{"id":4938,"date":"2016-02-18T10:13:54","date_gmt":"2016-02-18T10:13:54","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4938"},"modified":"2023-05-18T11:59:03","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:03","slug":"mackoljubive-price-matja-mu-zak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/mackoljubive-price-matja-mu-zak\/","title":{"rendered":"Ma\u010dkoljubive pri\u010de: Matja-mu, \u017dak"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

\"macka\"<\/a>
Matja-mu<\/figcaption><\/figure>\n

Matja-mu i \u017dak bile su dve ma\u010dke sa kojima sam do\u017eivela \u010dudo ma\u010dije ljubavi, ili ta\u010dnije, ma\u010dijeg izbora \u201esvog\u201c ljudskog bi\u0107a. Matja-mu me nije izabrala, premda sam joj bila draga \u2013 a ona meni i vi\u0161e, a \u017dak me je izabrao onoga trenutka kad me je video.<\/p>\n

Matja-mu je bila kao ma\u010de na\u0111ena na \u0111ubretu izme\u0111u blokova u Ljubljani. Mlada \u017eena koja ju je na\u0161la i uzela k sebi bila je moja studentkinja, jedna od najbriljantnijih. Dala joj je ime koje na gr\u010dkom zna\u010di \u201eo\u010di moje\u201c. U nekome trenutku se odlu\u010dila da na nekoliko meseci ode u Kanadu i da ispita mogu\u0107nosti zajedni\u010dkog \u017eivota sa mladim \u010dovekom, Kana\u0111aninom, koji je tako\u0111e bio moj student. Gledala sam kako se zaljubljuju. Na ideju da njena ma\u010dka boravi za to vreme kod mene do\u0161le smo zajedno. Primus je posle Kasandra ostao sam, dru\u0161tvo druge ma\u010dke moglo je da mu koristi.<\/p>\n

I tako je jednog dana jedna prelepa mlada ma\u010dka do\u0161la kod nas. Bila je bela, sa ri\u0111im, sivim i crnim mrljama na vrhu glave, bila je savr\u0161eno vaspitana i \u010dista, umiljata i ne\u017ena. Vrlo brzo je ispitala novi prostor, odmah mi je sela u krilo, nikakvih problema sa njom nije bilo. Dotada jo\u0161 nisam srela takvu ma\u010dku. Njeno pona\u0161anje bilo je besprekorno, ali kad bi me pogledala u o\u010di, u njima je bila neka senka tuge i distance koju ni danas ne zaboravljam. Morala je biti veoma inteligentna, jer je shvatila da od njenog pona\u0161anja zavisi kako \u0107e pre\u017eiveti, i izvesno je bila nesre\u0107na \u0161to je morala da napusti vlasnicu koju je volela.<\/p>\n

Matja-mu je imala se\u0107anje i neki svoj unutarnji \u017eivot. Prema Primusu se pokazala kao alfa-ma\u010dka: mu\u010dila ga je iz \u010diste zabave, pa onda zavodila, zvala ga da joj se pridru\u017ei na nekom udobnom mestu, pa ga onda \u0161i\u0161te\u0107i oterala. Vrlo brzo je postalo jasno da je uloga na\u0161eg ma\u010dka da bude njena igra\u010dka, i on je to pokorno prihvatio.<\/p>\n

Hranili smo je posebno, jer je Primus, zbog \u010ditavog niza alergija, mogao da jede samo jednu hranu za osetljive ma\u010dke. To je bio poseban ritual, jer je, valjda svesna ekskluzivnosti, morala pred svaki obrok da izvede dugu seansu predenja, umiljavanja i kru\u017eenja oko hrane, da uputi mnogo zahvalnih pogleda, i tek bi se onda latila hrane, polako i elegantno. Moja majka, premda joj se dopadala ovakva ma\u010dja princeza \u2013 ili mo\u017eda boginja, \u010desto je pitala kad \u0107e se moja studentkinja vratiti, i htela je nekako da budemo sigurni da je Matja-mu samo privremeno tu.<\/p>\n

