{"id":5457,"date":"2016-04-06T14:15:08","date_gmt":"2016-04-06T14:15:08","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=5457"},"modified":"2023-05-18T11:58:41","modified_gmt":"2023-05-18T11:58:41","slug":"mora-se-uhvatiti-pravi-trenutak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/mora-se-uhvatiti-pravi-trenutak\/","title":{"rendered":"‘Mora se uhvatiti pravi trenutak’"},"content":{"rendered":"
\"\"<\/a>
Igor Kupljenik, foto: Peter Rombo<\/figcaption><\/figure>\n

Igor Kupljenik<\/strong> je sportski fotograf, vlasnik agencije Mi-Press<\/a>, \u010dije fotografije objavljuju evropski i svetski mediji, izme\u0111u ostalih BBC, The Wall Street Journal, CNBS itd. U Ljubljanu se 1994. godine doselio iz Banja Luke. Pro\u0161le godine je bio mentor na fotografskim radionicama „Migrantskog objektiva“ SKC-a Danilo Kis, ispratio je svojim objektivom muke i patnje izbeglica na slovena\u010dkoj granici ove jeseni, a njegova prava ljubav i specijalnost ostaje sportska fotografija. Svojim objektivom je zabele\u017eio skoro sve sportske doga\u0111aje u Sloveniji i okolini, a posebno mesto zauzimaju skija\u0161ki letovi na Planici<\/a>, najve\u0107em sportskom doga\u0111aju u Sloveniji, koji je ove godine fotografisao po \u0161esnaesti put. Sa Igorom Kupljenikom je u radio emisiji Kontrola leta<\/a>, razgovarala Biljana \u017diki\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Kako si odlu\u010dio da se bavi\u0161 fotografijom?<\/strong><\/p>\n

Prvi aparat sam dobio za \u010detrnaesti ro\u0111endan i polako je krenulo. Aktivno sam po\u010deo da se bavim fotografijom 1995\/96. godine na koncertima \u0110or\u0111a Bala\u0161evi\u0107a. Kao gledalac, prvi put sam do\u0161ao sa foto aparatom \u00a0na Planicu 1999. godine i to je definitivno bio odlazak u fotografske vode.<\/p>\n

\u0160ta te najvi\u0161e privla\u010di u fotoreporterskom poslu?<\/strong><\/p>\n

Sportsku fotografiju najvi\u0161e volim zato \u0161to je potrebno uhvatiti trenutak igre, trenutak gde ljudi ne poziraju, trenutak koji se ne\u0107e ponoviti.<\/p>\n

Kako je tekao tvoj razvoj kao fotografa, \u0161ta jedan fotograf mora da usvoji, koje tehnike i ve\u0161tine mora da ima?<\/strong><\/p>\n

Mora da neguje svoj vlastiti stil. Kada u\u0111ete u fotografske vode pojavi\u0107e se milion savjetnika koji \u0107e u vama htjeti da vide sebe, ali vi morate da ostanete \u010disto svoji, da izaberete svoj trenutak i to je mo\u017eda najosnovije \u0161to \u0107e vas razvijati. Treba biti spreman na to da \u0107e vas prvih par godina gledati kao vanzemaljca, kao neprijatelja broj jedan koji \u0107e nekome uzimati hleb, stranke. Ako pro\u0111ete tu fazu, onda \u0107ete uspeti.<\/p>\n

Da li si se potpuno samostalno razvijao ili si imao neke u\u010ditelje?<\/strong><\/p>\n

Nisam bio ni na kakvim kursevima, nisam zavr\u0161io \u0161kolu fotografije, jednostavno samostalno prate\u0107i svoj razvoj i fotografije drugih, nalazio sam taj pravi trenutak koji treba uhvatiti sa foto aparatom.<\/p>\n

Da li te zanimaju umetni\u010dke fotografije gde je sve unapred name\u0161teno, scenografija, scena?<\/strong><\/p>\n

Ne bih rekao da me ne zanima, pre tri godine sam tvrdio da nikada ne\u0107u fotografisati politiku i misice. Posao me je odvukao i u te vode. Ono \u0161to je zajedni\u010dko i kod politi\u010dara i kod misica je da previ\u0161e poziraju.<\/p>\n

