{"id":4892,"date":"2016-02-11T10:57:26","date_gmt":"2016-02-11T10:57:26","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4892"},"modified":"2023-05-18T11:59:03","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:03","slug":"mackoljubive-price-kasandar","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/mackoljubive-price-kasandar\/","title":{"rendered":"Ma\u010dkoljubive pri\u010de: Kasandar"},"content":{"rendered":"
\"cora1\"<\/a>
Kasandar<\/figcaption><\/figure>\n

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

Kasandar je pripadao ma\u010djoj porodici koju smo hranili na prozoru u dvori\u0161te \u2013 na\u0161i \u201eabonenti\u201c, kako smo ih zvali. Bio je ina\u010de lepa tigrasta ma\u010dka srebrnih tonova, sa ne\u0161to vi\u0161e ri\u0111ih nijansi oko u\u0161iju i na stomaku. Od svih u porodici on je bio najslabiji i na jedno oko nije video \u2013 to se moglo opaziti kad ga obasja direktna svetlost \u2013 levo oko je nije odbijalo. Obi\u010dno je du\u017ee sedeo na prozoru, i pu\u0161tao se maziti. To je bilo u prole\u0107e 2003: ja sam dobila poziv za Paris i za Nema\u010dku, i morala sam mnogo putovati. Putovala sam uglavnom vozom, da bismo smanjili tro\u0161kove, a i zato \u0161to se tada jo\u0161 moglo sti\u0107i vozom \u2013 danas je veliki broj tih linija ukinut.<\/p>\n

Na\u0161 stari ma\u010dak, Kreten, stalno je kroz prozor komunicirao sa malim ma\u010dkom, kome smo dali ime Kasandar, jo\u0161 pre nego \u0161to smo ga uzeli unutra: ja sam \u017eelela da imam ma\u010dku sa imenom Kasandra. Uostalom, bio je i neki general Aleksandra Velikog koji se tako zvao, a ne samo ukleta trojanska proro\u010dica… Bilo mi je jasno da Kasandar nema mo\u0107i kao ostali u njegovoj porodici, i da bi trebalo da o njemu neko brine, ali su moji u porodici smatrali da se on dobro snalazi. Po\u010detkom juna bila sam u Parizu kada je tamo nastala u\u017easna vru\u0107ina: u samo nedelju dana, desetine hiljada starih ljudi je u Francuskoj, a naro\u010dito u Parizu, poumiralo u svojim stanovima. Atmosfera je bila te\u0161ka, jedva se disalo, na dvori\u0161tu instituta gde sam radila, kamene plo\u010de su se iznenada pokrile mahovinom. Kombinacija vlage i vru\u0107ine bila je jedva podno\u0161ljiva \u2013 promenili su se mirisi grada, izgledalo je kao prete\u0107i po\u010detak neke te\u0161ke epidemije. Sli\u010dna vru\u0107ina vladala je posvuda. Valjda sam zbog toga telefonirala u Ljubljanu i zahtevala da uzmu Kasandra unutra i da provere kod veterinara kako je sa njegovim zdravljem. Krajem meseca, Bo\u017eidar je uspeo da do\u0111e kolima po mene, i to u danu kada je u Francuskoj bio potpuni haos na putevima, sa mnogo lan\u010danih nesre\u0107a. Oti\u0161li smo iz Pariza na dan kada sam kona\u010dno dobila dozvolu boravka \u2013 tako je radila evropska birokratija…<\/p>\n

Sa Kasandrom su stvari bile daleko ozbiljnije nego samo ono uga\u0161eno oko, koje mu nije zadavalo probleme: njegova jetra prakti\u010dno nije funkcionisala i bio je u celini te\u0161ko bolesno bi\u0107e. Morao je stalno dobijati lekove, odnosili smo ga na transfuzije, i morao je slediti strogu dijetu. No sa druge strane, najzad je na\u0161ao nekoga ko ga je obo\u017eavao, sem nas ljudi: Kreten ga je prihvatio kao svog mla\u0111eg brata. Bili su savr\u0161eni par, posebno u disciplini kra\u0111e. Bili su najbolji ma\u010dji lopovi koje sam ikad videla. Uz to, obojica su umeli da deluju ljupko i naivno kada bi zatrebalo, a \u010dim neko okrene le\u0111a, kra\u0111a se drsko nastavljala.<\/p>\n

