{"id":5264,"date":"2016-03-18T11:42:06","date_gmt":"2016-03-18T11:42:06","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=5264"},"modified":"2023-05-18T11:58:42","modified_gmt":"2023-05-18T11:58:42","slug":"od-zatvaranja-granica-imaju-koristi-samo-krijumcari-ljudima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/od-zatvaranja-granica-imaju-koristi-samo-krijumcari-ljudima\/","title":{"rendered":"Migracije se ne mogu zaustaviti, ljudi zatvaranjem granica prepu\u0161teni krijum\u010darima"},"content":{"rendered":"
\"A<\/a>
Foto: Atina<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Beogradska nevladina organizacija Atina<\/a> od 2004. godine bori se protiv trgovine ljudima i svih oblika rodnog zasnovanog nasilja, a posebno mesto u njenim programima zauzima pomo\u0107 izbeglicama i za\u0161tita i zastupanje, posebno \u017eena izbeglica i dece. U Kontroli leta <\/a>smo razgovarali sa Jelenom Hrnjak<\/strong> iz NVO Atina.
\n<\/a><\/p>\n

Kakva je trenutna situacija sa izbeglicama u Srbiji?<\/strong><\/em><\/p>\n

Od momenta kada su dr\u017eave kroz koje su izbeglice u ve\u0107em delu prolazile u prethodnom periodu donele ovaj dogovor o zatvaranju granica, situacija se drasti\u010dno promenila. Ono \u0161to mi trenutno vidimo u Beogradu i u Srbiji jeste da smo se na neki na\u010din mi vratili na period od pre godinu, godinu i po dana, zna\u010di u period pre eskalacije ove izbegli\u010dke krize. Kada ka\u017eemo da smo se vratili u taj period to zna\u010di da smo mi, u su\u0161tini, u Srbiji imali u 2014. godini zvani\u010dno registrovanih \u0161esnaest hiljada izra\u017eenih namera za azil. Zna\u010di, to je ono \u0161to je dr\u017eava zvani\u010dno uspela da procesuira, a nezvani\u010dno se spominju brojevi koji su tri do \u010detri puta ve\u0107i od te cifre.<\/p>\n

Tako\u0111e, u godini pre 2014. to jest, 2013. bilo je oko pet hiljada ljudi koji su izrazili nameru za azil. To je, tako\u0111e, jedan od zvani\u010dnih podataka. Mi smo u tom prethodnom periodu pre leta pro\u0161le godine prime\u0107ivali veliki broj ljudi koji su se na neki na\u010din ilegalno kretali kroz na\u0161u zemlju uz pomo\u0107 krijum\u010dara. To je ono \u0161to definitivno sada vidimo i \u0161to prepostavljamo da \u0107e se de\u0161avati u ve\u0107oj meri u narednom periodu s obzirom na ove restriktivne mere koje su donete.<\/p>\n

Ono \u0161to se trenutno de\u0161ava jeste da mi dobijamo informacije iz Gr\u010dke da se kod njih nalazi trenutno oko petnaest hiljada ljudi koji o\u010dekuju da \u0107e pro\u0107i granicu. Oni me\u0111usobno razmenjuju razli\u010dite informacije i govore da \u0107e najverovatnije, ukoliko im to ne bude bilo dozvoljeno, poku\u0161ati da koriste alternativne na\u010dine. Ono \u0161to mi definitivno, sasvim sigurno znamo, jeste da se na toj takozvanoj \u201eni\u010dijoj zemlji\u201c, izme\u0111u Makedonije i Srbije trenutno nalazi \u010detristo izbeglica, te da se u Pre\u0161evu nalazi negde oko \u0161esto izbeglica unutar samog prihvatnog centra. U Beogradu se nalazi negde oko dvesta izbeglica, te u \u0160idu na samoj granici sa Hrvatskom se nalazi oko \u010detristo izbeglica. Tako da su to sve osobe koje su trenutno ovde, i za koje se, da tako ka\u017eem, trenutno vr\u0161i procena da li \u0107e one pro\u0107i dalje ili \u0107e te osobe biti vra\u0107ene. Prakti\u010dno se sada prave planovi u odnosu na novonastalu situaciju, ali u svakom slu\u010daju prijema novih izbeglica u Srbiju poslednjih nekoliko dana nije bilo.<\/p>\n

