{"id":4445,"date":"2016-01-13T21:08:40","date_gmt":"2016-01-13T21:08:40","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4445"},"modified":"2023-05-18T11:59:21","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:21","slug":"mackoljubive-price-klitemnestra","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/mackoljubive-price-klitemnestra\/","title":{"rendered":"Ma\u010dkoljubive pri\u010de: Klitemnestra"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

\"klitemnestra<\/a>
Klitemnestra po\u010diva<\/figcaption><\/figure>\n

Nijedna od mojih ma\u010daka nije me toliko navodila da razmi\u0161ljam o ma\u010djoj psihologiji, o pona\u0161anju, o volji, se\u0107anju \u2013 o svemu \u0161to ma\u010dkama pripisujemo u svojoj ma\u0161ti, ali za to nemamo mnogo dokaza. A kome su od ljubitelja ma\u010daka pa potrebni dokazi?<\/p>\n

Klitemnestru sam dobila od svoje imenjakinje, omiljene i briljantne profesorke sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, kao dar koji nisam mogla odbiti. \u201eRaspore\u0111ivanje\u201c ma\u010daka koje bi se rodile u prijateljskim ku\u0107ama, ili koje bih na\u0161la pa ih vra\u0107ala u \u017eivot mi je bilo dobro poznato. Mnoge od tih, uglavnom mladih ma\u010daka, Bo\u017eidar i ja smo uspe\u0161no udomili u Sloveniji, gde je to bilo lak\u0161e \u2013 ljudi su ih radije primali i bilo je mnogo manje uli\u010dnih ma\u010daka nego u Beogradu. Ukratko, na\u0161la sam se sa ljupkom malom ma\u010dkom od jedva mesec dana, smu\u0161enih \u0161ara ali iz generacije ma\u010daka koje su se ra\u0111ale i odrastale u istoj ku\u0107i: pravi doma\u0107i, ku\u0107ni primerak. Klio ju je prihvatila i dozvolila joj da sisa, premda tada nije imala svojih ma\u010di\u0107a. To nisam prvi put videla kod ma\u010daka: Geza je dopu\u0161tao da ga njegovo potomstvo koristi kao zamenu za majku kada je odlazila da se protegne… Nije izvesno re\u010d o dojenju, ve\u0107 o psiholo\u0161koj pomo\u0107i koju ma\u010dke oba pola daju malima. Njima su ljubav, blizina i toplota, sigurnost i za\u0161tita isto toliko potrebni koliko i hrana.<\/p>\n

Nova ma\u010dka Slap\u0161akovih dobila je o\u010dekivano glomazno gr\u010dko ime sa po\u010detkom na K (kapa), Klitemnestra. Ona se brzo navikla na novi dom, odli\u010dno je napredovala, rasla i postala neobi\u010dno ljupko ma\u010dje bi\u0107e. Ne\u0161to je bilo posebno sa Klitemnestrom: bila je u stanju da me slu\u0161a kad joj ne\u0161to govorim, i da me bez prestanka gleda u o\u010di. Ponekad bi mrdnula glavicom, ali me nije ispu\u0161tala iz o\u010diju dok joj govorim. Za razliku od Klio, koja bi, ako ve\u0107 sama nema \u0161ta da mi saop\u0161ti, tra\u017eila kako da se sklup\u010da kod mene ili bi ponosno oti\u0161la, Klitemnestra je sve vreme pokazivala \u017eivo zanimanje za sporazumevanje sa mnom, premda sama nije pu\u0161tala zvuke. Sve je izgledalo savr\u0161eno, dok se nije desilo da smo oboje morali u Ljubljanu, i to Bo\u017eidar dva dana pre mene. Kako smo nameravali da ostanemo du\u017ee, odlu\u010dili smo se da povedemo obe ma\u010dke, svako po jednu. Bo\u017eidar je krenuo poslovnim vozom u tri sata, sa Klitemnestrom. No posle dva sata, pojavio se kod ku\u0107e: mala ma\u010dka je tako odlu\u010dno pokazala da ne\u0107e da putuje s njim, da je morao napustiti voz i vratiti se. Iste ve\u010deri otputovao je ve\u010dernjim vozom sa Klio, a ja sam ostala da obavim svoje poslove i da poku\u0161am da prevezem Klitemnestru. Poduhvat je potekao bez ikakvog problema: sedela je mirno u svom novom putnom kavezu, pri dolasku kratko ispitivala ljubljanski stan, i zaspala sa Klio. Ali su stvari postale jasnije: dobili smo ma\u010dku koja ima svoju volju, i spremna je da je poka\u017ee.<\/p>\n

