{"id":4599,"date":"2016-01-18T16:06:29","date_gmt":"2016-01-18T16:06:29","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4599"},"modified":"2023-05-18T11:59:20","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:20","slug":"za-izbeglice-ne-postoji-mesto-koje-bi-nazvali-domom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/za-izbeglice-ne-postoji-mesto-koje-bi-nazvali-domom\/","title":{"rendered":"Za izbeglice ne postoji mesto koje bi nazvali domom"},"content":{"rendered":"

Z\u00f3calo Public Square<\/a><\/p>\n

Pi\u0161e: Dragana Kaurin<\/strong><\/p>\n

Prevela na srpski: Tamara Marde\u0161i\u0107<\/strong><\/p>\n

\"Kaurin-LEAD-1000\"\u00a0<\/strong><\/p>\n

Odmah sam prepoznala Basela kada se snimak zaustavio na grupi izbeglica koje su stajale na ki\u0161i, a on se okrenuo i kratko pogledao u kameru. Bila sam kod ku\u0107e pre nekoliko meseci i gledala izve\u0161taj na kanalu Sky News, u kome su prikazane sirijske izbeglice kako gacaju kroz blatnjavu vodu i kako ih gura hrvatska grani\u010dna policija, sramna slika evropske izbegli\u010dke politike. Bilo je zastra\u0161uju\u0107e prepoznati nekoga u tako tragi\u010dnoj sceni.<\/p>\n

Basel je bio vlasnik pekare u srcu Starog Damaska i retko mi je napla\u0107ivao mammoul-e (libanske punjene kekse) koje sam kupovala svakog jutra u nekom drugom \u017eivotu, kada sam studirala arapski u Siriji. Pro\u0107askala bih sa njim, koriste\u0107i svoj veoma ograni\u010deni vokabular, dok \u010dekam sok od narand\u017ee na susednoj tezgi. A sada, eto njega na Sky News, kako stoji u blatu u mojoj nekada\u0161njoj zemlji.<\/p>\n

Mi, u Bosni, ponovo pro\u017eivljavamo sopstvenu no\u0107nu moru gledaju\u0107i kako se razvija rat u Siriji. Primetili smo mnogo sli\u010dnosti: masovno raseljavanje, gubitke, nesposobnost UN, odbijanje da se prihvate izbeglice, tiranina koga podr\u017eava Rusija, me\u0111unarodnu zajednicu koja \u0107uti. Za mene, je pra\u0107enje ove najskorije krize duboko li\u010dno. Ne samo zato \u0161to sam, \u017eive\u0107i u Damasku, prona\u0161la drugi dom, ve\u0107 i zato \u0161to je ovo \u0161to se de\u0161ava sirijskim izbeglicama tako uznemiruju\u0107e poznato.<\/p>\n

Skoro smo obele\u017eili dvadesetogodi\u0161njicu Dejtonskog sporazuma. Taj sporazum je mo\u017eda ozna\u010dio kraj rata u Bosni, ali nas je ostavio u politi\u010dkom procepu. Bosna je nasledila nesre\u0111eni dogovor o deljenju vlasti koji je institucionalizovao etni\u010dke podele i zemlju u kojoj su na svakom koraku znakovi koji upozoravaju: „Opasnost! Mine!“. Sve to neumoljivo podse\u0107a na na\u0161u pro\u0161lost i predskazuje budu\u0107nost Sirije.<\/p>\n

U rano prole\u0107e 1992. godine, rat se brzo uvukao u na\u0161e ugodno obi\u010dne \u017eivote u Sarajevu. Prvo sam primetila da sve manje mojih drugova iz odeljenja dolazi u \u0161kolu. Jednog dana, u\u010diteljica je ono malo preostalih \u0111aka podelila po etni\u010dkoj pripadnosti. Bo\u0161njaci i Hrvati su pomereni da sede pozadi, a Srbi je trebalo da sede napred. Po\u0161to sam iz me\u0161ovitog braka, nisam znala gde da sednem. To je bio poslednji put da sam oti\u0161la u \u0161kolu. Pucnjava se sve vi\u0161e pribli\u017eavala na\u0161em kom\u0161iluku u predgra\u0111u i po\u010deli smo da spavamo u kupatilu, dalje od prozora. \u010cak se i u na\u0161oj zgradi desila pucnjava. Danima se prala krv sa zidova i stepeni\u0161ta.<\/p>\n

