{"id":6582,"date":"2016-09-16T13:10:09","date_gmt":"2016-09-16T13:10:09","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=6582"},"modified":"2023-05-18T11:58:18","modified_gmt":"2023-05-18T11:58:18","slug":"senekin-tijest-tragedija-za-sve-nase","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/senekin-tijest-tragedija-za-sve-nase\/","title":{"rendered":"Senekin Tijest, tragedija za sve \u201ena\u0161e\u201c"},"content":{"rendered":"

\"senekin-tiest-u-reziji-ivice-buljana\"<\/a>Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak\u00a0<\/strong> (Pe\u0161\u010danik.net<\/a>)<\/p>\n

Ivica Buljan je u kooprodukciji Mini teatra iz Ljubljane, Novoga kazali\u0161ta Zagreb, Zadra snova in Silba Environment Art-a re\u017eirao Senekinu tragediju Tijest<\/em>. Prva predstava bila je na ostrvu Silba, u vrta\u010di sa prirodnim oblikom anti\u010dkog pozori\u0161ta. Druga je bila u Zadru. Na oba mesta, publika je bila odu\u0161evljena. Premijera u Ljubljani morala se druga\u010dije postaviti. Predstava tako zapo\u010dinje na ulici gde je Mini teater Roberta (Robija) Waltla i Ivice Buljana: ulicu je Robi uspeo da pretvori u cvetnu oazu usred Ljubljane, u njenu najlep\u0161u uli\u010dicu. Tijest<\/em> kao post-dramsko pozori\u0161te, otvoreno za unutarnje strukturne promene i igru izvan dramskih okvira, prilago\u0111en je novom bivali\u0161tu: zapo\u010dinje kao pozori\u0161na povorka koja po ulici skuplja publiku, a zatim je kroz odaje pozori\u0161ta, skrivene kutove i \u201esveta mesta\u201c, kao \u0161to je dru\u0161tvo za negovanje jevrejske kulture, dovodi do scene, pokrivene solju, sa jednim stablom i travnatim delom. Beskona\u010dni Mediteran sveo se na sobicu sa simbolima: tragedija je mogla po\u010deti da se gu\u0161i u ironiji i sarkazmu koje proizvodi.<\/p>\n

Buljanova postavka je smelo intervenisanje u dvostruku tradiciju: u stariju, Senekin dubok uticaj kojim je zapravo formirao va\u017ean, a naro\u010dito surovi deo baroknog evropskog pozori\u0161ta, posebno \u0160ekspira (duh u Hamletu<\/em>, strahote Tita Andronika<\/em>, Koriolana<\/em>, pa i Kralja Lira<\/em>); i u mla\u0111u, koja je samo potcenjiva\u010dko zaboravljanje Seneke kad je Evropa otkrila gr\u010dke anti\u010dke tragi\u010dare. U tom pionirskom poslu dekonstruisanja obe tradicije trebalo je pokazati koliko je Seneka voleo da \u010dita svoje gr\u010dke prethodnike, i kako je, u o\u010dajnim vremenima, mogao da poslu\u017ei za raskrivanje strahota realnog sveta. Istovremeni posao repristinacije (obnove) i aktualizacije Seneke uistinu je mogao biti obavljen samo u post-dramskom klju\u010du. Buljanov Tijest<\/em> tako postaje Senekin san o tragediji, i no\u0107na mora neposredne doga\u0111ajnosti. Senekin tekst, ako se izbaci iz polisemije, postaje nerazumljiv. Upravo to se desilo dvema mla\u0111im kriti\u010darkama, koje su se obe setile (malo maglovito) ud\u017ebeni\u010dkog podatka da su u anti\u010dkoj tragediji na sceni bila zajedno samo dva glumca, i da su ubistva obavljana iza scene, pa na sceni ispri\u010dana: i \u0161ta \u0107e, nego da to obe na\u010dine centralnim delom svojih kritika. Jedna od kriti\u010darki je \u010dak naglasila da se je predstava \u201enije dotakla\u201c: neznanje i banalnost su se sreli u \u017eelji da se napi\u0161e ne\u0161to lo\u0161e, jer mo\u017ee biti korisno. Priznajem, dodu\u0161e, da je za ozbiljnu kritiku potrebno malo vi\u0161e vremena\u2026<\/p>\n