Klitemnestra je, rastu\u0107i, postajala sve \u017eivlja i sve odlu\u010dnija. Izme\u0111u nje i Klio nikada nije bilo borbe za premo\u0107, ali je mlada ma\u010dka za sebe uzela prostor koji Klio, prava ma\u010dja lenjivica, nikad nije posebno ispitivala: Klitemnestra je po stanu hodala skoro isklju\u010divo po \u201evisokoj stazi\u201c, po biblioteci i po ormanima, pe\u0107i, \u010dak i po ramovima za slike i po istaknutoj ivici vrata i prozora. Takve ma\u010dje akrobatike ja jo\u0161 nisam videla. Uvek je dolazila odozgo, skoro nikad je nismo mogli videti na podu. Njeni skokovi bili su neverovatni, i uz to je bila spretna \u2013 nije ru\u0161ila stvari. De\u0161avalo joj se da sa polica za knjige sko\u010di na luster, pa na drugu stranu sobe, pa onda natrag \u2013 dok se luster jo\u0161 ljuljao. Silazila je naravno na hranu, a najni\u017ea ta\u010dka na kojoj se zadr\u017eavala bio je moj radni sto. Ti su trenuci bili posve\u0107eni samo meni: ina\u010de bi sko\u010dila na vi\u0161i deo prozora i \u201ekreketala\u201c na golubove na ulici ili na dvori\u0161tu. I dalje je vrlo retko pu\u0161tala zvuke, i dalje je sa mnom delila dugo izmenjivanje pogleda. No bilo je jasno da ma\u010dka polako postaje ne\u0161to sasvim drugo od ku\u0107ne mace, suprotno svom poreklu i na\u0161im o\u010dekivanjima. Da li je Klitemnestra imala skrivenu narav divlje ma\u010dke, koja je mirovala nekoliko generacija? Ili se naprosto odlu\u010dila da vodi \u017eivot koji \u017eeli i koji joj je potreban?<\/p>\n

Bila je ve\u0107 lepa odrasla ma\u010dka, kad su nas posetili prijatelji, par koji se odlu\u010dio da u zapu\u0161tenom zaseoku u Ko\u010devskom rogu obnovi bivanje i da eksperimenti\u0161e sa eko-projektima. Imali su ogroman komad zemlje sa \u0161umama, podivljalim vo\u0107njacima i poljima, i dosta pravih divljih \u017eivotinja koje su no\u0107u ostavljale pusto\u0161 \u2013 naro\u010dito divlji veprovi. U tome kraju ima i medveda i vukova. Jedanput smo u \u0161etnji na \u0161umskoj stazi na\u0161li kopita srne \u2013 sve ostalo su razneli razni grabljivci… Na\u0161i prijatelji su nas u sezoni zvali da oberemo vo\u0107e koje je neprskano, gljive, a docnije su nam davali drva: to nam je za vreme rata odli\u010dno do\u0161lo za grejanje. Imali su ovce i krave, neophodnu ma\u0161ineriju, danske doge… Kod njih je zavr\u0161io \u017eivotni put i na\u0161 Landrover. Izme\u0111u njih i Klitemnestre pojavila se iskra, i premda sam se ja jo\u0161 izvesno vreme protivila, odneli smo ma\u010dku na probni boravak narednog meseca.<\/p>\n

