na Kosovu. Televizija je njihov javni servis. Oni tu \u017eive, rade, stvaraju, planiraju budu\u0107nost i veoma je va\u017eno da javni servis odgovori na njihove potrebe i pru\u017ei im informacije koje su neophodne da se analiziraju procesi i odluke koje se donose. Istovremeno, tu je da stvori i pru\u017ei javni prostor na kome se oni okupljaju i razgovaraju o raznim temama i problemima. U isto vreme prate se teme iz Srbije, politika Srbije prema Kosovu, kao i politika Srbije prema Srbima na Kosovu, stavovi medjunarodne zajednice. Prati se ono \u0161to je vest, a vest je vest na bilo kom jeziku.<\/p>\n

Va\u017eno je da su koncentrisani na probleme, na teme koje prvenstveno ti\u0161te srpsku zajednicu, ali to ne zna\u010di da se ne izve\u0161tava o institucijama u Pri\u0161tini i Beogradu. \u010cesti gosti u programima su Albanci koji tako\u0111e imaju odre\u0111ene poruke i \u017eele da objasne neke stvari Srbima na Kosovu. Na\u0161e pravo je da pitamo sve i svakoga. \u00a0Rade se regionalne i svetske teme. Neke ekipe su zajedno sa albanskim kolegama i\u0161le pre par godina u Tursku, Makedoniju, Beograd, Albaniju. Tra\u017ee se interesantne \u017eivotne pri\u010de, recimo \u017eivot Srba u Albaniji gde su manjina. Javni servis izlazi iz lokalnog okvira i okre\u0107e se profesionalnim standardima.<\/p>\n

\"15934704_10210944379702422_762898863_n\"<\/a><\/p>\n

Koliko se uredni\u010dka politika srpske redakcije RTV Kosova razlikuje od RTV Srbije? <\/strong><\/p>\n

Najve\u0107a razlika je u tome \u0161to mi ovde \u017eivimo. Te teme i problemi nas interesuju. RTS ne analizira neke specifi\u010dne zakone. Zakon o Trep\u010di je pri\u010da koja traje dve godine i mnogo ranije se najavljivalo da \u0107e se desiti ne\u0161to tako. Javni servis na Kosovu na srpskom jeziku je to pratio od samog starta, imao pristup informacijama, pratio sednice vlade, skup\u0161tinska zasedanja, Srbe u institucijama. Mnogo vi\u0161e je izve\u0161tavano\u00a0 o nekim stvarima koje su usledile pre dono\u0161enja bilo kakvog Zakona o Trep\u010di. RTS je izve\u0161tavao o tome onda kada se to desilo i kada je to na neki na\u010din dotaklo Beograd. Mi izve\u0161tavamo i informi\u0161emo ljude \u00a0o doga\u0111ajima iz Pri\u0161tine, dok \u0161to se vlade Srbije ti\u010de, Beograd to radi ukoliko postoji neka posebna veza ili interes. Pratimo i tu stranu. Srbi \u017eive na Kosovu, ali su i dalje okrenuti Beogradu. Va\u017eno je da izve\u0161tavamo o odlukama koje se tamo donose vezano za zdravstvo i \u0161kolstvo, jer to uti\u010de i na Srbe na Kosovu.<\/p>\n

Postoje dve odvojene ure\u0111iva\u010dke politike, albanska i srpska. To ne zna\u010di da smo neprijatelji u izve\u0161tavanju. Ako se radi profesionalno i objektivno, ako se objasni informacija i iznesu relevantne strane, onda to ne zna\u010di da imamo\u00a0 potpuno razli\u010dite ure\u0111iva\u010dke politike, ve\u0107 da izve\u0161tavamo o onome \u0161to je va\u017eno za tu zajednicu. Najva\u017enija je publika kojoj se obra\u0107amo. Veoma \u010desto nas razdvajaju politi\u010dki problemi, nesuglasice izme\u0111u Pri\u0161tine i Beograda zato \u0161to smo mi javni servis Kosova i funkcioni\u0161emo prema Zakonu koji je usvojen u skup\u0161tini Kosova. Ne znamo da li nas Beograd priznaje, ali nije na nama da o tome razmi\u0161ljamo. Otvoreni smo, imamo \u010deste intervjue sa predstavnicima vlasti u Beogradu, sa Markom \u0110uri\u0107em i ostalima. Nije se desilo da nas je neko odbio zato \u0161to smo javni servis Kosova. Prenose informaciju da mi postojimo i da nas ljudi gledaju. Mo\u017eda ne u velikom broju, jer smo formirani pre \u010detiri godine i potrebno\u00a0 nam je vreme da stvorimo poverenje kod ljudi.<\/p>\n