Krali su sve, i za\u010dudo, mali Kasandar bi omirisao, liznuo i zatim ostavio hranu, kao da je znao \u0161ta sme a \u0161ta ne sme da jede. Kreten je radosno jeo sve. Sa njima zaista nikad nije bilo dosadno! Kreten je o\u010dito bio ma\u010dak kome je potrebno dru\u0161tvo, i tri godine bez Kaliope\/Kiklope te\u0161ko su mu pale. Imao je nas troje \u2013 moja majka je od te godine nastavila da \u017eivi stalno sa nama u Ljubljani. Svi smo ga voleli, mazio se svakome i niko nije bio ona savr\u0161ena osoba kojoj bi se posvetio kao \u0161to se posve\u0107ivao na\u0161em prijatelju iz Sarajeva. Tako je Kasandar postao idealni predmet njegove ljubavi, neko koga je \u0161titio, u\u010dio i voleo: to zaista nismo mogli biti mi.<\/p>\n

\"Kasandar<\/a>
Kasandar i Primus, dremka<\/figcaption><\/figure>\n

Svaki dan kada bih do\u0161la sa posla, \u010dekale su me pri\u010de o tome \u0161ta su dva ma\u010dka uradila. Izazivali su stalno veselje u ku\u0107i, \u0161to mi je tih godina bilo vi\u0161e nego potrebno. Atmosfera se na fakultetu jako pogor\u0161ala, zbog pogre\u0161no usmerenih ambicija i… no, ne znam kako to da nazovem. Onaj prijatelj zbog kojeg je Bo\u017eidar tako insistirao da se vratimo iz Amerike napustio je svoju \u017eenu, koja se nikad nije sasvim oporavila od mo\u017edanog udara, i dvoje odrasle dece, da bi zapo\u010deo aferu sa studentkinjom koja je prethodno umetni\u010dku karijeru gradila na sli\u010dnoj vezi sa tridesetak godina starijim poznatim pesnikom. To nikako ne bi bio razlog ni za zgra\u017eavanje ni za paniku: par je, me\u0111utim, po\u010deo sistematski da vodi prili\u010dno odvratnu politiku da bi ambicioznoj nadobudnici omogu\u0107io bolje polo\u017eaje i mo\u0107. Taj sam tip pona\u0161anja prvi put iskusila: svaki put kada je njoj trebalo ne\u0161to omogu\u0107iti, prizivana su ljudska prava i napadana je neka dru\u0161tvena nepravda, pri tome su svi znali o \u010demu je re\u010d \u2013 i ve\u0107inu je jednostavno bilo sramota da reaguju.<\/p>\n

Jedanput je par do\u0161ao kod nas, i od mene i Bo\u017eidara tra\u017eio akciju \u2013 da izbacimo jednog kolegu iz uredni\u010dkog odbora fakultetske redakcije, da bi ona imala mesto koje \u0107e zauzeti. Meni je prekipelo, i rekla sam da sam \u017eivot provela rizikuju\u0107i i rade\u0107i upravo suprotno, tako da niko ne bude isteran, i time sam zape\u010datila i svoju i Bo\u017eidarovu sudbinu. Narednih meseci i godina imala sam u medijima i na internetu prilike da \u010ditam o tome kako sam toliko glupa da ne umem ni da izbacim \u0111ubre na ulicu, neka odem \u201esvome jatu\u201c, da sam jedna obi\u010dna doma\u0107ica bez znanja i talenta, da su moje knjige koje\u0161ta, i sli\u010dno. Moj esej o borovima progla\u0161en je \u201ebotani\u010dkim rasizmom\u201c. Prisku\u0161kivali su me u razgovorima \u2013 \u0161to sam odmah znala, ne\u0161to iskustva sa policijom sam ipak imala \u2013 pa falsifikovali snimke u objavljivanju. Bilo je neverovatno, ali istinito, kako su se ina\u010de i ranije liberalni ljudi pretvarali u \u010dudovi\u0161ta, i kakvom su brzinom postajali isto \u0161to i najzadrtiji nacionalisti; i jo\u0161 uvek su bili ube\u0111eni u svoju izuzetnost, u to da predstavljaju najbolje u eliti.<\/p>\n