Matja-mu je zavodila sve oko sebe: kada bismo joj mi dosadili, oti\u0161la bi do prozora, i tamo privla\u010dila pa\u017enju prolaznika. I pri tome je sve izgledalo kao rutina. Kada bi mi sela u krilo i pogledala me svojim neodoljivim pogledom, sa dopola zatvorenim o\u010dima, \u010dinilo mi se da dobijam istu poruku: ti si u redu, ali nisi moja prava ljubav, ono ljudsko bi\u0107e koje sam sama odabrala. Ono \u0161to me je kod Matja-mu fasciniralo, bio je taj bogati unutarnji \u017eivot koji se pokazivao u sistemu zapletenih znakova, u njenoj mogu\u0107nosti da izrazi nau\u010deno i da upozori na stepen svoje iskrenosti. I bila je najlep\u0161a ma\u010dka koju sam ikad imala.<\/p>\n

\"OLYMPUS<\/a>
Matja-mu<\/figcaption><\/figure>\n

Moja studentkinja se vratila posle tri meseca i uzela Matja-mu sa sobom. Odlu\u010dili su se za zajedni\u010dki \u017eivot, ali nisu se odlu\u010dili gde, da li u Sloveniji ili u Kanadi. Nekoliko meseci su uzalud poku\u0161avali da na\u0111u posao, jer su imali stan, ali nije i\u0161lo. Na kraju su se odlu\u010dili da opet poku\u0161aju u Kanadi, za godinu dana: Matja-mu nam se vratila za tu godinu. Tek kad je ponovo do\u0161la, svi smo postali svesni koliko nam je nedostajala, posebno Primus.<\/p>\n

Ponekad sam imala utisak da u\u017eiva u tome \u0161to je njena krpa za igranje, i da je zahvalan za svaki trenutak njene pa\u017enje. Obi\u010dno bi Matja-mu zapo\u010dela prepodnevnu zabavu tako \u0161to bi ga oterala sa svakog mesta gde je sedeo, i kona\u010dno iz fotelje, u kojoj je bilo mesta za oboje. Tako sam ih i uspela slikati \u2013 Matja-mu na jastucima, Primus na prozoru. Popodne je bila plemenitija: posle seansi ma\u017eenja sa Bo\u017eidarom i mojom majkom, ustalila bi se kod mene u krilu, i mirno pratila \u0161ta radim. Nije spavala, nego gledala u ekran kompjutera zajedno sa mnom. I danas mi se privi\u0111a ta ljupka glavica koja se pomera za mojim rukama i okre\u0107e u\u0161i ka zvukovima koje proizvodim udaraju\u0107i u tipke. Kada bi Matja-mu nestala, znali smo gde da je tra\u017eimo: le\u017eala je u lavabou u kupatilu. Belo na belom, izgledala je zaista kao bo\u017eanstvo na oblaku, u luksuznoj kupelji, svakako u nekom svetu koji je od nas bio beskona\u010dno udaljen.<\/p>\n

Nedavno sam tra\u017eila neki tekst koji mi se izgubio, i na kraju sam u po\u0161ti ograni\u010dila jednu nedelju kada sam ga morala poslati. To je bilo po\u010detkom decembra 2009, u doba kad je Matja-mu bila kod nas. Iskreno sam se u\u017easnula: u toj jednoj nedelji sam poslala dva priloga za \u010dasopise u inostranstvu, jedan nacrt za predavanje i jedan za konferenciju u Berlinu, kamo sam i oti\u0161la krajem te nedelje, imala sam svaki dan po \u010detiri do \u0161est \u010dasova predavanja, zavr\u0161avala sam evropski projekt \u2013 dobili smo jo\u0161 jednu godinu, imala redovno predavanje na drugom fakultetu, i napisala dve kolumne, jednu za Beograd i jednu za Maribor. A ono \u010dega se ja se\u0107am o tome dobu je uglavnom da smo u\u017eivali u planiranju praznika kod ku\u0107e, i da nam je Matja-mu svaki dan prire\u0111ivala zabavne predstave…izgleda da je upravo ona delovala na mene tako smiruju\u0107e i pouzdano.<\/p>\n

