{"id":6877,"date":"2016-11-29T12:11:34","date_gmt":"2016-11-29T12:11:34","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=6877"},"modified":"2023-05-18T11:57:54","modified_gmt":"2023-05-18T11:57:54","slug":"mirjana-miocinovic-ne-dopustam-da-se-neko-nedolican-koristi-imenom-danila-kisa-kao-svojom-zastavom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/mirjana-miocinovic-ne-dopustam-da-se-neko-nedolican-koristi-imenom-danila-kisa-kao-svojom-zastavom\/","title":{"rendered":"Mirjana Mio\u010dinovi\u0107: \u201eNe dopu\u0161tam da se neko nedoli\u010dan koristi imenom Danila Ki\u0161a kao svojom zastavom\u201c"},"content":{"rendered":"
\"slider_velika\"<\/a>
Screenshot\/YouTube<\/figcaption><\/figure>\n

Pi\u0161e: Sr\u0111an Sandi\u0107, Lupiga.Com<\/a><\/strong><\/p>\n

Mirjana Mio\u010dinovi\u0107<\/strong> (Beograd, 1935.), teatrolog je i prevoditelj. Pri zadnjemu na\u0161em kontaktu me pristojno moli: \u201cMolim vas samo da me ne pretvarate u \u2018teatrolo\u0161kinju\u2019, jer ne hajem za rodnu ravnopravnost koja dovodi do rogobatnih i gotovo uni\u017eavaju\u0107e sme\u0161nih re\u010di.\u201d<\/p>\n

Do listopada 1991. godine Mio\u010dinovi\u0107 je predavala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu <\/strong>koji napu\u0161ta u znak protesta zbog rata. Objavila je knjige: \u201eEseji o drami\u201c (1975.), \u201eRa\u0111anje moderne knji\u017eevnosti \u2013 Drama\u201c (prir., 1975.), \u201eSurovo pozori\u0161te, Poreklo, eksperimenti i Artoova sinteza\u201c (1976., 1993.), \u201eModerna teorija drame\u201c (prir., 1981.), \u201ePozori\u0161te i giljotina\u201c (1990., 2008.), \u201eNemo\u0107 o\u010diglednog\u201c (1997., 2014.). Priredila \u201eSabrana dela Danila Ki\u0161a. Prevodi s francuskog\u201c (Lautr\u00e9amond, A. Artaud, G. Genette, A. Ubersfeld, F. Dupont, J.-P. Sarrazac i dr.). Dobitnica je Sterijine nagrade za teatrologiju<\/strong> (1991.), Sterijine nagrade za naro\u010dite zasluge <\/strong>(2005.) i „Lovorovog venca“ (2011.), nagrade za \u017eivotno djelo u polju teatrologije koju dodjeljuje Pozori\u0161ni muzej Vojvodine.<\/p>\n

Razgovarali smo o vremenu u teatru, o histrionstvu, politi\u010dkom teatru, politi\u010dkoj regresiji, ostav\u0161tini Danila Ki\u0161a<\/strong> o kojoj kao njegova biv\u0161a supruga i nasljednica prava brine, nikada naru\u010denim prijevodima kojima je obogatila jugoslavensku teatrologiju …<\/p>\n

\"mirjana_miocinovic\"<\/a>
„Palana\u010dko skorojevi\u0107stvo ljudi na vlasti preslikava se na strukture svih institucija kulture“ – Mirjana Mio\u010dinovi\u0107 (SCREENSHOT: YouTube)<\/figcaption><\/figure>\n

Gospo\u0111o Mio\u010dinovi\u0107, obzirom da je vrijeme najprivilegiranija kategorija u teatru, traje dugo, a zapravo kratko, nu\u017eno je kondenzirano. Je li ono – ono ne\u0161to – \u0161to vam je davalo vjeru u instituciji teatra?<\/strong><\/p>\n

