{"id":4409,"date":"2016-01-12T20:27:15","date_gmt":"2016-01-12T20:27:15","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4409"},"modified":"2023-05-18T11:59:22","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:22","slug":"antigona","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/antigona\/","title":{"rendered":"Antigona"},"content":{"rendered":"

Avtor: Sofokle<\/strong>
\nPrevod iz starogr\u0161\u010dine: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

 <\/p>\n

Likovi:<\/p>\n

Antigona<\/strong>, k\u0107erka Ojdipa i Jokaste<\/p>\n

Ismena<\/strong>, Antigonina sestra<\/p>\n

Kreont<\/strong>, vladar (tiranin) u Tebama, Jokastin brat i ujak Antigone i Ismene<\/p>\n

Stra\u017ear<\/strong><\/p>\n

Hajmon<\/strong>, sin Kreonta i Evridike<\/p>\n

Tejresija<\/strong>, slepi prorok<\/p>\n

Glasnik<\/strong><\/p>\n

Evridika<\/strong>, Hajmonova majka<\/p>\n

Druga lica<\/strong> (\u010duvari, sluge, de\u010dak)<\/p>\n

Drama se doga\u0111a u Tebama, posle uspe\u0161ne odbrane grada (od saveza Sedmorice) u kojoj su Ojdipovi sinovi, Polinejk i Eteoklo, bore\u0107i se na suprotnim stranama, ubili jedan drugog.<\/p>\n

Scena je najverovatnije prikazivala pro\u010delje palate i troja vrata, usred scene je oltar. Anti\u010dki oltar je \u010desto na vazama prikazivan sa tragovima krvi \u017ertvovanih \u017eivotinja.<\/p>\n

Stihovi 1-115, Antigona i Ismena<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Draga sestro, Ismena, moje meso i moja krvi, koliko je muka pretrpeo na\u0161 otac, Ojdip! Mo\u017ee\u0161 li se setiti neke \u017ealosti koju Zevs ne priprema za nas dok smo jo\u0161 \u017eive? Ni\u010dega nema, nijednog bola u na\u0161im \u017eivotima koji su ina\u010de neprekidna muka \u2013 nema ni li\u010dne sramote, ni javnog poni\u017eavanja, ni\u010dega \u0161to ve\u0107 ne prepoznajem kao moju i tvoju patnju. Sada evo i vanrednih mera koje je vladar proglasio za \u010ditave Tebe. \u0160ta, nisi \u010dula? Zar ne vidi\u0161 \u2013 prokletstvo koje pada na neprijatelje baca se na one koji su nam najdra\u017ei.<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Ne, ni\u0161ta nisam \u010dula, Antigona. Ni\u0161ta o na\u0161im voljenima, ni bol ni radost nisam kod drugih osetila, otkako su nam oduzeli oba brata – u istom danu, dvostruki udarac \u2013 ne otkako je izginula vojska Argosa, ba\u0161 ove no\u0107i. Ni\u0161ta novo ne znam, je li nam se sudbina pobolj\u0161ala ili \u0107e tek do\u0107i uni\u0161tenje.<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Tako mi se u\u010dinlo. Zato sam te i dovela ovamo, izvan zidina, da ti nasamo ka\u017eem.<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

\u0160ta je? Nevolja, o\u010dito \u2013 zvu\u010di\u0161 tako mra\u010dno i turobno…<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Ma kako druga\u010dije? Na\u0161a se bra\u0107a sahranjuju! I nije li Kreont po\u010dastio jednoga po svim propisanim obi\u010dajima, a drugoga li\u0161io svih \u010dasti? Ka\u017eu da je Eteoklo sahranjen sa svim vojni\u010dkim po\u010dastima, \u0161to je pravo; Kreont ga je polo\u017eio u zemlju, i u slavi odlazi dole me\u0111u mrtve. A Polinejkovo telo, zato \u0161to je bedno umro, ne sme da se sahrani, \u010dak ni da se oplakuje \u2013 tako se gradom pronela pri\u010da o zapovesti. On mora ostati neoplakan, nesahranjen, sjajan plen za ptice \u0161to se skupljaju na polju i goste se.<\/p>\n

