{"id":4777,"date":"2016-02-01T12:43:24","date_gmt":"2016-02-01T12:43:24","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4777"},"modified":"2023-05-18T11:59:04","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:04","slug":"muzej-detinjstva-haos-i-harmonija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/muzej-detinjstva-haos-i-harmonija\/","title":{"rendered":"Muzej detinjstva: haos i harmonija, odba\u010deno i dragoceno, veselo i tragi\u010dno"},"content":{"rendered":"
\"02<\/a>
Trodimenzionalni tapet za de\u010dju sobu – mustra Miki Maus, instalacija. Elementi: 247 gumenih igra\u010dki Mikija Mausa proizvedenih 1968. u fabrici Biserka, Zagreb. Fotografija iz Paviljona Srbije, izlo\u017eba Nema ni\u010dega izme\u0111u nas, 55. Bijenale u Veneciji, 2013.<\/figcaption><\/figure>\n

\"01<\/a>\"01<\/a> \"01<\/a><\/p>\n

Muzej detinjstva<\/a><\/em> obele\u017eava deceniju postojanja multimedijalnom izlo\u017ebom u beogradskoj galeriji Remont<\/a>. Projekat Vladimira Peri\u0107a<\/strong>, multimedijalnog umetnika, kome se kasnije pridru\u017eila i Milica Peri\u0107<\/strong>, kustoskinja i istori\u010darka umetnosti, razvija se od 2006. godine kao specifi\u010dna muzeolo\u0161ka i umetni\u010dka praksa usmerena na predmete iz detinjstva. O Muzeju detinjstva<\/em> razgovarali smo sa Milicom Peri\u0107.
\n<\/span><\/p>\n

\u0160ta mogu posetioci videti na izlo\u017ebi Muzeja detinjstva koja je otvorena do 5. februara u Galeriji Remont u Beogradu?<\/strong><\/p>\n

Posetioci galerije Remont ne mogu da vide izlo\u017ebu ili retrospektivu Muzeja detinjstva<\/em> u pravom smislu tog pojma, ve\u0107 jedno obele\u017eje desetogodi\u0161njice projekta. Odlu\u010dili smo da deceniju postojanja obele\u017eimo izlaganjem dva rada koji na dobar na\u010din pokazuju najva\u017enije odlike Muzeja detinjstva<\/em>. Akumulacija predmeta, prona\u0111enih uglavnom na buvljim pijacama, traje ve\u0107 deset godina i to se dobro vidi na radu Trodimenzionalni tapet za de\u010diju sobu<\/em> koji je napravljen od gumenih Mikija Mausa iz 1968. godine, a koje je proizvodila jugoslovenska fabrika Biserka Zagreb. U vitrini su izlo\u017eeni i ostali modeli Mikija Mausa iz proizvodnje ove fabrike, kao i delovi sveske Dnevnik Miki Mausa<\/em>, unutar koga vodimo preciznu evidenciju sakupljanja ovih igra\u010daka tokom svih ovih godina, i gde se mo\u017ee sagledati dinamika kolekcioniranja, kao i na\u0161e postepeno saznavanje informacija kroz istrajno sakupljanje.<\/p>\n

Drugi rad je Unikatni tira\u017e<\/em>, serija goblena tako\u0111e sa likom Miki Mausa. Oba rada na dobar na\u010din pokazuju i razne ambivalentnosti koje su sadr\u017eane u konceptu i praksi Muzeju detinjstva<\/em>. Recimo, u samom naslovu rada Unikatni tira\u017e<\/em> vidi se spajanje kontrasta, goblene su radili brojni anonimni autori prema jednom modelu koji je iza\u0161ao u \u010dasopisu, a opet, svaki od njih je unikatan i predstavlja varijaciju u odnosu na taj uzorak iz \u010dasopisa. Tako je rad i dobio naziv, Unikatni tira\u017e<\/em>. Osim tog odnosa repeticija-unikat, koji je prisutan i u radu Trodimenzionalni tapet za de\u010dju sobu<\/em>, prisutne su i druge ambivalentnosti, odnosno spajanja razli\u010ditih kategorija \u2013 individualne pri\u010de i kontekst kolektivnog se\u0107anja, haos realnosti iz koje predmeti poti\u010du i harmonija unutar koga se na\u0111eni predmeti koriste kao umetni\u010dki materijal, odba\u010deno \u2013 dragoceno, veselo \u2013 tragi\u010dno.<\/p>\n