– Pozori\u0161te jednako zavisi i od vremena i od prostora, ne samo kao narativnih kategorija, jer nema pri\u010de koja nije u njih upisana. Ali do promene odnosa prema tim dvema kategorijama nije do\u0161lo najpre na sceni, ve\u0107 u dramskom pismu. Dugu aristotelovsku tradiciju jedinstava mesta, vremena i radnje, odbacili su najpre pisci, promeniv\u0161i pritom, zapravo posledi\u010dno, predmet svog interesovanja. Jean-Pierre Sarrazac, u knjizi \u201ePoetika moderne drame\u201c, govori o promeni dramske paradigme ve\u0107 krajem 19. veka: dramu u \u017eivotu, po njemu, zamenjuje drama \u017eivota. Ovoj poslednjoj potreban je mnogo ve\u0107i opseg vremena i ve\u0107a raznovrsnost prostora. A da pritom samo trajanje predstave ne menja, do u retkim slu\u010dajevima, svoje uobi\u010dajeno trajanje od dva do tri sata. To, naravno, razbija klasi\u010dnu tro\u010dinsku ili peto\u010dinsku strukturu komada, i sitni radnju na neograni\u010den broj slika, koje su pak rasuti fragmenti jedne povesti koja mo\u017ee obuhvatiti ceo \u010dovekov \u017eivot. Ovakve promene dramske forme i ove nove dramske pri\u010de, u koje je upisan dramati\u010dan rad vremena i dinamika prostornih promena, zahteva mnogo rasko\u0161niju rediteljsku i scenografsku imaginaciju, mnogo ve\u0107e gluma\u010dko transformativno ume\u0107e, nove tehni\u010dke inovacije, pa samim tim i mnogo ve\u0107e tro\u0161kove da bi predstava uspela. Ja li\u010dno volim tu promenu dramske paradigme, taj prodor epskog u dramsku pri\u010du, ali je sve to izvan tehni\u010dkih mogu\u0107nosti na\u0161ih pozori\u0161ta, i u neskladu s obrazovnim profilom, u prvom redu na\u0161ih mladih reditelja.<\/p>\n

\u0160to ta institucija danas, po vama, sadr\u017ei? U Srbiji, a mo\u017ee i \u0161ire. Kako se izmijenila? Kamo ide?<\/strong><\/p>\n

– Ovom sam poslednjom re\u010denicom donekle odgovorila na ovo va\u0161e pitanje. Ja, na\u017ealost, ne znam kakva je situacija u hrvatskom pozori\u0161tu, poznato mi je samo \u017ealosno stanje na\u0161ih pozori\u0161ta. I tome nije samo kriv nedostatak novca, ve\u0107 profil onih koji njima upravljaju i sna\u017ean uticaj dr\u017eave na njihov izbor, \u010dime se nacionalisti\u010dka borniranost i palana\u010dko skorojevi\u0107stvo ljudi na vlasti preslikava na strukture svih institucija kulture, pa tako i pozori\u0161ta. Stoga sve manje pratim taj put i samo mogu sa zebnjom da slutim kamo ide. Ima, na sre\u0107u, mnogo darovitih pisaca mla\u0111e i srednje generacije, naro\u010dito me\u0111u \u017eenama, u kojima uo\u010davam tu modernu matricu dramskog i izvo\u0111a\u010dkog, ali nije ba\u0161 svakom od njih lako da se domogne scene. O nekima od njih sam pone\u0161to napisala, ne uz pomo\u0107 neke te\u0161ke teorijske aparature, ve\u0107 vi\u0161e u starinskom esejisti\u010dkom stilu i imam \u201eu ladici\u201c jo\u0161 neke skice od kojih \u0107e mo\u017eda nastati zaokru\u017eeni tekstovi.<\/p>\n

Strahovito me zanima kako ste se odre\u0111ivali i kako ste prepoznavali histrionstvo u va\u0161im teatarskim susretima? Bilo s tekstom, bilo s osobom, bilo s institucijom. Je li ono – nu\u017ena pretpostavka? Taj „narcizam“.<\/strong><\/p>\n