\u0160ta se de\u0161ava sa izbeglicama koje sada \u010dekaju da nastave put?<\/em><\/strong><\/p>\n

\"justice<\/a>
Foto: Atina<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Situacija je dosta razli\u010dita. Ona se zaista razlikuje od onog perioda koji mi pamtimo od pre nekoliko nedelja. Prve neke restrikcije nastale su ba\u0161 u tom periodu kada su primane samo izbeglice koje dolaze iz Avganistana, Iraka i Sirije. Me\u0111utim, sada, u poslednjih nekoliko nedelja su te mere postajale sve restriktivnije i restriktivnije. Odbijani su prakti\u010dno zahtevi ljudi koji su dolazili iz Avganistana, zatim su i iz Iraka i iz Sirije primani samo oni koji dolaze iz gradova koji su direktno ugro\u017eeni i zahva\u0107eni ratom, dok su svima drugima bili odbijani zahtevi. Tako\u0111e, oni koji su se du\u017ei vremenski period zadr\u017eavali u Turskoj bili su vra\u0107eni kao i svi oni koji nisu imali paso\u0161 ili neki drugi dokument.<\/p>\n

Tako da se, zapravo, broj ljudi koji su imali mogu\u0107nost i \u0161ansu da pro\u0111u smanjivao sve vi\u0161e i vi\u0161e. Nevladina organizacija Atina je od izbijanja izbegli\u010dke krize prakti\u010dno svakodnevno, dvadeset i \u010detri \u010dasa prisutna na mestima gde su izbeglice prisutne. Mi, zapravo, vidimo veliku razliku izme\u0111u osoba koje sada dolaze i onih koji su dolazili ranije, i mi zapravo, taj talas zovemo drugim talasom izbeglica, jer su osobe koje su ranije dolazile bile znatno boljeg obrazovnog statusa, imale su vi\u0161e sredstava za razliku od ovih ljudi koji zaista nemaju. Ranije su nama izbeglice govorile, u augustu, septembru i oktobru, da idu za boljim \u017eivotom, a danas nam govore da idu samo za \u017eivotom. Prakti\u010dno, za njih vra\u0107anje u zemlju odakle su do\u0161li nije opcija i to je ne\u0161to \u0161to oni jako te\u0161ko prihvataju ako im vi to predlo\u017eite.<\/p>\n

Da li postoje <\/em><\/strong>humanitarne<\/em><\/strong> organizacije na terenu koje poma\u017eu ljudima i deci?<\/em><\/strong><\/p>\n

Mi smo u Srbiji uspostavili \u010ditavi jedan sistem podr\u0161ke koju \u010dine: dr\u017eavne institucije, me\u0111unarodne organizacije te organizacije civilnog dru\u0161tva koje rade u Srbiji. Postoje razli\u010dite organizacije koje pru\u017eaju razli\u010dite vrste pomo\u0107i, od deljenja humanitarne pomo\u0107i, preko organizacija poput Atine koje se bave prakti\u010dnom za\u0161titom izbeglica i njihovih prava. Ono \u0161to Atina pogotovo radi jeste za\u0161tita onih koji su pre\u017eiveli neku vrstu nasilja, a koji su me\u0111u izbegli\u010dkom populacijom.<\/p>\n

Sti\u017eu i jezive slike pre svega sa „ni\u010dije zemlje“.\u00a0 Situacija je vi\u0161e nego te\u0161ka. <\/em><\/strong>Kako vi to vidite?<\/em><\/strong><\/p>\n