Buljanova podela je savr\u0161ena: prvo Milena Zupan\u010di\u010d u svome rafiniranom civilnom obliku \u010dita obja\u0161njenje Tantala (koje sam sama \u201ezgre\u0161ila\u201c, rade\u0107i dramaturgiju), zatim se na sceni pojavi na koturnama, kao jako umorni Tantalov duh, koji mora da ulo\u017ei mnogo snage ne bi li na Atrejevu ku\u0107u bacio prokletstvo, i zatim se, u\u017easnut nad zlobom \u017eivih, vratio u ve\u010dnu glad i \u017ee\u0111 u Donjem svetu. Dva mala sina Miroslava Mandi\u0107a igraju Tijestove sinove, tre\u0107ega, sa imenom Tantal, kao ambivalentnu figuru rituala prelaska izme\u0111u mladosti i zrelosti i izme\u0111u razuma i ludosti, igra Gregor Prah. Miroslav Mandi\u0107 je kao Atrej genije zlobe i hladne osvete, bolji od svih svojih odigranih zlobnika, a sa neuporedivo manje teksta; Robi Waltl igra zaboravnog zlobnika, koji je posle mnogih godina izgnanstva, gladi i poni\u017eavanja, postao bri\u017ean otac: upravo tu, u ta\u010dki u kojoj po\u010dinje da dobija nazad \u010dove\u010dnost, njegov brat ga vra\u0107a u u\u017eas besa i bola \u2013 furor<\/em> i dolor<\/em>, osnove Senekine poetike. I kona\u010dno, savr\u0161eni Benjamin Krneti\u0107, koji igra Glasnika i kome je dodeljena klju\u010dna scena u tragediji: on ne mo\u017ee druga\u010dije nego nag, o\u010dajni\u010dki se \u010diste\u0107i vodom, da ispri\u010da u\u017eas kanibalske gozbe kojom je brat osvetnik pogostio brata prekr\u0161ioca i budu\u0107eg osvetnika. Ne\u0107u pominjati sva inteligentna re\u0161enja koja je Buljan imao za predstavu u Mini Teatru. No jedna mi se \u010dini naro\u010dito va\u017enom, zapravo klju\u010dnom za danas i ovde, i za \u201ena\u0161e\u201c: Atrej, koji je ubio sva tri Tijestova sina (svete\u0107i se za Tijestovu kra\u0111u zlatnog ovna iz tora i uz to i Atrejeve \u017eene), skuvao ih i ponudio bratu, koga je posle mnogih godina izgnanstva primamio k sebi obe\u0107anjem da \u0107e sa njim deliti krunu; on i njegov skoro sa uma si\u0161av\u0161i brat izlaze sa scene kroz glavna vrata i nastavljaju sva\u0111u. \u010cujemo ih jo\u0161 na hodniku: to je sva\u0111a bra\u0107e koja su uni\u0161tila jedan drugome sve, uklju\u010duju\u0107i budu\u0107nost dece, koja su sejala smrt sa hladnim ube\u0111enjem da imaju pravo, i koja ni\u0161ta nisu izgubila na svojim ube\u0111enjima, \u0161to se lako\u0107e dodeljivanja smrti ti\u010de. U trenutku kada je jedan bio na putu ponovne humanizacije, drugi ga je vratio tamo gde pripadaju, u svet obi\u010dnosti i ritualizacije zlo\u010dina, koji se moraju nastavljati, iz generacije u generaciju. Mo\u017eda nas to na ne\u0161to podse\u0107a? Na prenos zlo\u010dina koji nije nikakva ugra\u0111ena i neizbe\u017ena ljudska kob, nego nasle\u0111ivanje biznisa od tate, tako da se sukob uvek mo\u017ee ponovo podgrejati, jer stalno kr\u010dka i ne\u0161to\/nekoga hrani? Ne\u0161to kona\u010dno patrijarhalno, neose\u0107ano, nepromi\u0161ljano\u2026 Re\u0161enje za ovu situaciju imao je Ajshil, u trilogiji koju obi\u010dno nazivamo Orestija<\/em>: \u017eene re\u0161avaju problem generacijskog prenosa zlo\u010dina \u2013 Erinije, koje zahtevaju krvnu osvetu\/smrtnu kaznu kao kona\u010dno re\u0161enje, i boginja Atina, koja kao kraj lanca zlo\u010dina predla\u017ee demokratiju, odnosno glasanje. One se dogovaraju, atinski gra\u0111ani glasaju. Kompromis je tipi\u010dno \u017eenski \u2013 Erinije dobijaju novo, bolje ime i odli\u010dnu lokaciju svetili\u0161ta (padina Akropolja), Atina dobija Orestov \u017eivot i atinsku civilnu potporu. \u201eNa\u0161i\u201c skoro izvesno nikada ne\u0107e do\u0107i do tog, najlak\u0161eg re\u0161enja\u2026<\/p>\n