– Ja nemam ni\u0161ta protiv histrionstva. Od anti\u010dkih vremena, preko srednjovekovnog pozori\u0161ta, prete\u017eno putuju\u0107eg, do va\u0161arskih pozori\u0161ta u osvit Francuske revolucije, to su bila pribe\u017ei\u0161ta buntovnog duha i za to se znala platiti visoka cena. Toga je duha bilo u gotovo celokupnom dramskom opusu Aleksandra Popovi\u0107a, vama mo\u017eda nedovoljno poznatog, i u nekim predstavama Ateljea 212 … Od glumaca, u kojima sam prepoznavala tu histrionsku narav, koja je neodvojiva od dara za improvizaciju, najvi\u0161e sam volela Zorana Radmilovi\u0107a. Ina\u010de nisam imala prijatelje me\u0111u gluma\u010dkim svetom i nikad nikakvog profesionalnog dodira s pozori\u0161tem kao institucijom. \u0160to se pak \u201enarcizma\u201c ili prosto ta\u0161tine ti\u010de, to nije samo odlika pozori\u0161nog sveta, s tim \u0161to ovaj pozori\u0161ni narcizam nije opasan i mo\u017eda jedino \u0161teti onome ko je u njegovoj vlasti.<\/p>\n

Osobito volim rije\u010d teatar. Manje su mi bliska pozori\u0161te i kazali\u0161te. Vama?<\/strong><\/p>\n

– Koristim se isklju\u010divo re\u010dju pozori\u0161te, ali mi je, recimo, bli\u017ei pridevski oblik teatarski nego pozori\u0161ni. Imam li na umu etimologiju ovih re\u010di, \u010dini mi se da pozori\u0161te vi\u0161e no re\u010d kazali\u0161te odgovara prirodi ove umetnosti.<\/p>\n

\"mirjana_miocinovic1\"<\/a>
„\u017divimo u nekoj vrsti kriminalisti\u010dke pri\u010de u kojoj se tla\u010ditelji \u017eele predstaviti kao najve\u0107e \u017ertve“ (SCREENSHOT: YouTube)<\/figcaption><\/figure>\n

Oprostite mi na ovoj zanesenosti, ali – pitat \u0107u vas, obzirom na „modu“ politi\u010dkog teatra koja se iznova „nosi“ na zapadnja\u010dkim, ali i na\u0161im pozornicama – mislite li da je tim oslabljen? Time \u0161to je u modi, time \u0161to reproducira naloge politi\u010dke scene, zapravo?<\/strong><\/p>\n

– Svaka moda, po samoj svojoj prirodi, na kraju trivijalizuje sebe samu. Ta opasnost preti i onome \u0161to se naziva politi\u010dkim pozori\u0161tem. To, me\u0111utim, ne umanjuje njegovu potencijalnu subverzivnu snagu, o \u010demu svedo\u010de \u010deste zabrane, bar na ovim na\u0161im prostorima. Me\u0111utim, \u0161irina njegovog uticaja ograni\u010dena je paradoksalnom \u010dinjenicom da je ono \u010desto neka vrsta elitisti\u010dkog pozori\u0161ta, budu\u0107i da u njega dolaze samo istomi\u0161ljenici. Ta vrsta pozori\u0161ta ima samo paklenu snagu kad se od subverzivnog pretvori u propagandno. Tad vlast dozvoljava njegove \u201ekonjske doze\u201c, kako je \u0160klovski u svojim tekstovima o \u201eUmetnosti i revoluciji\u201c ozna\u010dio poplavu pozori\u0161nih predstava u postrevolucionarnoj Rusiji (po ugledu na postrevolucionarno pozori\u0161te u Francuskoj), a kakve smo mi u Srbiji imali prilike da gledamo u Milo\u0161evi\u0107evo vreme.<\/p>\n

Kako se \u010dita na\u0161a politi\u010dka scena? Zna li ona da je scena? Zna li teatar da je – ipak – scena, onda kada misli da nije? Kada misli da „mijenja“ dru\u0161tvo i pojedinca? Nije li to prevara?<\/strong><\/p>\n