Prve vesti bile su katastrofalne: ma\u010dka je odmah nestala i nije se vratila u ku\u0107u. Kad je po\u010dela zima, javili su nam da dolazi po hranu \u2013 ta\u010dnije da krade od pasa, i da spava u toru sa ovcama, gde je toplo. No nije se \u010desto pribli\u017eavala ljudima. U prole\u0107e su je vi\u0111ali povremeno u \u0161umi, izgledala je dobro. O\u010dito je sama odre\u0111ivala svoj prostor. Kona\u010dno su uspeli da odrede \u0161ta Klitemnestra radi i kako \u017eivi: hranila se svojim ulovom, povremeno je dolazila na mleko. Postepeno je razvila naviku da predve\u010de do\u0111e i pomazi se sa gazdaricom, i onda bi opet nestala u no\u0107i. Ja sam imala pravu krizu krivice i odgovornosti \u2013 Klitemenstra se udaljila od ljudi zbog moje izdaje. Gorko sam prebacivala sebi odluku da poku\u0161amo da joj omogu\u0107imo vi\u0161e prostora i slobode.<\/p>\n

\"klitemnestra<\/a>
Klitemnestra na kamenu<\/figcaption><\/figure>\n

Na kraju leta smo se odlu\u010dili da posetimo ponovo prijatelje. Bojala sam se lo\u0161ih vesti o Klitemnestri. Kada smo stigli pred ku\u0107u i kad sam otvorila vrata od automobila, tog trenutka je ne\u0161to veliko, toplo i \u010dupavo sko\u010dilo u moje krilo, i po\u010delo presti: to je bila Klitemnestra. Prijatelji su mi rekli da je nedeljama nisu videli…<\/p>\n

Klitemnestra je postala veli\u010danstvena zver, sjajnog krzna, ogromnog repa, velikih \u0161apa. Pro\u0161lo je skoro godinu dana otkako smo je doneli u novi svet, u kojem je ona sama odlu\u010dila kako \u0107e \u017eiveti \u2013 i izgledalo je da je to bio pravi \u017eivot za nju. Dugo nisam mogla ustati, jer je morala otpresti sve \u0161to je \u017eelela. Kako je prepoznala ko je u kolima, gde je bila kad je shvatila ko dolazi, da li je mogu\u0107no da me nije zaboravila?<\/p>\n

Bo\u017eidar je u\u0161ao u ku\u0107u i zabavljao se sa prijateljima, ali ja sam bila potpuno pod kontrolom Klitemnestre. Iz ku\u0107e su mi, smeju\u0107i se, doviknuli da i ne poku\u0161avam da se svojevoljno udaljavam. Klitemnestra je odjednom ustala, i nesumnjivo zahtevala da joj sledim. Odvela me je do tora, da vidim ovce i krave; zatim me je vodila po stazi prema \u0161umi; onda je okrenula smer i pokazala mi pa\u0161njak, gde je verovatno lovila poljske mi\u0161eve. Vratila se prema ku\u0107i, ali me je povela putem nizbrdo, prema potoku i visokoj travi. Tu je zastala i okrenula se prema meni. Razumela sam da treba da zastanem. Klitemnestra je nestala u travi, ja sam sela na kamen da je sa\u010dekam. Ispred mene, na nekoliko koraka, visoka trava je po\u010dela da se talasa, za\u010dulo se njeno \u0161i\u0161tanje. Posle nekoliko trenutaka, pojavila se ma\u010dka sa omanjom vodenom zmijom u zubima. Zmija je ve\u0107 bila mrtva. Klitemnestra je sa plenom sko\u010dila na drugi veliki kamen, pogledala me, i na miru smazala zmiju. Sre\u0107om sam tada imala sa sobom fotografski aparat, i slikala sam je. Odupirala sam se tuma\u010denju da mi je Klitemnestra pokazala svet u kojem \u017eivi, da me je naterala da obi\u0111em njeno carstvo, i da me je na kraju odvela do jednog od mesta gde lovi, da mi zorno prika\u017ee kako to ona uspe\u0161no radi. Ve\u0161ti izvidnik, koji me je spasao mogu\u0107nog susreta sa zmijom?<\/p>\n