Da li je za jednog fotografa dobro da modeli poziraju?<\/strong><\/p>\n

Ako ste modni fotograf koji to voli i u\u017eiva u tome, onda je to u redu. To je razlika izme\u0111u modnog i sportskog fotografa. Sportski fotograf lovi trenutak, na primer zakucavanje u ko\u0161arci gde igra\u010d ne pozira, igra\u010d je u svom, a fotograf u svom svijetu.<\/p>\n

Koliko je te\u0161ko uhvatiti pravi trenutak? \u0160ta ti se tada mota po glavi, da li si i ti u tom trenutku sportski navija\u010d?<\/strong><\/p>\n

Normalno je da navijate ako igra va\u0161a ekipa sa kojom ste na bilo koji na\u010din povezani, Cibona, Union Olimpija ili reprezentacija. Uhvatite pravi trenutak, ako primetite da igra\u010d ide sam prema ko\u0161u logi\u010dno je da ide na zakucavanje. Ne mo\u017eete \u010dekati da on zakuca i onda razmi\u0161ljati o fotografisanju. Mora se uhvatiti pravi trenutak.<\/p>\n

\"Planica<\/a>
Noriaki Kasai, Foto: Igor Kupljenik<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Da li prilikom posla navija\u010dke strasti poma\u017eu ili odma\u017eu?<\/strong><\/p>\n

Mislim da poma\u017eu.<\/p>\n

Planica je odredila i tvoje zanimanje. Kakvi su utisci ove godine?<\/strong><\/p>\n

Prvi put u istoriji desilo se da je jedan skaka\u010d, leta\u010d Peter Prevc uzeo sve \u0161to se moglo osvojiti u jednoj sezoni, postavio veliki broj novih rekorda, a postavljen je i rekord u pose\u0107enosti Planice. Zvani\u010dan podatak je 111 000 gledalaca u pet dana na Planici, neponovljiv do\u017eivljaj je navijanje i toliko slovenskih zastava.<\/p>\n

Kako izgleda raditi kao sportski fotograf na Planici?<\/strong><\/p>\n

Probna serija kre\u0107e u devet ujutru, kao fotograf moram sat ranije da izaberem pravu poziciju sa koje fotografi\u0161em i onda \u010dekam. Od pedeset skaka\u010da\u00a0 svako ima svoj put leta, a taj put treba uloviti. Ako sam na svojoj omiljenoj poziciji na Planici, izme\u0111u 110 i 130 metara na dosko\u010di\u0161tu, ne vidim trenutak kada skaka\u010d kre\u0107e sa zaleti\u0161ta. Sve \u0161to mogu da vidim je mikrofon RTV Slovenije i \u010dovjeka koji ga dr\u017ei. Kada podigne mikrofon to je znak da je skaka\u010d krenuo. Zatim ga \u010dekam da se pojavi iza brda i fotografi\u0161em. Od polo\u017eaja\u00a0 zavisi da li \u017eelim da ga uhvatim celog u stilu portretne fotografije ili sa planinama u pozadini.<\/p>\n

\"Planica<\/a>
Robert Kranjec, Foto: Igor Kupljenik<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Da li si zadovoljan svojim fotografijama sa Planice?<\/strong><\/p>\n

Zadovoljan sam, ali moglo je i bolje, mo\u017eda sam poslednjeg dana previ\u0161e taktizirao da bih ulovio svetski rekord.<\/p>\n

Osim Prevca, da li je jo\u0161 neki skaka\u010d na tebe ostavio poseban utisak?<\/strong><\/p>\n

Robert Kranjec. Imao je relativno slabu sezonu, po\u010deo je sa povredom, tako da sam jako zadovoljan time \u0161to je pravio dru\u0161tvo Peteru Prevcu na pobjedni\u010dkom postolju sve dane.<\/p>\n

\u0160ta je ove godine zanimljivo na Planici u odnosu na prethodne?<\/strong><\/p>\n

Na Planici sam kao fotograf aktivan \u0161esnaest godina. Za razliku od prethodnih godina, kona\u010dno je napravljen Nordijski centar. Lak\u0161e nam je, ovo je prva godina da nismo morali da se probijamo\u00a0 kroz ljude ni na jednom djelu puta od letaonice do press centra. Imam podatak da je bilo oko dvesta pedeset novinara i sedamdesetak fotografa.<\/p>\n