Se\u0107am se da se, nekoliko meseci nakon po\u010detka nasilja, parada besprekorno belih vozila, \u010diji su putnici nosili plave \u0161lemove, dovezla u Sarajevo. Trubili su, a mi smo im mahali, osetiv\u0161i olak\u0161anje. Moj otac je klekao kako bih mogla da mu gledam u o\u010di i pokazao na njih. „Pogledaj, Dragana“, rekao mi je, „To su Ujedinjene nacije. Do\u0161li su da prekinu pucnjavu. Sada smo bezbedni“.<\/p>\n

Jednog posebno toplog prole\u0107nog dana, ubrzo nakon dolaska konvoja UN, iskrala sam se na terasu da se igram sa kom\u0161inicom Zrinkom. Ne znam \u0161ta je prvo \u010dula, pucnje ili lom stakla iza nas, ali zavri\u0161tala je: „Snajper!“ i brzo pretr\u010dala preko duga\u010dke terase natrag u stan. Umesto da je pratim, sledila sam se. \u010cak i dok su svi unutra vikali da ustanem i utr\u010dim u ku\u0107u, nisam mogla da se pokrenem. Bila sam skamenjena. Na kraju je moj otac istr\u010dao i uneo me unutra.<\/p>\n

Kada smo u\u0161li unutra, protresao me je i vikao na mene zato \u0161to sam izlazila napolje. Ostali su poku\u0161avali da mu objasne da sam bila u \u0161oku, kao \u0161to je bio i on. Kada \u017eivite pod opsadom, lako je zaboraviti da je rat nenormalan. Ljudi koji umiru u napadima kasetnim bombama i mrtva deca koju je voda izbacila na obalu su nenormalne stvari. Pucanje na \u0161estogodi\u0161njake je nenormalno.<\/p>\n

\"Kaurin-INTERIOR-1\"<\/p>\n

Ubrzo nakon pucnjave na terasi, moja majka, brat i ja smo pobegli iz opsade. Moji roditelji su skupili sav novac koji smo imali kako bismo nas troje bili pro\u0161vercovani iz Sarajeva u teretnom avionu. Moj otac je ostao. \u010cvrsto sam se dr\u017eala za njega na aerodromu i toliko jako jecala da mi je \u010ditavo lice bilo mokro. Lagali su mene, a i jedno drugo, da \u0107emo oti\u0107i samo na nekoliko sedmica, samo dok UN ne zaustavi borbe. \u010cvrsto smo se dr\u017eali jedni za druge dok je teretni avion poletao. Otkotrljali smo se i vrisnuli, po\u0161to se iza nas za\u010dula glasna eksplozija kad smo poleteli. Kada smo sleteli, videli smo da su srpske snage pogodile avion u rep tokom poletanja i shvatili smo koliko smo bili blizu smrti.<\/p>\n

Teretni avion je sleteo u vojnu bazu van Beograda, \u0161to je moju majku u\u017easnulo. Niko nije znao gde da ide. Oficir u uniformi je iza\u0161ao i pribli\u017eio nam se odse\u010dnim hodom, nose\u0107i ne\u0161to u ruci, a u njegovoj futroli se video pi\u0161tolj. Moja majka je zadr\u017eala dah i \u010dvrsto me stegla za ruku. Moja porodica je me\u0161anog porekla- moj otac je bosanski Srbin, a majka bosanska Muslimanka. Moje ime je uobi\u010dajeno u Srbiji, ali bratovo nije. Bili smo premladi da shvatimo koliko je to va\u017eno.<\/p>\n

„Upravo ste doleteli iz Sarajeva, zar ne? Obavestili su me da je jedan teretni avion preusmeren ovde“, rekao je tako da je zvu\u010dalo kao da smo krenuli na odmor. Izostavio je to da su umalo oborili na\u0161 avion.<\/p>\n

Nema jednostavnog na\u010dina da sla\u017eete kada nosite dvoje male dece u pid\u017eamama i plasti\u010dnu kesu punu dokumenata, paso\u0161a, pelena i donjeg ve\u0161a. Mogli su da pomisle da smo besku\u0107nici, da mama nije imala manikir i Feragamo cipele. Najzad, \u017eivot je bio sasvim normalan do tog popodneva, kada smo postali izbeglice.<\/p>\n

