{"id":4316,"date":"2015-12-30T12:33:16","date_gmt":"2015-12-30T12:33:16","guid":{"rendered":"http:\/\/dkis.si\/?p=4316"},"modified":"2023-05-18T11:59:41","modified_gmt":"2023-05-18T11:59:41","slug":"marko-mandic-jugoslavija-moja-domovina","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/dkis.si\/sr\/marko-mandic-jugoslavija-moja-domovina\/","title":{"rendered":"Marko Mandi\u0107: Jugoslavija, moja domovina"},"content":{"rendered":"

\"csm_Pylade_poster_opt_fd538b3fda\"<\/a>Nedavni nastup Marka Mandi\u0107a u pozori\u0161tu La Mama u Njujorku, u Pasolinijevoj drami Pilad, koju je re\u017eirao Ivica Buljan, odu\u0161evio je njujor\u0161ku publiku i kriti\u010dare. Vode\u0107i njujor\u0161ki pozori\u0161ni \u010dasopisi ocenili su predstavu kao najbolji doga\u0111aj pozori\u0161ne sezone (Broadway World, Theasy, New York Theatre Review, Theatermania i dr.) a Marka Mandi\u0107a kao najsmelijeg glumca u gradu (New York Theatre Review).<\/p>\n

Prenosimo intervju sa Markom Mandi\u0107em<\/strong> iz maja 2015. godine iz emisije Vjetar u le\u0111a na Radio \u0160tudentu<\/a>. Vesna Hrdli\u010dka Bergelj<\/strong> razgovarala je sa Markom o ulozi Vladana u predstavi Jugoslavija, moja domovina, o vi\u0161ejezi\u010dnoj komunikaciji, odrastanju u dvojezi\u010dkoj porodici, prise\u0107anjima na pionirska putovanja Jugoslavijom, trenutnoj poziciji nacionalizma u Sloveniji i da li je danas lak\u0161e biti \u010defur nego pre.<\/p>\n

\n

U predstavi Jugoslavija, moja domovina u re\u017eiji Ivice Buljana, Marko Mandi\u0107 igra ulogu Vladana koji saznaje da je njegov otac, za koga je mislio da je mrtav, ustvari ratni zlo\u010dinac.<\/p>\n<\/div>\n

Marko zanima me va\u0161 odnos do Vladana, kako je bilo u\u017eivjeti se u ulogu jedne tako kompleksne osobe?<\/strong><\/p>\n

To je super prilika za neko istra\u017eivanje takve osobe, pogotovo u radu sa Ivicom Buljanom, rediteljem sa kim sam dosta radio u zadnje vreme. I to da sa njim uvek komuniciramo na srpsko-hrvatskom, ustvari hrvatskom i to uvijek mije\u0161am i pitam se da li je to srpska rije\u010d, hrvatska, neki melange pa na slovena\u010dkom. Pogotovo jer je tekst isto pisan u kombinaciji slovena\u010dko sh- bosanski, novosa\u0111anski, komunikacija je bila vrlo bogata. Na\u0161i suradnici su Aleksandar Deni\u0107, vrlo poznat evropski scenografa, Darko Rundek koji je bio sa nama i napravio odli\u010dnu muziku, Ana Savi\u0107 Gecan, kostimografinje. Tako da je taj put Vladana uvijek bio u dijalogu sa ovom autorskom ekipom i sa svim glumcima koje Vladan sre\u0107e na svom putu i svaki mu daje neki novi smerokaz, neki signal, neku tajnu, totem na njegovom detektivskom putu do oca.<\/p>\n

I Vladan u predstavi govori vi\u0161e jezika? Kako se kod vas ku\u0107i govorilo? Kako ste se vi sna\u0161li u toj situaciji?<\/strong><\/p>\n