Kako ste do\u0161li na ideju da zapo\u010dnete projekat Muzej detinjstva<\/em>?<\/strong><\/p>\n

Vladimir Peri\u0107 je i ranije bio prepoznatljiv po praksi da na buvljim pijacama, ulicama, otpadu, sakuplja materijal potreban za umetni\u010dke radove, pogotovu za instalacije velikog formata koje preferira. On je i za neke svoje radove pre ovog projekta, koristio materijal koji je u relaciji sa njegovim detinjstvom. Ideja o Muzeju detinjstva<\/em> se postepeno artikulisala. Isprva je to bila potraga za umetni\u010dkim materijalom, a onda je shvatio da na buvljoj pijaci mo\u017ee da prona\u0111e razne predmete koji mogu imati va\u017enu ulogu u se\u0107anju na vlastito detinjstvo i na dru\u0161tveni kontekst unutar koga se to detinjstvo odvijalo. Ja sam se pridru\u017eila ve\u0107 zapo\u010detoj i razvijenoj praksi Muzeja detinjstva<\/em>, sa pozicije istori\u010dara umetnosti i kustosa koji se interesuje za muzeolo\u0161ke aspekte stvaranja kolekcije koja bi opisala tako slo\u017een fenomen kao \u0161to je detinjstvo, zatim za probleme otvaranja privatne kolekcije u javnom prostoru, a posebno me interesovala i specifi\u010dnost koju je Vladimir uneo u Muzej detinjstva<\/em>, a to je upotreba materijala sa istorijskom va\u017eno\u0161\u0107u u umetni\u010dkim radovima. Kad sam se ja pridru\u017eila projektu, poku\u0161ali smo da napravimo sna\u017eniju simbiozu izme\u0111u muzeolo\u0161kog i umetni\u010dkog pristupa, a istra\u017eivanje detinjstva je to je preraslo u jedan malo \u0161iri koncept gde se trudimo da kreiramo kolekciju koja na holisti\u010dki na\u010din ilustruje detinjstvo. U isto vreme kroz kolekciju prikazujemo \u0161ta su univerzalne odlike detinjstva, \u0161ta je to \u0161to spaja razne vremenske periode, kulture i teritorije, a opet \u0161ta je to \u0161to je specifi\u010dno za sociokulturni prostor Jugoslavije.<\/p>\n

\u0160ta bi bile univerzalne odlike detinjstva, a \u0161ta specifi\u010dne, \u0161to se ti\u010de razli\u010ditih vremenskih razdoblja?<\/strong><\/p>\n