Znamo da je kod srpske zajednice RTS najgledaniji, ali imamo informacije da prate i nas. Odazivaju se na na\u0161e pozive, u\u010destvuju u emisijama, daju izjave, rade reporta\u017ee, \u017eele da prenesu poruku, \u017eele da govore za nas. Prepoznaju nas i \u00a0na\u0161e ekipe na terenu i to je veoma va\u017eno za po\u010detak. Na nama je da vremenom doka\u017eemo da radimo u interesu zajednice, da na\u0161e informisanje bude brzo, ta\u010dno, provereno i da prvenstveno plasiramo informacije na lokalu, a i \u0161ire.<\/p>\n

Koliko ima Srba na Kosovu i kako oni \u017eive?<\/strong><\/p>\n

Prema zadnjem popisu ne mo\u017ee se ta\u010dno re\u0107i koliko ih ima, zato \u0161to je deo Srba na severu Kosova bojkotovao popis. Informacije koje plasiraju neke me\u0111unarodne organizacije ka\u017eu da ih ima izmedju 100 000 i 150 000. Smatra se da na severu Kosova \u017eivi oko 50 000, a ju\u017enije od Ibra jo\u0161 100 000 ljudi. Srbi su zadnjih godina veoma aktivni u lokalnoj vlasti, postoji nekoliko ve\u0107inskih srpskih op\u0161tina. One su decentralizovane \u0161to zna\u010di da su mnoga ovla\u0161\u0107enja preba\u010dena na njih, recimo biranje komandira policijske stanice, kontrolisanje bud\u017eeta kada su u pitanju investicije. Mnoge stvari su dozvoljene op\u0161tinama na lokalu, one su male dr\u017eavice, mogu da upravljaju bud\u017eetom kako smatraju da treba, ula\u017eu u razvoj, dovode investitore i staraju se o bezbednosti. Dosta toga je omogu\u0107eno, a na njima je da odlu\u010de kako da sva ta ovla\u0161\u0107enja iskoriste, da li ho\u0107e da ula\u017eu u razvoj sredine, kako da izgrade budu\u0107nost na Kosovu.<\/p>\n

Znamo da je i dalje veliki znak pitanja kako Srbi planiraju \u017eivot na Kosovu, da li uop\u0161te \u017eele da ostanu, stvaraju porodice. To su ta ve\u010dna pitanja zadnjih 17 godina, posle 1999. godine. Na lokalu su stvorene neke mogu\u0107nosti da se organizuje \u017eivot u op\u0161tinama. Srba ima u centralnoj vlasti, u skup\u0161tini, u vladi, njihov uticaj je za\u0161ti\u0107en i Ustavom i zakonima. Mnoge va\u017ene odluke ne mogu se donositi bez podr\u0161ke Srba. Da bi se formirala vojska mora da se promeni Ustav, a da bi se menjao Ustav, potrebna je podr\u0161ka Srba. To je ta pozitivna diskriminacija koja se mora iskoristiti. Ne treba stopirati i blokirati procese, ve\u0107 ih pobolj\u0161ati, unaprediti da bi bili bolji kako za Srbe, tako i za sve na Kosovu. Veoma je va\u017eno da pravi ljudi budu na pravom mestu. Pitanje je koliko je to zaista tako. Mehanizmi postoje, samo ih treba iskoristiti da se odluke donose na pravi na\u010din.<\/p>\n

\"1478990_10202252665414997_1996096708_n\"<\/a><\/p>\n

Kakav status imaju Srbi na Kosovu?<\/strong><\/p>\n

Prema Ustavu, Srbi su ravnopravni sa Albancima, sa albanskom ve\u0107inom. Srpski jezik je pored albanskog slu\u017ebeni jezik. Sva dokumenta moraju da budu na dva jezika, nijedan zakon ne mo\u017ee da bude relevantan ukoliko nije na dva jezika, ne mo\u017ee da bude usvojen niti progla\u0161en od strane predsednika ukoliko nije dvojezi\u010dan. To su za\u0161titni mehanizmi pozitivne diskriminacije koja je veoma va\u017ena i koja se treba iskoristiti na pravi na\u010din. Formalno gledano Srbi jesu manjina, ali za\u0161ti\u0107ena manjina koja ima garantovanu zastupljenost u institucijama na svim nivoima i svim oblicima vlasti od zakonodavne, izvr\u0161ne, sudske.<\/p>\n