Situacija jeste te\u0161ka i mi vidimo da \u0107e ona biti sve te\u017ea i te\u017ea. Prvo, mislimo da je ove migracije, zapravo, nemogu\u0107e zaustaviti. To nam govori iskustvo koje smo imali u proteklih nekoliko godina. Mislimo da \u0107e politike dr\u017eava koje su zahva\u0107ene ovim problemom biti sve restriktivnije i restriktivnije prema njima, i mislimo da \u0107e najve\u0107i teret zapravo pasti na le\u0111a ovih ljudi, i to je ono \u0161to nas posebno brine.<\/p>\n

U Atini nas posebno brine i \u010dinjenica da \u0107e uz ovakve restriktivne politike prakti\u010dno procvetati krijum\u010darenje, pa \u0107e ljudi biti u ve\u0107em riziku da budu iskori\u0161\u0107eni, da budu eksploatisani, da budu povre\u0111eni, te da se nad njima vr\u0161i nasilje. To \u0107e se dogoditi ili na \u201eni\u010dijoj zemlji\u201c ili ne\u0107e biti odgovornosti ni jedne dr\u017eave pojedina\u010dno, pa oni ne\u0107e biti za\u0161ti\u0107eni. Bi\u0107e u situaciji da su bez dokumenata, ne\u0107e znati jezik zemlje u kojoj se nalaze i prakti\u010dno \u0107e im jedini kontakt sa stvarno\u0161\u0107u biti neki krijum\u010dar u \u010dijim \u0107e rukama biti njihovi \u017eivoti, njihova bezbednost, a to je ono \u0161to nas uznemiruje u velikoj meri.<\/p>\n

Sigurno imate informacije i o tome da li na terenu ve\u0107 postoje <\/em><\/strong>ljudi<\/em><\/strong> koji se bave krijum\u010darenjem?<\/em><\/strong><\/p>\n

Dovoljno je da pogledate statistike i vide\u0107ete da je ju\u010de u toku dana u Ma\u0111arskoj uhap\u0161eno sto \u010detrdeset i sedam osoba koje su uspele da pre\u0111u granicu. Pogledajte statistike, \u010dak i zvani\u010dne, koje se pojavljuju i bi\u0107e vam jasno da li krijum\u010darske mre\u017ee rade ili ne. Ono \u0161to mi definitivno vidimo, to su te ve\u0107e grupe ljudi i ovde u Beogradu, koji dolaze sa razli\u010ditih strana. Nije Pre\u0161evo jedini grani\u010dni prelaz preko koga oni mogu da pre\u0111u.<\/p>\n

\"Deca<\/a>
Foto: Atina<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Kako sam rekla na po\u010detku, postojalo je jako puno krijum\u010darskih ruta du\u017e razli\u010ditih granica i granica Srbije sa Bugarskom i granica, na kraju krajeva, Srbije sa Makedonijom. Jako \u0107e biti te\u0161ko da se spre\u010de te ilegalne aktivnosti. Ono \u0161to mi definitivno vidimo kao jedan od velikih propusta jeste taj \u0161to uz ove restriktivne politike koje su dr\u017eave pokrenule nije i\u0161la ujedna\u010dena, anga\u017eovana akcija ka poja\u010danom suzbijanju krijum\u010darenja. Mi se nadamo da \u0107e odgovor organa koji su za to zadu\u017eeni biti u skladu sa politikama koje su dr\u017eave propisale.<\/p>\n

Da li ste u kontaktu sa dr\u017eavnim i me\u0111unarodnim institucijama po\u0161to zajedno radite? \u0160ta oni ka\u017eu o tome i kakve su njihove namere?<\/em><\/strong><\/p>\n

Pa da, u kontaktu smo, naravno, sa organizacijama koje rade direktno na terenu i bavimo se prevashodno za\u0161titom izbeglica na koje mi nai\u0111emo kao i izbeglica koje se trenutno nalaze u razli\u010ditim sme\u0161tajnim kapacitetima u na\u0161oj zemlji. To su neke politike koje pripadaju nekim drugim sferama i oblastima vezano za rad Ministarstva unutra\u0161njih poslova, Ministarstva za tu\u017eila\u0161tvo i za ostale koji treba da procesuiraju krivi\u010dno delo.<\/p>\n