– Posmatram, mo\u017eda i s prevelikom usredsre\u0111eno\u0161\u0107u, na\u0161u politi\u010dku scenu i tro\u0161im na nju previ\u0161e vremena, pa i re\u010di, o \u010demu svedo\u010di moja knji\u017eica \u201eNemo\u0107 o\u010diglednog\u201c. I to traje ve\u0107 \u010detvrt veka. Ja, na sre\u0107u, ne pripadam krugovima \u010dija je to profesionalna du\u017enost. Radim to s pozicije marginalca koga ni\u0161ta ne obavezuje na \u201epoliti\u010dku korektnost\u201c koja je, u na\u0161im uslovima, samo oblik prisile da se ne govori istina. A na\u0161a, srpska, politi\u010dka scena u ovom je \u010dasu prostor najprizemnijeg kabotenstva koje se mo\u017ee u umetnosti obraditi samo u obliku opake farse. Kada bi pozori\u0161te imalo hrabrosti da na scenu postavi likove s na\u0161e politi\u010dke scene, i da se, poput starih putuju\u0107ih pozori\u0161ta, pro\u0161eta zemljom Srbijom, to bi po o\u0161trini svoje subverzivnosti prema\u0161ilo svaki opozicioni politi\u010dki diskurs, ma kako on mudar bio. I tako bi mo\u017eda moglo da menja \u201edru\u0161tvo i pojedinca\u201c, mnogo vi\u0161e, uverena sam, od smrtno ozbiljnog \u201epoliti\u010dkog pozori\u0161ta\u201c.<\/p>\n

O politi\u010dkoj regresiji gotovo da nema smisla vi\u0161e govoriti, ili? Niti o uzrocima, niti o posljedicama, jer su nesagledive. Osobno smatram da je i teatar retrogradan. Kao da je dokinut prostor eksperimenta. Kao da se postmodernizam nije dogodio. Je li sve \u0161to smo mi dobili od istog, tek vulgarna tranzicija bez adekvatne kontrole, bez filtera?<\/strong><\/p>\n

– Politi\u010dka regresija, koju shvatam kao odstupanje od nekih osnovnih demokratskih na\u010dela, i koju, pre svega odlikuje netrpeljivost prema \u201edrugom\u201c, vidljiva je u svim zemljama biv\u0161e Jugoslavije. U svakoj od njih neguju se najni\u017ee ljudske strasti koje se najlak\u0161e indukuju u one koji su zapravo najve\u0107e \u017ertve takvog oblika vladanja. Nesposobnost vlasti, bar u Srbiji, da re\u0161i pitanje degradiraju\u0107e bede u kojoj \u017eivi veliki procenat stanovni\u0161tva, te bede koju sama vlast proizvodi svojom pohlepom i nestru\u010dno\u0161\u0107u, prikriva se apokalipti\u010dnim pri\u010dama o ugro\u017eenosti zemlje od svakovrsnih neprijatelja. Mi \u017eivimo u nekoj vrsti kontinuirane kriminalisti\u010dke pri\u010de u kojoj se tla\u010ditelji \u017eele predstaviti kao najve\u0107e \u017ertve. I treba mnogo truda da bi se narod izvukao iz tih paranoidnih pri\u010da i da bi se uverio da je sve to gola la\u017e. Pozori\u0161te mo\u017eda nije retrogradno sa stanovi\u0161ta ideja, ono jo\u0161 nije u slu\u017ebi vlasti na vulgaran na\u010din, ali je, s ne\u0161to izuzetaka, starinski pra\u0161njavo. Neke sam razloge za to ve\u0107 pomenula. Doda\u0107u tome samo \u010dinjenicu da je pozori\u0161te po svojoj prirodi \u201eskupa estetska praksa\u201c (H. Th. Lehmann), i da je samim tim nesklono rizi\u010dnim inovacijama, \u010dak i u mnogo bogatijim zemljama no \u0161to su na\u0161e.<\/p>\n

Va\u0161e pismo od 7. listopada 1991. godine dekanu Fakulteta dramskih umetnosti okon\u010dao je va\u0161u nastavni\u010dku karijeru. Me\u0111utim, va\u0161 odlazak (u samoizgnanstvo?) stoji uz bok s \u201cVje\u0161ticama iz Rija\u201d u Zagrebu, Mirom Furlan\u2026<\/strong><\/p>\n

