{"id":4994,"date":"2016-02-26T18:35:43","date_gmt":"2016-02-26T18:35:43","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4994"},"modified":"2023-05-18T11:59:02","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:02","slug":"tosa-i-pangur-ban-odnosno-debeli-bora-legendarne-macke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/tosa-i-pangur-ban-odnosno-debeli-bora-legendarne-macke\/","title":{"rendered":"To\u0161a i Pangur Ban odnosno Debeli Bora, legendarne ma\u010dke"},"content":{"rendered":"
\"Slika1\"<\/a>
To\u0161a pije vodu<\/figcaption><\/figure>\n

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

Ma\u010dak To\u0161a bio je sijamski me\u0161anac i imala ga je moja prijateljica Nata\u0161a. Uzela ga je neku godinu pred rat, i \u017eiveo je dvadeset i tri godine. To\u0161u sam dobro poznavala, vi\u0111ala sam ga \u010desto do po\u010detka rata, onda retko, kada bih do\u0161la u Beograd. Kada je moja ma\u010dka Klio nestala u Atini 1991, To\u0161a je nasledio njen beogradski toalet i kavez za no\u0161enje. Poslednji put sam ga videla dve godine pre nego \u0161to je umro. Ako i nije imao najsjajniji pedigre, To\u0161a je bio pravi sijamski ma\u010dak, sa grlenim glasom i uvek naizgled lo\u0161e raspolo\u017een. Izabrao je dva ljudska bi\u0107a, Nata\u0161u i njenog sina, ostali jedva da smo postojali.<\/p>\n

Ne mogu pisati o odnosu nekog ljudskog bi\u0107a i ma\u010dke ako ih nisam dugo posmatrala: nikada ne bih uhvatila one prave trenutke razumevanja. Znam da je u doba kada je uzela To\u0161u, Nata\u0161a morala da donese odluke koje su obele\u017eile njen \u017eivot zauvek. Umesto sklanjanja, izabrala je da se izlo\u017ei manje-vi\u0161e svakom \u017eivotnom riziku koji se u doba rata, a i posle, mogao zamisliti. Bila je na najgorim i najstra\u0161nijim mestima, u najopasnijim trenucima. Navikla se da u atmosferi zasi\u0107enoj ludilom govori hladno i razumno, nau\u010dila se da slu\u0161a o u\u017easima, ponekad od naju\u017easnijih ljudi, osposobila se da u\u010di druge slu\u0161anju, razumu i nenasilju, pa onda i da pravi mre\u017eu preno\u0161enja takvog u\u010denja drugih, tako da njeni u\u010denici nastave sa drugima, do kojih nije stigla.<\/p>\n

Nikada nisam videla izbliza takav rad na sebi i takav ljudski smisao rada na sebi. Jedino merilo koje je za nju va\u017eilo, i jo\u0161 uvek va\u017ei, jeste da li je pravi\u010dnost ostvarena a zlo\u010din dokazan, i to samo ono \u0161to je u korist nekog ljudskog bi\u0107a ili vi\u0161e njih, \u017eivih ili mrtvih, dakle i ljudskog se\u0107anja. Rezultati koje je u \u010detvrt veka postigla vi\u0161e su nego izuzetni. Mogu ih gurati pod tepih, zaboravljati kadgod zatreba, oni su bili klju\u010dni i ponekad jedini u op\u0161tem nepriznavanju i skrivanju zlo\u010dina i zlo\u010dinaca, manipulisanju pro\u0161lo\u0161\u0107u, nebrizi za \u017ertve, surovosti prema pre\u017eivelima, op\u0161tem ga\u017eenju i bla\u0107enju se\u0107anja.<\/p>\n

A cena je bila visoka. Poku\u0161ali su da je ubiju, napadali su je fizi\u010dki i verbalno, vre\u0111ali preko svih zamislivih granica, poku\u0161avali da je u\u0107utkaju pretnjama, tu\u017ebama, la\u017eima, podmetanjem, sumnji\u010denjem, ogovaranjem, \u0161u\u0161kanjem… Od epiteta koje je dobila u ovim epsko-lirskim a nepismenim kulturama, mogla bi se napraviti knjiga. Poslednje \u0161to je palo u blato, pokislo, promuklo na bunji\u0161tu, isplivalo iz septi\u010dke jame ili se nacirisalo i naduvalo u lokalu ili salonu, na\u0161lo je za shodno da, onako uzgred, ka\u017ee i ne\u0161to o njoj. U visoku cenu ra\u010dunam i to \u0161to je savladala ve\u0161tinu suzdr\u017eavanja, bar spolja. Ra\u010duni su se ispisivali iznutra, morala se promeniti da bi pre\u017eivela svet i sebe.<\/p>\n