Ne treba nikako zaboraviti da je Buljan celu predstavu morao pre-re\u017eirati za novi prostor, dati joj nova zna\u010denja i ispustiti, sa \u017ealjenjem, neka koja su bila mogu\u0107na u prva dva prostora: no ako su prva dva prostora\/re\u017eije bli\u017ee Senekinim snovima, ova je predstava bli\u017ea Senekinom bu\u0111enju u svetu u kojem je \u017eiveo, i u kojem je morao po\u010diniti samoubistvo\u2026<\/p>\n

Seneka je izvesno prete\u010da psihoanalize, u svakom slu\u010daju majstor detaljnog opisa monstruoznih pojedinaca, i to pre svega njihovih akcija i njihove bespo\u0161tedne samoanalize: Medeja i Tijest su njegovi najizrazitiji likovi u tome smislu. Skoro je nemogu\u0107e ne povezati doba i okolinu u kojoj je Seneka pro\u017eiveo zreli deo svog \u017eivota, i njegove tragedije, krvavo ludilo vladara (Nerona) i snala\u017eenje intelektualca u cirkusu surovosti i bezumlja, do one ta\u010dke kada se ne mo\u017ee vi\u0161e ni\u0161ta drugo, nego uni\u0161titi sebe. Kako god da se morao ubiti, zbog prinude ili sopstvene odluke \u2013 ili zajedno \u2013 Seneka odlazi li\u0161avaju\u0107i svet va\u017enog svedoka, no uveren da je za sobom ostavio bar delimi\u010dna svedo\u010danstva. Kao mislilac, Seneka je uglavnom povr\u0161ni sledbenik gr\u010dkih u\u010ditelja, koji smatra da je autocenzura misli ono \u0161to \u010dini filosofa. Kada, me\u0111utim, pusti svojoj oboleloj ma\u0161ti na volju u tragedijama, za koje ne znamo da li su se izvodile ili su samo bile \u010ditane (privatno izvo\u0111ene) u krugu istomi\u0161ljenika, Seneka raskriva svoju pravu, ne filosofsku ve\u0107 psihoanaliti\u010dku strast.<\/p>\n

Florans Dipon, koja je Seneku prevodila i dala dragocena uputstva o scenskoj postavci i dramaturgiji i uop\u0161te je zaslu\u017ena za obnovu zanimanja za Seneku u Francuskoj, misli da naizgled superficijelni hor u Tijestu<\/em> nije samo jedan, nego da ih u ovoj tragediji vidimo tri: prvi je uistinu hor, drugi i tre\u0107i su razmi\u0161ljanje usamljenog pojedinca, mo\u017eda Seneke kao filosofa, tre\u0107i je glas \u010ditavog \u010dove\u010danstva. Ne treba zaboraviti ni Senekine literarne uzore, gr\u010dke tragedije: on sledi uobi\u010dajenu postavku hora kao banalnog, common sense<\/em> mi\u0161ljenja, mase iz koje ne izlazi individualni junak. Prvi hor zato svakako sledi Sofoklov i Euripidov model, jer je formalno re\u010d o Senekinom pasti\u0161u tih horova. Drugi i tre\u0107i hor se mogu opisati kao monolog deplasiranog filosofa koji mudruje nad prizorima najstra\u0161nijih zlo\u010dina, a \u010detvrti bi mogao biti de\u010diji \u2013 op\u0161teljudski hor.<\/p>\n