– Dvadeset sam godina bila profesor Istorije jugoslovenske drame i pozori\u0161ta na Fakultetu dramskih umetnosti, pre toga Akademija, u Beogradu. Svoje zanimanje za dramsku knji\u017eevnost i teoriju pozori\u0161ta dugujem svojim studijama Op\u0161te knji\u017eevnosti sa teorijom knji\u017eevnosti, svetske, kako smo je mi studenti zvali, a ponajvi\u0161e Aristotelovoj \u201ePoetici\u201c. Zahvaljuju\u0107i tome imala sam neka znanja koja su izo\u0161trila moj sud o delima na\u0161ih, mislim jugoslovenskih, naravno, dramskih pisaca i bila zadivljena njihovom vredno\u0161\u0107u. Cilj mi je bio da ta svoja saznanja prenesem studentima. Istovremeno sam se \u017eivo zanimala za inovatorske pokrete u evropskom pozori\u0161tu i predmet moje doktorske teze bila je Artaudova teorija pozori\u0161ta. Ipak sam najve\u0107i broj eseja napisala o jugoslovenskim dramskim piscima, od kojih dva tri o Krle\u017ei. Volela bih da se vratim njegovom \u201eKraljevu\u201c, jo\u0161 me \u017eivo zanimaju neke drame Janka Poli\u0107a Kamova i dva Cankareva komada, \u201eSablazan u dolini \u0161entflorijanskoj\u201c i \u201eLepa Vida\u201c. \u010cesto se u mislima vra\u0107am \u010dudesnoj \u201eKati Kapuralici\u201c Vlaha Stullija, na koju su me, mo\u017eda \u0107e vas to za\u010duditi, sedamdesetih godina, na Bitefu, podse\u0107ali neki delovi Mekih brodova nezaboravnog Kugla glumi\u0161ta.<\/p>\n

\"danilo_kis_mirjana_miocinovic\"<\/a>
Danilo Ki\u0161 i Mirjana Mio\u010dinovi\u0107, koja je i nasljednica njegovih autorskih prava (FOTO: fake poet)<\/figcaption><\/figure>\n

Znam da gotovo nikada niste imali naru\u010deni prijevod, ali ste ipak preveli najve\u0107e teoreti\u010dare teatra.<\/strong><\/p>\n

– Moj prevodila\u010dki rad, s malim izuzecima (Lautr\u00e9amondova sabrana dela u zajednici s Danilom Ki\u0161om), bio je povezan s teorijom pozori\u0161ta. Ni\u0161ta nisam prevela po porud\u017ebini, ve\u0107 po sopstvenom izboru, imaju\u0107i stalno na umu korist koju mogu imati od njih moji studenti. Posle du\u017eeg prekida, prevodila\u0161tvu sam se vratila pre nekoliko godina, sa istom, pedago\u0161kom, namerom, ali i iz \u017eelje da se i sama vratim teatarskim temama koje su me ranije zanimale. Iz dveju sam i sama mnogo toga novog nau\u010dila. Re\u010d je o knjigama Florans Dipon, \u201eAristotel ili vampir zapadnog pozori\u0161ta\u201c i \u017dan-Pjera Sarazaka, \u201ePoetika moderne drame: od Henrika Ibzena do Bernara-Mari Koltesa\u201c, a obe je objavio beogradski izdava\u010d Clio u kolekciji Ars. Napustiv\u0161i fakultet 1991. godine, u znak protesta protiv rata, oti\u0161la sam u penziju i godinama sam se, gotovo isklju\u010divo, bavila knji\u017eevnom ostav\u0161tinom Danila Ki\u0161a i prire\u0111ivanjem njegovih sabranih dela, koja su od tada do\u017eivela tri izdanja, uz tri izdanja izabranih, u koje ra\u010dunam i ono, na\u017ealost nedovr\u0161eno, Feralovo.<\/p>\n

Stojite na braniku Ki\u0161ove ostav\u0161tine, borite se protiv zloporabe njegova imena…<\/strong><\/p>\n