Primer svega toga za mene ostaje jedan do\u010dek nove godine kod nje, pre deset godina. Zabavljali smo se pripremaju\u0107i, u\u017eivaju\u0107i, dele\u0107i. \u010cestitali smo kada je odzvonila pono\u0107, i udobno se smestili da jo\u0161 malo popri\u010damo. Ona je stavila video koji je na\u0161la, posle mnogih uspe\u0161nih poteza dobila, i koji je kona\u010dno po\u010deo da deluje. Snimak lokalnih paravojnika, koji je godinama veselo kru\u017eio po seoskoj videoteci, i na kojem, uz zabavna obja\u0161njenja, doti\u010dni prikazuju kako su ubijali, bio je prvi kona\u010dni, nepobitni dokaz da su masovna ubistva izvo\u0111ena, gde su izvo\u0111ena, ko su bile \u017ertve… Nikakva advokatska akrobatika vi\u0161e nije mogla da pobije formulu \u2013 ka\u017eem da \u0107u ubiti, zatim obja\u0161njavam kako \u0107u, i na kraju to izvedem, sve za kameru, kao potvrdu da sam to ja. Pale su u vodu fine razlike izme\u0111u izjave i \u010dina, mesta i ja\u010dine karike u komandnom lancu, slabost se\u0107anja, zastra\u0161ivanje i izlu\u0111ivanje svedoka. Ubice su se hvalile, jer su bile uverene da \u0107e za to dugo vremena dobijati runde piva.<\/p>\n

Neko se od prijatelja usudio da ne\u0161to promrmlja o tome da mo\u017eda nije bio pravi trenutak da nam se to poka\u017ee, dok dr\u017eimo \u010da\u0161u \u0161ampanjca i tanjiri\u0107 sa tortom. Meni se \u010dinilo da nema trenutka kada ne bi bilo dobro da to vidimo, jer se to doga\u0111alo za na\u0161ih \u017eivota. Nismo se uspeli ni posva\u0111ati. A za to vreme, ma\u010dji dostojanstvenik je dremao na svilenom i vezenom jastuku. Tada mi se u\u010dinilo, i verujem sve do sada \u2013 a i dalje \u0107u \u2013 da je moja prijateljica uspela sve to sa svetom i sa sobom zato \u0161to je deo sebe, mo\u017eda onaj najranjiviji, delegirala na To\u0161u: taj je deo zauvek ostao da prede na jastuku, posmatra svet i u\u017eiva u jednostavnosti i toploti. I uvek mu se mogla vratiti, \u010duvar je bio pouzdan.<\/p>\n

To\u0161u sam \u2013 i ne samo ja \u2013 videla kao op\u0161teg \u010duvara ne\u010dega \u0161to nam je va\u017eno, \u0161to sami ne kontroli\u0161emo uvek i najbolje, i \u0161to nam daje sigurnost, bar zato \u0161to znamo gde je: To\u0161a je gledao svet o\u010dima koje su videle na\u0161u pro\u0161lost, svet koga vi\u0161e nema, sve strahote koje su ga zamenile. To\u0161a je u svojim zlatnim o\u010dima nosio se\u0107anje, onakvo kakvo mi, ni pojedina\u010dno ni kao grupa prijatelja, nismo vi\u0161e mogli da sastavimo iz deli\u0107a.<\/p>\n

Suvi\u0161e \u010desto mi se de\u0161avalo da to \u010dega se se\u0107am u deli\u0107ima poku\u0161avam da sastavim, i rezultat je ponakd bio pihtijast, bljutav i uop\u0161te blizak nostaligji, za koju sam se uverila da \u0161kodi razumu. I stoga mi se dopadala ideja da je kod To\u0161e, koji je video i znao, se\u0107anje raspore\u0111eno onako kako na\u0161e pameti, sklone uguravanju u postoje\u0107e pri\u010de vi\u0161e nego uzletu misli, nisu sposobne da urede. Kada je To\u0161a umro u dubokoj ma\u010djoj starosti, \u010dinilo mi se, i ne samo meni, da je kona\u010dno umrlo celo jedno doba, zajedno sa najdragocenijim delom nas samih.<\/p>\n