Univerzalne odlike se mogu recimo dobro primetiti u na\u0161oj obimnoj foto arhivi. Mi sakupljamo fotografije za koje nam nije bitno iz kog su perioda, va\u017eno je da imaju motiv koji je u relaciji sa detinjstvom. Upravo kroz te zajedni\u010dke kategorije poput \u2013 kupanje dece, ljulja konji\u0107i, igra\u010dke, deca u \u0161koli, proslave praznika, \u0161kolske priredbe i tako dalje \u2013 ima blizu stotinu kategorija, spajamo fotografije iz raznih epoha i podru\u010dja i na taj na\u010din saznajemo da postoje elementi koji su zajedni\u010dki svim tim razli\u010ditim kontekstima. Sa druge strane, detinjstvo je kategorija koja je skup dru\u0161tvenih \u2013 politi\u010dkih, ekonomskih, kulturolo\u0161kih i drugih odlika jednog konteksta i perioda, te u kolekciji imamo i dosta predmeta koji su karakteristi\u010dni samo za ovo podru\u010dje i odre\u0111en vremenski period, kao \u0161to su predmeti u relaciji sa organizacijom pionira karakteristi\u010dnom za jugoslovenski kontekst i period od 40ih do 80ih godina, poput pionirskih uniformi, literature i arhivske gra\u0111e odnosno \u010dlanskih karata, spomenica, diploma, priru\u010dnika i sli\u010dno. Tu je i veliki broj predmeta koji je proizveden u fabrikama u Jugoslaviji, igra\u010dke, amabala\u017ea, ode\u0107a, ili je nastao u jugoslovenskim izdava\u010dkim ku\u0107ama koje su izdavale de\u010diju literaturu, od ud\u017ebenika do \u010dasopisa za decu. Dosta modela smo preuzeli od stranih proizvo\u0111a\u010da i prilagodili specifi\u010dnom okru\u017eenju, a dosta toga je nastalo i kao rezultat osobenog dru\u0161tvenog miljea dr\u017eava na ovom podru\u010dju.<\/p>\n

Iz kog perioda poti\u010du najstariji predmeti koje ste uspeli da sakupite, a koji su najmla\u0111i?<\/strong><\/p>\n

Trudimo se da ne razmi\u0161ljamo mnogo o istorijskim \u010dinjenicama, jer nemamo ni kapacitet, ni vreme da kao prava muzejska institucija istra\u017eujemo sve te elemente. U foto arhivi imamo fotografije koje pripadaju kraju 19. i po\u010detku 20. veka. Sa druge strane, oti\u0161li smo malo dalje, van okvira na\u0161ih detinjstava i ka savremenom dobu. Sakupljamo stvari koje su trenutno aktuelne da bismo videli evoluciju nekih proizvoda, kao \u0161to su ambala\u017ee konditorskih proizvoda koji su postojali i ranije. Trudimo se da sagledamo kako se to promenilo u dizajnu, obliku, plasiranju. Sakupljamo i razne predmete \u2013 ambala\u017eu, albume za sli\u010dice i sli\u010dno, koji su u relaciji sa de\u010djim junacima koji su sada aktuelni, a koje mi onda nismo poznavali.<\/p>\n

Da li biste mogli da uporedite dana\u0161nje i nekada\u0161nje detinjstvo \u2013 kakve promene su se dogodile?<\/strong><\/p>\n

Detinjstvo je uslovljeno politi\u010dkim, kulturnim i dru\u0161tvenim de\u0161avanjima. Sve velike civilizacijske razlike i promene negde su integrisane i vidljive i u detinjstvu. Postoji mnogo promena koje su odraz \u0161irih de\u0161avanja, i svakako su transformacije u raznim dru\u0161tvenim oblastima, od obrazovanja do prava, uticale na tuma\u010denja i istra\u017eivanja detinjstva, kao i na praksu detinjstva. Recimo, ako pri\u010damo o igri i igra\u010dkama, one su i dalje dragocene deci. Tip igra\u010daka se promenio, kao \u0161to se promenila i du\u017eina radoznalosti i vezanosti za odre\u0111ene igra\u010dke, jer deci je sada sve dostupnije. Naravno, ne svim dru\u0161tvenim slojevima, nemaju svi priliku da se igraju istim igra\u010dkama i da imaju istu koli\u010dinu igra\u010daka. Me\u0111utim, verujem da se neke stvari nisu promenile, recimo sposobnost i radoznalost dece da \u010dak i kada nemaju, uspevaju da naprave igra\u010dke od nekih najobi\u010dnijih stvari i materijala iz svog okru\u017eenja. S druge strane, \u010dini se da su neke tekovine ostale iste, a samo da se promenila metoda i materijal kojim se potkrepljuju odre\u0111ene tendencije \u2013 poput instrumentalizacije dece i detinjstva, odnosa raznih ideologija i dece i sli\u010dno.<\/p>\n