\u010cini mi se da nisam doma\u0107 u tom jeziku ali u\u017eivam da pri\u010dam u njemu. \u010cak i u stranim jezicima sam se uvek pla\u0161io, engleski, nema\u010dki, mislio sam, ma ja ne znam da komuniciram, a onda sam jednom odlu\u010dio da je jezik samo sredstvo kako do\u0107i do druge osobe, pa barata\u0161 njime kako mo\u017ee\u0161. Tu ne treba imati nikakvih limita, nikakvih ograni\u010denja i treba biti \u0161to manje stidljiv, jer to stvara neku blokadu pa ne mo\u017ee\u0161 da izlo\u017ei\u0161 ono \u0161ta bi trebalo. \u010cini mi se da se u takvim situacijam slu\u017eimo cijelim tijelom, energijom koju predajemo. Ina\u010de, moj otac je iz Srbije, mama je iz Slovenije. Upoznali su se u Beogradu, mama je radila tamo preko Vegrada na Julinom brdu, bila je u ekipi organizacije na gradili\u0161tu. Tamo su se upoznali ’68. \u010cetiri godine je to bila long distance relationship a onda ’72, otac se preselio u Sloveniju, tu su se ven\u010dali i ’74. sam ja ro\u0111en. Moj otac je tada govorio srpski, komunicirali su na tom jeziku, mama slovenski. Nemam u sje\u0107anju iz detinjstva kako je to bilo, bilo je to valjda ne\u0161to prirodno. On je valjda probao da nau\u010di slovena\u010dki. Sada govori slovena\u010dki koji je kobajagi slovena\u010dki ali je fenomenalna konstrukcija. Meni je najdra\u017ee kada se cela porodica spremala negde da ide i, u autu neko \u010deka, neko nije spremio sve stvari za na put, on ka\u017ee ‘Greva, greva!’. Upotrebljava slovena\u010dku dvojinu \u010dak i tada kad nije potrebno ali iz tog u\u017eitka za dvojinom, upotrebljava\u0161 je u vi\u0161e situacija.<\/p>\n

Ovo je pri\u010da o dr\u017eavi koje vi\u0161e nema. Koliko vam je pri stvaranju uloge pomogao ili odmogao va\u0161 privatni odnos do Jugoslavije?<\/strong><\/p>\n

Pomogao je. Mislim da svako ima to neko svoje osje\u0107anje, neko svoje mi\u0161ljenje o svim tim stvarima.<\/p>\n

U Velenju, odakle sam- \u010dak smo bili Titovo Velenje i time smo se ponosili, barem ja- bile su uvek te organizacije biv\u0161e Jugosavije, od pionira, vrlo aktivne, pa su te zajednice bile vrlo kreativne. I to se u tom gradu poznaje. Ponekad kad se na\u0111emo ljudi odande, ka\u017eemo da je to nasle\u0111e zbog neke zemlje, zbog nekog grada koji je nastao posle 2. svetskog rata jer su ljudi dolazili sa svih strana. Bio je to mali grad a onda je postajao sve ve\u0107i i \u010dak postao peti najve\u0107i grad u Sloveniji. Taj melange, miks ljudi iz razli\u010ditih krajeva Slovenije, pa onda iz zemalja Jugoslavije, stvorio je jednu vrlo interesantnu sredinu.<\/p>\n

Kad sam bio mladi de\u010dko, pionir, imao sam prilike da budem u nekim delegacijama. U tre\u0107em razredu iz na\u0161e \u0161kole \u00bbVeljko Vlahovi\u0107\u00ab nas deset je i\u0161lo u Prizren, na Kosovo, na neki pionirski susret. Tamo smo se skupili iz cele Jugoslavije i bilo je fenomenalno iskustvo. Ve\u0107 tada su postojali ti problemi Albanci- Srbi, ali svi su nas toliko dobro primili tamo. Ja sam bio kod jedne albanske familije Sejlana Morine koja mi se uselila u srce. Posle vi\u0161e godina sam i\u0161ao na festival Titovih gradova u Makedoniju i tamo je isto bilo fenomenalno kod neke familije. Tako da su me ta putovanja u razli\u010dite republike odu\u0161evljavala kao klinca.<\/p>\n

Prona\u0161li smo podatak da ste u Velenju dali izrezati i svoju osobnu iskaznicu za izbrisane?<\/strong><\/p>\n