Vrhunac je bio kada je jedna iz grupe poslala pismo jednoj od vode\u0107ih jevrejskih organizacija u Parizu, optu\u017euju\u0107i me za… antisemitizam. Direktor organizacije je do\u0161ao u Ljubljanu i ispitivao me tri dana u mojoj kancelariji. Pristala sam na to, jer mi se \u010dinilo da zaista nema drugog na\u010dina. Tre\u0107eg dana mi se direktor izvinio. Dobra upotreba novca organizacije, rekla bih… Ostale kolege su opet smatrale da \u0107u ja najbolje podneti pritisak i bla\u0107enje, i zamolile me da prihvatim kandidaturu za dekanku, \u0161to sam onda ve\u0107inom glasova i dobila. To nije bilo lo\u0161e ve\u0107 zbog toga \u0161to smo, zahvaljuju\u0107i povoljnom razvoju politike stipendija mogli dobiti sjajne generacije novih studenata iz ostalih delova nekada\u0161nje Jugoslavije. Uz to je Slovenija u\u0161la u EU, i sve one strahote na lokalnoj ravni mogle su se delom zaboraviti u freneti\u010dnom radu da bi se dobili projekti i sredstva i da bi se \u0161to bolje sara\u0111ivalo u novoj okolini. I duboko verujem da mi je ku\u0107na sre\u0107a, uz dru\u017eenje sa studentkinjama i studentima, donela ne samo olak\u0161anje, nego i spasenje u tim godinama. Moje se zdravlje brzo pogor\u0161avalo, zbog nepredvidljive slabosti u kolenima sam padala, i slomila prvo nos a zatim i rame, morala sam po\u010deti upotrebljavati \u0161tap, ali bar nisam poludela…<\/p>\n

\"Kasandar<\/a>
Kasandar i Primus, masa\u017ea<\/figcaption><\/figure>\n

I svo to vreme, dva sre\u0107na tigrasta ma\u010dora su za mene opredeljivala prostor pouzdanja i mira. Uverena sam da ne bih uspela da pi\u0161em i objavljujem da nije bilo njih, onog \u017emirkanja pored kompjutera koje daje dozvolu da se jo\u0161 radi, uvla\u010denja u krilo kada po\u010dne da mi pada glava, glasnog predenja \u2013 Kasandar je predeo kao omanja lokomotiva \u2013 i sistematskog vra\u0107anja misli u red. Mislim da bih mogla ta\u010dno odrediti kada je i koji ma\u010dak pomogao mom odre\u0111enom rukopisu. Obojica su se podjednako umiljavala, bili su ljubazni sa svim na\u0161im gostima, i nikada nisu grebali, \u0161to je stvarno bila retkost me\u0111u mojim ma\u010dkama.<\/p>\n

Bo\u017eidar je od 2000. svake godine leti, a ponekad i ujesen i uprole\u0107e, i\u0161ao na iskopavanja u Gr\u010dkoj sa svojim studentima, moja majka je tu bila svo vreme, jer posle infrakta vi\u0161e nije smela da putuje, a u Beogradu izvesno ne bi imala tako dobru negu. Navikla sam se na kratka putovanja kada je slu\u017eba zahtevala \u2013 i dalje o svome tro\u0161ku, jer smo finansijski stalno \u0161epali, i zapravo na stalni boravak, posebno leti, u Ljubljani. Pro\u0161le su tri naporne ali plodne godine, i onda sam 1. avgusta 2006. unela sa dvori\u0161ta unela ostavljeno, tek ro\u0111eno ma\u010de, Primusa Augustusa. Sad smo imali tri ma\u010dka u ku\u0107i.<\/p>\n

