![\"Flickr\"](\"http:\/\/dkis.si\/wp-content\/uploads\/2016\/01\/15285805884_c460a5ddf0_scale.jpg\")
Kako neko mo\u017ee da bude toliko sva\u010diji, a toliko ni\u010diji? Kako neko mo\u017ee pripadati kategoriji op\u0161teg, javnog kulturnog dobra, a sa druge strane, pripadati li\u010dnim istorijama miliona pojedinaca, biti deo njihove svakodnevnice i najintimnijih \u017eivotnih trenutaka i \u010dovek koji im je blizak? Kako neko mo\u017ee biti planetarna pop zvezda, a sa druge strane nepopustljiv i principijelan u svom \u017eivotu i umetnosti, bez \u017eelje i napora da se svidi i prilagodi \u0161irokim narodnim masama? Kako neko mo\u017ee da bude slavan i op\u0161te prihva\u0107en i kao mu\u0161karac i kao \u017eena u svetu koji igranje rodnim ulogama izri\u010dito zabranjuje? Da bude protiv svih konvencija, malogra\u0111anskog morala i \u00bbnormalnosti\u00ab sveta XX veka, a da ga isti taj svet oberu\u010dke prihvati i bez zadr\u0161ke slavi? Kako je mogu\u0107e da je neko miljenik sveta i istovremeno neumorni buntovnik protiv tog istog sveta?<\/p>\n
To su neka pitanja koja mi se postavljaju od kako je umro Dejvid Bouvi. Kona\u010dnih odgovora nema jer kod Bouvija je sve fluidno, ambivalentno i neuhvatljivo. Jednog trenutka je vanzemaljac, drugog je rokenrol izop\u0161tenik na drogama, tre\u0107eg trenutka je pop zvezda u odelu na crtu, \u010detvrtog je de\u010dko iz kom\u0161iluka, petog seks ikona, \u0161estog mudrac… Jedina konstanta kod Bovija je promena. I sama smrt je u njegovom univerzumu tako samo jedna od njih.<\/p>\n
Mo\u017eda je odgovor u tome \u0161to je svako od nas imao svog Bouvija. Mogao je da uzme to \u0161to mu se svi\u0111a i odbaci ono drugo. Imao je na raspolaganju \u010ditav niz razli\u010ditih umetni\u010dkih likova koji su svi bili jednako kvalitetni i uverljivi. U Bouvijevom menjanju nije bilo mesta za pretvaranje. Sve njegove pojave bile su iskrene i autenti\u010dne, u svakoj se pojavljivao ogoljen i svoj. Nikada pre njega nije bilo tako iskrenih maski u pop kulturi. Nijedna od njih nije sakrivala, ve\u0107 upravo suprotno – otkrivala jo\u0161 jedan sloj li\u010dnosti i imaginacije, otvarala jo\u0161 jedan svet, izvla\u010dila jo\u0161 neku emociju, proizvodila jo\u0161 neko znanje.<\/p>\n
Mo\u017eda je odgovor i u tome \u0161to je Bouvi dozvoljavao sebi da bude to \u0161to mu se prohte. Nije se obazirao na dru\u0161tvene konvencije, nije po\u0161tovao pravila vremena ni dru\u0161tva. Hranio je u sebi sebe i verovao da mo\u017ee da bude sve to \u0161to je bio. U\u017eivao je u stalnoj igri sa samim sobom i sa nama, svojom publikom. Nije postavljao sebi ograni\u010denja, nikad nije bilo previ\u0161e ni dosta. Njegov \u017eivot i umetnost su govorili: ja sam to \u0161to jesam, uzmi ili ostavi. A mi smo uzimali. Jer nije moglo druga\u010dije. Hipnotizirao nas je svojom neograni\u010denom stvarnom imaginacijom i bezbrojnim mogu\u0107nostima bez kraja i konca. Svi smo \u017eeleli da budemo deo te silovite slobode.<\/p>\n
Mo\u017eda je odgovor u tome \u0161to je on bio legenda koja je sve vreme radila na demistifikaciji zvezdane pra\u0161ine, umetnosti, stvaranja, razli\u010ditosti, inovacije. Svojim delom je govorio: to mo\u017ee svako od vas. Postavljao je visoke kriterijume, gurao nas je napred, propovedao je beskompromisnu disciplinu. Sve to bez moralisanja, popovanja, sitni\u010darenja, kriti\u010darenja, pametovanja. Postavio je sebe za repera savremene pop kulture sasvim nenametljivo i tako da izgleda kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Bio je strog i nepopustljiv u svojim zahtevima za autenti\u010dnim stvarala\u010dkim \u017eivotom, a sa druge strane blag, pitom i sveuklju\u010duju\u0107i: nema veze ko si, \u0161ta \u010dita\u0161 i slu\u0161a\u0161, odakle si, kako se zove\u0161, kojeg si pola ili rase, koliko godina ima\u0161, \u010dime se bavi\u0161 \u2013 ni\u0161ta od toga nije bitno \u2013 mo\u017ee\u0161 da bude\u0161 deo mog univerzuma, prihvatam te i poklanjam ti sve \u0161to radim i zovem te da i ti doprinese\u0161 neuhvatljivoj i sveobuhvatnoj imaginaciji i \u017eivotu, da zajedno u svojim razli\u010ditostima budemo isti i budemo zaista tu dok smo tu. Bio je izvrsni u\u010ditelj bez ikakve namere da to bude.<\/p>\n