Tu predstavu koja je pravljena u Kranju, u re\u017eiji Olivera Frlji\u0107a, imao sam priliku videti tamo, u Velenju, bio sam sa svojom familijom kod roditelja. Toliko me je potresla. Ta sredina ina\u010de prihvata sve teatarske stvari, sve \u0161to se doga\u0111a, uvek je puno publike u Velenju, bilo je i tada, uvek su vrlo emotivni, \u010dak su i u toj situaciji bili ali se niko nije usudio da napravi taj korak koji su oni htjeli u predstavi napraviti. Onda sam ja istr\u010dao, ho\u0107u-ne\u0107u. \u0160ta to zna\u010di sada da dozvolim da se moja li\u010dna karta uni\u0161ti? Ali u jednom momentu u\u010dinilo mi se da je to potreba, kazali\u0161ni \u010din.<\/p>\n

Na plakatu je istaknuta antinacionalisti\u010dka poruka. Koliko je nacionalizam danas prema vama jak u Sloveniji?<\/strong><\/p>\n

\u010cini mi se da je vrlo zajebano u\u0107i u neku novu zajednicu i tamo prona\u0107i svoje mesto i afirmirat se. Tako da bih svima onima priu\u0161tio da se na\u0111u me\u0111u nekim ljudima koji bi njih tretirali kao \u0161to oni gledaju na neke druge.<\/p>\n

Mislite li da \u0107e predstava isto biti tretriana sa nacionalisti\u010dkog kuta?<\/strong><\/p>\n

Ne. Mislim da je Goran Vojnovi\u0107 to toliko dobro napisao, ve\u0107 roman, a onda i ovu dramsku verziju koju on naziva \u00bbscenarij za gledali\u0161ko vprizoritev\u00ab. Mi prepoznajemo u toj pri\u010di neke koji su nacionalisti, koji su vernici, \u010dak i ubijaju zbog nekih vi\u0161ih razlog ili ko zna koji vrag ih je naterao da su to radili. Ali, \u010dini mi se, da ta predstava ima neko pro\u010di\u0161\u0107enje. Sam tekst, sama drama, tragedija ustvari, u tom sukobu izme\u0111u oca i sina prelazi granice nacionalizma, nekih pitanja ko smo, \u0161ta smo po nacionalnosti, nego ko smo, \u0161ta smo kao ljudi.<\/p>\n

Zbog \u010defura je Goran Vojnovi\u0107 bio prijavljen i policiji a danas se njegova Jugoslavija igra u SNG Drami. Da li je to pozitivan pomak op\u0107enito prema temi \u010defura u Sloveniji?<\/strong><\/p>\n

Meni se \u010dini da je to tema koja se ti\u010de svih nas i totalno je normalno da se izvodi u Slovenskom narodnom gledali\u0161\u010du, Ljubljana. U jednoj sanjskoj sceni izme\u0111u oca i sina, kad se sre\u0107u u Be\u010du, u neodre\u0111eno vreme, pita Vladan Nedeljka Borojevi\u0107a: ‘A policija?’, on odgovara na to: ‘Kakva policija? Nema ti tu nikakve policije.’<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

„Ja sam dete Jugoslavije, ne bi me bilo da nije bilo te na\u0161e zajedni\u010dke zemlje, tako da sam joj zahvalan da je postojala. Mo\u017eda mi je malo \u017eao da se raspala. Ali takav je proces na\u0161ih \u017eivota, ne\u0161to gradimo pa onda razbijamo da bi se opet ne\u0161to novo slo\u017eilo i, takav je \u017eivot, opet porazbijalo.“
\nMarko Mandi\u0107<\/p>\n","protected":false},"author":2,"featured_media":4567,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_editorskit_title_hidden":false,"_editorskit_reading_time":0,"_editorskit_is_block_options_detached":false,"_editorskit_block_options_position":"{}","footnotes":""},"categories":[5,65],"tags":[],"class_list":["post-4316","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-interview","category-journal"],"translation":{"provider":"WPGlobus","version":"3.0.2","language":"sr","enabled_languages":["sl","sr","en"],"languages":{"sl":{"title":true,"content":true,"excerpt":false},"sr":{"title":true,"content":true,"excerpt":true},"en":{"title":true,"content":true,"excerpt":true}}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4316","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/2"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4316"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4316\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":10103,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4316\/revisions\/10103"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4567"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4316"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4316"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/dkis.si\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4316"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}