Nata\u0161a vi\u0161e nema ma\u010dku kod ku\u0107e, ali ima jednog ma\u010dka na poslu gde provodi najvi\u0161e vremena. Mi\u0161ko je gradsko siro\u010de, koje se izvrsno sna\u0161lo u ulozi slu\u017ebenog ma\u010dka. Otkako je pre\u017eiveo gadan pad u dvori\u0161te i operaciju, postao je od mangupa pravi ozbiljni ma\u010dak.<\/p>\n

\"misko<\/a>
Mi\u0161ko<\/figcaption><\/figure>\n

Pangur Ban ili Debeli Bora<\/strong><\/p>\n

Pangur Ban je jedna od najpoznatijih istorijskih ma\u010daka, svakako legenda za anglo-saksonski svet. To je ime ma\u010dka o kojem je napisao pesmu neki irski monah koji se zatekao u manastiru Rajhenau na ostrvu u Bodenskom jezeru, u 8. ili 9. veku na\u0161e ere. Mo\u017eda je to bio izvesni Sedulius Skotus, koji je pisao poeziju pa se analizom stila do\u0161lo do te hipoteze, ili neko drugi: u svakom slu\u010daju, vlasnik Pangur Bana je u sve\u0161\u010dicu, bukvar pomo\u0107u kojeg se u\u010dio latinskoj gramatici i nema\u010dkom, ispisao na svom maternjem gaelskom jeziku pesmicu svome voljenom ma\u010dku. Pesmicu su docnije preveli na engleski, i postala je klasika de\u010dije knji\u017eevnosti. Engleska romansijerka Fej Sempson je napisala seriju de\u010dijih romana o Pangur Banu. U obliku ljupke bele mace, odnosno vile, pojavljuje se u crtanom filmu Tajna Kelsa.<\/p>\n

Moje sretanje sa Pangur Banom po\u010delo je na ostrvu u Bodenskom jezeru. Nastavilo se u biblioteci Triniti koled\u017ea u Dablinu, gde se \u010duva knjiga Kelsa i u dablinskom Nacionalnom muzeju, gde su neki od najlep\u0161ih primera minijatura u rukopisima, izme\u0111u ostalog i jedne bele ma\u010dke. I kona\u010dno, uspela sam da posetim i opatiju Svetog Pavla u Lavantalu u Ju\u017enoj Austriji, gde se danas \u010duva rukopisni bukvar monaha iz Irske. Na\u017ealost, bukvar nije trenutno u izlo\u017ebenoj postavci, \u0161to i nije toliko va\u017eno, jer sam videla jednu od najlep\u0161ih biblioteka koje poznajem. Da li je monah stigao do Ju\u017ene Austrije, ili je sveska-bukvar donesena, nije sasvim jasno. Da li je to uspomena na nekog irskog ma\u010dka, ili na nekoga sa Bodenskog jezera?<\/p>\n

\"Reichenauer_Schulheft_1v_2r_kl1\"<\/a><\/p>\n

Ni\u0161ta od toga nije posebno va\u017eno, premda nam tako slikovito govori o Evropi po kojoj su monasi raznosili ve\u0161tinu pisanja i ukra\u0161avanja knjiga u posebnim putnim torbicama, uklanjali se Vikinzima i mnogim drugim opasnostima, izmenjivali znanje preko ogromnih prostora i bez ograni\u010denja vere, ideologije, ili jezika i stvarali male dragocene prostore mira i stvarala\u0161tva. Vlasnik Pangur Bana je, da bi komunicirao sa svetom u kojem je \u017eiveo, morao znati gr\u010dki i latinski sem svog maternjeg jezika, a o\u010dito je \u017eeleo i da se sporazumeva na drugim lokalnim jezicima. Sistemati\u010dno u\u010denje koje ve\u017eba se\u0107anje nije smanjilo njegovu ose\u0107ajnost i ne\u017enost, i ni\u0161ta nije zaustavilo njegovu slobodnu sliku, u kojoj svoju marljivost upore\u0111uje sa ma\u010djim ve\u0161tinama.<\/p>\n