\"OLYMPUS<\/a>
Matja-mu<\/figcaption><\/figure>\n

Posle godinu dana, moja studentkinja se vratila sa mu\u017eem i bebom. Bilo je jasno da im preostaje samo Kanada, pa su morali da do\u0111u i urede stvari sa njenim stanom. Matja-mu je ponovo oti\u0161la od nas. Moja studentkinja mi je ispri\u010dala \u0161ta se posle de\u0161avalo: Matja-mu nije dobro podnosila bebu. Mislili su kako da me ponovo obaveste i zamole da ovoga puta preuzmem Matja-mu zauvek. No neka njena prijateljica je do\u0161la da vidi bebu. Izme\u0111u nje i Matja-mu kao da je udario grom \u2013 nisu mogle da se odvoje jedna od druge. Matja-mu je kona\u010dno na\u0161la, izabrala i uzela ljudsko bi\u0107e koje joj je odgovaralo. Ko \u0107e znati \u0161ta je ta mlada \u017eena imala a niko drugi nije, i \u0161ta je to Matja-mu tra\u017eila od ljudskog bi\u0107a. Mogu\u0107ni odgovor je da je Matja-mu tra\u017eila bi\u0107e sli\u010dno njoj samoj, zavodni\u010dko, elegantno, preciznih visokih zahteva, drugu boginju.<\/p>\n

Nisam imala prilike da upoznam mladu ljudsku boginju, samo znam da je Matja-mu kona\u010dno na\u0161la ono \u0161to je tra\u017eila. Niko od nas nije odgovarao njenim kriterijumima, ali nas je ljubazno podnosila. A ja pre iskustva sa Matja-mu nisam verovala u misti\u010dne pri\u010de o ma\u010dkama i njihovom karakteru. Sada sam, \u0161to se ma\u010daka ti\u010de, mnogo praznovernija.<\/p>\n

\"OLYMPUS<\/a>
Matja-mu<\/figcaption><\/figure>\n

\u017dak je bio jedna od najmanje sedam ma\u010daka na\u0161ih francuskih prijatelja, Alena i Ani. Oboje profesori, kao i mi, \u017eiveli su tridesetak kilometara od Pariza, u ku\u0107i koju su podigli u gradi\u0107u, ali na kraju naselja: iza ku\u0107e se protezao komad polja i zavr\u0161avao se u drugim poljima. Zemlju su dobili od njene porodice. Ku\u0107a je savr\u0161eni primer dobrog dizajna 70′, sa ogromnom bibliotekom, stoli\u0107ima od pleksiglasa i belim ko\u017enim foteljama. Pored ku\u0107e su sazidali mali apartman, koji su, jedno za drugim, zauzimali njihovo troje dece, pre nego \u0161to bi oti\u0161li na studije u Pariz. Njihov najmla\u0111i sin je upravo oti\u0161ao, i ponudili su nam taj apartman za jo\u0161 nekoliko dana posle neke konferencije, da na miru obradimo materijal i odmorimo se.<\/p>\n