\"01<\/a>
Jugoslovenska zastava, instalacija, 2007. Elementi: majice i ko\u0161ulja Vladimira Peri\u0107a kad je bio dete.<\/figcaption><\/figure>\n

\"01<\/a><\/p>\n

Muzej detinjstva u odnosu na klasi\u010dne muzejske postavke izaziva emocije, se\u0107anja i nostalgiju verovatno i tokom samog nastajanja, a i kod publike?<\/strong><\/p>\n

Emocije koje se javljaju kod nas kao autora, a i kod publike, neminovne su kada se bavite detinjstvom i se\u0107anjima. Ipak, i pored prisustva te, kako individualne, tako i kolektivne nostalgije, treba napomenuti da Muzej detinjstva<\/em> nije sentimentalan projekat koji te\u017ei samo podse\u0107anju na lep\u0161u pro\u0161lost ili veselo detinjstvo. Na\u0161 koncept je fuzionisao i taj jedan muzeolo\u0161ki pristup, u okviru koga se trudimo da detaljno istra\u017eimo i sagledamo slo\u017eenu sliku detinjstva u Jugoslaviji, ali i drugim kontekstima, i jedan umetni\u010dki pristup unutar koga se mo\u017eemo poigravati sa raznim elementima detinjstva, iz li\u010dne pozicije kritike, vlastitog se\u0107anja, emocija ili vlastite vizije. Privatnom inicijativom mo\u017eete sebi da dozvolite malo vi\u0161e slobode, odlazak na buvlje pijace, sakupljanje raznih predmeta za koje nismo uvek sigurni da su relevantni za kolekciju i umetni\u010dki rad. Tek se kasnije ispostavi da je to materijal koji mo\u017eemo da iskoristimo. Kada prou\u010davamo detinjstvo ne moramo da budemo objektivni kao neke druge discipline poput antropologije i muzeologije.<\/p>\n

Sloboda i autorski pe\u010dat koji je Vladimir uneo kao umetnik je mo\u017eda najzna\u010dajnija razlika izme\u0111u nas i drugih inicijativa ili institucija koje se bave sli\u010dnom temom. Kada prenosimo materijal u umetni\u010dki kontekst mo\u017eemo sebi da dozvolimo da se poigravamo sa raznim kategorijama, emocijama, se\u0107anjima. U radove unosimo poruke koje su u skladu sa sada\u0161njim trenutkom i sa na\u0161im vlastitim odnosom prema pro\u0161losti, detinjstvu i okru\u017eenju. Publika opet tim radovima i predmetima na\u0161e kolekcije pristupa vrlo \u0161arenoliko. Neki posetioci u njima vide obrise vlastitog odrastanja, neki ni ne prepoznaju va\u017enost ili nas vide kao nekakav jugonostalgi\u010dni projekat, deca pristupaju na na\u010din koji nije optere\u0107en raznim istorijskim pri\u010dama koje predmeti i radovi sa\u017eimaju i tako dalje. Reakcije publike \u010desto zavise i od konteksta unutar koga izla\u017eemo, bilo da je kontekst grupne izlo\u017ebe i odre\u0111ene teme, kontekst galerije ili muzeja, ili sredina, odnosno da li je u pitanju lokalni, regionalni ili me\u0111unarodni kontekst.<\/p>\n

Osim obilaska buvljih pijaca, na koji ste jo\u0161 na\u010din dolazili do predmeta?<\/strong><\/p>\n

Buvlja pijaca je glavno odredi\u0161te, tu prikupljamo najve\u0107i broj predmeta. Ima i drugih metoda, nekad nam prijatelji poklanjaju predmete, nekad je to saradnja sa kolekcionarima koji su nam prijatelji i koji za nas prikupljaju odre\u0111ene predmete. Kada imamo izlo\u017ebe u galerijskim i muzejskim prostorima ponekad se neko javi i donese ne\u0161to iz vlastite porodi\u010dne istorije, uglavnom fotografije. Imamo jednu lepu saradnju sa Domom za stara lica u Zrenjaninu. Uspomene i fotografije koje ostanu iza preminulih ljudi koji nemaju nikoga da to sa\u010duva, dolaze kod nas u Muzej detinjstva. Najve\u0107i deo ipak nalazimo na buvljoj pijaci. Ne volimo da kupujemo u antikvarnicama i kod onih kolekcionara gde se predmeti popravljaju i i repariraju tako da se trag upotrebe i deteta izbri\u0161e, ili tragovi vremena naneti predmetu na njegovom putu od proizvodnje do odbacivanja.<\/p>\n