\"Kasandar<\/a>
Kasandar i Primus na ve\u0161u<\/figcaption><\/figure>\n

Prvih meseci je prido\u0161lica bio uglavnom u kutiji i posebno negovan. Kada je po\u010deo da se kre\u0107e po ku\u0107i, do\u0161lo je do neobi\u010dno zanimljive promene u ma\u010djem dru\u0161tvu: Kreten se pona\u0161ao kao da uop\u0161te ne prime\u0107uje novu ma\u010dku, i Primus je postao prijatelj i za\u0161titnik Kasandru. To uop\u0161te nije smetalo starom ma\u010dku, mo\u017eda zato \u0161to se Kasandar pokazao kao vrhunski diplomata, koji je bez ikakvog znaka neprijateljstva ili ljubomore uspe\u0161no delio i primao milosti svoja dva za\u0161titnika. Sa Kretenom je Kasandar i dalje zajedno krao, sa Primusom se pre svega zajedno igrao, a obojica su ga mazila, umivala i obasipala ga pa\u017enjom. Primus se, premda mla\u0111i, pona\u0161ao kao stariji brat. Ukratko, Kasandar je bio negovan i obo\u017eavan kao retko koja ma\u010dka. Na\u017ealost, njegovo zdravlje se pogor\u0161avalo.<\/p>\n

Najve\u0107a zabava Kasandra i Primusa bio je dan u nedelji kada se donosio ve\u0161 sa pranja. Prostora nismo imali na pretek, jo\u0161 manje novca za kupovinu aparata, i tako smo shvatili da nam se najbolje isplati da na\u0111emo zgodnu perionicu. Na\u0161li smo neobi\u010dno simpati\u010dnu porodicu sa malom radnjom, sin je dolazio, odnosio i zatim donosio \u010dist i ispeglan ve\u0161. Kada ve\u0161 stigne, dva ma\u010dka bi se dala na posao cepanja i razvla\u010denja papira i u\u017eivanja u valjanju po \u010distom ve\u0161u. Na kraju bi, izmoreni, zaspali na ve\u0161u. Nisam im htela braniti tu zabavu, jer ina\u010de ni\u0161ta nisu uni\u0161tavali. Strogo su po\u0161tovali svoja mesta za o\u0161trenje kand\u017ei: tek kada je ostao sam, Primus je pravio poneku malu \u0161tetu. Niko u ku\u0107i nikada nije primetio sva\u0111u ili tu\u010du izme\u0111u tri ma\u010dka: harmonija uspostavljenih odnosa nije bila naru\u0161avana. I bilo je o\u010digledno da je centralna li\u010dnost u ma\u010djem triu, dakle i u ku\u0107i, bio Kasandar \u2013 diskretni, umiljati, ne\u017eni ma\u010dak oko koga su se svi vrteli i pazili na njega.<\/p>\n

\"Kasandar<\/a>
Kasandar i Primus, ve\u0161 je stigao<\/figcaption><\/figure>\n

Nekoliko meseci pre naglog odlaska starog ma\u010dka, Kasandar je po\u010deo da kopni, nije hteo da jede, delovao je tu\u017eno i upla\u0161eno. Njegovo stanje bilo je tako lo\u0161e da je veterinar zaklju\u010dio da mu vi\u0161e nema pomo\u0107i: rezultati ispitivanja bili su katastrofalni, bilo je pravo \u010dudo \u0161to je \u017eivotinja uop\u0161te \u017eiva. Ja nisam htela da osudim ma\u010dka na nestanak. Veterinar mi je dao savet da prosto pustim ma\u010dka da jede sve \u0161to dosad nije smeo, da u\u017eiva, i da vidimo koliko \u0107e izdr\u017eati. Tako sam i postupila. I gle \u010duda, Kasandar je po\u010deo da jede \u0161ta god mu se dalo \u2013 a davala sam mu samo najbolje \u2013 pio je mleko, koje ranije nije smeo, po\u010deo se gojiti, dlaka mu je postala gu\u0161\u0107a i sjajna. To je bilo pravo \u010dudo. Mazio se vi\u0161e nego ikada, igrao, tr\u010dao po ku\u0107i. Primus je dobio pravog \u017eivahnog partnera, \u010dak se i dostojanstveni stari ma\u010dak po\u010deo igrati sa Kasandrom \u2013 kao da se podmladio.<\/p>\n