\"269380_4018225330964_58194664_n\"<\/a><\/p>\n

Kako je na neformalnom, svakodnevnom nivou?<\/strong><\/p>\n

\u017divi se odvojeno.\u00a0 Otkako su formirane ve\u0107inske srpske op\u0161tine, Srbi su se skoncentrisali u tim sredinama, nema ih u gradovima, napustili su ih nakon rata 1999. godine. Odselili su se ili su u Srbiji raseljena lica, izbeglice ili \u017eive unutar Kosova u sredinama gde su u nekom trenutku bili ve\u0107ina. Tako je i danas. Godinama se snalaze, tu \u017eive, ali nemaju dru\u0161tveni dodir sa ve\u0107inskom zajednicom Albanaca. Sara\u0111uje se u institucijama, na radnim mestima, na raznim sastancima, konferencijama. Rade zajedno, me\u0111utim dru\u0161tvenog kontakta nema. Najve\u0107i problem sada\u0161njosti i budu\u0107nosti je u tome koliko dve zajednice zaista komuniciraju, koliko su dva dru\u0161tva po\u010dela da razgovaraju o pro\u0161losti, o onome \u0161to ih \u010deka, o procesu pomirenja i dijaloga. To nije samo dijalog koji se vodi u Briselu izme\u0111u Beograda i Pri\u0161tine, Srbije i Kosova, veoma je va\u017eno uspostaviti dijalog izme\u0111u ta dva dru\u0161tva.<\/p>\n

Albanci i Srbi \u017eive na pet, \u0161est, kilometara udaljenosti, a ne komuniciraju na dru\u0161tvenom nivou, ne piju kafu, ne idu na ro\u0111endane, slavlja… Postoje neki pojedina\u010dni slu\u010dajevi, toga uvek ima, me\u0111utim ako govorimo o problemu, ovo jeste problem. \u017divi se odvojeno, ne govori se jezik jedne i druge zajednice. Mladi Albanci ne znaju srpski, mladi Srbi ne znaju albanski i konverzaciju vode na engleskom jeziku. O tome kakvi smo, \u0161ta mislimo o pro\u0161losti i budu\u0107nosti, kakvi su nam zajedni\u010dki problemi, kako ih mo\u017eemo zajedno re\u0161iti, o tome se malo govori.\u00a0 Ne postoje neki posebni forumi koji bi okupili i jedne i druge, javni prostor gde bi Albanci mogli da \u010duju \u0161ta brine srpsku zajednicu, a Srbi \u0161ta to ti\u0161ti Albance na Kosovu. To je veliki problem i prepreka za budu\u0107nost. Na nama je da kao javni servis pokrenemo debate i dijalog. Ima nekih pomaka, radimo na tome, nadam se da \u0107emo uticati na obe zajednice, a to je ujedno i najve\u0107i problem, kako zbli\u017eiti dva dru\u0161tva.<\/p>\n

Razgovor vodila Biljana \u017diki\u0107<\/strong>. Audio intervju dostupan na Kontrola leta, Radio \u0160tudent<\/a><\/strong>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Mnoge va\u017ene odluke ne mogu se donositi bez podr\u0161ke Srba. Da bi se formirala vojska mora da se promeni Ustav, a da bi se menjao Ustav, potrebna je podr\u0161ka Srba. To je ta pozitivna diskriminacija koja se mora iskoristiti. Ne treba stopirati i blokirati procese, ve\u0107 ih pobolj\u0161ati, unaprediti da bi bili bolji kako za Srbe, tako i za sve na Kosovu. Veoma je va\u017eno da pravi ljudi budu na pravom mestu. Pitanje je koliko je to zaista tako.“<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":6964,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-6963","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":true,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":true,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6963","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6963"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6963\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10091,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6963\/revisions\/10091"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6964"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6963"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6963"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6963"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}