Uloga organizacija civilnog dru\u0161tva nije da se bavi krijum\u010darenjem niti da prati uop\u0161te tokove krijum\u010darenja. Na\u0161 posao je da se bavimo za\u0161titom osoba koje su u riziku i koje su na neki na\u010din u nepovoljnom polo\u017eaju, te da se, zapravo, bavimo njihovom za\u0161titom, tako da sa te pozicije mi ne mo\u017eemo trenutno da dajemo ocenu. Ono \u0161to mo\u017eemo je da potvrdimo da ljude vi\u0111amo, da su oni tu, i da znamo da su do\u0161li na neki od na\u010dina koji mi zovemo alternativnim na\u010dinom.<\/p>\n

Koliko su informacije va\u017ene za izbeglice?<\/em><\/strong><\/p>\n

Oni su gladni i \u017eedni informacija na prvom mestu i to je ono \u0161to njima treba kao nasu\u0161ni hleb u svakom momentu. Jako je te\u0161ko, zato \u0161to te informacije odre\u0111uju njihovu budu\u0107nost.<\/p>\n

Tako\u0111e, problemati\u010dan je i na\u010din na koji \u0107ete vi nekome ne\u0161to re\u0107i i na\u010din na koji \u0107ete osobi pomo\u0107i. Nama je isto tako jako te\u0161ko da izbeglicama objasnimo sada sve te restriktivne politike i mi isto ne razumemo za\u0161to se u ve\u0107ini stvari dolazi do povre\u0111ivanja njihovih prava i za\u0161to je njima onemogu\u0107eno da se kre\u0107u slobodno ukoliko oni zaista imaju pravo na to. Po zakonima mnogih zemalja, oni imaju pravo na to ukoliko su njihove dr\u017eave u situaciji u kojoj jesu, a to zna\u010di da su njima naru\u0161eni \u017eivoti, njihova bezbednost i zdravlje, tako da u tom slu\u010daju nama je te\u0161ko da im u ve\u0107ini slu\u010dajeva objasnimo za\u0161to je sada do\u0161lo do promene ovakve situacije.<\/p>\n

Tako\u0111e izbegli\u010dke zajednice, odnosno zajednice iz kojih izbeglice dolaze, razlikuju se me\u0111usobno. Dominantne su one one koje dolaze iz Sirije, te one koje dolaze iz Avganistana i oni u ve\u0107ini slu\u010dajeva slu\u0161aju takozvani glas svoje zajednice. Tako da \u0107e oni na kraju ipak poslu\u0161ati ono \u0161to su pripadnici njihove zajednice njima rekli, bez obzira na to \u0161ta im mi ka\u017eemo, stoga to treba svi da imamo na umu.<\/p>\n

Da li vas dr\u017eava i njene institucije pitaju za savet, s obzirom da ste na terenu svakodnevno? Da li odr\u017eavate neke koordinacione sastanke sa dr\u017eavnim institucijama?<\/em><\/strong><\/p>\n

Da, uloga dr\u017eave u ovoj celoj krizi jeste da koordinira aktivnosti svih aktera. Mislim da na\u0161a dr\u017eava, tako\u0111e ima neke svoje koordinisane sastanke sa drugim dr\u017eavama i mislim da se oni vode nekim politikama. To jasno vidim, dominira efekat koji je nastao odlukama Austrije i drugih dr\u017eava da re\u0161e ovo na svoj na\u010din, tako da mislim da je na\u0161a dr\u017eava tako\u0111e uslovljena odlukama koje se donose spolja i s tim u vezi mislim da oni donose odluke koje mi danas vidimo na terenu i koje vidimo u realnosti ovde u Srbiji.<\/p>\n

S obzirom da se bavite upravo i najranjivijom populacijom \u2013 decom bez pratnje \u2013<\/em><\/strong> k<\/em><\/strong>akva je situacija \u0161to se toga <\/em><\/strong>ti\u010de? Imate li decu<\/em><\/strong> sa kojom radite, tra\u017eite <\/em><\/strong>im <\/em><\/strong>sme\u0161taj itd…?<\/em><\/strong><\/p>\n