Takve su, \u010dujem, vanredne mere na\u0161eg vrlog Kreonta, postavljene za mene i za tebe, a posebno za mene, ka\u017eem ti; a sad \u0107e i on do\u0107i da upozori neobave\u0161tene, jasno protuma\u010di i podvu\u010de da misli najozbiljnije. Jer ko ne poslu\u0161a, ima da umre, sudbina mu je zape\u010da\u0107ena: kamenovanje do smrti unutar gradskih zidova!<\/p>\n

Tako je to. Uskoro \u0107e\u0161 pokazati ko si, Ismena, jesi li vredna svog uzgoja ili si kukavica, i \u0161ta je sa tvojom kraljevskom krvlju.<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Sirtoa moja sestro, ako su stvari dotle do\u0161le, ko sam ja da ih ure\u0111ujem i menjam? Reci, kakva ti je korist od mene?<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Odlu\u010di, ho\u0107e\u0161 li sa mnom da podeli\u0161 posao i napor?<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Kakav posao, \u0161ta je u pitanju? \u0160ta misli\u0161 time?<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Ho\u0107e\u0161 li da golim rukama zajedno dignemo njegovo telo i spustimo ga?<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

\u0160ta, ti bi da ga sahrani\u0161, kad je to zakonom zabranjeno?<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Da, brat mi je, a i tvoj je \u2013 poku\u0161aj da odrekne\u0161. Niko me ne\u0107e osu\u0111ivati za izdajstvo.<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

To je tako o\u010dajno \u2013 ali Kreont je izri\u010dito rekao…<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Nema on pravo da me odvaja od moga ro\u0111enog.<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Sestro moja, pomisli \u2013 pomisli kako je na\u0161 otac umro, omra\u017een, skrhanog ugleda, nateran, zbog zlo\u010dina koje je sam raskrio, da sam sebi iskopa o\u010di, pa onda majka…njegova \u017eena i majka istovremeno, koja je uvila ogrta\u010d pa se obesila. I kona\u010dno, na\u0161a dva brata, mrtva u istome danu, obojica prolivaju\u0107i krv svoju i svojih, jadni napa\u0107eni de\u010daci, u me\u0111usobnoj borbi da ispune svoju zajedni\u010dku sudbinu.<\/p>\n

Vidi nas dve, ostavljene sada same….pomisli kakvom \u0107emo smr\u0107u umreti, najgorom od svih, ako prekr\u0161imo zakon i zaobi\u0111emo naredbu prestola i njegovu mo\u0107. Moramo biti razumne! Zapamti, mi smo \u017eene, i nismo ro\u0111ene da se nosimo sa mu\u0161karcima. A jo\u0161 smo i podanice, pod vla\u0161\u0107u mnogo mo\u0107nije sile, i moramo se tome pokoriti \u2013 i jo\u0161 gorem.<\/p>\n