Alen i Ani su par iz 68′ godine, ta\u010dnije od maja te godine, od pariske studentske pobune. Imali su sre\u0107u da nastave da rade sa svojim pobunjenim profesorima u ustanovi punoj istih takvih prijatelja, gradili su \u0161kolu mi\u0161ljenja koja je postala poznata u svetu. Alen i Ani su naj\u010de\u0161\u0107e bili u farmerkama. Isti duh je vladao i kod ku\u0107e, koja je uvek, u ranijim godinama, bila puna dece i ma\u010daka. Sada su ostale samo ma\u010dke. Nikad ih nisam uspela sve prebrojati, jer su se slobodno kretale po ku\u0107i i polju. No zapazila sam jednog, ri\u0111eg ma\u010dka, pre svega zbog toga \u0161to se vrlo malo kretao. Gledao me je, \u017emirkao, i sedeo sa uredno savijenim repom preko prednjih \u0161apa. Ani mi je rekla da se ma\u010dak zove \u017dak, da pripada vrsti filosofskih ma\u010daka \u2013 onih koje vreme provode posmatraju\u0107i svet oko sebe \u2013 i da se jo\u0161 nije zbli\u017eio ni sa kim u doma\u0107instvu, u kojem je obi\u010dno vladala uzbudljiva atmosfera isprepletanih ljudskih i ma\u010djih odnosa.<\/p>\n

Kada sam se prvo jutro probudila u ku\u0107ici \u2013 apartmanu za odraslu decu, napolju je bila gusta magla. Jedino \u0161to se videlo bio je, na prozorskoj dasci, ma\u010dak \u017dak. Ovorila sam mu vrata i on je, uz kratak pozdravni mjauk, sko\u010dio bez oklevanja u moje naru\u010dje. Bio je hladan a krzno mu je bilo vla\u017eno od ki\u0161ice koja je sipila iz magle, pa sam ga dobro izbrisala pe\u0161kirom i umotala u svoj \u0161al. Preo je duboko i grleno, i gledao me sa punom pa\u017enjom svojim lepim zelenim o\u010dima. \u017dak je o\u010dito odabrao svoje ljudsko bi\u0107e.<\/p>\n

Nije me za trenutak napustio celu nedelju dana, koliko smo ostali kod Alena i Ani. Pratio me je po ku\u0107i kod njih, u apratmanu, dok sam \u010ditala, zauzeo je svoje mesto u krevetu. Kada bismo iza\u0161li, pratio nas je do kola, pri povratku je obavezno sedeo ispred vrata apartmana. Dobila sam svoju ma\u010dju senku. Bo\u017eidar je za njega bio nevidljiv.<\/p>\n

Bilo je jasno da se moramo dogovoriti \u0161ta da se radi sa \u017dakom i sa mnom. Kako se to i pristoji starim \u0161ezdesetosma\u0161ima, obavili smo odgovornu raspravu, sa svim argumentima za i protiv. Zaklju\u010dili smo da bi bilo istinski nehumano odvojiti \u017daka od prostora slobode koji sada ima \u2013 premda ga ne koristi mnogo \u2013 i da je to \u0161to je kona\u010dno izabrao svoje ljudsko bi\u0107e za njega dobro, i budi nadu da \u0107e i u budu\u0107nosti mo\u0107i da ostvari ne\u0161to tako. Demokratija je lepa, ali sam bez sumnje osetila da se Ani ne bi mogla odvojiti od svog filosofskog ma\u010dka. Ostalo je da se ja odvojim od njega.<\/p>\n

\u017dak je znao \u0161ta se dogodilo: na dan kada smo odlazili, sedeo je i gledao me kao i prvog dana. Postao je ponovno filosofska ma\u010dka, \u010dak nije ni iza\u0161ao da me isprati. A ja sam se rastala od njega zahvalna \u0161to mi je pokazao kako izgleda kada ma\u010dka odlu\u010di da prisvoji ljudsko bi\u0107e. Ili, kako izgleda jo\u0161 jedan oblik ljubavi.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ono \u0161to me je kod Matja-mu fasciniralo, bio je taj bogati unutarnji \u017eivot koji se pokazivao u sistemu zapletenih znakova, u njenoj mogu\u0107nosti da izrazi nau\u010deno i da upozori na stepen svoje iskrenosti. I bila je najlep\u0161a ma\u010dka koju sam ikad imala. Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4941,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,65],"tags":[],"class_list":["post-4938","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4938","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4938"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4938\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10059,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4938\/revisions\/10059"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4941"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4938"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4938"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4938"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}