To je jedno posebno osetljivo polje i jedan deo na\u0161eg sistema na koji mi nismo definitivno ponosni. Ina\u010de je za\u0161tita dece, iz ranijih iskustva nevladine organizacije Atine, posebno za\u0161tita dece \u017ertava trgovine ljudima, bila jedno izuzetno problemati\u010dno polje. To je tako zbog toga \u0161to sam sistem za\u0161tite dece, te na\u010din na koji je on ustanovljen, nije odgovarao na prave potrebe te dece.<\/p>\n

Takva je situacija i sad zato \u0161to deca koja dolaze iz izbegli\u010dke populacije imaju potpuno druga\u010dije potrebe, druga\u010diju kulturu, jezik, tradiciju, religiju i u skladu sa tim se, tako\u0111e, sistemi podr\u0161ke i programi podr\u0161ke moraju prilago\u0111avati toj deci. Svakako, mi bismo ocenili da je sistem za zbrinjavanje dece koja putuju bez pratnje roditelja u Srbiji neadekvatan i da na njemu treba da se radi jako puno ukoliko \u017eelimo da govorimo o nekim rezultatima i o proceni pravog interesa te dece i pomo\u0107i toj deci.<\/p>\n

\"Refugee<\/a>
Foto: Atina<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Na hiljade dece bez pratnje je pro\u0161lo kroz Srbiju otkako je eskalirala ova kriza i mi smo, zapravo, videli na tim pojedina\u010dnim slu\u010dajevima svu nemo\u0107 na\u0161eg sistema i nemogu\u0107nost da se toj deci na najbolji na\u010din pomogne. Vi\u0111ali smo i to da ta deca jednostavno pobegnu iz tih sme\u0161tajnih kapaciteta, da nestanu. Gubili smo kontakte s njima \u0161to smatramo da nije dobro.<\/p>\n

Kao najve\u0107i problem i pote\u0161ko\u0107u zapravo smo videli to da sistem samu tu decu prevashodno ne posmatra na prvom mestu kao decu nego ih gleda kroz njihov migracijski status, \u0161to bi trebalo da bude od sekundarnog zna\u010daja, jer i po ustavu i po zakonima na\u0161e zemlje, svako dete treba posmatrati kao dete i u skladu sa tim treba i praviti poseban pristup za rad sa ovom decom. Postoji i niz jo\u0161 drugih pote\u0161ko\u0107a koje onemogu\u0107avaju ovoj deci da im bude pru\u017eena prava i adekvatna pomo\u0107, ali verujem da to zavre\u0111uje posebnu jednu emisiju u kojoj mo\u017eemo da pri\u010damo.<\/p>\n

Da li ima dece koja su ostala u Srbiji i kako se o njima dr\u017eava brine?<\/em><\/strong><\/p>\n

\u0160ta se ti\u010de iskustava nevladine organizacije Atina, mi smo imali nekoliko slu\u010dajeva. Indentifikovali smo decu \u017ertve trgovine ljudima u proteklih par godina me\u0111u izbegli\u010dkom populacijom, te su ta deca ostala du\u017ei vremenski period.<\/p>\n

Imali smo dvoje avganistanske dece, de\u010daka i devoj\u010dicu, od kojih je devoj\u010dica ostala trinaest meseci u Srbiji. Mi ne raspola\u017eemo informacijama da je u Srbiji na du\u017ei vremenski period ostalo vi\u0161e dece. U na\u0161im programima su bila deca, avganistanska deca, dve devoj\u010dice zajedno sa njihovom porodicom koje su pre\u017eivele jedno iskustvo seksualnog nasilja ovde u Srbiji, od strane jedne avganistanske bande. Mi smo imali prilike da sa njima radimo tri meseca, ali oni nisu doneli odluku na kraju da ostanu u na\u0161oj zemlji. Tako da mi trenutno ne raspola\u017eemo tom informacijom da li su neka deca ostala.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de samoga azilnog sistema i druge dece koja su bila u na\u0161oj zemlji postojali su neki primeri dece koja su \u010dak krenula u \u0161kolu, ali trenutno ne raspola\u017eemo informacijama da li su ta deca i ostala ovde ili su usred ove izbegli\u010dke krize nastavila put dalje sa svojom porodicom.<\/p>\n