\"klitemnestra<\/a>
Klitemnestra sa zmijom<\/figcaption><\/figure>\n

Koliko god sam poku\u0161avala da sebe razuverim, nekoliko stvari je ostalo nedvosmisleno: Klitemnestra me se se\u0107ala; ta\u010dno je razumela ko dolazi u posetu; vodila me je do omiljenih ili va\u017enih ta\u010daka u njenom prostoru. I na kraju, pokazala mi je svoju ve\u0161tinu pre\u017eivljavanja. Kona\u010dno, dovela me je do ku\u0107e, i legla na stepenice. Gledala me je u o\u010di, kao kada je bila mala. Tako smo provele vreme sve do mraka. Prijatelji i Bo\u017eidar su iza\u0161li, i poveo se razgovor o njoj: ja sam htela da je odnesem ku\u0107i, ali je glas razuma prevladao, i ubedili su me da je ona savr\u0161eno adaptirana na novi na\u010din \u017eivota. Dokaz je le\u017eao preda mnom: zadovoljna, sita, samosvesna ma\u010dka. Onda se, kad je pao mrak, protegla, o\u010de\u0161ala ne\u017eno o moje noge, i nestala u tami.<\/p>\n

Videli smo je jo\u0161 nekoliko puta, kad bismo posetili prijatelje: uvek je dolazila kad se ja pojavim. Posle nekoliko godina, vi\u0161e je nisu vi\u0111ali. Da li je mo\u017eda na\u0161la partnera i novu teritoriju? Dok je bila kod na\u0161ih prijatelja, nije nikada imala ma\u010di\u0107e i u \u0161irem susedstvu zaista nije bilo ma\u010dora. Da li je stradala u nekom lova\u010dkom okr\u0161aju, ili postala plen ve\u0107ih i opasnijih lovaca?<\/p>\n

Se\u0107am se Klitemnestre kao \u0161to bih se se\u0107ala nekog zadovoljavaju\u0107eg mita, koji pou\u010dava o slobodi, sopstvenoj volji, samostalnom izboru. Sve to uop\u0161te ne mora da ima vezu sa poreklom, polo\u017eajem, predvi\u0111enim pona\u0161anjem, li\u010dnom istorijom. Klitemnestra za mene ostaje nejnepredvidljivija od svih mojih ma\u010daka. I danas sam uverena da se ona nije vratila nekoj svojoj divljoj prirodi, nego da je na\u0161la najbolji na\u010din \u017eivota za sebe i svoje sposobnosti. Zami\u0161ljam je \u010desto u nekom sazve\u017e\u0111u, kako obi\u010dno zavr\u0161avaju polubo\u017eanska bi\u0107a, kad ih neko milostivo bo\u017eanstvo digne u zvezde da ih spase, ili zbog zasluga. Da li je Klitemnestru u zvezde digla lovkinja Artemida, ili lovac Orion, ko zna? Kada sam mirna i bez bolova, desi mi se da sanjam njen pogled bez treptanja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nijedna od mojih ma\u010daka nije me toliko navodila da razmi\u0161ljam o ma\u010djoj psihologiji, o pona\u0161anju, o volji, se\u0107anju \u2013 o svemu \u0161to ma\u010dkama pripisujemo u svojoj ma\u0161ti, ali za to nemamo mnogo dokaza. A kome su od ljubitelja ma\u010daka pa potrebni dokazi? Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4447,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,65],"tags":[],"class_list":["post-4445","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4445","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4445"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4445\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10064,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4445\/revisions\/10064"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4447"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4445"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4445"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4445"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}