Kako je tekao proces sistematizacije?<\/strong><\/p>\n

To ide vrlo postepeno. Sistematizaciju smo ostavili otvorenom jer nas ponekad iznenade novoprona\u0111eni predmeti koji do\u0111u u kolekciju, a za koje je potrebna nova kategorija. Trudimo se da napravimo sistem koji je temeljan, otvoren i koji mo\u017eemo da pro\u0161irujemo. Na\u0161a sistematizacija podrazumeva podelu na pet oblasti \u2013 osnovne potrebe deteta, okru\u017eenje za dete, edukacija i kreativno stvarala\u0161tvo, zatim hobi i razonoda i na kraju arhivska gra\u0111a. Kategorije unutar tih oblasti su brojne- recimo u prvoj postoje higijena deteta, briga o pravilnom razvoju i zdravlju, ishrana, odevanje, pa zatim unutar oblasti hobi i razonoda postoje igra, kolekcionarstvo, \u0161tednja, proslave, putovanja i tako dalje, i potom svaka od tih kategorija ima i svoje brojne podkategorije. Tako da je to vrlo slo\u017eena i obimna kolekcija, a sistematizacija se razvila iz raznih istra\u017eivanja, kako ve\u0107 postoje\u0107ih muzeja i zbirki koje se bave ovom temom, tako i oslanjanjem na neka antropolo\u0161ka i sociolo\u0161ka istra\u017eivanja detinjstva i na podele koje su te discipline utemeljile. Isto tako, sistematizaciju smo kreirali i u odnosu na predmete iz na\u0161e kolekcije, pa su brojne kategorije nastale tako \u0161to uvidimo da je ona va\u017ena na osnovu prisustva odre\u0111enih predmeta, a sa druge strane, postoje i kategorije koje smatramo va\u017enim da postoje, a za njih nemamo dovoljno reprezentativnih predmeta.<\/p>\n

Za\u0161to ste se odlu\u010dili ba\u0161 za igra\u010dku Mikija Mausa za umetni\u010dku postavku u Galeriji Remont?<\/strong><\/p>\n

Upotreba ove igra\u010dke svakako nije nasumi\u010dna. Ona u sebi sa\u017eima toliko slojeva, moglo bi se re\u0107i da je svakako jedna od ikona popularne kulture u 20. veku i to u jednom globalno prepoznatljivom kontekstu, a sa druge strane su u njoj apsorbovani i obrisi ovog specifi\u010dnog sociokulturnog konteksta. U tom intimnom predmetu detinjstva su\u010deljavaju se razni slojevi i u njemu se mogu \u010ditati razni narativi istorije, od na\u0161ih li\u010dnih se\u0107anja i emocija pa do op\u0161tih dru\u0161tvenih uslova koji su omogu\u0107ili proizvodnju, \u0161iroku upotrebu ali i odbacivanje ove igra\u010dke. Nije ipak ispravno pretpostaviti i da nas interesuje samo Miki Maus, mi smo se trudili da rekonstrui\u0161emo katalog svih igra\u010daka koje je Biserka proizvodila, kao i druge jugoslovenske fabrike. Kako nije postojao Biserkin katalog i nije se znalo \u0161ta je sve bilo u proizvodnji, kroz jedno kontinuirano sakupljanje, tuma\u010denje i upore\u0111ivanje dolazimo do relevantnih podataka. A razume se da ne mo\u017eemo svaku od prona\u0111enih igra\u010daka akumulirati u ogromnim koli\u010dinama, kao \u0161to je to slu\u010daj sa Mikijem Mausom u ovoj postavci.<\/p>\n