Kako doma\u0107e stanovni\u0161tvo reaguje na izbeglice?<\/em><\/strong><\/p>\n

Hvala vam na ovom pitanju. To je jedno pitanje koje se ba\u0161, svakako, pote\u017ee, \u010dak i kod nas. Mi smo imali prilike da \u010ditamo komentare u medijima koje gra\u0111ani ostavljaju koji su nas zaprepastili na nivou toga da nismo mogli poverovati \u0161to na\u0161i gra\u0111ani misle o izbeglicama i o celoj ovoj situaciji.<\/p>\n

Bilo je zaista dosta uvredljivih komentara, te \u010dak i govora mr\u017enje i to naro\u010dito, recimo, na neke \u010dlanke u novinama koji su se pojavljivali, a koji su govorili o tome da \u0107e neko od izbeglica ostati du\u017ei vremenski period ili da su, na primer, neki od izbeglica dobili azilni status ovde u Srbiji i doneli odluku da \u0107e u Srbiji i ostati. Mi vidimo, zapravo, da \u0107e ukoliko do\u0111e do toga da ve\u0107i broj izbeglica ostane neko du\u017ee vreme, kod nas biti potrebna jedna usagla\u0161ena reakcija, jedna akcija koja \u0107e obuhvatati \u0161iri krug aktera koji \u0107e pomo\u0107i gra\u0111anstvu da se gra\u0111anstvo privikne na tu novu \u010dinjenicu. Istovremeno, to bi pomoglo izbeglicama da premoste taj period na najbezbolniji mogu\u0107i na\u010din.<\/p>\n

Ali definitivno: ono \u0161to mo\u017eemo da vidimo, i kroz medije, jer mi puno pratimo \u010dlanke koji se ti\u010du ove teme, jeste jedan krajnje negativan stav. Mi bismo \u010dak rekli jedna neutralnost, u smislu da ljudi u Srbiji nisu najsre\u0107niji polo\u017eajem u kojem \u017eive, ekonomskim stanjem, i da dosta imamo problema ina\u010de kao dru\u0161tvo i kao dr\u017eava. Ipak, nismo, zaista, o\u010dekivali ovakve izlive koje imamo prilike da vidimo na razli\u010ditim sajtovima i na razli\u010ditim medijima koji, zapravo, pozivaju na mr\u017enju i koji nama govore da \u0107e, ukoliko izbeglice ostanu u Srbiji, to biti jedna istrajna borba na otvaranju dijaloga izme\u0111u samih gra\u0111ana i izbeglica.<\/p>\n

Kao najbolje re\u0161enje za to vidimo ukr\u0161tanje kulture, obi\u010daja i tradicije, ali, eto, o tom-potom. Ti planovi \u0107e se, verujem, praviti u nekoj bli\u017eoj budu\u0107nosti kada se bude znalo vi\u0161e o tome da li ti ljudi ostaju du\u017ee ili kra\u0107e kod nas.<\/p>\n

Razgovarala: Biljana \u017diki\u0107<\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Ranije su nama izbeglice govorile, u augustu, septembru i oktobru da idu za boljim \u017eivotom, a danas nam govore da idu samo za \u017eivotom. Prakti\u010dno, za njih vra\u0107anje u zemlju odakle su do\u0161li nije opcija.“ Razgovor sa Jelenom Hrnjak iz NVO Atina.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":5269,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[211,58,65],"tags":[],"class_list":["post-5264","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-migration","category-news","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":false,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5264","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=5264"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5264\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10159,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/5264\/revisions\/10159"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/5269"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=5264"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=5264"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=5264"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}