„Da“, rekla je moja majka, oklevaju\u0107i.<\/p>\n

Srpski oficir je klekao pored mog brata i prou\u010davao nas. Sa kojim \u0107e detetom razgovarati i pitati kako se zovemo? Ako bismo rekli previ\u0161e, ako bi moj brat rekao kako se zove ili kako nam se mama zove, mogli bismo da budemo pritvoreni ili napadnuti na licu mesta.<\/p>\n

„Ja sam Dragana“, sama sam rekla, pre nego \u0161to je i postavio pitanje. Moja majka je glasno uzdahnula i stegla mi ruku dva puta u znak zahvalnosti, znak koji nije bio dogovoren ali smo ga obe razumele. Oficir me je u\u0161tinuo za obraz i dao mi kutiju slatki\u0161a koju je nosio, pre nego \u0161to se udaljio.<\/p>\n

Kao i Basel iz Damaska, \u010dak i kad smo pobegli od u\u017easa rata, i dalje nismo bili bezbedni. Se\u0107am se opasnosti sa kojom smo se suo\u010dili dok gledam scene izbeglica koje se o\u010dajni\u010dki probijaju kroz Evropu. Morali smo da se suo\u010dimo sa armijama onih koji su bili \u017eeljni da iskoriste na\u0161u ranjivost- \u0161vercerima, kriminalcima, trgovcima ljudima i nasilnim ksenofobima. Zemlje kao \u0161to je Ma\u0111arska su i nama zatvorile granice, kao \u0161to to sada rade Sirijcima. Drugi su nas poni\u017eavali kako bi spre\u010dili da do\u0111e jo\u0161 izbeglica. Jedna moja ro\u0111aka je pobegla u Dansku, gde joj je bila uskra\u0107ena sloboda kretanja i dr\u017eana je u kasarni \u010ditavu godinu. Drugo dvoje je bilo u dugom karantinu nakon \u0161to su stigli u \u010ce\u0161ku, kao da bi svojim ose\u0107ajem gubitka zarazili stanovni\u0161tvo. \u010cak i oni koji su nam pru\u017eali dobrodo\u0161licu, \u010dinili su to samo donekle. Kada bi se broj izbeglica pove\u0107ao, kada bismo predugo ostali, krivili su nas za sve od prepunih \u0161kola do inflacije.<\/p>\n

U odre\u0111enom trenutku, izbeglice moraju napraviti kona\u010dan izbor u vezi svog identiteta. Neki preuzimaju poengle\u017eeni nadimak, novu li\u010dnost, novu istoriju kojom \u0107e se ponositi, novu zastavu kojoj \u0107e se zaklinjati na vernost, novi grad koji \u0107e voleti. Drugi, nalik meni, i dalje se identifikuju kao Sarajevci i izbeglice i dr\u017ee se uspomena. Morala sam da se se\u0107am gde sam sedela u u\u010dionici, imena de\u010daka koji mi se svi\u0111ao, gospo\u0111e iz kioska dole. Ako bih zaboravila, to bi zna\u010dilo da prestajem da se nadam da \u0107emo se jednog dana vratiti. Dala bih sve na svetu da se probudim kod ku\u0107e u Sarajevu jednog dosadnog dana, da gledam roditelje kako \u017eure da se spreme za posao i da otr\u010dim dole da kupim novine i paklicu cigareta Valter Vulf za mamu. Samo jo\u0161 jednom.<\/p>\n

Kada ste izbeglica, najva\u017enije je da budete dobar gubitnik; to je jedini na\u010din da ovo pre\u017eivite. U\u010dite da gubite svoju nacionalnost, svoj dom od stranaca sa ve\u0107im pi\u0161toljima, da izgubite oca zbog mentalne bolesti, jednu tetku zbog genocida, a drugu zbog nacionalizma i neznanja. U\u010dite da gubite svoju decu, prijatelje, snove, kom\u0161ije, ljubavi, diplome, karijere, foto albume, ku\u0107ne filmove, \u0161kole, muzeje, istorije, znamenitosti, udove, zube, vid, ose\u0107aj sigurnosti, zdrav razum, i ose\u0107aj pripadnosti svetu.<\/p>\n