\u0160to se mene ti\u010de, moli\u0107u mrtve da mi oproste, jer sam prinu\u0111ena i nemam izbora: moram poslu\u0161ati one na vlasti. Za\u0161to i\u0107i u krajnost? Ludost je to, prava ludost.<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Ne teram te, \u010dak i ako promeni\u0161 mi\u0161ljenje. Ne\u0107u te ni prihvatiti u ovome mome poslu. Radi kako ho\u0107e\u0161, kako god ti odgovara, sama \u0107u ga sahraniti. Pa \u010dak i ako umrem dok to radim, smrt \u0107e mi biti slavna. Le\u0107i \u0107u sa onim koga volim i ko me voli \u2013 eto uvrede koju bogovi po\u0161tuju! Du\u017ee \u0107u vremena uga\u0111ati mrtvima nego \u017eivima. U onome donjem kraljevstvu \u0107u zauvek le\u017eati. Radi kako ho\u0107e\u0161, vre\u0111aj zakone koje bogovi \u010daste!<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Ne vre\u0111am ih ja. No postaviti se protiv grada? Za to ja nemam snage.<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Ti ima\u0161 svoje opravdanje. A ja odoh da nasipam humku za njega, za moga dragoga brata.<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Tako si preka, Antigona! I tako se bojim za tebe!<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Nemoj se bojati za mene. Uredi svoj \u017eivot.<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Pa bar nemoj to nikome drugom otkriti, \u010duvaj tajnu. Obe\u0107avam da \u0107u te u tome podr\u017eati.<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Boga mi, vi\u010di da te svi \u010duju. Jo\u0161 \u0107u te vi\u0161e mrzeti ako \u0107uti\u0161, nego reci celome svetu!<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Kako se zapalila, umesto da joj se zaledi srce.<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Znam da uga\u0111am tamo gde moram najvi\u0161e uga\u0111ati.<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Ako ti uspe, to zna\u010di da uga\u0111a\u0161 nemogu\u0107em.<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

U redu, kad me snaga izda, do\u0107i \u0107e mi kraj.<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Nema\u0161 pravo u osnovi, odlazi\u0161 u nemogu\u0107i podvig.<\/p>\n

Antigona<\/strong>:<\/p>\n

Kad tako ne\u0161to ka\u017ee\u0161, mogla bih te omrznuti – a mr\u017enja mrtvih \u0107e te sa punim pravom pratiti i danju i no\u0107u. No pusti me sa mojim ludilom, pusti me da ispa\u0161tam u ovoj grozoti. Ni u \u010demu ne\u0107u toliko patiti koliko u smrti bez slave.<\/p>\n

Antigona ode na jednu stranu.<\/p>\n

Ismena<\/strong>:<\/p>\n

Idi kud mora\u0161, ali znaj, sestro moja, divlja i luda, istinski si draga onima koji te vole.<\/p>\n

Ismena u\u0111e nazad u palatu.<\/p>\n

Kreont: <\/strong>Ti tamo, \u0161to gleda\u0161 u zemlju \u2013 govori! Priznaje\u0161 li da si to uradila, ili pori\u010de\u0161?<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Potvr\u0111ujem da sam uradila, ne pori\u010dem.<\/p>\n

Kreont<\/strong> (stra\u017earu): Ti sad mo\u017ee\u0161 kud ho\u0107e\u0161, oslobo\u0111en si du\u017enosti. (Antigoni): Ali ti, reci mi kratko, ne op\u0161irno, da li si znala da je objavljeno da se to ne sme raditi?<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Znala sam. Kako i ne bih? Bilo je jasno.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Pa si se ipak drznula da kr\u0161i\u0161 zakon?<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Nije mi Zevs to naredio, niti je Pravda, sledbenica bogova me\u0111u nama, proglasila takav zakon za ljude. Ne bi mi na pamet palo da tvoje naredbe, naredbe jednog smrtnika, mogu imati takvu mo\u0107 da pretegnu nad nenapisanim i ve\u010dnim zahtevima bogova; jer oni nisu od ju\u010de, ve\u0107 va\u017ee oduvek, i niko ne zna kad su se prvi put pojavili. Nisam htela da pla\u0107am kaznu bogovima za kr\u0161enje tih zakona zbog straha od mi\u0161ljenja nekog \u010doveka, jer znam da \u0107u umreti. A \u0161ta drugo da mi se desi, \u010dak i ako to nisi proglasio? Ako umrem pre nego \u0161to mi je su\u0111eno, to je po mome mi\u0161ljenju prednost. Kako neko ko \u017eivi u \u017ealosti kao ja, ne bi prihvatio smrt kao izbavljenje? Za mene takva sudbina nije bolna, ali bi za mene bilo nepodno\u0161ljivo bolno da onaj koga je moja majka rodila, umre nesahranjen. A sada ne ose\u0107am ni\u0161ta. Ako ti se \u010dini da sam postupila ludo, mo\u017eda moju ludost dugujem nekom ludome.<\/p>\n