Seneka voli detaljan opis zlo\u010dinstva, prizore klanja, le\u0161eva, doslovce ra\u0161\u010dlanjavanje tela, kanibalizam. Pijenje krvi i jedenje mesa sopstvenih sinova su prizori \u2013 dodu\u0161e opisani \u2013 kojih se ni moderna drama nije latila. Seneka opisuje kanibalski u\u017eitak koji je istovremeno i incestuozni i eroti\u010dki: Tijestovo telo absorbuje meso sinova kao monstruoznu trudno\u0107u, koja ima sve spoljne znake muka \u017eenske trudno\u0107e. Tijest je zaveo Atrejevu \u017eenu: monstruozno oplo\u0111enje nastavlja se kao monstruozna trudno\u0107a, sve do monstruoznog poro\u0111aja \u2013 povra\u0107anja mesa ubijenih sinova. Tijest se, me\u0111utim, posle toga ne ubija, ve\u0107 pre\u017eivljava, i odlazi da bi u nastavku \u2013 \u0161to je Senekina u\u010dena publika znala \u2013 izveo to isto jo\u0161 jedanput, zaveo svoju k\u0107erku, podmetnuo sina Atreju i time osigurao zlo\u010dina\u010dki niz kroz generacije, koji preko ubistva oca i majke zavr\u0161ava u ludilu i opro\u0161taju Orestovog zlo\u010dina. U tome svetlu Ajshilovo re\u0161enje, da jedino demokratija mo\u017ee da popravi samog \u010doveka i da tako spre\u010di pojavu zlo\u010dina i osigura spas i napredak \u010dove\u010danstva, ostaje mo\u017eda subverzivni Senekin san\u2026<\/p>\n

Atrejeva monstruoznost je politi\u010dki motivisana i politi\u010dki sprovedena, jer ra\u010duna na mo\u0107 kao najsna\u017eniju pokreta\u010dku silu zlo\u010dinca i \u017ertve osvete (koja je tako\u0111e zlo\u010dinac): mo\u0107 je ta koja privodi \u017ertvu zlo\u010dincu, jer je izme\u0111u njih jedina razlika ona u ta\u010dnom planiranju popu\u0161tanja zlo\u010dina\u010dke pa\u017enje i obazrivosti. Uzgredne \u017ertve, one bez krivice, moraju umreti, \u017ertva osvete mora \u017eiveti. Tijest je samo trenutno primirena politi\u010dka zver, koja \u0107e ponovo rasplamsati svoju monstruoznost u zgodnoj prilici. U tome pogledu nema prave razlike izme\u0111u dva brata, oni misle jednako.<\/p>\n

Ivica Buljan nikada ne \u201efamilijarizuje\u201c Senekinog Tijesta<\/em>, ne \u010dini ga asocijativno lakim i prijem\u010divim, \u0161tedljiv je u aktualizaciji. Izvo\u0111ena u krugu poznavalaca i vrhunskih \u010ditalaca (ili ne) u Senekino doba, preuzeta kao kulturno za\u0161ti\u0107ena maska za tada\u0161nju bestijalnost sveta u baroknom pozori\u0161tu, ova tragedija je za Buljana savr\u0161ena osnova postdramskog postupka: radikalno menjanje konteksta u istoriji teksta i predstave, potpuna kanonska neoptere\u0107enost, lokalna neupisanost: sasvim nenamerno, to su sve nepremostive prepreke za lokalnu kritiku. Buljanova predstava Senekinog Tijesta <\/em>tako odmah mora napolje i drugde.<\/p>\n

\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Izvo\u0111ena u krugu poznavalaca i vrhunskih \u010ditalaca (ili ne) u Senekino doba, preuzeta kao kulturno za\u0161ti\u0107ena maska za tada\u0161nju bestijalnost sveta u baroknom pozori\u0161tu, ova tragedija je za Buljana savr\u0161ena osnova postdramskog postupka: radikalno menjanje konteksta u istoriji teksta i predstave, potpuna kanonska neoptere\u0107enost, lokalna neupisanost: sasvim nenamerno, to su sve nepremostive prepreke za lokalnu kritiku. Buljanova predstava Senekinog Tijesta tako odmah mora napolje i drugde.“ Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak (Pe\u0161\u010danik.net)<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":6583,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-6582","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":false,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6582","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6582"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6582\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10444,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6582\/revisions\/10444"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6583"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6582"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6582"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6582"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}