Mo\u017eda je odgovor u tome \u0161to je bio obi\u010dan \u010dovek poput nas, imao je svoj \u017eivot izvan kamera, prijatelje i porodicu. U svakom intervjuu bio je nasmejan, opu\u0161ten, prirodan. Ni tu se nikada nije folirao. U njegovim razgovorima sa novinarima nismo mogli da prepoznamo rezervisanost, odmaknutost, samoljublje ni ta\u0161tinu koju slava nosi sa sobom. Zato je izgledalo kao da ga poznajemo, ne samo kao zvezdu, ve\u0107 i kao \u010doveka, iako ga nikada nismo upoznali. Za generaciju kojoj pripadam, a to je ona ro\u0111ena u prvoj polovini sedamdesetih, Bouvi je bio konstanta u \u017eivotu. Oduvek je bio tu. Za razliku od drugih velikih umetnika i muzi\u010dara koji su nas prerano napustili i koje smo obo\u017eavali kao legende, a koje smo otkrivali u odre\u0111enimi \u017eivotnim razdobljima, on je bio tu od po\u010detka i njegov \u017eivot je tekao uporedo sa na\u0161im. Menjao se i stario, a ostajao je uvek Bouvi. Za razliku od nekih drugih slavnih lica, njegovo starenje do\u017eivljavali smo kao najprirodniji proces. Bio je kao i mi, jedan od nas.<\/p>\n
Mo\u017eda je odgovor u njegovoj ljubavi prema svetu i prema ljudima. Nikada nije poni\u017eavao \u0161iroke mase iako je radio onako kako on misli da treba. Nije im podilazio, ali nije ih ni obezvre\u0111ivao kao neznalice i manje vredne. Govorio je jezikom koji mo\u017ee svako da razume. Izme\u0111u njega i njegove publike nikada nije bilo nikakve barijere. Svako od nas je ose\u0107ao da se Bouvi obra\u0107a upravo li\u010dno njemu, da je neko ko mu je blizu. Neko ko je stra\u0161an, a na\u0161; ko je tu da nemilosrdno uka\u017ee na prave puteve, a da pru\u017ei podr\u0161ku za svaki koji izaberemo i da voli bez obzira na sve.<\/p>\n
Mo\u017eda je odgovor u tome \u0161to svako razmi\u0161ljanje o tome ko je bio Dejvid Bouvi, neizostavno navodi na razmi\u0161ljanje ko sam ja. \u0160ta radim? Kako \u017eivim? Za\u0161to sam ovde? Da li smem i da li mogu? Da li postoje granice? Dokle mogu da idem? Da li sam normalan\/normalna? Da li je u\u010ditelj u \u0161koli uvek u pravu? Da li je bitno \u0161ta \u0107e re\u0107i kom\u0161iluk i \u0161ef na poslu? Da li mogu da napi\u0161em pesmu? Da li znam, mogu i smem da budem i mu\u0161karac i \u017eena, i \u010dovek i vanzemaljac i sve ono \u0161to po\u017eelim? Da li mogu da budem to \u0161to jesam, a da budem prihva\u0107en – da budem poseban i druga\u010diji, a isti?<\/p>\n
On nam je dokazao da mo\u017eemo da budemo i jedno i drugo. I jo\u0161 mnogo \u0161to\u0161ta.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Povodom smrti Dejvida Bouvija
\nNjegov \u017eivot i umetnost su govorili: ja sam to \u0161to jesam, uzmi ili ostavi. A mi smo uzimali. Jer nije moglo druga\u010dije.
\nPi\u0161e: Biljana \u017diki\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4432,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3,65],"tags":[],"class_list":["post-4426","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-columns","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":false,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4426","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4426"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4426\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10054,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4426\/revisions\/10054"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4432"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4426"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4426"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4426"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}