– Ono \u0161to nazivate mojom \u201eborbom protiv zloporabe Ki\u0161ova imena\u201c, ona se kre\u0107e u okvirima mojih prava. Ja nemam prava da se me\u0161am o ono \u0161to drugi pi\u0161u o njemu i njegovom delu, a bilo je neopisivih gadosti. Ja imam samo pravo da ne dopustim da se neko nedoli\u010dan koristi njegovim imenom kao svojom zastavom, \u0161to je bio slu\u010daj sa \u010dlanovima knji\u017eevne grupe Proza na putu (P-70), koji su \u017eeleli da nekakvoj svojoj knji\u017eevnoj nagradi daju Ki\u0161ovo ime. To pravo ina\u010de u ovom \u010dasu nikome ne bih dala zbog \u010dudovi\u0161nog bujanja knji\u017eevnih nagrada i \u010desto sasvim nedostojih dobitnika. Jedino sam po\u0161tovala \u017eelju ve\u0107 pomenute katedre za Op\u0161tu knji\u017eevnost, \u010diji je Danilo Ki\u0161 bio prvi diplomirani student, da godi\u0161nja nagrada koja bi nosila njegovo ime pripadne studentu za najbolji seminarski rad. Poslednjih godina ona se dodeljuje za najbolji magistarski rad. O tome se ina\u010de ni\u0161ta ne zna izvan okvira katedre, u najboljem slu\u010daju izvan okvira Filolo\u0161kog fakulteta.<\/p>\n

Ne mogu vas ne pitati krajnje banalno \u2013 \u0161to \u010ditate i kako se odnosite prema prisili koju svi \u017eivimo, da budemo preinformirani\u2026nu\u017eno?<\/strong><\/p>\n

– \u0160to se \u010ditanja ti\u010de, ja nisam mahnit guta\u010d knjiga. Istovremeno, ne dr\u017eim do toga da budem po svaku cenu dobro informisana, toj sam maniji modernog vremena odolela. Proza je moja velika slabost, ali sam s vremenom toliko istan\u010dala svoj sluh, da malo toga novog mogu da \u010ditam, ne samo od onog \u0161to se kod nas pi\u0161e, no i u svetu. U svojoj biblioteci nemam nijednu knjigu koja je kupljena da bi se samo jednom pro\u010ditala, i to se ne ti\u010de samo proze. Nave\u0161\u0107u samo nekoliko pisaca kojima se \u010desto vra\u0107am. To su Gogolj, Flaubert, Babelj, Piljnjak, Musil, Broch, Joseph Roth, Bohumil Hrabal, Dezs\u00f6 Kosztol\u00e0nyi, a od klasika tu su Servantes, Rablais, Laurence Sterne. Iz mene verovatno govori prilje\u017ean student svetske knji\u017eevnosti koji je iz studija izvukao neka, mo\u017eda i prestroga vrednosna merila. No ja sam ta merila primenjivala i na jugoslovensku knji\u017eevnost i iskreno sam patila zbog njene nedovoljne priznatosti.<\/p>\n

Ali tu su i \u201cu\u010ditelji mi\u0161ljenja\u201d?<\/strong><\/p>\n

– Me\u0111u moje \u201eu\u010ditelje mi\u0161ljenja\u201c spadaju Hannah Arend, Karl Popper, Kornelijus Kastorijadis, Peter Sloterdijk \u2026 \u010citam i sve \u0161to mi do\u0111e do ruku, a ima antiputinovski predznak, u prvom redu \u201ePutinovu Rusiju\u201c (Pe\u0161\u010danik, 2008) Ane Politkovske, ruske novinarke koja je izve\u0161tavala o ratovima u \u010ce\u010deniji i bila ubijena u liftu svoje zgrade, oktobra 2006. godine. Da bih sve to bolje shvatila, \u010desto se vra\u0107am \u201eImperiji\u201c Ryszarda Kapuscinskog.<\/p>\n

Lupiga.Com<\/strong><\/a><\/p>\n

<\/h6>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sr\u0111an Sandi\u0107, Lupiga.Com<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":6881,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[58,180],"tags":[],"class_list":["post-6877","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news","category-o-danilu-kisu"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":true,"excerpt":false},"en":{"title":false,"content":true,"excerpt":false}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6877","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6877"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6877\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10441,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6877\/revisions\/10441"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6881"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6877"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6877"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6877"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}