Hor<\/strong>: Divljeg li deteta od divljeg oca \u2013 ta se ne povija na vetru.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Pomisli kako tvrdoglavi najtvr\u0111e padaju; mo\u0107no gvo\u017e\u0111e, kada se kuje za najve\u0107u tvrdo\u0107u, ponekad pukne i razbije se u komade. Znam da se svojeglavi konji krote malim prutom…a onaj koji je drugome rob ne sme da gaji velike zamisli. Pokazala je svoju drskost \u010dinom, prekora\u010div\u0161i postavljene zakone. Onda je drugi put pokazala drskost, kada se pohvalila svojim \u010dinom i jo\u0161 i ismejala pravila. Kao da ja nisam mu\u0161karac, nego je ona, kad neka\u017enjeno ima mo\u0107. Ne, \u010dak i da mi je bli\u017ea nego \u0161to jeste, kao sestrino dete (i to veoma lo\u0161e dete), da je bli\u017ea od svakog ko sa mnom po\u0161tuje ku\u0107nog Zevsa \u2013 njena sestra i ona ne\u0107e izbe\u0107i najgoru sudbinu, jer i onu drugu optu\u017eujem da je sa njom zamislila ovu sahranu. Dovedite i nju, video sam je unutra svu besnu, kao neko ko gubi razum. Duh onoga ko u mraku smi\u0161lja zlo unapred je osu\u0111en. \u0160to se mene ti\u010de, ja mrzim svakoga ko, uhva\u0107en u nedelu, poku\u0161ava da ulep\u0161a svoj zlo\u010din.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Ho\u0107e\u0161 li jo\u0161 ne\u0161to vi\u0161e od moje smrti?<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Ni\u0161ta vi\u0161e. To je sve \u0161to mi treba.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Za\u0161to onda da \u010dekamo? Ni\u0161ta od toga \u0161to govori\u0161 mi se nimalo ne dopada, i nikad mi se ne bi moglo dopasti. A ja tebe po svojoj prirodi odbijam. Pa ipak, da li bi moja slava mogla biti ve\u0107a od sahranjivanja mog brata? Mislim da bi se svi prisutni saglasili sa tim da im jezik nije vezan strahom. Tiranija je vi\u0161estruko sre\u0107na \u2013 ponajvi\u0161e \u0161to radi i kazuje \u0161ta god ho\u0107e.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Ti jedina od svih Kadmovih potomaka tako misli\u0161.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Ovi ovde misle isto, ali zbog tebe \u0107ute.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Zar te nije sramota \u0161to misli\u0161 razli\u010dito?<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Nije sramota po\u0161tovati plod iste materice.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Nije li jedan brat umro na drugoj strani?<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Brat od istog oca i majke.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Pa \u010demu onda ova po\u010dast koja ga vre\u0111a?<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Mrtvi se ne bi saglasio sa tobom.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Ako mu ukazuje\u0161 po\u010dast jednako kao onom lo\u0161em…<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Nije mu umro rob, nego brat!<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Uni\u0161tavao je ovu zemlju, dok ju je ovaj branio!<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Kako god okrene\u0161, Had zahteva da se ispuni obi\u010daj.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Dobri ne \u017eele da dele po\u010dasti sa lo\u0161ima.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Ko zna \u0161ta je tamo dole pravi\u010dno?<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Neprijatelj nije prijatelj, \u010dak ni kad je mrtav.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Ne delim sa njima mr\u017enju, samo ljubav.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Pa ako ti je toliko do ljubavi, idi dole, voli ih! Ne\u0107e nijedna \u017eena vladati dok sam ja \u017eiv.<\/p>\n

Hor<\/strong>: Evo Ismene pred vratima, sva u suzama, jer voli svoju sestru. Senka je pala sa njene izgrebane obrve i kvari joj ljupko lice.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Ti se kao zmija \u0161to plazi krije\u0161 u mojoj ku\u0107i da bi me otrovala! Nisam znao da hranim dva ru\u0161itelja moga prestola! Hajde, reci, jesi li i ti u\u010destvovala ovom pogrebu? Ili to pori\u010de\u0161?<\/p>\n