Basel i sve sirijske izbeglice moraju ovladati sposobno\u0161\u010du \u017eivljenja sa onim \u0161to je ostalo od jedne osobe nakon \u0161to je potpuno ogoljena. Kada stigne tamo kuda je krenuo i spusti torbe, tada \u0107e Basel morati sve to da preradi i zbroja\u0107e sve \u0161to je morao da ostavi za sobom. Razmi\u0161lja\u0107e o protekle \u010detiri godine i pita\u0107e se kako je svet sve to gledao, a ni\u0161ta nije preduzeo.<\/p>\n

\"Kaurin-INTERIOR-2-600x450\"<\/p>\n

2014. godine sam se vratila u Damask kao deo misije UNICEF-a. Prelaze\u0107i libansku granicu ka Siriji, u svakoj od bezbroj \u017eena koje su nosile svoju decu i torbe sa ode\u0107om, videla sam svoju majku. Bilo je duboko uznemiruju\u0107e staviti plavi \u0161lem svakog dana pre izlaska i bilo mi je te\u0161ko da uskladim svoje identitete \u010dlana UN, izbeglice i pre\u017eivele.<\/p>\n

Jednog jutra u aprilu 2014. godine, stavila sam taj plavi \u0161lem kako bih sa kolegom obi\u0161la \u0161kole u Damasku. Bili smo udaljeni oko 30 metara od ulaza u \u0161kolu kada je minobaca\u010d pogodio ispred nas i ja sam pala na zemlju. \u010cuvar je vikao na mene da ustanem i utr\u010dim unutra pre nego \u0161to slede\u0107i pogodi, ali ja sam se previ\u0161e pla\u0161ila da se pokrenem. Tada sam se setila Zrinke i pucnjave na terasi. \u010cuje se dubok, tih zvi\u017eduk pre nego \u0161to minobaca\u010d pogodi veoma blizu. To se de\u0161ava samo deli\u0107 sekunde pre nego \u0161to pogodi, i negde duboko u sebi, ja sam zakopala taj zvuk i tu uspomenu.<\/p>\n

Najte\u017ei deo mog izbegli\u010dkog putovanja je suo\u010davanje sa \u010dinjenicom da ne mogu spre\u010diti da se to dogodi jo\u0161 nekom. U Damasku, \u010desto sam govorila raseljenoj deci sa kojom sam radila „da se \u0161kole i ku\u0107e mogu ponovo izgraditi kada se rat zavr\u0161i“. Mo\u017eda je trebalo da im ka\u017eem ne\u0161to pragmati\u010dnije, da se nikad ne\u0107e vratiti ku\u0107i, bar ne tamo gde su ostavili igra\u010dke i prijatelje, gde su se ose\u0107ali sigurno i voljeno. Umesto toga, govorila sam im ne\u0161to kao: „Vrati\u0107ete se ku\u0107i kada se rat zavr\u0161i.“ Sada je o\u010digledno da sam lagala i njih, ali i sebe. Prestala sam da se ose\u0107am kao izbeglica tek kada sam prestala da se borim i kada sam priznala sebi da ni\u0161ta ne\u0107e vratiti moju porodicu i moj \u017eivot u pre\u0111a\u0161nje stanje.<\/p>\n

Uprkos ovim mra\u010dnim prise\u0107anjima, izbeglice uglavnom biraju da se ne se\u0107aju rata, ve\u0107 ljudi koji nam poma\u017eu. Kolege moje majke koji nas je tajno izveo iz Srbije, francuskih volontera koji su vodili decu izbeglice na kampovanje i onih koji su nas do\u010dekali kada smo se preselili u Ohajo; to su ljudi na koje mislim svakog dana. Nadam se da \u0107e i Basel na svom putu prona\u0107i takve ljude.<\/p>\n

Dragana Kaurin<\/strong> je istra\u017eiva\u010dica na polju ljudskih prava i etnografkinja. Pi\u0161e o istorijskom se\u0107anju, prisilnom raseljavanju i pravima izbeglica. Diplomirala je na Univerzitetu Kolumbija, a sada \u017eivi u Nju Jorku.<\/p>\n

\u00a0<\/strong><\/p>\n

Z\u00f3calo Public Square<\/a>, 4.1.2016.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u0161to sam kao dete pobegla iz Sarajeva, te\u0161ko mi je da Sirijcima ka\u017eem da nema povratka.
\nPi\u0161e: Dragana Kaurin<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4600,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[211,58,65],"tags":[],"class_list":["post-4599","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-migration","category-news","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":false,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4599","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4599"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4599\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10161,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4599\/revisions\/10161"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4600"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4599"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4599"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4599"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}