Kakav je sme\u0161taj?<\/strong><\/p>\n

Nisam spavao na Planici jer \u00a0do Ljubljane imam malo vi\u0161e od sat vremena vo\u017enje. Preno\u0107i\u0161te u Kranjskoj Gori nije se moglo na\u0107i ispod \u010detrdeset, pedeset evra, pa su mnogi novinari spavali u italijanskom Trevizu, snalazili se na razne na\u010dine jer sme\u0161taj pla\u0107aju sami.<\/p>\n

Zanimljivo je da si ti jedan od dvojice fotografa koji su pratili Prevca na svim ve\u0107im takmi\u010denjima.<\/strong><\/p>\n

Na finalu novogodi\u0161nje turneje u Bischofshofenu, bilo je tridesetak sportskih fotografa iz Slovenije, dok smo letove u Kulmu snimali samo kolega Damjan \u017dibert iz 24ur.com i ja. Nas dvojica jedini imamo sve fotografije sa novogodi\u0161nje turneje, svetskog prvenstva u letovima i sa Planice.<\/p>\n

\"Planica<\/a>
Peter Prevc, Foto: Igor Kupljenik<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Ove zime ispratio si skoro sva takmi\u010denja, gde si sve bio?<\/strong><\/p>\n

Pokrivao sam Svetski kup u alpskom skijanju za mu\u0161karce i \u017eene. Bio sam u Flachau, Cortina d’Ampezzo, Hinterstoderu, Garmisch-Partenkirchenu, Mariboru, Kranjskoj Gori.<\/p>\n

Kakva je razlika u organizaciji slovena\u010dkih i stranih takmi\u010denja?
\n<\/em><\/strong><\/p>\n

Prvi put sam obilazio sve te lokacije, svaka je bila specifi\u010dna i u organizaciji i u odnosu fotografa. Te\u0161ko ih je upore\u0111ivati, jedno je nema\u010dka organizacija, drugo austrijska i slovenska.<\/p>\n

Planica je poseban doga\u0111aj. Kako uti\u010de na tebe? Da li si primetio emocionalni naboj kod kolega?<\/strong><\/p>\n

Morao sam malo vi\u0161e da pazim da ne propustim nekog od slovenskih leta\u010da, pogotovu Petera Prevca. On je u \u010detiri dana napravio petnaest skokova i sve sam uspeo uspje\u0161no da ulovim. Normalno je da postoji pritisak, sje\u0107am se kada je pre par godina Adam Malysz imao poslednji skok, svi fotografi su dobili informaciju da \u0107e biti ne\u0161to specifi\u010dno. Niko nije znao o \u010demu se radi, a taj skok nije smeo da se propusti. Desilo se da je Adam Malysz imao svoje ime ispisano na skijama sa donje strane.<\/p>\n

Sti\u017eu prole\u0107ni i letnji sportovi, \u0161ta \u0107e\u0161 pratiti?<\/strong><\/p>\n

Ekipni sportovi kao \u0161to su ko\u0161arka i fudbal privode se kraju. Za mene kao fotografa najve\u0107i fudbalski doga\u0111aj ove godine je Evropsko prvenstvo u fudbalu u Francuskoj. Sledi Svetski kup u padobranstvu, vreme je za sportove na otvorenom.<\/p>\n

Tvoje fotografije su u razli\u010ditim \u010dasopisima, mo\u017eda bi izdvojio neku?<\/strong><\/p>\n

Najve\u0107i problem je probiti se u doma\u0107im medijima. Prvo \u0107ete uspeti u inostranstvu, a tek onda \u0107e vas spaziti doma\u0107i mediji, tako da svaka objavljena fotografija puno zna\u010di. Na na\u0161em podru\u010dju postoji ljubomora i radije se uzima fotografija strane agencije za koju se posle ispostavi da je na\u0161a i da su mogli da je dobiju bez posrednika.<\/p>\n

Osim sportova fotografi\u0161e\u0161 i kulturne doga\u0111aje, a fotografisao si i muku i patnju izbeglica na slovena\u010dkoj granici.<\/strong><\/p>\n