Ismena<\/strong>: Po\u010dinila sam delo, ako je ona saglasna, i preuzimam odgovornost i ka\u017enjavanje.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Ne\u0107e to pravda dozvoliti, jer nisi ni \u017eelela ni radila sa mnom.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: Kad tebe pogodi nesre\u0107a, ne uste\u017eem se da zaplovimo zajedno.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Smrt i mrtvi su svedoci dela: ne volim prijatelje koji su to samo na re\u010dima.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: Sestro, nemoj me poni\u017eavati, pusti me da umrem s tobom i da po\u0161tujem onog koji je umro.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Ne sme\u0161 umreti sa mnom niti prisvajati ne\u0161to \u010dega se nisi ni taknula. Moja smrt je dovoljna.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: Kako da \u017eivim ako me napusti\u0161?<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Pitaj Kreonta, njemu slu\u017ei\u0161…<\/p>\n

Ismena<\/strong>: Za\u0161to me \u017ealosti\u0161, kad ti to ne poma\u017ee?<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Ako te ismevam, to me boli.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: A \u0161ta sad da uradim da ti pomognem?<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Spa\u0161avaj sebe. Ne zameram ti tvoje bekstvo.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: Jao meni, zar ne mogu da sa tobom, sestro, podelim tvoju sudbinu?<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Ne, zato \u0161to si ti izabrala da \u017eivi\u0161, a ja da umrem.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: Ali ne bez izricanja mog mi\u0161ljenja.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Ti si za jedne pametna, ja za druge.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: Onda su na\u0161e gre\u0161ke jednake.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: Glavu gore! Bolje da ti \u017eivi\u0161, moja du\u0161a je ve\u0107 dugo mrtva, pa \u0107u bolje slu\u017eiti mrtvima.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Ja bih rekao da su obe devojke lude: jedna je upravo postala, druga je to od ro\u0111enja.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: Zaista, gospodaru, ono \u0161to od razuma imamo ne ostaje kada smo u nevoljama, nego nas napu\u0161ta.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Va\u017ei za tebe, jer si izabrala pogre\u0161ne ljude i pogre\u0161na dela.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: \u0160ta bi za mene bio \u017eivot bez nje?<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Ne govori o njoj, ve\u0107 je oti\u0161la.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: I ti bi ubio nevestu coga sina?<\/p>\n

Kreont<\/strong>: I druga su polja plodna.<\/p>\n

Ismena<\/strong>: Ali ne tako skladna kao ona i on.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Za svog sina ne\u0107u lo\u0161u \u017eenu.<\/p>\n

Antigona<\/strong>: O, najdra\u017ei Hajmone, kako te otac vre\u0111a!<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Dosta vi\u0161e i tebe i tog tvog braka.<\/p>\n

Hor<\/strong>: Ho\u0107e\u0161 li zaista li\u0161iti svog sina ovakvog roda?<\/p>\n

Kreont<\/strong>: Had \u0107e spre\u010diti ovaj brak.<\/p>\n

Hor<\/strong>: Izgleda da je re\u0161eno da ona umre.<\/p>\n

Kreont<\/strong>: I za vas i za mene! Ne tro\u0161imo vi\u0161e vreme, nego ih vi, slu\u0161kinje, odvedite unutra. Od sada \u0107e biti me\u0111u \u017eenama i ne\u0107e se potucati unaokolo. \u010cak i hrabri ljudi be\u017ee kad ugledaju smrt izbliza.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autor: Sofokle
\nPrevod sa starogr\u010dkog: Svetlana Slap\u0161ak<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-4409","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-columns"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":false,"content":true,"excerpt":true},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4409","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4409"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4409\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10425,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4409\/revisions\/10425"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4409"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4409"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4409"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}