A mogao je, kao hiljade drugih, da ponavlja neuverljivo samoube\u0111ivanje o molitvi, veri i posve\u0107enosti. Pa nije. Ti\u0161ina, povu\u010denost, znala\u010dko u\u017eivanje, i kona\u010dno ljubav: to su sastojci od kojih je i Bodler, kakvih deset vekova docnije, sastavio pesmu o ma\u010dkama, koje podjednako umeju da cene i vole ljubavnici i u\u010denjaci, u svoje zrelo doba… Kroz tu pesmu je moja generacija ulazila u svet knji\u017eevnosti i lingvistike, u osnove strukturalizma, na osnovu genijalne analize Romana Jakobsona.<\/p>\n

Po svemu se mo\u017ee zaklju\u010diti da sam veliki du\u017enik Pangur Bana i njegovog ljudskog bi\u0107a. To se moglo otplatiti samo na jedan na\u010din, tako da se pesmica o ma\u010dku prevede na jo\u0161 jedan jezik. Uzela sam engleski prevod kao osnovu i poredila sa gaelskim originalom, \u0161to je bila odli\u010dna pouka. Moj sivi ma\u010dak pomogao je pri prevo\u0111enju isto onako kako je pomagao Pangur Ban svome pesniku \u2013 time \u0161to se pona\u0161ao kao ma\u010dak; jedino \u0161to nema mi\u0161eva. Ja naravno ne mislim da sam ispunila svoj deo poslova koje je pesnik propisao, posebno pretvaranje mra\u010dnja\u0161tva u svetlost. Ali uz ma\u010dju pomo\u0107, mo\u017eda i to u nekom trenutku uspe. Ime Pangur Bana prevela sam sa Debeli Bora, \u0161to sadr\u017ei i obave\u0161tenje o boji.<\/p>\n

Evo kako to izgleda:<\/p>\n

Ja i Debeli Bora, moj beli ma\u010dak
\nImamo sli\u010dan \u017eivotni zadatak:
\nU lovljenju mi\u0161eva on kazuje mo\u0107
\nU lovljenju re\u010di ja sedim celu no\u0107.
\nBolje je s knjigom i s perom u ruci
\nNego sa ljudima u svetskoj halabuci.
\nBora me ne\u0107e prezreti zbog toga,
\nJer ni\u0161ta milije od zanata svoga.
\nKakva je radost videti nas dvoje,
\nKad sre\u0107no radimo, i to svako svoje.
\nSedimo kod ku\u0107e i samo gledamo
\nKako da se umnom veselju predamo.
\n\u010cesto se desi da mi\u0161 zaluta
\nJunaku Bori do krznenih skuta.
\n\u010cesto se desi da moj um dok plovi,
\nU mre\u017eu zna\u010denja ne\u0161to ulovi.
\nOn se ponekad u zid zagleda,
\nOkom divljim, o\u0161trim i lukavim.
\nI moja se skromna mudrost zaleta
\nU zid znanja, pa se udarim.
\nKad mi\u0161 iz rupe proviri,
\nKako se Bora sre\u0107no primiri!
\nI koju sre\u0107u ja do\u017eivljavam,
\nKad razre\u0161im sumnju, koju obo\u017eavam!
\nTako u miru mi radimo posao svoj,
\nJa i Debeli Bora, ma\u010dak moj.
\nSmisao nalazimo samo u radu,
\nSvako u svome, da nas dani ne ukradu.
\nOd ve\u017ebe je nastalo savr\u0161enstvo:
\nBora je pravo ma\u010dje bla\u017eenstvo.
\nDanju i no\u0107u, mudrost mi sti\u010de spretnost,
\nDa pretvara mra\u010dnja\u0161tvo u svetlost.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

To\u0161u sam \u2013 i ne samo ja \u2013 videla kao op\u0161teg \u010duvara ne\u010dega \u0161to nam je va\u017eno, \u0161to sami ne kontroli\u0161emo uvek i najbolje, i \u0161to nam daje sigurnost, bar zato \u0161to znamo gde je: To\u0161a je gledao svet o\u010dima koje su videle na\u0161u pro\u0161lost, svet koga vi\u0161e nema, sve strahote koje su ga zamenile. To\u0161a je u svojim zlatnim o\u010dima nosio se\u0107anje, onakvo kakvo mi, ni pojedina\u010dno ni kao grupa prijatelja, nismo vi\u0161e mogli da sastavimo iz deli\u0107a. Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4995,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,65],"tags":[],"class_list":["post-4994","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":false,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":false,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4994","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4994"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4994\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10058,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4994\/revisions\/10058"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4995"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4994"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4994"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4994"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}