Pojedine igra\u010dke sakupljamo kao dokumente da bismo mogli da rekonstrui\u0161emo \u0161ta je fabrika proizvodila ali i razne druge pojedinosti, a pojedine akumuliramo za umetni\u010dke radove, jer one nose u sebi i odre\u0111ena estetska svojstva i adekvatni su kao elementi za instalacije koje \u010desto imaju vrlo precizno i \u010dvrsto izgra\u0111enu strukturu, te su odre\u0111en oblik i dimenzija igra\u010dke potrebni da bi oni bili uklopivi kao elementi. Desilo se to da ovaj Miki Maus iz 1968. odgovara, ali i jo\u0161 druga tri modela Mikija koje akumuliramo i koristimo za instalacije, ali tu su i drugi junaci, poput Paje Patka iz 1964. kojih imamo jo\u0161 vi\u0161e u kolekciji i koristimo ga za podnu instalaciju, ili de\u010dje kasice Stanimira i Stanimirke proizvedene u Jugoplastici koje koristimo za drugu mustru Tapeta za de\u010dju sobu, i kojih \u010dak imamo i najvi\u0161e u kolekciji, blizu sedam stotina.<\/p>\n

Kada vidite ovako ogroman broj istog predmeta u instalaciji, bilo da je Miki Maus ili Stanimir i Stanimirka, neminovno vas to podsti\u010de ne samo na se\u0107anje ili emocije u relaciji sa detinjstvom, ve\u0107 i na razmi\u0161ljanje o jednom turbulentnom kontekstu na ovom podru\u010dju gde se suvi\u0161e \u010desto i olako odbacuju stvari koje su va\u017ene za istoriju, identitet i introspekciju kako pojedinca tako i \u010ditavog dru\u0161tva. Peri\u0107 \u010desto nagla\u0161ava da su ove instalacije spomenici njegovoj generaciji odnosno ljudima \u010dije je doba na ovom podru\u010dju nasilno prekinuto ili izokrenuto. To su one ambivalentnosti koje sam na po\u010detku pomenula, i u radu sa Miki Mausima se taj kontrast izme\u0111u \u0161arenog i tragi\u010dnog, i izme\u0111u turbulentnog i harmoni\u010dnog vidi kako na svakoj pojedina\u010dnoj igra\u010dki unutar instalacije, tako i u strogom i preciznom paternu instalacije gde se pri\u010de ovih upotrebljenih i odba\u010denih igra\u010dka gube u opti\u010dkoj igri.<\/p>\n

\"03<\/a><\/p>\n

Na koji na\u010din \u0107e dalje \u017eiveti Muzej detinjstva<\/em>?<\/strong><\/p>\n

Vladimir Peri\u0107 je posle Talent i Talent Factory faze predvideo da i Muzej detinjstva traje deset godina. Me\u0111utim, Muzej se razlikuje u odnosu na prethodne faze jer sada postoji kolekcija sa stotinama hiljada predmeta, opipljiva stvar koja mo\u017ee da bude korisna, ne samo nama kao autorima, ve\u0107 i raznim dru\u0161tvenim grupama, pojedincima, institucijama, koje kroz na\u0161u vrlo slo\u017eenu i bogatu kolekciju mogu da istra\u017euju razne teme i aspekte detinjstva. Posle ove desetogodi\u0161njice mogli bismo da nastavimo kao neka vrsta alternative klasi\u010dnom muzeju, jer na\u0161 koncept predstavlja, kao \u0161to sam rekla, fuziju muzeolo\u0161kog aspekta i umetni\u010dke dimenzije. U tom kontekstu, i razni istra\u017eiva\u010di i teoreti\u010dari koje zanima fuzija kolekcionarstva i umetni\u010dkih praksi, odnosno upotreba istorijskih dokumenata u umetni\u010dkim radovima tako\u0111e mo\u017ee prona\u0107i korisnu bazu. Tako da mi \u017eelimo da to bude otvoreno u jednoj realnoj arhitekturi i kasnije, ali vide\u0107emo koliko \u0107e to dru\u0161tveni uslovi dozvoliti.<\/p>\n