Kasandar je \u017eiveo jo\u0161 osam meseci posle smrti starog ma\u010dka: izdr\u017eao je vi\u0161e od godinu dana, a veterinar mu je predvi\u0111ao jedva koji mesec \u017eivota. Dobio je nove navike: sedeo bi sa mnom ujutro na fotelji, i \u010dekao da zavr\u0161im sa \u010ditanjem novina, da bi se namestio na njima. Popodne bi mi se smestio na ruku dok pi\u0161em, i pomicanje po tastaturi mu op\u0161te nije smetalo. Bio je beskrajno umiljat, postigli smo ono duboko razumevanje koje je mogu\u0107no tek posle ma\u010dje mladosti…<\/p>\n

Jednoga dana je odjednom prestao da se kre\u0107e i da jede. Bilo mi je jasno da je kona\u010dna kriza do\u0161la. Odnela sam ga veterinaru. Vi\u0161e nije bilo pomo\u0107i: njegovi organi su prestali da rade, srce je jo\u0161 kucalo, ali sve se polako zatvaralo, i sledile su jo\u0161 samo muke. Kasandar me je gledao pogledom koji mi je govorio da razume. Preo je sve vreme. Dali su mu injekciju za prvo uspavljivanje, zaspao je u sekundi. Iza\u0161la sam potpuno slomljena. Imao je godinu i vi\u0161e potpune sre\u0107e i zadovoljstva, nije moglo pro\u0107i bolje u njegovom stanju, pa ipak…<\/p>\n

Vi\u0161e nisam mogla podnositi smrt. Sela sam na klupu iza bolnice, gde sam sedela sa Kretenom pre nego \u0161to su ga uspavali i sa minijaturnim \u017egoljavim Primusom, na koga je tu prvi put pao zrak sunca. Na dvori\u0161tu ispred mene zaustavio se terenac. Iz njega je isko\u010dio par mla\u0111ih ljudi, otvorili su zadnja vrata, spustili rampu i niz nju invalidska kolica sa devoj\u010dicom, svojom k\u0107erkom. Devoj\u010dica je bila potpuno paralizovana. Doveli su je zajedno sa psom, velikim zlatnim retriverom, koji je jo\u0161 nosio zavoje posle operacije. Ta je slika bila tako stra\u0161na i tako prirodna istovremeno, da me je potpuno izbacila iz pla\u010dljivosti i o\u010daja u koji sam pala.<\/p>\n

Nisam sebe lagala o tome da je Kasandar po\u017eiveo mnogo du\u017ee i mnogo lep\u0161e nego \u0161to mu je sudbina namenila: znala sam samo da sam uradila sve \u0161to se moglo, i da sam ga ne\u017eno volela. Dobijem li ne\u0161to sli\u010dno u svom ljudskom \u017eivotu, smatra\u0107u da sam na\u0161la ne\u0161to smisla.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uverena sam da ne bih uspela da pi\u0161em i objavljujem da nije bilo njih, onog \u017emirkanja pored kompjutera koje daje dozvolu da se jo\u0161 radi, uvla\u010denja u krilo kada po\u010dne da mi pada glava, glasnog predenja \u2013 Kasandar je predeo kao omanja lokomotiva \u2013 i sistematskog vra\u0107anja misli u red. Mislim da bih mogla ta\u010dno odrediti kada je i koji ma\u010dak pomogao mom odre\u0111enom rukopisu.
\nPi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4893,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,65],"tags":[],"class_list":["post-4892","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4892","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4892"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4892\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10060,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4892\/revisions\/10060"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4893"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4892"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4892"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4892"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}