Kulturni doga\u0111aji su nepredvidljivi za fotografisanje, a izbjeglice su za mene bile jako te\u0161ka tema. Bila i nadam se da se vi\u0161e ne\u0107e ponoviti. Gledati decu i nemo\u0107ne ljude jako je te\u0161ko, a uz to jo\u0161 i fotografisati. To mi je do sada bio najte\u017ei profesionalni trenutak. Dva puta sam se prisilno sreo sa fotografisanjem sahrana i mo\u017eda bih rekao da je to jo\u0161 te\u017ee, pogotovu ako se radi o sahrani drage osobe, to je onda najte\u017ea kombinacija.<\/p>\n

Vi\u0161e puta si bio na granici i fotografisao izbeglice?<\/strong><\/p>\n

Bio sam krajem osmog i desetog meseca: Rigonce, Dobova, Mursko Sredi\u0161\u010de i desetak, petnaest dana radio sa izbjeglicama.<\/p>\n

Fotografije su oti\u0161le u svet?<\/strong><\/p>\n

Izme\u0111u ostalog objavio ih je BBC, CNBS, kanadski Wall Street Journal.<\/p>\n

Rekao si mi tada da si prvo plakao, a onda fotografisao?<\/strong><\/p>\n

Da, to je bilo prvog dana i bilo mi je najte\u017ee.<\/p>\n

\u0160ta bi rekao o tom eti\u010dkom trenutku, neki ka\u017eu da nije u redu fotografisati ljude u tako te\u0161kim situacijama, drugi smatraju da se upravo na taj na\u010din saznaje \u0161ta se de\u0161ava?<\/strong><\/p>\n

Ako ljudi to ne vide, nemaju dokaz da li se desilo ili nije. Sa druge strane normalno da nije u redu\u00a0 fotografisati decu, \u017eene u takvim trenucima. Ali ako to ne uradite, ne\u0107e se vidjeti.<\/p>\n

\"\"<\/a>
Foto: Neboj\u0161a Teji\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

U Sloveniji si dvadeset dve godine, da li se ose\u0107a\u0161 ovde kao kod ku\u0107e?<\/strong><\/p>\n

Na to pitanje je te\u0161ko odgovoriti. Ro\u0111en sam u Banja Luci, ne\u0161to manje od dvadeset tri \u00a0godine \u017eiveo sam tamo, dakle jo\u0161 nisam toliko u Ljubljani. Doma\u0107i kraj \u0107e ipak uvek ostati doma\u0107i kraj.<\/p>\n

Koliko \u010desto ide\u0161 za Banja Luku, da li i tamo fotografi\u0161e\u0161?<\/strong><\/p>\n

Premalo idem. 7. maja je za mene jedan jako va\u017ean doga\u0111aj u Banja Luci koji \u0107u fotografisati, to je ponovno otvaranje d\u017eamije Ferhadija koja je sru\u0161ena za vrijeme rata.<\/p>\n

Verovatno i tu rade emocije, treba da se napravi dobra fotografija, a \u010doveku doga\u0111aj do\u0111e direktno do srca.<\/strong><\/p>\n

Jo\u0161 mi je prerano da razmi\u0161ljam o tome, ali mislim da \u0107e biti jako zanimljivo iskustvo.<\/p>\n

Da li to \u0161to si izme\u0111u dve kulture i dva jezika, i \u0161to si uvek nekako sa strane, nikad do kraja insajder, poma\u017ee tvom posmatra\u010dkom oku?<\/strong><\/p>\n

Rekao bih druga\u010dije, imam osje\u0107aj da sam uvijek na pogre\u0161noj strani. Uvijek se na\u0111e neko ko nas vas gleda \u010dudno. Mo\u017eda je pro\u0161lo previ\u0161e godina od rata, ali u nekim glavama na \u017ealost rat jo\u0161 uvijek traje.<\/p>\n

Da li se i danas susre\u0107e\u0161 sa predrasudama i kako se bori\u0161 protiv toga?<\/strong><\/p>\n

Navikao sam. Ne borim se, ignori\u0161em.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/em><\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Najve\u0107i problem je probiti se u doma\u0107im medijima. Prvo \u0107ete uspeti u inostranstvu, a tek onda \u0107e vas spaziti doma\u0107i mediji. Radije se uzima fotografija strane agencije za koju se posle ispostavi da je na\u0161a i da su mogli da je dobiju bez posrednika.“ Igor Kupljenik, sportski fotograf<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":5497,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-5457","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":false,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5457","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5457"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5457\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10095,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5457\/revisions\/10095"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5497"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5457"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5457"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5457"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}