To bi bio Muzej sa dinami\u010dnim programom, unutar koga bi kolekcija bila podjednako prikazana i kroz jedan muzeolo\u0161ki kontekst, ali i kroz umetni\u010dku interpretaciju i intervenciju. Muzej detinjstva bi mogao ostvariti razne obostrano korisne saradnje sa institucijama i istra\u017eiva\u010dima koje se bave raznim aspektima detinjstva, sa obrazovnim institucijama, sa umetnicima, sa decom i tako dalje, razni su potencijali. A opet nije lako otvoriti jedan javni prostor, uspeti savladati razne administrativno pravne stavke, i na kraju sa\u010duvati i svoj autorski pe\u010dat i slobodu izra\u017eavanja. Mo\u017eda je lako otvoriti, ali treba i opstati u uslovima vrlo neizvesne i promenljive dru\u0161tvene klime koja \u010desto nije podsticajna za kulturne aktivnosti i umetni\u010dko stvarala\u0161tvo.<\/p>\n

Mo\u017eemo li o\u010dekivati da Muzej detinjstva<\/em> vidimo i u Sloveniji?<\/strong><\/p>\n

To bi sigurno bila izlo\u017eba koja bi bila razumljiva mnogim ljudima sa ovog podru\u010dja. Za ovu godinu smo planirali dve velike retrospektive u Srbiji na jesen za koje je potreban mnogo ve\u0107i prostor od Remonta. Voleli bismo da se postavimo i u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, jer je komunikativnost Muzeja detinjstva vrlo slojevita i \u0161iroka. Va\u017ean nam je veliki prostor, kolekcija je ogromna, na\u0161 izlo\u017ebeni istorijat je obiman, a u planu imamo jo\u0161 umetni\u010dkih radova. Sve to zahteva veliku organizaciju i veliki galerijski prostor, ukoliko govorimo o retrospektivi Muzeja detinjstva. Mada uvek postoji mogu\u0107nost i izlo\u017ebe odre\u0111enog dela kolekcije ili izlaganja nekoliko radova koji su u me\u0111usobnoj odgovaraju\u0107oj relaciji. Adekvatnih institucija za saradnju svakako ima u Sloveniji, i mi smo uvek otvoreni za gostovanja u galerijama i muzejima raznih orijentacija, mada naj\u010de\u0161\u0107e sara\u0111ujemo sa prostorima savremene vizuelne umetnosti, ali bilo je i gostovanja u muzejima primenjene umetnosti, istorijskim muzejima, republi\u010dkim ili gradskim muzejima op\u0161teg tipa i sli\u010dno. Svakako bi jedna kontinuirana saradnja i razmena sa prostorima u Srbiji i van Srbije, bila lak\u0161a kada bismo i mi imali svoj stalan prostor, pravni okvir a mo\u017eda i jo\u0161 neke ljude unutar na\u0161eg malog muzejskog kolektiva od dva \u010dlana.<\/p>\n

Razgovarala Biljana \u017diki\u0107<\/strong>.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Osim odnosa repeticija-unikat, prisutne su i druge ambivalentnosti, odnosno spajanja razli\u010ditih kategorija \u2013 individualne pri\u010de i kontekst kolektivnog se\u0107anja, haos realnosti iz koje predmeti poti\u010du i harmonija unutar koga se na\u0111eni predmeti koriste kao umetni\u010dki materijal, odba\u010deno \u2013 dragoceno, veselo \u2013 tragi\u010dno.“ Intervju s kustoskinjom Milicom Peri\u0107.<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4788,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[58,68,65],"tags":[],"class_list":["post-4777","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-news","category-visuals","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.0","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":false,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4777","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4777"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4777\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10152,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4777\/revisions\/10152"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4788"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4777"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4777"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4777"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}